Факултет техничких наука у Чачку

Универзитета у Крагујевцу

МАСТЕР РАД

Испитивање микропроцесорске релејне заштите у

трафостаници 35/10 kV/kV „Пожаревац 4“

Врста студија: Мастер струковне студије

Назив студијског програма: Електротехника и рачунарство
Модул: Електроенергетика
Предмет: Високонапонска опрема и системи

Име и презиме студента Руководилац рада

Број индекса Име и презиме, звање

Далибор Станић 17/20-MA др_Драган Брајовић проф.струк.студ.

Чачак, 2021 године.

 ФАКУЛТЕТ ТЕХНИЧКИХ НАУКА ЧАЧАК
УНИВЕРЗИТЕТА У КРАГУЈЕВЦУ
МАСТЕР СТРУКОВНЕ СТУДИЈЕ

СТУДИЈСКИ ПРОГРАМ: ЕЛЕКТРОТЕХНИКА И РАЧУНАРСТВО

МОДУЛ: ЕЛЕКТРОЕНЕРГЕТИКА

Испитивање микропроцесорске релејне заштите у

трафостаници 35/10 kV/kV „Пожаревац 4“

Састав комисије за оцену и одбрану рада:

Ментор:
___________________________________
др Драган Брајовић проф.струк.студ.,ФТН Чачак

Члан:
___________________________________
др Милан Добричић проф.струк.студ.,ФТН Чачак

Члан:
___________________________________
Светлана Богдановић дипл.инж.ел., Електроинжењеринг д.о.о.,Чачак
САДРЖАЈ
Списак слика .............................................................................................................................................. 1
Списак табела ............................................................................................................................................. 3
Списак коришћених скраћеница и симбола......................................................................................... 3
1. УВОД ..................................................................................................................................................... 4
2. МИКРОПРОЦЕСОРСКИ ЗАШТИТНИ УРЕЂАЈИ .................................................................... 6
2.1. Микропроцесорски вишефункцијски уређај ABB REF 615 ............................................... 7
2.2. Прекострујна заштита.............................................................................................................. 10
2.2.1. Прекострујна неусмерена заштита ................................................................................. 11
2.2.2. Усмерена прекострујна заштита ..................................................................................... 16
2.3. Општи принципи рада земљоспојних релеја ....................................................................... 20
2.3.1. Неусмерени земљоспојни релеји ..................................................................................... 21
2.3.2. Карактеристике земљоспоја у изолованој мрежи ....................................................... 24
2.3.3. Напонски релеј за индикацију земљоспоја у мрежи ................................................... 29
2.4. Аутоматско поновно укључење (АПУ) ................................................................................. 32
2.4.1. Циклус АПУ код пролазног квара ................................................................................. 32
2.5. Заштита од отказа прекидача ................................................................................................. 33
3. МЕРНИ ИНСТРУМЕНТ OMICRON COMPANO 100 .............................................................. 34
3.1. Функције мерног инструмента ............................................................................................... 37
3.2. Остале функције ........................................................................................................................ 39
4. ИСПИТИВАЊЕ РЕЛЕЈНЕ ЗАШТИТЕ У ТС 35/10 KV „ПОЖАРЕВАЦ 4“ ........................ 41
4.1. Повезивање мерног инструмента и испитивање релејне заштите .................................. 43
4.2. Резултати мерења ...................................................................................................................... 47
5. ЗАКЉУЧАК ....................................................................................................................................... 52
6. ЛИТЕРАТУРА................................................................................................................................... 53
Списак слика

Ознака Назив слике Страна

Слика 1.1. Различите изведбе релеја 5

Слика 2.1. Приказ релеја ABB REF 615 8
Слика 2.2. Терминални дијаграм одговарајућих аналогних и бинарних улаза
терминала REF 615 9
Слика 2.3. Прекострујна заштита са индиректним деловањем 10
Слика 2.4. Блок дијаграм прекострујне заштите 11
Слика 2.5. Прекострујни релеји у радијално напајаној мрежи 11
Слика 2.6. Струјно независна (1) и струјно зависна (2) каракетристика 12
Слика 2.7. Прекострујна заштита у две фазе (изолована мрежа) 13
Слика 2.8. Прекострујна заштита у све три фазе (уземљена мрежа) 13
Слика 2.9. Спојни дијаграм трофазне прекострујне заштите 14
Слика 2.10. Спојни дијаграм прекострујне заштите за случај када су на воду
уграђена само два СМТ(изолована или компензована мрежа) 14
Слика 2.11. Прекострујна заштита за случај мреже уземљене преко малог отпора 14
Слика 2.12. Двоструко напајана радијална мрежа 15
Слика 2.13. Фазни односи струја и напона код кратког споја у тачки К1 16
Слика 2.14. Фазни односи струја и напона код кратког споја у тачки К2 16
Слика 2.15. Угао струје и напона (импедансе вода) код кратког споја на воду 17
Слика 2.16. Блок дијаграм прекострујне усмерене заштите 17
Слика 2.17. Карактеристика усмерења 18
Слика 2.18. Спој под 900 18
Слика 2.19. Прорадна карактеристика 19
Слика 2.20. Спој под 600 (I и II - варијанта) 19
Слика 2.21. Спој под 300 Земљоспојне заштите 20
Слика 2.22. Сумарни спој три струјна трансформатора за мерење 3Io 20
Слика 2.23. Спој земљоспојног релеја на кабловски обухватни струјни 22
трансформатор(а-фазни водич, b-плашт кабла, c-вод за уземљење)
Слика 2.24. Земљоспој у изолованој мрежи 23
Слика 2.25. Векторски дијаграм напона и струја за случај земљоспоја у изолованој
мрежи 24
Слика 2.26. Еквивалентна шема за случај земљоспоја у изолованој мрежи 25
Слика2.27. Векторски дијаграм напона у мрежи у зависности од промене отпора
квара Rf 26
Слика 2.28. Спој отвореног троугла напонских трансформатора за потребе мерења
3U0 27
Слика 2.29. Један од начина споја напонског релеја на одговарајуће вредности
фазних напона преко посебне изведбе отвореног троугла напонских
мерних трансформатора 31
Слика 2.30. АПУ на водовима са прекострујном заштитом 31
Слика 3.1. Области примене Omicron COMPANO 100 33
Слика 3.2. Изглед испитног уређаја Omicron COMPANO 100 34
Слика 3.3. Изглед прикључног кабла мерног инструмента 35
Слика 3.4. Прикључивање каблова у инструмент и на место испитивања 35
Слика 3.5. Уређај са прикључним адаптерима 36
Слика 3.6. Бочни приказ инструмента са адаптером 36
Слика 3.7. Функције мерног инструмента 36
Слика 3.8. Једнополна шема ТС 35/10 kV „Пожаревац 4“ 37
Слика 3.9. Приказ повезивања уређаја COMPANO 100 42
1
Слика 3.10. Приказ повезивања уређаја COMPANO 100 у трафостаници 43
Слика 3.11. Приказ повезивања инструмента на микропроцесорски релеј
и орман заштите 43
Слика 3.12. Приказ прикључења каблова у микропроцесорски релеј 44
Слика 3.13. Шематски приказ контаката помоћног релеја 45
Слика 3.14. Повезивање каблова из мерног инструмента на слободне
контакте помоћног релеја (лево) и клеме до којих долази
напон са отвореног троугла (десно) 45
Слика 4.15. Приказ подешених вредности за испитивање прекострујне заштите
ћелије Трафо 1 на 35 kV страни 46
Слика 4.16. Изглед предње и задње стране испитног протокола на ћелију Трафо 1 на
35 kV страни 47
Слика 4.17. Приказ подешених вредности за испитивање краткоспојне заштите
ћелије Трафо 1 на 10 kV страни 48
Слика 4.18. Изглед предње и задње стране испитног протокола на ћелију Трафо 1 на
10 kV страни 49
Слика 4.19. Приказ подешених вредности за испитивање земљоспојне заштите
ћелије Жагубичка на 10 kV страни 49
Слика 4.20. Изглед предње и задње стране испитног протокола на ћелију Жагубичка
на 10 kV страни 50
Слика 4.21. Изглед закључка о испитивању релејне заштите 51

2
Списак табела

Ознака Назив табеле Страна

Табела 1. Комбинације улазних информација о напонима у зависности

од типа квара 19
Табела 2. Карактеристике мерног уређаја OMICRON COMPANO 100 37

Списак коришћених скраћеница и симбола

Ознака Назив скраћенице Страна

ANN Вештачка неуронска мрежа (Artifical Neural Networks) 6

LAN Локална интернет мрежа (Local Aeria Network) 6
PC Персонални рачинар (Personal computer) 6
SCADA Систем за мерење, праћење и контролу индустријских система
(Supervisory Control And Data Acquisition) 6
MMI Комуникациони интерфејс човек-машина (Мen machine interface) 7
LCD Екран заснован на технологији течних кристала (Liquid-crystal display) 7

3
 1. УВОД
Основни задатак релејне заштите електроенергетских постројења је да трајно надзире
карактеристичне електричне величине (нпр. струју, напон, температуру и сл.) штићеног објекта и да
у случају квара или опасног погонског стања аутоматски предузме све потребне мере да се квар
избегне или да се последице квара сведу на минимум приликом његове појаве, као и да о томе
обавести погонско особље. Једна од најчешће коришћених дефиниција релејне заштите је:

Релејна заштита је скуп аутоматских уређаја који служе за заштиту елемената

електроенергетских система и неопходни су за њихов нормалан и поуздан рад.

Систем заштите обухвата уређаје релејне заштите и аутоматике, опрему за сигнализацију аларма,
комуникацијску опрему за потребе релејне заштите и друго, уграђене у секундарни систем
постројења, те примарну опрему за мерење погонских величина (мерни трансформатори) и за
извођење склопних радњи које иницирају уређаји релејне заштите (прекидачи). Улога система
релејне заштите је на време открије стања у ЕЕС-у при којима су прекорачене граничне вредности
погонских величина и постојање ризика од ширења поремећаја на веће подручје и елиминисање
таквог стања уз што мање последице за ЕЕС у целини. Коришћење одређених врста заштите зависи
од више параметара: врсте погона (прстенасти, радијални), дужине далековода, изведби далековода
(надземни, подземни, подморски, сложени, итд.), расположивости комуникационих ресурса
(оптичка влакна, телекомуникацијска опрема, радио везе и сл.), близини великих извора (електрана),
посебним захтевима власника постројења или корисника мреже и сл. Према законској регулативи не
постоје прописане врсте заштита, већ су прописани критеријуми које систем заштите мора
задовољити (брзина реаговања, сигурност особља, итд.).

И поред тежњи да ЕЕС у читавом радном веку квалитетно и поуздано испуњава све предвиђене
активности, у њему није могуће спречити појаву кварова и опасних погонских стања. С обзиром на
велику вредност штићених објеката, као и на значај неометаног снабдевања потрошача електричном
енергијом, релејна заштита има јако важну улогу у погону електроенергетских система као део
аутоматике електроенергетских постројења за производњу, пренос и дистрибуцију електричне
енергије. Према мерној величини на коју реагују, заштитни релеји се деле на: струјне, напонске,
учинске, отпорне, фреквентне, термичке и механичке. Посебну групу чине помоћни и временски
релеји

Кварови су у већини случајева последица нарушавања или губљења основних функција изолације
опреме и уређаја који доводе до пораста радних струја и смањења напона у појединим тачкама
ЕЕС-а. Протицање великих струја кроз елементе ЕЕС-а нарушава њихов нормалан рад и доводи до
претераног загревања (због ослобађања великих количина топлоте), као и до појаве великих сила и
електричних лукова који могу бити опасни по људе и околину. Да би се осигурао поуздан рад
ЕЕС-а, неопходно је у што краћем времену пронаћи и изоловати елементе с кваром од осталог дела
ЕЕС-а. За проналазак квара користе се аутоматски уређаји за правовремену детекцију насталих
кварова и одговарајућу сигнализацију. Искључењем из погона или предузимањем других мера у
случају појаве опасног погонског стања, штите се елементи ЕЕС-а од могућих штетних последица.

Први уређаји за заштиту од кварова били су топљиви осигурачи. Међутим, са сложеношћу ЕЕС-а и
порастом њихове снаге, брзо је уочена неадекватност њиховог коришћења као заштитног уређаја.
Иако је њихово коришћење у ЕЕС-у, поготово у високонапонским мрежама, драстично смањено или
потпуно елиминисано, топљиви осигурачи се и данас користе за заштиту, углавном у
нисконапонским мрежама.

4
Релејна заштита електроенергетских постројења трајно контролише карактеристичне електричне
или друге величине (струју, напон, температуру и сл.) штићеног објекта. У случају појаве квара или
опасног погонског стања, аутоматски укључује заштитне системе неопходне да би се квар избегао
или минимизовале његове последице. Да би релејна заштита могла успешно да обави своју веома
важну функцију, она мора да задовољи неколико општих захтева:

Селективност. То је способност релејне заштите да изолује само елемент који је погођен кваром.
То значи да се приликом квара аутоматски из погона искључује само онај елеменат система који је
у квару, док преостали део система остаје нормално у погону.

Брзина деловања/реаговања. Да би се избегле многе штетне последице које се јављају приликом

кварова у ЕЕС-у, кварове треба што је могуће брже отклонити. Велика брзина рада релејне заштите
условљена је потребом очувања стабилности синхроних машина у ЕЕС-у, као и неопходношћу
спречавања тежих хаварија на скупоценој опреми (синхрони генератори, велики трансформатори,
прекидачи...).

Осетљивост. Веома важно својство релејне заштите је њена осетљивост на све кварове унутар
подешене зоне деловања. Заштитни уређаји морају да буду довољно осетљиви да са сигурношћу
делују приликом појаве квара у основној и резервној зони заштићења, при најнеповољнијим
условима. На пример, прекострујна заштита мора имати такву осетљивост да поуздано реагује при
кваровима с најмањим струјама квара. Коефицијент осетљивости за релеје који реагују када
величина премаши подешену вредност, дефинише се:

Ово указује на неопходност да и најмања вредност величине при квару мора бити већа од подешене
вредности на релеју, да би се релеј сигурно побудио. Важно је истаћи да заштита не сме бити толико
осетљива да делује непотребно.

Поузданост. Веома важан је и захтев/особина да уређаји релејне заштите морају бити веома
поуздани. Иако ови уређаји могу дуго времена бити у стању мировања, при настанку квара за чије
су елиминисање одговорни, они морају поуздано да реагују. Водећи рачуна да ни један уређај није
100% поуздан, уколико се штите важни објекти, најчешће се користи више заштитних уређаја у
паралелној спрези, тј. уграђује се резервна заштита.

Слика 1.1. Различите изведбе релеја

5
 2. МИКРОПРОЦЕСОРСКИ ЗАШТИТНИ УРЕЂАЈИ

Нумерички релеји базирани су на примени микропроцесора и рачунарског програма (софтвера) који

замењује основне принципе деловања релејне заштите. Одликују се врло малом потрошњом и
великом брзином рада. Немају помичних делова. У једној физички самосталној јединици поседују
истовремено више заштитних функција (више релејних заштита обједињено у једној физичкој
јединици). Свака заштитна функција поседује софтверски програм који контролише одређену
величину (струју, напон, фреквенцију и сл.) или комбинацију величина (нпр. струју и напон из које
рачуна импедансу). Микропроцесорски релеј ради сa дигиталним величинама улазних параметара
(струја и напона), те стога поседује А/Д (аналогно-дигиталне конвертере), одговарајуће дигиталне
филтере и логичке кругове.

Улазна величина се континуирано семплује и дигитизује, те обрађује у складу с рачунарским

програмом који представља одређену заштитну функцију.

Софтвер заштитне функције микропроцесорског релеја је изузетно учинковит (писан у програмском

језику ниског нивоа, нпр. assembler) и брз. Микропроцесорски релеј мора да осигура правилно
препознавање квара и да да налог за искључење прекидача у изузетно кратком времену
(око 20-30 ms) за тзв. тренутне / брзе заштитне функције (таква је на пример диференцијална заштита
и I степен дистантне заштите). Обрада улазних величина може укључивати и брзу Фуријерову
трансформацију и сличне компликоване и микропроцесорски захтевне алгоритме.

Будући да су заштитне функције нумеричких релеја имплементиране софтверски и да је сам релеј

базиран на напредном врло софистицираном и брзом микропроцесору, могуће су имплементације
врло сложених (заштитних) алгоритама. Ови алгоритми морају бити довољно брзи да се изводе у
реалном времену. Ипак, микропроцесорска архитектира микропроцесорског релеја, која се сваком
генерацијом микропроцесорске заштите унапређује (убрзава), омогућава широку примену
различитих алгоритама, које није било могуће до сада применити (код статичке генерације релејних
уређаја). Тако је један нови систем, данас изузетно популарних алгоритама за нумеричку
имплементацију заштитних функција, базиран на примени вештачких неуронских мрежа
(енгл.: Artifical Neural Networks, ANN). Овај концепт омогућава потпуно нове трендове у развоју
заштитних функција релејне заштите као и побољшање постојећих. Реч је о новом тренду који је још
увек у фази интензивног истраживања и развоја. Очекују се његове примене и имплементације у
будућим генерацијама нумеричких релејних уређаја. Треба нагласити да ипак за сада на тржишту
још увек не постоје микрпороцесорски релејни уређаји који имплементирају овај нови концепт
базиран на примени вештачких неуронских мрежа.

Осим тога, микропроцесорски релеји поседују могућност самонадзора, као и запис догађаја. Наиме,
при наступу квара нумерички релеј снима криву струје (и/или напона) и складиште их у сопствену
меморију за каснију рачунарску анализу. Нумерички релеји поседују комуникационе портове за
подешење (кориштењем PC-а и одговарајућег софтверског пакета), као и за комуникацију са
станичним рачунаром (SCADA систем).

Микропроцесорски релеји могу међусобно комуницирати (уз помоћ оптичке комуникационе везе),
чиме омогућавају остварење сложенијих и високо учинковитих система релејне заштите елемената
електроенергетског система. Овим се побољшава сигурност испоруке електричне енергије, као и
сигурност електроенергетског система у целини. Надзор и подешење параметара нумеричког релеја
могуће је обавити преко локалне мреже (LAN) трафостанице / постројења, или чак и преко
интернета. Мана микропроцесорских релеја јесте то што су релативно осетљиви на спољна
електромагнетна поља. Подешавање параметара (тзв. параметрирање) микропроцесорских релеја
најчешће се спроводи помоћу програма пакета, посебног развијеног за ту сврху.

6
Дотични програмски пакет подржава све микропроцесорске релејне уређаје истог произвођача
(и све генерације микропроцесорских релеја тог произвођача исте намене). Реч је о Windows
апликацији са графичким приказом, које је врло интуитивно и угодно за коришћење. Ово омогућава
брзо подешавање више различитих заштитних функција нумеричког релејног уређаја. Осим тога,
могуће је истовремено подешавати више различитих релеја (нпр. у истој трафостаници).

Различити произвођачи микропроцесорских релејних уређаја имају посебне (међусобно различите)

програмске пакете за њихово параметрирање. Није могуће параметрирање микропроцесорских
релеја програмским пакетом који није развио његов произвођач. Подешене вредности се преко
комуникацијске везе (серијски порт, LAN мрежа) преносе с рачунара на микропроцесорски релеј.

Микропроцесорски релеји, као што је претходно споменуто, имају могућност снимања

(меморисања) струјних и напонских стања за време наступа кварова. Ово је врло пожељна функција
нумеричких релејних уређаја и служи за врло квалитетну и детаљну post-mortem анализу кварова.
Наиме, микропроцесорски релеји константно надзиру мерене величине (струје и напоне, и томе сл.),
те у случају наступа квара започињу са бележењем појаве која је довела до искључења штићеног
елемента. На меморијским локацијама, које су доступне кориснику, постоје забележени
транзијентни напони и струје, које су се јавиле за време квара, све до момента искључења штићеног
елемента. Ове записе могуће је повући (download-овати) са микропроцесорског релеја, а затим их
анализирати. За то служи посебно развијен (од стране самог произвођача микропроцесорског релеја)
програмски пакет. Реч је, такође, о Windows апликацији с графичким приказом, која омогућава
једноставан рад. Овакви програмски пакети редовно омогућавају кориснику једноставну примену
низа корисних алата за анализу транзијентних сигнала (нпр. струја и напона), као што је брза
Фуријерова трансформација, фазорски приказ величина, праћење промене мерене импедансе (код
дистантне заштите) и томе сл.

На крају се може нагласити да је због својих вишеструких предности, као и доказане поузданости,
микропроцесорски тип релејних уређаја превладао на тржишту. Он је готово у потпуности потиснуо
из употребе претходне две генерације релејне заштите (електромеханичку и статичку). Као
последица тога, данас се готово искључиво уграђује релејна заштита у микропроцесорској изведби,
на свим напонским нивоима. За сада, због изузетне важности водова 400 kV, електромеханички
релеји се и даље употребљавају паралелно с микропроцесорским релејима. Због свог недавног
појављивања на тржишту, век трајања микропроцескорских релеја за сада није тачно дефинисан
(износи до 10 година). С друге стране, електромеханички релеји имају век трајања од 20-30 година.
Препорука је да се далековод штићен микропроцесорским релејем испитује на две године.

2.1. Микропроцесорски вишефункцијски уређај ABB REF 615

Основне функције и карактеристике уређаја су:

 Заштита, управљање, мерење и надзор средњенапонских мрежа.

 Мерење напона и струје може бити остварено преко конвенционалних
мерних трансформатора или струјних и напонских сензора (у нашој мрежи
користе се само конвенционалним мерним трансформаторима).
 Локални MMI (комуникациони интерфејс – men machine interface) обухвата
велики графички LCD дисплеј и одговарајуће функцијске и управљачке
тастере.

7
  Основне функције заштите обухватају:
- прекострујну усмерену и неусмерену заштиту,
- земљоспојну усмерену и неусмерену заштиту,
- наднапонску и поднапонску заштиту,
- заштиту од термичког преоптерећења,
- заштита код отказа прекидача,
- аутоматско поновно укључење и др.

 Управљачке функције подржавају локално и даљинско командовање са

шест склопних апарата, индикацију стања апарата и међублокаде на нивоу поља
и станице.
 Мерење фазних струја, фазних и линијских напона, резидуалне струје и
напона, фреквенције, активне и реактивне снаге и енергије, фактора снаге,
виших хармоника итд..
 Мониторинг стања укључује мониторинг прекидача, контролу искључних
кругова и интерну (унутрашњу) самоконтролу терминала.
 Комуникација обухвата два комуникацијска интерфејса: један за локалну
комуникацију са PC-ом и други за даљинску комуникацију преко станичног
комуникацијског система.
 Снимање и меморијски запис одговарајућих електричних величина током поремећаја.

Слика 2.1. Приказ релеја ABB REF 615

Терминал може имати максимално 10 аналогних улаза и то 5 струјних и 5 напонских.

Уколико се користе стандардни аналогни улази за прикључак са мерних
трансформатора, три аналогна струјна улаза служе за прикључење три фазне струје са
секундара струјних трансформатора, а један за спој резидуалне струје
(обухватни кабловски трансформатор или сумарни паралелни спој три струјна
трансформатора). Напонски аналогни улази имају могућност споја сва три фазна
напона са секундара напонских мерних трансформатора и посебан 4 прикључак за
отворени троугао тј. резидуални напон.

Надаље, терминал има два интерна аналогна канала за резидулану струју и напон, који
се добијају рачунски унутар теминала на основу фазних вредности струја и напона.
Један канал се користи за формирање резидулане струје 3I0 на основу три фазне струје
(3I0 = IR + IS + IT), а други за формирање резидуалног напона (3U0 = UR + US + UT) на
основу фазних напона који улазе у релеј.

Поред уобичајених галвански одвојених информационих тансформатора терминал има

могућност мерења аналогних сигнала и помоћу струјних и напонских сензора. Струјни
сензор (завојница Роговског) или напонски сензор може бити спојен на сваки сензорски
улаз. Терминал омогућава кориснику да конфигурира сваки од сензорских улаза за тип
сензора који се користи.
8
Слика 2.2. Терминални дијаграм одговарајућих аналогних и бинарних улаза терминала REF 615

9
 2.2. Прекострујна заштита

Струјни релеји су уређаји који прорађују када струја која пролази кроз намотаје релеја одступи од
подешене вредности. При томе, ако релеј реагује на пораст струје назива се прекострујни, а ако
реагује на снижење струје подструјни релеј.

Зависно од начина прикључка релеја на мерну величину, сви релеји се уопштено деле на примарне
и секундарне релеје. Примарни релеји се вежи директно у примарни круг штићеног објекта, а
секундарни релеји се спајају посредно преко мерних трансформатора (струјни и напонски мерни
трансформатори). Зависно од начина деловања на искључење прекидача заштитни релеји се деле
на релеје са директним деловањем и релеје са индиректним деловањем на искључни круг
прекидача. При томе примарни релеји готово увек делују директно на искључење прекидача, док
секундарни релеји делују индиректно преко помоћних контаката релеја и помоћног извора
напајања електричким путем делује на шпулну искључења прекидача и сигнализацију.

Главна предност примарних релеја је што не захтевају уградњу мерних трансформатора и

помоћног извора напајања, што их чини доста једноставним и релативно поузданим. Недостатак
је тај што су директно везани у примарни круг високог напона, тако да самим тим морају бити
изолационо димензионисани (самим тим и гломазни) за пуни погонски напон. Такође, подешење
и испитивање ових релеја захтева искључење штићеног објекта из мреже, како би приступ релеју
био омогућен. Примарни релеји се због тога употребљавају само на најнижим напонским
нивоима (6,3 и 10 kV) као прекострујна заштита мање важних елемената мреже (нпр. мали
дистрибутивни трансформатори снаге 100 kVA, дистрибутивни изводи у објектима секундарне
дистрибуције електричне енергије, индустријским постројењима и сл.), где се не постављају
посебни захтеви у погледу осетљивости деловања. Примарни релеји су при томе обично изведени
као примарни окидачи, са додатним временским чланом (сатни механизам) који представљају
саставни део учинске склопке која искључује штићени елемент мреже.

За разлику од релеја са директним деловањем, релеји са индиректним деловањем (секундарни

релеји) се прикључују у штићени круг преко мерних трансформатора и захтевају постојање
помоћног извора напајања (обично акумулаторска батерија) преко којег се остварује искључење
прекидача.

Слика 2.3. Прекострујна заштита са индиректним деловањем

Предности ових релеја су више него очигледне, а огледају се у њиховој стандардизацији

(јер су прикључене на стандардизоване вредности СМТ; 1 или 5 А), мањим грешкама и
одступањима у односу на подешење, могућношћу испитивања и подешења у погону и
произвољном месту уградње на објекту. Основни недостатак је постојање помоћног извора
напајања.

10
 2.2.1. Прекострујна неусмерена заштита

Прекострујна заштита је најчешће кориштена заштита у дистрибутивним мрежама. Прекострујни

релеји раде на принципу компарације струје која протиче кроз мерни члан и делују када струја
премаши подешену вредност на релеју. Употребљавају се као заштита од кратких спојева и као
заштита вода од преоптерећења. Заштита обично поседује два прекострујна члана: први као
заштита од преоптерећења (I>,t> и други (I>>) тренутни (краткоспојни) члан као заштита код
блиских кратких спојева.

Слика 2.4. Блок дијаграм прекострујне заштите

У случају радијалних, једнострано напајањих мрежа најчешће се користе неусмерени

прекострујни релеји постављени на почетку сваког вода од извора напајања. Селективност
деловања се постиже избором временске задршке тј. временским степеновањем т=0,3-0,5 с)
полазећи од краја мреже (најкраће време деловања) према извору напајања (најдуже време
деловања).

Слика 2.5. Прекострујни релеји у радијално напајаној мрежи

Прекострујни релеји су уграђени на почетку сваког вода. У случају квара у тачки К, кроз сва три
вода теће струја квара која би проузроковала деловање релеја. При томе треба да делује само
релеј број 3 и искључи вод на којем је квар, док релеји 1 и 2 не смеју деловати. Да би се постигла
селективност деловања, временско затезање заштите 3 мора бити краће од заштите 1 и 2. Исто
тако, временско затезање заштите 2 мора бити краће од заштите 1. Према томе, заштита уграђена
ближе извору напајања мора имати већу временску задршку.

При томе селективност се може постићи са струјно независном или струјно зависном (инверзном)
временском карактеристиком. Време деловања релеја са струјно независном карактеристиком
не зависи од износа струје већ од подешене вредности временског члана. За разлику од њих,
прекострујни релеји са струјно зависном временском карактеристиком се, такође, побуђују када
струја премаши подешену вредност, али делују на искључење након временског затезања које
11
 директно зависи од износа струје кроз релеј. Релеји са струјно независном карактеристиком су
нашли далеко већу примену и најчешће се користи у нашим мрежама, док се струјно зависна
(инверзна) карактеристика примењује у англо-америчким земљама.

Слика 2.6. Струјно независна (1) и струјно зависна (2) каракетристика

Селективност деловања заштите се може постићи и струјним степеновањем. Код струјног

степеновања селективност се постиже само подешењем струје, уважавајући чињеницу да је струја
квара мања што је квар удаљенији од извора напајања. Ако се заштите поставе на почетку сваког
вода и ако се подешење прекострујног члана сваке заштите одабере тако да буде веће од највеће
струје кратког споја на почетку суседног вода може се постићи селективно искључење само оног
вода на којем је квар. Предност струјног степеновања је у томе што заштита делује без временског
затезања, а основни недостатак је тај што је потребно знати струје квара на свакој деоници
вода, што обично није тако једноставно. Такође, струје квара нису увек исте и зависе од тренутне
конфигурације мреже. Промена уклопног стања у мрежи може знатно утицати на струје квара
појединих деоница штићеног вода, чиме би се селективност деловања заштита знатно угрозила.
Због те чињенице, струјно степеновање се ретко користи и то само у случајевима мрежа са
константним вредностима струја кратких спојева.

Иако прекострујне заштите са струјно независном временском карактеристиком допуштају да квар

траје дуже што је струја квара већа (што је њен основни недостатак), због једноставности обезбеђења
селективности заштита у мрежи, оне се ипак најчешће користе. Да би се овај недостатак донекле
избегао и искористиле предности струјног степеновања (тренутно деловање без временске задршке)
нови заштитни уређаји посједују два прекострујна члана који се могу независно подешавати. Први
као заштита од преоптерећења (I>, t>), са струјно независном временском каракетристиком и други
(I>>) „тренутни“ или краткоспојни члан као заштита код блиских кратких спојева на штићеном воду.
Како би заштита селективно деловала прорадна струја тренутног (краткоспојног) члана мора бити
мања од минимално очекиване струје двополног или трополног кратког споја у близини места
уградње релеја, односно већа од максималне струје кратког споја на суседним сабирницама, како не
би непотребно деловала код квара на суседном воду.

Овај услов није увек једноставно постићи без додатног временског степеновања, јер струје кратког
споја могу варирати у мрежи зависно од уклопног стања. Код старијих изведби релеја тренутни члан
није имао могућност временског подешења, што је селективност заштите чинило знатно мањом, док
новије изведбе заштита омогућавају посебну временску задршку краткоспојног члана I>>. Малом
временском задршком (обично 100-200 ms) краткоспојног члана се може спречити некоректан рад
заштите код краткотрајних великих повећања струје на воду у току прелазних процеса у мрежи или
спољних кратких спојева (кратких спојева ван штићене деонице вода).

12
Подешење прекострује заштите у пракси се врши на основи једног од два критеријума:

 максималној дозвољеној струји оптерећења вода или

 максималној дозвољеној струји оптерећења СМТ (1,2 x In),

док се тренутни члан подешава према минимално очекиваној струји двополног или трополног кратког
споја. Важна карактеристика ових релеја је однос отпуштања. Он се дефинише као:

a = Iotp / Ipr (1)

где je:

Ipr - прорадна вредност релеја (затворен контакт извршеног релеја)

Iotp - вредност струје код које релеј престаје је делује (контакти извршног релеја отпустили).

Однос отпуштања треба да је што ближи јединици и обично се креће између 0,9-0,95.

Прорадна струја прекострујне заштите се одређује из услова да заштита не делује непотребно код
максималног погонског оптерећења Ipogmax, тј:

ipr  ksIpogmax/api (2)

где је:

ks – коефицијент сигурности (1,1-1,2)

а – однос отпуштања
pi – преносни однос СМТ

Прорадна струја с друге стране мора бити мања и од минималне струје кратког споја на крају основне
и резервне зоне деловања, што се изражава коефицијентом осетљивости као:

kos = Ikmin/iprpi (3)

Овај коефицијент треба да је већи од 1,5 на крају основне, односно од 1,2 на крају резервне зоне
деловања. Према томе, прорадна струја релеја се одређује као:

ipr <Ikmin/kospi (4)

где je Ikmin минимална вредност струје КС код квара на крају основне и резервне зоне деловања.

Зависно од типа мрежа прекострујна заштита може бити уграђена у све три или само у две фазе. У
случају изолованих мрежа прекострујна заштита може бити изведена у само две фазе (заштита од
међуфазних кварова и преоптерећења

Слика 2.7. Прекострујна заштита у две фазе (изолована мрежа)

13
 У случају директно уземљене мреже код које су струје једнополних кратких спојева знатно веће
од максималне погонске струје користи се трофазна прекострујна заштита. У оба случаја
временски члан Т може бити изведен као заједнички.

Слика 2.8. Прекострујна заштита у све три фазе (уземљена мрежа)

Прекострујни релеји могу бити изведени као засебне монофазне јединице (старија изведба обично
електромеханичких релеја), са одвојеним временским чланом или као компактни трофазни уређаји
(сва три прекострујна члана и временски члан у једном заједничком кућишту (новије изведбе
статичких и нумеричких релеја).

Слика 2.9. Спојни дијаграм трофазне прекострујне заштите

Слика 2.10. Спојни дијаграм прекострујне заштите за случај када су на воду уграђена само два СМТ
(изолована или компензована мрежа)

14
У случају мреже уземљене преко малог отпора максимална вредност струје једнополног квара је
ограничена вредношћу отпора звездишта трансформатора на релативно малу вредност
(обично 300 А). У том случају изведба прекострујне заштите зависи од минималне вредности струје
једнополног квара накрају резервне зоне деловања.

Ако је та струја већа од максималне погонске струје, у том случају се користе претходно описани
трофазни прекострујни релеји, као у случају мреже са директно уземљеним звездиштем. Ако је
минимална вредност струје једнополног квара (а што је обично случај), мања или блиска максималној
вредности струје оптерећења вода, у том случају мора се применити додатна заштита од кварова
са земљом. У те сврхе обично се користи хомополарна прекострујна заштита прикључена на нулту
(тачније резидуалну) компоненту струје на воду, реализоване преко сумарног споја три струјна мерна
трансформатора.

Слика 2.11. Прекострујна заштита за случај мреже уземљене преко малог отпора

Прорадна струја хомополарне заштите је приближно 0,2-0,4xIn струје СМТ. Прорадна струја
хомополарног члана одређује се према релацији:

ipr <Ik(1KS)min/kospi (5)

где je:

Ik(1KS)min – минимална вредност струје једнополног кратког споја на крају основне или резервне зоне
деловања релеја (Ik(1KS)min<Ipogmax)
kos – коефицијен осетљивости (већи од 1,4 код кварова на крају основне, односно већи од
1,2 код кварова на крају резервне зоне деловања)
pi – преносни однос СМТ

15
 2.2.2. Усмерена прекострујна заштита

Код двоструко (или вишестрано) напајаних радијалних дистрибутивних водова, као и у случају
сложенијих мрежа (петљаста мрежа са једим извором напајања) селективност штићења се не може
постичи неусмереним релејима са степенастим подешењем временске задршке.

Слика 2.12. Двоструко напајана радијална мрежа

У случају дострано напајане радијалне мреже, селективно штићење код квара у тачки К1 или К2 неће
бити задовољено уколико су у тачкама 1, 2, 3 и 4 уграђени прекострујни неусмерени релеји. У случају
кратког споја у тачки К1 побудиће се сви релеји у мрежи, а за селективно искључење потребно једа
временска задршка релеја 2 буду краћа од времена деловања релеја 3 и 4 тј. t2 < t3 и
t2 < t4. Истовремено у случаку кратког споја у тачки К2 потребно је да је време деловања релеја у
тачки 3 буде најкраће t3 < t2 и t3 < t1. Видимо да су услови који се постављају пред заштите 2 и 3
супротни тако да није могуће обезбедити потребну селективност употребом неусмерених временских
релеја са струјно независном карактеристиком. Што се тиче употребе релеја са струјним степеновањем
може се показати да се одговарајућим избором струјног степеновања може постићи селективност
деловања заштите, али притоме ове заштите могу бити недовољно селективне.

У оваквим случајевима потребна селективност може се постићи само усмереним прекострујним

заштитама. Ове заштите не реагују само на апсолутни износ струје, него и њен смер тј. фазу струје у
односу на напон сабирнице у објекту где је заштита уграђена (другим речима релеј контролише смер
снаге при кратом споју).

Ако на воду из претходне слике дође до КС у тачки К1, фазни односи струје и напона на месту уградње
релеја 2 и 3 су приказани на слици 2.13. Угао 𝜑v представља угао импедансе вода. Аналогна ситуација
је у случају КС у тачки К2, а векторски дијаграми су приказани на слици 3.

Слика 2.13. Фазни односи струја и напона код кратког споја у тачки К1

16
 Слика 2.14. Фазни односи струја и напона код кратког споја у тачки К2

На основу векторских дијаграма на слици видимо да се фазна струја Iks на месту уградње релеја у
односу на напон сабирница Ub, при квару у тачки К1 и К2 разликује за 180 степени.

Из тога следи да заштита 2 треба да делује на искључење када струје прекорачи подешену вредност и
када фазни угао те струје у односу на напон сабирнице поприми вриједност који одговара условима
КС у тачки К1, а заштита 3 да делује на искључење само када је угао струје поприми вредност
који одговара условима КС у тачки К2.

С обзиром да је импеданса вода индуктивног карактера, струја Iks касни за напоном Ub за угао V
који у опћем случају може попримити може попримити било коју вредност.

Слика 2.15. Угао струје и напона (импедансе вода) код кратког споја на воду

Због постојања критерија смера временске задршке релеја 2 и 3 не морају бити међусобно
усклађене, док је временско степеновање потребно за релеј 2,4 и 1,3 због истог усмерења На тај
начин подешење релеја се може независно посматрати од једног и другог извора као две независне
групе. Временске задршке унутар сваке групе се одређују као и у случајевима прекоструних релеја
тако да су задовољени услови t4=t2+t i t1=t3+t (t= 0,3-0,5 s).

Усмерене прекострујне заштите дају налог за искључење када су испуњена оба критеријума
(прекострујни критеријум и критеријум смера) и након истека временске задршке t.

17
 Слика 2.16. Блок дијаграм прекострујне усмерене заштите

Функција смера реализује се обично монофазно, при чему се као улазне информације користе
фазне струје и фазни или линијски напони. У пракси се обично користи тзв. спој од 900.

У том случају се користи струја у фази А и линијски напон у друге две фазе. Напон фазе у квару се
не користи, јер може бити једнак нули у случају блиског кратког споја, тако да се у том случају не
би могао одредити смер струје. Зависно од фазе у квару и врсте квара, усмерени члан користи
различите комбинације мерних напона који су изабрани тако да се никад у потпуности не изгуби
информација о мерном напону, а који је наопходан за детекцију усмерења и формирање прорадне
карактеристике усмерених прекострујних таштита.

Начин формирања карактеристике прораде усмерених прекострујних релеја зависи од произвођача

припадајуће заштите. На слици је приказана уопштена каракеристика усмерења прекострујне заштите
и иста обухвата област индуктивно-отпорне импедансе вода. Ширина зоне прораде је обично 180о, а
може бити и скрачена јер импеданса вода у случају квара може бити само у првом квадранту.

Слика 2.17. Карактеристика усмерења

У табели 1 су приказане различите комбинације улазних информација о напонима, за поједине фазе

у кварузависно од типа квара (једнополни, двополни и трополни). За сваку од ових комбинација
може се нацртати припадајући векторски дијаграм напона и струја у споју од 900.

18
 Табела 1. Комбинације улазних информација о напонима у зависности од типа квара
Фаза А Фаза В Фаза С
Побуда Струја Напон Струја Напон Струја Напон
A Ia Vbc
B Ib Vca
C Ic Vab
A,B Ia Vbc Ib Vca
B,C Ib Vca Ic Vab
C,A Ia Vbc Ic Vab
A,B,C Ia Vbc Ib Vca Ic Vab

На слици је приказан тзв.спој под 900 где се за одређивање усмерења користи једна фазна струја
(нпр.фазна струја Ia) и супротни линијски напон (напон Vbc).

Слика 2.18. Спој под 900

На слици 2 . 19 је приказан пример формирања прорадне карактеристике код статичких

прекострујних заштита.Uref представља референтни мјерни напон (Uref=Ubc за квар у фази а), док је
И струја квара (у фази а). За квар на воду струја квара која пролази кроз релеј у односу на референтни
напон сабирнице гдје је заштита уграђена се може налазити искључиво у I-квадранту. На тај начин је
одређена карактеристика прораде релеја у зависности од усмерења. Каракетристика најчешће
представља правац вертикале на струју прораде I. Угао β представља угао између референтног напона
и ближе границе зоне прораде, док угао η дефинише ширину зоне деловања релеја (уобичајено 1800).
На слици се види зона деловања (када струја кратког споја тече од сабирница према воду) и зона
блокаде (супротан смер струје у односу на смер штићења вода).

Слика 2.19. Прорадна карактеристика

19
Поред споја од 900 степени који се најчешће користи у пракси за одређивање усмерења прекострујних
заштита постоје и спојеви од 60 и 30 степени у различитим варијантама. Код ових спојева угао између
референтног напона и струје одговарајуће фазе износи 60, односно 30 степени и приказани су на
сликама.

Слика 2.20. Спој под 600 (I и II - варијанта)

Слика 2.21. Спој под 300 Земљоспојне заштите

2.3. Општи принципи рада земљоспојних релеја

У нашим средњенапонским мрежама присутне су различите изведбе релеја за дојаву земљоспоја у

мрежи. У употреби су релеји свих генерација, од електромеханичких релеја прве изведбе, преко
статичких земљоспојних релеја средње генерације, до најновијих микропроцесорских
вишефункцијских заштитних уређаја.

Независно од начина третмана неутралне тачке средњенапонске мреже, једнополни земљоспој у

мрежи карактеришу следеће појаве:

- пад напона у фази која је захваћена земљоспојем и појава несиметрије напона у систему
- појава напона у звездишту, односно у неутралној тачки мреже, чији износ зависи од вредности
прелазног отпора на месту квара и отпора у звездишту енергетског трансформатора
- нови ток капацитивних компоненти струја квара у мрежи које теку од свих здравих водова
према месту квара, независно од начина уземљења неутралне тачке мреже,
- капацитивне струје на здравим изводима имају супротан смер у односу на капацитивну струју
на извод који је у земљоспоју
- појава нулте компоненте струје као последице несиметрије струја, односно квара у мрежи, без
обзира да ли се ради само о капацитивној струји у изолованим мрежама или и активној
компонети струје кроз отпорник у случају мреже уземљене преко нискоомског отпорника.
20
 - код изолованих дистрибутивних система, дозвољен је дуготрајнији рад мреже под земљоспојем,
док у случају мреже уземљене преко отпорника потребно је што прије искључити кварну
деоници. Такође, и код изолованих мрежа пожељно је што прије елиминирати место квара, јер се
због појаве интермитираних земљоспојева могу појавити високи пренапони опасни по опрему,
што може имати за последицу веће кварове у систему.

У том смислу, а у складу с наведеним физикалним појавама и електричним величинама које

карактеришу земљоспој у мрежи, принцип рада земљоспојних заштита у систему базиран је обично
на:

- мерењу само резидуалне (или нулте) компоненте напона 3I0 (или U0),
- мерењу само резидуалне (или нулте) компоненте струје 3U0 (или I0) или
- мерењу обе величине и резидуалне (или нулте) компоненте напона и резидуалне (или нулте)
компоненте струје и фазног угла између њих.

Уколико се детекција квара врши само на основу мерења нулте компоненте напона у систему, тада
се употребљавају релативно једноставни наднапонски релеји који мере одговарајућу вредност
резидуалног (или нултог) напона у мрежи и сигнализирају квар уколико измерена вредност напона
прекорачи подешену вредност на релеју.

Уколико се детекција врши само на основу мерења нулте компоненте струје, употребљавају се
класични прекострујни релеји, али знатно веће осетљивости у односу на уобичајене прекострујне
релеје. То су тзв. земљоспојни неусмерени релеји, на бази мерења хомополарне или нулте компоненте
струје квара којисе побуђују када одговарајућа нулта компонента струје квара (или резидуална струја)
прекорачи подешени праг.

Уколико земљоспони релеј за свој ради користи струјну и напонску информацију тада је реч о
усмереним земљоспојним релејима. Без обзира на изведбу и прорадну карактеристику усмерене
земљоспојне заштите, принцип рада је заснован на мерењу нулте компоненте струје и напона, како
по износу тако и по фазном углу између напона и струје. Прорада заштите је дефинисана подешењем
одговарајућих параметара, а иницирана је ако:

- нулта компонента струје I0 ( или 3I0) прекорачи подешену вредност,

- нулта компонента напона U0 (или 3U0) прекорачи подешену вредност,
- фазни угао  између напона U0 и струје I0 је унутар одговарајућег опсега подешења.

2.3.1. Неусмерени земљоспојни релеји

У радијално напајаним дистрибутивним системима са изолованом неутралном тачком, посебно у

случајевима када су капацитивне струје земљоспоја довољно велике, земљоспојна заштита се може
реализовати помоћу осетљивог релеја прикљученог на одговарајући спој струјних мерних
трансформатора погодан за мерење струје земљоспоја. У том случају мерни члан земљоспојних
заштита је обични прекострујни релеј, чија осетљивост мерног члана треба да буде што већа како
би се могли детектовати и кварови с малим износом струје квара.

Информација о струји земљоспоја коју релеј треба да мери може се добити на различите начине.
Уобичајено је да се струјна грана релеја прикључује преко паралелне везе три иста струјна мерна
трансформатора или се све три фазне струје уводе независно у релеј и у самом релеју формира
њихова сума за потребе мерење струје земљоспоја. У случајевима кабловских извода може се
употребити и обухватни струјни трансформатор са само једном гвозденим језгром и једним
секундарним намотајем.

21
 Слика 2.22. Сумарни спој три струјна трансформатора за мерење 3Io

Сума три струје представља троструку нулту или резидуалну струју коју мери релеј.

3I0 = IR+IS+IT (6)

С обзиром да релеј мери сумарну вредност три фазне струје, односно резидуалну струју трофазног
несиметричног система која по дефиницији симетричних компоненти представља троструку вредност
нулте компоненте струје, ови релеји се често називају и земљоспојни релеји нулте компоненте струје,
односно хомополарни земљоспојни релеји.

У нормалном погону сума примарних струја једнака је нули или некој малој вредности која је
последица неједнакости струјних мерних трансформатора, могуће појаве виших истофазних
хармонијских чланова у примарној струји, као и евентуалне несиметрије оптерећења у случају
уземљених мрежа. Због сопствене неједнакости мерних трансформатора, различитих магнетних
особина и разлике у оптерећењу секундарних намотаја, могу се појавити струјне грешке и нулта
компонента струје кроз релеј и код нормалних погонских оптерећења, а посебно код спољних кратких
спојева. Због тога је ограничено минимално подешење, односно осетљивост земљоспојне заштите,
како не би долазило до непотребних и неселективних испада услед лажне струје квара кроз релеј. У
случају потребе за већом осетљивошћу земљоспојне заштите, заштита би обавезно морала имати
уграђен и филтер који пропушта само основни талас струје, односно који компензује струју трећег
хармоника који се јавља у струји нулте компоненте и који може имати за последицу појаву лажне
нулте компоненте струје квара и узроковати непотребно деловање заштите.

Секундарна лажна струја због неједнакости струјних трансформатора у нормалном погону је

релативно мала и износи око 0,01-0,03 А , а максимално 0,1 А, што ипак по износу струје улази у опсег
подешења земљоспојне заштите и минималних вредности струја земљопоја у случају високоомских
кварова у мрежи.

Код несиметричних кратких спојева и кратких спојева с великом вредношћу једносмерне компоненте
струје која узрокује велике струје магнетисања могу се појавити краткотрајне лажне струје нулте
компоненте које износе и реда неколико ампера. Због тога је потребно, да би се спречило непотребно
деловање заштите, имати одговарајуће временско затезање од 0,2-до 0,5 s док прелазни процес у мрежи
не нестане.

Код употребе кабловских обухватних трансформатора горњи проблеми нису присутни, јер кроз
секундарни намотај обухватног струјног трансформатора протиче струја само у случају протицања
струје земљоспоја кроз кабл. Због тога не постоји могућност погрешног деловања услед спољних
кратких спојева, а струја деловања релеја је независна од струје оптерећења кабла.

22
Кабловски вод и плашт у овом случају представљају примарни водич с потребном изолацијом, па због
тога кабловски обухватни трансформатори могу бити изведени и за ниски напон. Могу се употребити
и код надземних водова ако је прикључак вода у објекту изведен кабловски. Због свега наведеног
употреба кабловских трансформатора омогућава врло осетљиво подешење замљоспојне заштите, тако
да прорадне струје могу да износе 10-50 mА, а уколико је потребно и још мање 5-10 mA.

Слика 2.23. Спој земљоспојног релеја на кабловски обухватни струјни трансформатор (а-фазни водич,
b-плашт кабла, c-вод за уземљење)

Употреба земљоспојних релеја без усмерног члана оправдана је само у радијално напајаној мрежи
уземљеној преко нискоомског отпорника. У таквим мрежама струја квара је довољно велика да се
селективност заштите може у већини случајева постићи само по износу струје без познавања смера
струје у мрежи. То важи онда када капацитивне струје квара које теку одводима који нису захваћени
кваром, нису велике, односно по износу нису блиске подешењу земљоспојног члана на изводу. Овакав
приступ захтева доста велико подешење струјног прага земљоспојне заштите, како би се елиминисао
утицај нулте струје кроз релеј и могућа неселективност неусмерених заштита на здравим водовима.
Утом случају, код високоомских кварова, ризикујемо да земљоспојна заштита уопште не детектује
квар, јер струја једнополног кратког споја може бити мања од побудне струје земљоспојног
релеја на изводу. Чињеница је да се овакви кварови у уземљеним мрежама ретко јављају посебно у
случају кабловских мрежа, али ипак треба узети у обзир и могућност појаве високоомских кварова. То
опет захтева знатно мања подешења по износу струје и знатно већу осетљивост у односу на ону коју
нам могу понудити земљоспојне неусмерене заштите, а да би се очувала преко потребна селективност,
посебно у случајевима кабловских мрежа с знатним капацитивним струјама на сваком од појединачних
извода, као и у случајевима високоомских кварова.

Употреба неусмерених земљоспојних заштита могућа је и у изолованим радијалним мрежама са

релативно великим износом струје земљоспоја. Код земљоспоја на једном изводу сумирају се
капацитивне струје свих одлаза, тако да је капацитивна струја на кварном одлазу знатно већа од
капацитивних струја појединачних одлаза. Стога се код избора подешења релеја мора водити
рачуна о томе да прорадна струја релеја буде већа од максималне капацитивне струје властитог одвода
код квара на другим одлазима, а с друге стране прорадна струја релеја треба да буде мања од
минималне сумарне струје најкраћег одлаза који се напаја из објекта и одлаза на којем се
подешава заштита. Овакво решење захтева тачно познавање износа капацитивних струја сваког
појединачног одлаза за одговарајуће уклопно стање у мрежи. Зато се ово решење може применити
само у објектима где се не очекује битна промена уклопног стања у мрежи, односно значајнија
промена капацитивне струје. У супротном може доћи до неселективних испада или затајења рада
земљоспојне неусмерене заштите.

23
 2.3.2. Карактеристике земљоспоја у изолованој мрежи

На слици је дата упрошћена шема мреже са земљоспојем у једној фази. Оваква шема се уобичајено
користи код анализе земљоспоја у мрежи. Подужна импеданса вода се може занемарити, јер језнатно
мања од попречне импедансе. При томе се, такође, занемарује и активна одводност вода, јер је знатно
мања од капацитивне реактансе вода, тако да у разматрање улази само капацитивна струја
земљоспоја представљена на слици.

Слика 2.24. Земљоспој у изолованој мрежи

Капацитет С0 представља укупни (нулти) капацитет тла сваке појединачне фазе према земљи, а отпор
Rf је активни отпор, односно резистанса на месту квара. Претпостављени ток капацитивних струја у
мрежи представљен је симболички стрелицама на слици. Струја потрошача се може занемарити јер
не утиче на прорачун (претпоставка је да је оптерећење симетрично, што је у пракси случај).
Подужни параметри вода су приказани преко сконцентрисаних параметара, односно капацитета
вода. На тај начин у разматрање улазе само капацитивне компоненте струје квара.
Пре настанка земљоспоја између фаза R, S, T и земље владају фазни напони, који кроз капацитете
тла “терају” капацитивне струје. Сума тих струја у свакој тачки одвода је једнака нули. Напон
звездишта према земљи је једнак нули.
Код металног земљоспоја једне фазе са земљом, нпр. фазе Т, напон ове фазе према земљи постаје
једнак нули, док се у звездишту појављује напон који је истог износа али супротног смера од напона
оне фазе која је у земљоспоју. Напон у звездишту, односно нулти напон система се може добити из
следеће релације:
3U0 = (ER + ES + ET) = ( ERT + EST ) = (ER – ET + ES – ET + ET – ET) = -3ET (7)

С обзиром да је фаза Т у земљоспоју, а линијски напони остају непромењени, фазни напони двају
фаза које нису у квару попримају вредност линијског напона. Ако се са ER0, ES0 и ET0 обележе
вредности фазних напона на месту земљоспоја можемо написати:

ER0 = ER + U0 =ER - ET = ERT (8)

ES0 = ES + U0 = ES - ET = EST (9)
ET0 = ET + U0 =ET - ET = 0 (10)

Повећање напона између здравих фаза и земље има за последицу настанак новог тока капацитивних
струја. Капацитивне струје у фазама R и S узроковане напонима ЕRT и ЕSТ имају вредност:

24
 ICR = jC0ERT , ICS = jC0ES (11)

Укупна капацитивна струја земљоспоја добија се као векторска сума свих капацитивних струја
здравих фаза, тако да је:

IZ = ICR + ICS = jC0(ERT+ EST) = 3jC0U0 = -3jC0ET . (12)

Укупна струја IZ која тече на месту земљоспоја предњачи напону U0 за 900. Векторски дијаграм
напона и струја за случај земљоспоја дат је на слици.

Слика 2.25. Векторски дијаграм напона и струја за случај земљоспоја у изолованој мрежи

Из изложеног се види да се код земљоспоја у мрежи појављују напон и струја нулте компоненте који
имају вредност:

(13)

(14)

где је: Е одговарајућа вредност фазног напона у мрежи.

Резидуална, односно трострука вредност нулте компоненте струје земљоспоја коју мери релеј на
изводу који је у квару, у напојном објеку, резултат је постојања капацитивних струја здравих фаза
одлаза који нису у квара, а не властите струје земљоспоја. Ово узрокује главни проблем у
селективности и лоцирању места квара код употребе земљоспојних релеја у дистрибутивним
мрежама.
У укупној струји земљоспоја, поред капацитивних компоненти струје квара учествују и струје
активне одводности здравих фаза мреже. Ове струје теку од фазних водича према земљи
формирајући активну компоненту струје квара која је у фази са напоном звездишта трансформатора
Uо. Ове струје се векторски сабирају са капацитивним струјама земљоспоја, које су међусобно
померене за 900 чинећи тако укупну струју земљоспоја у мрежи. С обзиром да струје одводности
не прелази 3-8 % вредности капацитивне струје у зрачној мрежи, а у кабловској мрежи тај проценат
је и мањи, 1- 3%, оне се могу занемарити.
25
Еквивалентна шема земљоспоја може се једноставно добити путем Тевененовог еквивалента.
Посматрано из тачке квара, укупни еквивалентни капацитет представља паралелну везу три
капацитета тла С0, док је напон пре квара једнак фазном напону мреже Е. Остале импедансе мреже
су мале у поређењу са капацитетом земље С0 и могу се занемарити, тако да еквивалентна шема има
изглед као на слици.

Слика 2.26. Еквивалентна шема за случај земљоспоја у изолованој мрежи

У случају када је отпор квара Rf = 0, апсолутна вредност капацитивне струје земљоспоја износи:

IZ  3I0  3CoE (15)

Капацитет тла С0 зависи само од типа и дужине галвански спрегнуте мреже, односно укупне
капацитивности свих водова у мрежи. У радијално напајаним дистрибутивним мрежама, као што је
у пракси углавном случај, капацитет С0 представља укупни доземни или нулти капацитет свих
водова који су везаниза објекат напајања.
У случају постојања прелазног отпора Rf на месту квара, комплексна вредност струје земљоспоја
се редукује на основу следеће релације:

(16)

односно написано у апсолутном износу:

3𝜔𝐶𝑜𝐸
I= (17)
√1+(3𝜔𝐶𝑜𝑅f)2

На основу познате вредности струје земљоспоја у мрежи IZ можемо израчунати редуковану струју
земљоспоја I за случај прелазног отпора Rf на месту квара према релацији:
IZ
I= 2
 Iz  (18)
1 Rf 
 E
Капацитивна струја земљоспоја I практично не зависи од места квара него само од укупне
капацитивности разматране еквивалентне мреже и вредности фазног напона мреже.
Нулта компонента напона Uо која узрокује ток нулте компоненте струје квара кроз нулту компоненту
капацитивности мреже у апсолутном износу једнака је:

26
 (19)
На основу горњих једначина можемо написати релацију која нам даје вредност односа напона
неутралне тачке U0 и фазног напона у мрежи Е у зависности од прелазног отпора Rf на месту квара
капацитивности мреже C0 као:

(20)

Видимо да је највећа вредност напона нулте тачке U0 једнака износу фазног напона Е у случају када
јеотпор Rf на месту квара једнак нули. С порастом отпора квара Rf нулта компонента напона
се смањује. На основу претходне релације закључујемо да се вектора напона U0, у зависности од
промјене отпора Rf , креће по кружници чији је пречник једнак износу фазног напона Е у мрежи,
а чија једначина гласи:

(21)

(22)

Векторски дијаграм промене напона U0 у зависности од отпора Rf сходно претходној релацији

приказанје на слици.

Слика 2.27. Векторски дијаграм напона у мрежи у зависности од промене отпора квара Rf
У случају металног земљоспоја, када је отпор квара Rf=0, напони здравих фаза се повећавају за
и постижу вредност линијског напона у мрежи. Максимална вредност фазног напона износи 1.05U,
где U представља вредност линијског напона у мрежи и он достиже тај износ онда када је отпор
квара износи приближно 37% нулте капацитивне реактансе мреже. На основу изведених релација и
дијаграма са слика можемо извући веома важан закључак. Струја земљоспоја I у изолованој мрежи,
предњачи неутралном напону U0 за 900. Овај угао је константан и не зависи од вредности отпора
квара Rf. Отпор квара Rf утиче само на износ струје и напона у мрежи, али не и на фазни угао између
њих.

Уколико је позната вриједност нултог напона Uо и капацитивност мреже Со, онда се вредност
прелазног отпора Rf на месту квара, уз познат износ фазног напона Е може добити из релације:

27
 (23)

Према статистичким подацима, велики број земљоспојева у мрежи праћен прелазним отпором на
месту квара чија вредност се креће од неколико k до неколико 100 k. У том случају, вредност
струје земљоспоја као и напон неутралне тачке је веома мали. Тако, нпр. за случај 10 kV мреже уз
претпостављену струју директног земљоспоја од 10 А, редукована вредност струје земљоспоја код
прелазног отпора од 10 k износи свега 0,576 А, док напон U0 износи приближно 100 V
(све вредности се односе на примарне вредности у мрежи). Да би се детектовали и лоцирали овакви
кварови потребно је имати земљоспојне заштите с великом струјном и напонском осетљивошћу.
Дужина трајања рада мреже у земљоспоју у принципу није ограничена, али се у пракси узима да ово
време није веће од 2h. Уколико струја земљоспоја није велика, не иде се директно на искључење
него је довољна прво сигнализација настанка земљоспоја у мрежи, а рад мреже се наставља под
земљоспојем. У објектима примарне дистрибуције електричне енергије уобичајено је да се
сигнализација земљоспоја реализује помоћу наднапонског релеја у мерном пољу који је прикључен
на напон отвореног троугла секундарних намотаја три једнополно изолована напонска мерна
трансформатора. С обзиром да се из објекта обично напаја више средњенапонских извода, на овај
начин није могуће тачно утврдити на којем од извода је земљоспој. Елиминација земљоспоја се
своди на ручно или аутоматско искључење једног по једног извода до елиминисања земљоспоја.
Време искључења управилу није дуже од прописаних 2h. У супротном, повећава се вероватноћа
појаве двоструког земљоспоја који би могао термички да угрози уземљивач постројења и изазове
веома високе напоне додира у постројењу и у дистрибутивној мрежи. Такође, дуготрајан рад под
земљоспојем неповољно утиче на сигурност појединих елемената постројења, као што су једнополно
изоловани напонски мерни трансформатори, одводници пренапона и др. У правилу, ово време
трајања земљоспоја у објектима примарне дистрибуције, с обзиром да се ради о објектима у којима
постоји посада, у већини случајева не износи више од неколико минута, што је ипак дуго у случају
интермитирајућих кварова и појаве пренапонау мрежи.
Уколико се жели селективно искључење кварног одлаза деловањем одговарајуће заштите, потребна
је уградња веома осетљиве усмерене земљоспојне заштите. Избор релеја нормално зависи од
вредности земљоспојне струје у мрежи. Уколико је та струја реда неколико ампера, осетљивост
релеја мора бити јако велика, што није увек лако постићи. У таквим случајевима тешко је постићи
потребну осетљивост и селективност релеја истовремено.

Једна од основних предности изолованих мрежа је могућност дуготрајног погона током трајања
земљоспоја, као и елиминисање, односно самогашење пролазног земљоспоја услед самогашења
струје лука на месту квара. Услови за самогашење земљоспоја су веома сложени и зависе од низа
фактора који су утицајни местом квара, вредношћу струје земљоспоја, брзином успостављања
повратног напона , као и неким другим чињеницама, стохастичке и непредвидиве природе, као што
су влажност на месту квара, брзина ветра итд.

Услови за гашење струје земљоспоја, након проласка узрока квара, битно зависе од брзине
успостављања тзв. повратног напона, који представља напон фазе у квару који се поновно јавља на
месту квара код прекидања струје земљоспоја. Овај повратни напон може имати амплитуду знатно
већу од амплитуде називног напона посебно у почетном периоду после гашења струје лука.
Амплитудна вредност напона може бити и до два пута већа од вредности фазног напона, тако да може
узроковати поновни прескок на месту квара и поновно успостављање струје земљоспоја, а што је
опет праћено појавом још већих пренапона. Уколико је струја земљоспоја мала, тако да не може да
упостави стационаран лук на месту квара, може доћи до вишеструког узастопног гашења и поновног
паљења електричног лука на месту квара, што има за последицу појаву знатних пренапона који се
повећавају са сваком наредном појавом, како на фази која је у квару, тако и на исправним фазама.
28
Ови пренапони су резултат суперпозиције напона основне фреквенције и виших хармоничких
компоненти са заосталим једносмерним напоном од претходног гашења лука као резултат статичког
набоја фазе у квару наког прекидања струје. Због самог својства узастопног паљења и гашења струје
квара ови кварови називају се интермитирајући, а пренапони као последица прекидања лука струје
земљоспоја називају се интермитирани пренапони.
На крају можемо поновити које су то основне карактеристике земљоспојева у изолованим мрежама:

- Пад напона у оној фази која је у земљоспоју. Вредност напона варира готово од пуне вредности
фазног напона (у случају високоомских кварова) до веома малих вредности у случају металних
спојева са земљом.
- Пораст напона у здравим фазама пропорционално паду напона у кварној фази. Фазни напони
могу достићи вредност линијског напона у случају директних металних земних спојева.
- Појава интермитирајућих земљоспојева (појава паљења и гашења лука на месту земљоспоја)
уколико је вредност струје земљоспоја већа од вредности струје самогашења лука на месту
квара. Појава интермитирајућег земљоспоја узрокује појаву опасних пренапона тзв.
интермитирајућих пренапона који могу достићи и вредност од 1,8x√2 пута већу вредност од
фазног напона, а у току трајања прелазног процеса ова вредност може бити и већа.
- Као последица пренапона може доћи до отказа опреме, посебно пробоја изолације једнополно
изолованих напонских мерних трансформатора, пробоја одводника пренапона, оптерећења
кабловске изолације и др.
- Износ струје земљоспоја зависи од конфигурације и карактера мреже. У случају да вредност
струје прелази вредност струје самогашења лука на месту квара, не може доћи до
самоелиминације земљоспоја, тако да је неопходно брзо деловање заштитних уређаја пре него
што дође дозначајнијег поремећаја у погону.
- Када струја земљоспоја прекорачи технички дозвољену граничну вредност, рад мреже са
изолованим звездиштем не задовољава више своје потребе тако да треба прећи на друге
алтернативне начине уземљења неутралне тачке, као што је уземљење преко нискоомског
отпорника.

Основни недостаци рада мреже са изолованом неутралном тачком су:

- код већих струја земљоспоја не долази до самогашења струје пролазног земљоспоја и они
прелазеу трајне земљоспојеве,
- код дужег рада мреже под земљоспојем расте вероватноћа појаве двоструког земљоспоја са
знатним струјама квара које неповољно делују на елементе мреже,
- код малих струја земљоспоја (реда неколико ампера) постоји могућност настанка
интермитираних пренапона који могу имати веома велике вредности и који неповољно делују
на изолацију уграђене опреме посебно мерних трансформатора, електромотора и др.

Овде још једном треба истаћи предност оваквог начина уземљења мреже, која се огледа у
чињеницида код земљоспоја у мрежи, систем може наставити рад у режиму земљоспоја, а то
значи да су потрошачи и даље напојени електричном енергијом. То посебно долази до изражаја код
напајања потрошача осетљивих на прекиде у напајању, који не остају без напајања услед честих и
непотребних испада код појаве пролазних земљоспојева у дистрибутивној мрежи.

2.3.3. Напонски релеј за индикацију земљоспоја у мрежи

У случају трафостаница примарне дистрибуције електричне енергије са малим бројем извода и

изолованом неутралном тачком, најједноставнији и најјефтинији начин за детекцију земљоспојева у
мрежи је употреба релеја који мери напон са отвореног троугла напонских мерних трансформатора
на сабирницама напојне трансформаторске станице. Напон на крајевима отвореног трокгла
представља суму три фазна напона или резидуални напон у мрежи, који је по дефиницији
29
симетричних компоненти једнак трострукој вредности неутралног или нултог напона. Због тога се
често ови релеји називају и напонски релеји нулте компоненте напона или релеји на бази мерења
неутралног напона у мрежи.

С обзиром да је неутрални напон код појаве земљоспоја готово исти у читавој мрежи, то на овај
начин није могуће извршити тачно лоцирање места квара него само његову појаву у систему. У том
случају, лоцирање места квара своди се на ручно искључење једног по једног извода, односно
деонице вода до елиминације квара. Овај начин је ефикасан у случају малог броја извода, а има
оправдање једино код мање важних потрошачких мрежа, због већег броја манипулација и
непотребних искључења извода који нису у квару, с циљем тражења и елиминисања квара на
деоници.

У надземним мрежама честа је појава високоомских кварова који се јављају најчешће као последица
додира или пада водича на крошњу дрвета, снег или залеђену земљу. Типична вредност отпора
дрвета креће се између 20-80 k док у случају залеђене земље могућа је и вредност од неколико
100 k Да би се детектовали високоомски кварови потребни су врло осетљиви наднапонски релеји.
Напонски праг таквог релеја треба да буде што мањи, а најнижа граница осетљивости зависи од
износа нултог напона у нормалном погону. У изолованим мрежама овај напон износи око 1%
номиналног фазног напона (Un) у систему. Према мерењима у нашим објектима вредност напона на
крајевима отвореног троугла секундара напонских трансформатора у нормалном погону износи
0,3-0,7 V, зависно од типа мреже, што износи приближно (0,5-1,5%)xUn.

У том случају, детекција великих резистивних кварова је отежана због тога што је неутрални напон
у извесној мери присутан и током нормалног погонског стања мреже. Он је последица природне
несиметричности, неизбалансираности оптерећења на појединим одлазима из објекта и на њега се
не може битније утицати. Појава «лажне» нулте компоненте напона узрокована је, такође, и
нетачношћу напонских мерних трансформатора и постојању виших хармонијских чланова, посебно
трећег хармоника који је истофазан па се у пуном износу преноси на релеј. Због свега тога подешење
побудног члана наднапонског релеја нулте компоненте напона не би смело бити мање од 0,02xUn,
односно 2% називног напона секундара напонских мерних трансформатора.

Зависно од изведбе релеја, сигнализација земљоспоја се изводи најчешће употребом наднапонског

релеја који је спојен на крајеве отвореног троугла секундарних намотаја три једнополно изолована
напонска мерна трансформатора. Напон на крајевима троугла сразмеран је трострукој вредности
нулте компоненте напона, тзв. резидуални напон у мрежи.

3U0 = UR+US+UT (24)

У нормалном погону збир сва три фазна напона је приближно једнак нули, тако да на крајевима
отвореног троугла нема напона. Код појаве земљоспоја у мрежи долази до несиметрије напона
ипојаве напона на крајевима отвореног троугла који је једнак износу фазног напона у мрежи. Нпр. у
случају металног земљоспоја у фази Т:

3U0 = URT+UST = (UR - UT+ US - UT) = -3UT . (23)

Уобичајени спој отвореног троугла напонских мерних трансформатора за потребе мерења

резидуалног напона приказан је на слици.

30
 Слика 2.28. Спој отвореног троугла напонских трансформатора за потребе мерења 3U0

Недостатак оваквог споја је што је у случају прегоревања осигурача на секундару намотаја спојеног
у троугла напон на крајевима отвореног троугла једнак нули, исто као у нормалном погонском
стању. Такође, уобичајена секундарна вредност напона је 100/3V уколико није посебно предвиђен
намотај за формирање отвореног троугла. У том случају напон 3U0 код земљоспоја у изолованој
мрежи има вредност V што је више од допуштене вредности напонског улаза релеја. Због
тога је потребно имати посебан намотај напонских трансформатора са секундарном вредношћу
напона од 100/3V који се користи за формирање резидуалног напона за потребе релејне заштите.

У новије време све више употребљавају напонски релеји с три или више напонских улаза на које се са
секундара напонских трансформатора доводе одговарајуће вредности фазних или линијских напона.
Ови релеји мере не само амплитудну вредност напона појединих фаза него и фазни померај између
њих,те на основу тога израчунавају вредност резидуалног 3U0 или нултог напона U0 у мрежи. Обично
у себи поседују и наднапонски и поднапонски мерни члан , што омогућава да се помоћу једног релеја
сигнализира нестанак или пад напона на сабирницама, пораст напона изнад дозвољене вредности, као
и појава нулте компоненте напона усед земљоспоја у мрежи.

На слици приказан је један од таквих побољшаних начина споја релеја на одговарајуће вредности
фазних напона помоћу посебне изведбе отвореног троугла напонских мерних трансформатора, тако
да се сва три секундарана напона уводе у релеј. На овај начин релеј може мерити сва три фазна
напона и резидуални напон 3U0 за потребе детекције земљоспоја у мрежи.

Слика 2.29. Један од начина споја напонског релеја на одговарајуће вредности фазних напона
преко посебне изведбе отвореног троугла напонских мерних трансформатора

31
 Неке од предности овог споја су:

- напон на улазу у релеј није повећан као у претходном случају код употребе класичних
напонских трансформатора без посебног изведеног језгра за отворени троугао
- релеј може вршити детекцију и проверу секундарног круга код прегарања осигурача или
прекида водича
- могућност детекције фазе у земљоспоју, а не само појаву земљоспоја,
- релеј може мерити сваки појединачни напон и израчунавати потребне напоне симетричних
компонентизависно од потреба мјерења и детекције квара.

2.4. Аутоматско поновно укључење (АПУ)

Користи се на свим напонским нивоима 10-380 КV и више. Већина кварова на кваровима је пролазног
карактера и зато се примењују уређаји којиће аутоматски укључити вод након што га је заштита
искључила. Успешност елиминисања кварова је :

 70 – 90% успешно елиминисано у првом циклусу

 3 – 5 % у другом циклусу
 1,3% у трећем циклусу

Недостатак овог решења је дуга безнапонска пауза током које је долазило до заустављања мотора.
Безнапонска пауза смањена је на 1s .

Класификација АПУ на основу:

 Брзинае деловања
 Броја фаза обухваћених циклусом АПУ
 Броја узастопних циклуса
 Начина активирања уређаја за АПУ

Према дужини безнапонске паузе:

 Врло брзо АПУ 0,2-0,7s

 Брзо АПУ 0,7-1,5s
 Споро АПУ 1,5-10s
 Врло споро АПУ неколико минута

Према броју фаза које искључују и аутоматски поново укључују:

 Трополно - мреже средњег напона

 Двополно
 Једнополно - мреже високог напона

Према броју циклуса које врши прекидач: једнократно, двократно, вишекратно АПУ

2.4.1. Циклус АПУ код пролазног квара

Квар се појављује у тренутку tu . Заштитни уређај након истека властитог времена деловања даје налог
за искључење а истовремено и налог за побуду уређаја АПУ. Након истека безнапонске паузе уређај
даје налог за укључење прекидача. Он затвара своје контакте након истека властитог времена. Након
тога је уређај блокиран и спреман за деловање ако се квар појави.
32
 Слика 2.30. АПУ на водовима са прекострујном заштитом

Код појаве квара на штићеном воду тренутни члан одмах искључи прекидач у станици А а истовремено
активира и уређај АПУ, који након безнапонске паузе изврши укључење прекидача. Ако је квар
пролазни прекидачи не осећају прекид.У случају трајног квар код поновног укључења јавља се поново
струја кратког споја. Због селективности искључења тренутни члан током другог циклуса мора бити
блокиран преко уређаја АПУ, тако да заштита делује са нормалним временским степеновањем. Код
АПУ мора да постоји могућност избора режима рада и да не врши поновни уклоп ако се далековод
укључује ручно и код укључења се јави струја кратког споја.

2.5. Заштита од отказа прекидача

Заштита од отказа прекидача (ZOP) је заштита која, у комбинацији с деловањем осталих заштитих
функција микропроцесорског релеја, делује при затајењу прекидача. Уколико траје побуда заштите,
тј. прекидач није прекинуо струју квара након деловања релеја за искљуцење прекидача, заштита од
отказа прекидача делује након подешеног времена на излазни релеј, преко којег се делује на резервни
исклопни свитак прекидача или на прекидач доводног вода.

33
 3. МЕРНИ ИНСТРУМЕНТ OMICRON COMPANO 100

Испитивање микропроцесорске релејне заштите извршено је помоћу испитног уређаја COMPANO 100.
Испитни уређај COMPANO 100 је производ компаније Omicron. Omicron-ови уређаји су најтраженији
у области испитивања заштитно-управљачких уређаја због великих могућности. Compano 100 је лак и
изузетно флексибилан извор електричне енергије или напона за разне провере у електроенергетском
систему, као што су прозводња, пренос, дистрибуција, железнице или индустрије. Покреће га батерија,
која се благовремено, тако да приликом тестирања није потребан мрежни напон.

Слика 3.1. Области примене Omicron COMPANO 100

Једноставност употребе COMPANO 100 заснива се на његовом врло интуитивном софтверу. То је

функционалност и оперативна структура се развија у уској сарадњи са нашим купцима. COMPANO
100 је универзално и лако решење за употребу за све врсте провера ожичења и поларитета, мерења
оптерећења, основна испитивања заштите и уземљење системске провере. Процеси производње често
захтевају уређаје за брзе, појединачне и често мењајући тестове (идеално решење за малу
партијувеличине, на пример, Ring Main Јединице (RMU), велики број функција унутар једног уређаја,
испитивања заштите и мерења отпорности у микро-омима)

Код железница даљински тест објекти требају имати тест сетове независне од мреже (променљиве
фреквенције и DC, унутрашњи извор енергије помоћу батерије, испитивање основне заштите, мерења
отпорности у микро-омима)

Индустријска окружења захтевају једноставну употребу тест сетова са изванредним могућностима

(мерење високих вредности струја и променљивог напона, брзи тестови релејне заштите).
COMPANO 100 нуди:

 Основни тестови релеја и детектора грешака

 Провере ожичења и мерења оптерећења примарним и секундарним испитивањем
 Проверу поларитета

34
COMPANO 100 је идеално решење за широк спектар једнофазна струјна или једнофазне напонска
тестирање заштитних уређаја. Ппружа најбржи и најлакши начин за верификацију ожичење у
трафостаницама и на проверите поларност, чак и без напајање мрежом. Ствара сигнал синусног облика
са променљивом фреквенцијом да провери СТ и НТ односе и узима фреквенцијски селективна мерења.
Такође, омогућава брзо и поуздана провера импедансе тла, напона корака и додира и отпорност тла.
Испитивање отпорности на микро-ом метром. Преносив је и поседује висок капацитет батерије.
COMPANO 100 проверава и верификује терет трансформатора инструмента да се избегну озбиљни
проблеми преоптерећености или неоптерећености трансформатора инструмента.

Слика 3.2. Изглед испитног уређаја Omicron COMPANO 100.

Комплет за испитивање COMPANO 100 садржи флексибилне испитне водиче - адаптере (2 црна, 2
црвена), који с једне стране имају угаони прикључак, а с друге заштитну кошуљицу која се увлачи.
Није препоручљиво прикључивати завршетак са заштитном кошуљицом у утичницу с предње стране
комплета за испитивање COMPANO 100.

Слика 3.3. Изглед прикључног кабла мерног инструмента

Повезивање се врш тако што се у испитни уређај прикључе угаони прикључци, док се у место
испитивања прикључују прикључци са угаоном кошуљицом.
35
 Слика 3.4. Прикључивање каблова у инструмент и на место испитивања

За повезивање прописаних испитних водича са вијчаним стезаљкама употребљавајте флексибилне или

фиксне прикључне адаптере.

Слика 3.5. Уређај са прикључним адаптерима

Слика 3.6. Бочни приказ инструмента са адаптером

36
 Табела 2. Карактеристике мерног уређаја OMICRON COMPANO 100

Услови околине
Радна температура: -10 °C ... +50 °C (14 °F ... 122 °F).
Макс. надморска висина за рад: 4000 m (13.123 стопа).
Макс. надморска висина за похрану: 15.000 m (49.212 стопа).
Влажност: 5 % ... 95 % – релативна влажност, без кондензације
Разред заштите: IP20 у складу са нормом EN 60529.
Удар и вибрација (комплет за испитивање није укључен)
Удар: 30 g, 11 ms, полусинус, 3 удара на свакој оси.
Вибрација: 5 g RMS, фреквенцијски распон: 10 … 2 kHz; 30 мин на свакој оси
Величина, маса
Маса: 9,8 kg (21,6 lb); кутија без заштитног покрова.
Димензије (ш × в × д): 360 × 312 × 210 mm (14,2 × 12,3 × 8,3 in).
Улазна снага прикључка за пуњач акумулатора
58,8 V DC, максимална струја приликом пуњења 1,7 А.
Пуњач акумулатора
Спајање: C14 прикључак у складу с нормом IEC 60320-1.
Номинални напон: 115 V AC/230 V AC.
Номинална фреквенција: 50/60 Hz.
Максимална улазна струја: 2,1 A.
Максимална излазна снага: 100 W.
Аналогни улази
Категорија мерења: CAT III/300 V.
Аналогни излази
Струјни излаз: 1 x 110 A.
Напонски излаз: 1 x 150 V.

3.1. Функције мерног инструмента

Слика 3.7. Функције мерног инструмента

37
QUICK

Модул опште намене за разне апликације. Могуће је модификовати количине и фазе настале током
излази су активни. Може давати величине и мерити у исто време. Могуће је модификовати количине
и фазе док је излаз активан. Функције као што је искључење/укључење, укључење/искључење времена
мерења или рачунање резултата као што је активна снага или импедансе из других мерених веиличина
су могуће.

FLEX

Дозвољава програмирање секвенци унапред које се састоје од стања, рампи, пулсних рампи или
комбинације поменутих које можете покренути према програмираном стању. Промене између
индивидуалних секвентних корака могу бити активиране од стране интерних тајмера, екстерних
догађаја као што су преоптерећења бинарних улаза или излаза. Могућност да се понови секвенца на
крају секвенце га чини флексибилним, нарочито када је у питању креирање бесконачних петљи.

Провера поларитета

Дозвољава генерисање несиметричних сигнала који не садрже никакву DC компоненту. Користећи

ручни уређај за проверу поларности (CPOL2) могуће је проверити да ли је поларност тачна или не –
чак и без конекције са COMPANO 100. Сигнал је без DC компоненте, што на пример избегава DC
магнетизацију и остатке у језгру струјних трансформатора у колу. Проверите секундарно ожичење.
Такође, могућа је провера секундарног ожичења.

Бројач

Служи за ручно покретање или заустављање мерења времена.

Конфигурисање прорачунатих мерења

Дефинишите формулу мерења из комбинације два извора количина, као што је струјни излаз и
напонски улаз. Зависно од извор 1 / извор 2 комбинације, различита мерења су могућа. На пример: из
АС напона и АС струје, можете израчунати величине као што су Z, R, или чак Rs и Ls. Друге
комбинације, као што су бинарни улаз и DC струја, не дозвољавају оваква мерења

Kонфигурисање хардвера

38
Омогућава приступ свим појединачним хардверским конфигурацијама с почетног екрана одабиром
иконе HV Config.

Знак упозорења на предњој плочи уређаја COMPANO 100 показује да је уређај активиран и да излази
могу имати опасан напон.

3.2. Остале функције

Micro-ohm

Овај модул омогућава да се ЦОМПАНО 100 користи као микроометар за апликације у којима нема
таквих индукција као СТ на путу мерења. У овом режиму је посебан хардвер активирано за
филтрирање системске фреквенције.

Испитивање трансформатора

Провера поларитета и преносног односа струјних трансформатора и напонских трансформатора са

лакоћом. Испитивање заштите. Извршите испитивање заштита једне фазе на прекострујним релејима.
Независни извор струје и напона са подесивим фазним углом чак дозвољава да испитате усмерену и
дистантну заштиту. Напон и фреквенција заштите могу такође бити испитани.
Испитивање заштите

Извршите испитивање једне фазе на прекострујним релејима. Независни извор струје и напона са
подесивим фазним углом који Вам дозвољава да испитате усмерену и дистантну заштиту. Заштита од
напона и фреквенције такође може бити тестирана.

Испитивање прекидача

Користите интегрисани тајмер да мерите времена укључења и искључења прекидача. Додатно,

прелазни отпор контаката прекидача може бити испитан Micro-ohm функцијом.

39
40
 4. ИСПИТИВАЊЕ РЕЛЕЈНЕ ЗАШТИТЕ У ТС 35/10 KV „ПОЖАРЕВАЦ 4“
Трафостаница 35/10 kV „Пожаревац 4“ састоји се од две изводне и две трафо ћелије напонског нивоа
35 kV, 10 изводних и две трафо ћелије напонског нивоа 10 kV. Све ћелије штићене су већ поменутим
релејима АВВ REF615. На изводним ћелијама на 35 kV страни се не врши испитивање релејне заштите.
То су ћелије довод из „РП Стара 4А“ и „Довод из РП Стара 4Б“, које су штићене и поменутог разводног
постројења.

Релеји на свим 10 kV изводима су параметрирани и подешени идентично. Штићени су следећим

заштитама:

 Прекострујна заштита
 Краткоспојна заштита
 Усмерена земљоспојна заштита
 Заштита од отказа прекидача

Обе трафо ћелије на 10 kV страни имају исте врсте врсте заштите:

 Прекострујна заштита
 Краткоспојна заштита
 Земљоспојна заштита
 Заштита од отказа прекидача

Као и на страни 10 kV страни, обе трафо ћелије на страни 35 kV су штићене истим врстама заштита:

 Прекострујна заштита
 Краткоспојна заштита
 Заштита од отказа прекидача

Подешења горе наведених заштита можемо видети у испитним протоколима за поменуту трафо
станицу.

41
Слика 3.8. Једнополна шема ТС 35/10 kV „Пожаревац 4“
42
 4.1. Повезивање мерног инструмента и испитивање релејне заштите

У окружењу трафостанице се не управља уређајем COMPANO 100 без додатног уземљења. Тај
прикључак мора имати пресек од најмање 2,5 mm2.

Улазна струја

Напон отвореног троуга

Исклопни контакт

Време

Исклопни контакт
50

Релеј

Слика 3.9. Приказ повезивања уређаја COMPANO 100

Мерни инструмент ћемо повезати са микропроцесорским заштитним релејем тако што ћемо по један
крај каблова прикључити на струјне улазе инструмента, док се други крајеви каблова прикључују на
струјне улазе микропроцесорског релеја. Приликом испитивања ћемо кроз релеј помоћу тих каблова
пропустити струју потребну да релеј искључи прекидач снаге.

43
 Слика 3.10. Приказ повезивања уређаја COMPANO 100 у трафостаници

Слика 3.11. Приказ повезивања инструмента на микропроцесорски релеј и орман заштите

44
 Слика 3.12. Приказ прикључења каблова у микропроцесорски релеј

Када је у питању испитивање усмерене земљоспојне заштите, потребно је по један крај

каблова прикључити у напонске улазе мерног инструмента, где је један представља u, док
други представља n. Други крај кабла се прикључује на клеме до којих стиже напон
отвореног троугла из мерне ћелије. Да бисмо измерили време реаговања релеја, одн
искључења прекидача, у бинарне/аналогне улазе мерног инструмента прикључујемо по
један крај кабла, док ћемо друге крајеве прикључити у слободне контакте помоћног релеја.

Слика 3.13. Шематски приказ контаката помоћног релеја

45
 Слика 3.14. Повезивање каблова из мерног инструмента на слободне контакте помоћног
релеја (лево) и клеме до којих долази напон са отвореног троугла (десно)

Притиском тастер Укључивање/искључивање укључујемо уређај COMPANO 100. Време

потребно да се подигне систем и укључи мерни инструмент износи око 30 s.

1. Када се уређај COMPANO 100 укључи, потребно је окренути мултифункционални точкић, док
фокус не буде на пољу излазне струје.
2. Потребно је притиснути мултифункционални точкић, поставити струју на жељену вредност
(односно вредност која ће сигурно покренути релеј), а затим поновно притиснути
мултифункционални точкић.
3. Према задатим поставкама бројач времена конфигурисан је тако да се покрене приликом притиска
на тастер Покретање/заустављање и да се заустави када дође до промене на безнапонском
контакту који је повезан с улазом IN 1. Стога за многе примене није нужно изменити задате
поставке бројача времена.
4. Присиском на тастер Покретање/заустављање. Струја се покреће на струјном излазу.
5. Струјни излаз се искључује према задатим поставкама, чим се бинарни контакт склопника-исклоп
релеја, затвори.
6. Приликом испитивања земљоспојне заштите, потребно је одабрати поље у које ћемо помоћу
мултифункционалног точкића подесити вредност напона.

46
7. Бројач времена (TIMER) бележи време прораде релеја, односно време од пуштања струје до старта
релеја.

4.2. Резултати мерења

Након подешавања потребних параметара за испитивање релејне заштите, притиском на

муллтфункционални точкић инструмента покрећемо испитивање одређене врсте заштитена н датој
ћелији. Као што је већ поменуто, подешења заштита на изводним и трафо ћелијама на страни 10 kV и
35 kV страни можемо видети у испитним протоколима. С обзиром да су подешења за 10 kV изводним
ћелијама исте, због великог броја исто подешених ћелија, биће приказано испитивање само једне од
заштита само на једној 10 kV ради демонстрације. Резултате испитивања очитавамо са дисплеја
инструмента, а потом записујемо.

Обе трафо ћелије на 35 kV страни имају исте заштите и иста подешења, тако да ће бити приказани
резултати само једне од заштита. На основу протокола са претходног испитивања релејне заштите за
дату ћелију, у инструмент уносимо подешене вредности. Време прораде релеја и искључења
прекидача према задатим вредностима се приказују одмах на екрану, након чега добијене резултате
записујемо и уносимо у нови протокол, који ће бити израђен након извршеног испитвања.

Према вредностима из протокола, приказаног на слици испод, видимо да су подешени параметри за

испитивање прекострујне заштите.

Слика 4.15. Приказ подешених вредности за испитивање прекострујне заштите ћелије Трафо 1
на 35 kV страни

47
 Слика 4.16. Изглед предње и задње стране испитног протокола на ћелију
Трафо 1 на 35 kV страни

Као и за трафо ћелије на 35 kV страни, трафо ћелије на 10 kV страни, такође, имају исте заштите и иста
подешења, а резултати испитивања биће приказани само за једну од заштита. Такође ће се узимати
вредности из испитних протокола са претходног испитивања релејне заштите.

48
Слика 4.17. Приказ подешених вредности за испитивање краткоспојне заштите ћелије Трафо 1
на 10 kV страни

Слика 4.18. Изглед предње и задње стране испитног протокола на ћелију

Трафо 1 на 10 kV страни
49
Приликом испитивања изводних ћелија на 10 kV страни, користи се исти принцип, који је претходно
описан за трафо ћелије на 10 kV и 35 kV страни.

Слика 4.19. Приказ подешених вредности за испитивање земљпоспојне заштите ћелије

Жагубичка на 10 kV страни

Слика 4.20. Изглед предње и задње стране испитног протокола на ћелију

Жагубичка на 10 kV страни
50
Као што је већ напоменуто, након извршеног испитивања релејне заштите, приступа се изради
испитних протокола. Уз испитне протоколе израђује се и закључак да заштита исправно делује и
правовремено искључује прекидач снаге.

Слика 4.21. Изглед закључка о испитивању релејне заштите

51
 5. ЗАКЉУЧАК
Концепт заштите у новијим електроенергетским системима данас није могуће замислити без присуства
микропроцесорске заштите која је превазишла све ограничавајуће факторе старих типова релејне
заштите.

Применом микропроцесора добија се квалитетнија заштита и знатно ширих могућности у односу на

класичну јер је омогућена примена интелигентниих функција и поступака у оквиру једне заштите.
Омогућен је надзор штићеног објекта и анализа података чак и у случајевима када нема квара. У
случају квара доступан је велики број информација о самом квару као и велики број информација од
интереса за даљински надзор и управљање.

Код испитивања микропроцесорских релеја користи се испитна утичница (чешаљ) на коју се повезује
уређај за испитивање што доста олакшава и убрзава испитивање. Све заштите имају своје подешене
вредности на релеју које се лако могу очитати и самим тим се не мора лутати у тражећи вредности
реаговања заштите. Функционалност микропроцесорских релеја се испитује на две године, за разлику
од осталих врста релеја, где се њихова функционалност мора проверавати сваке године.

Испитивањем деловања заштитних функција микропроцесоских заштитних уређаја u ТС 35/10 kV

„Пожаревац 4“, утврдили смо да све заштитне функције дигиталних микропроцесорских релеја реагују
на подешене вредности и делују на искључење прекидача снаге. Утврђено је да сва предвиђена
сигнализација на предњем панелу релеја исправно функционише. Извршено је функционално
испитивање ћелије и провера командовања прекидачем и сигнализација извршених радњи у
диспечерском центру. Поред свега овога извршено је тестирање рада бухолц релеја и контакт
термометра. Све заштите су одреаговале исправно. Претходно наведено представља стандардну
процедуру за време једног ремонта. Након извршеног испитивања релејне заштите у поменутој ТС,
израђују се испитни протоколи, који се чувају у Служби МиЗ и АУТ ДЕЕС. Испитни протоколи се на
захтев енергетског инспекотра дају на увид.

52
 6. ЛИТЕРАТУРА

[1] Душко Бекут – Релејна заштита – Факултет техничких наука, Нови Сад 2009
[2] М. Ђурић, З. Стојановић, Релејна заштита, Киз “ЦЕНТАР”, Београд, 2014
[3] М. Ђурић, З. Стојановић, “Релејна заштита”, АГМ књига, Београд 2014.
[4] Упуство за употребу: COMPANO 100, Reference Manual, Omicron, 2004
[5] ABB (АSEA Brown Boveri) каталог
[6] Заштита у електроенергетском суставу - Роберт Косор - СВЕУЧИЛИШТЕ У СПЛИТУ, Свеучилишни
студијски центар за стручне студије

53