1

UVOD

Dobijanje bakra, a naroito legure bakra sa kalajem (bronza), poznato je jo od predistorijskog
perioda i usko je povezano sa razvojem ljudskog drutva. U drevnoj prolosti bakar je dobijen na
teritoriji Kipra, Urala, panije, Japana. U srednjem veku Evropa ima vodee mesto u proizvodnji
bakra (Nemaka, panija, kasnije Engleska i Rusija).
Devetnaesti vek se obeleava i poetkom korienja veih rudnih rezervi i poveanjem
proizvodnje bakra u SAD. Ve od 1900. godine SAD po proizvodnji i potronji bakra zauzimaju
prvo mesto u svetu.
Nagli porast proizvodnje bakra u svetu poinje u prvoj treini XX veka i povezan je sa stalnim
proirivanjem elektrifikacije. Tempo razvoja dobijanja sirovog bakra u XX veku vidi se iz
sledeih podataka:
na poetku ovog veka oko 0,5 miliona tona;
Prvi svetski rat 1,0 miliona tona;
20 tih godina 2,0 miliona tona;
u godinama Drugog svetskog rata 2,5 miliona tona;
1960. Godine 3,6 miliona tona;
danas 6,0 miliona tona.










2

OSOBINE BAKRA

Bakar je metal crvenkasto sjajne boje, mek, plastian, ima veliku elektrinu i toplotnu
provodljivost. Topi se na 1365 K, a kljua na 1633 K. Specifina masa na 293 K mu je 8890
kg/m
3
. Toplotna provodljivost kod 293 K iznosi 385 W/mK.
Bakar se nalazi u prvoj b) grupi Periodinog sistema elemenata sa rednim brojem 29. Ima dva
valentna elektrona, to znai da obrazuje dvije vrste hemijskih jedinica kupri i kupro. Kupri
jedinjenja su stabilna kod niskih, a kupro kod relativno visokih temperatura. Na primjer, Cu
2
O
je stabilan iznad 648 K. Metal oksidie na vazduhu, koji ne sadri vodenu paru i CO
2
, do CuO, a
u prisustvu ovih jedinjenja obrazuje se zeleni povrinski sloj kupri baznog karbonata. Na
temepraturama iznad 670 K bakar se na vazduhu pokriva slojem Cu
2
O i CuO. Na vazduhu CuO
je stabilan do 1070K.
Kupri oksid Cu
2
O se rastvara u tenom bakru, te sadraj kiseonika u metalu kod 1470 K dosee
vrednost od 1,5%. Rastvorljivost kiseonika u vrstom bakru je veoma mala i ne prelazi o,o1%;
on je u metalu, uglavnom, prisutan u obliku posebne faze Cu
2
O.
Na bazi termodinamikih podataka slijedi da bi Cu
2
O i CuO trebalo da se redukuju vodonikom i
ugljenmonoksidom kod 420 K, meutim, zbog male brzine, praktino se redukuju na oko 720 K.
Kuprisulfid CuS se kod zagrijavanja razlae po reakciji:
4CuS = 2 Cu
2
S + S
2

Kuprisulfid Cu
2
S se topi kod 1402 K, i sa bakrom gradi eutektikum (1340 K). Rastvorljivost
sumpora u vrstom bakru je veoma mala i na sobnoj temperaturi ne prelazi 0,001%. Izluivanje
Cu
2
O i Cu
2
S po granicama zrna u toku kristalizacije bakra smanjuje njegovu plastinost.








3

PRIPREMA RUDA I KONCENTRATA BAKRA
ZA METALURKU PRERADU

Priprema ruda i koncentrata za metalursku preradu sastoji se iz sledeih elemenata:
1. Ujednaavanja po hemijskom i mineralokom sastavu.
2. Pripreme sirovina i topitelja prema granulometrijskom sastavu: u sluaju da se za
topljenje koriste ahtne pei vri se okrupnjavanje sitnozrnog materijala, a kod topljenja u
plamenoj pei vri se usitnjavanje krupnokomadastih sirovina i obogaivanje u cilju
dobijanja sitnozrnih koncentrata.
3. Meanja komponenta are u cilju dobijanja homogene are po hemijskom,
mineralokom i granulometrijskom sastavu.
4. Prethodnog odstranjivanja vlage do njenog optimalnog sadraja.

U hidrometalurkim pogonima obino se vri ujednaavane rude i koncentrata bakra po
hemijskom i mineralokom sastavu, dobijanje i mlevenje krupnih frakcija.
Koja e ema pripreme ruda i koncentrata za metalurku preradu da se odabere, zavisi, u
prvom redu, od konkretnih uslova proizvodnje i cene kotanja pojedinih operacija pripreme,
uzimajui u obzir i tehniko ekonomske efekte koji e se dobiti u narednim fazama metalurke
prerade.
Meanja komponenata are moe da se izvri raznim metodama od kojih su
najrasprostranjenije:
1. Sistem bunkera,
2. Skladite i doziranje kranom ili transportnim trakama i
3. Beding sistem.








4

PLAMENA RAFINACIJA BAKRA

U sirovom bakru je sadrano oko 1% primesa od kojih su osnovne: elezo, sumpor, nikl, bizmut,
arsen, antimon, zlato, srebro, selen, telur i kiseonik. Mnogi od ovih elemenata pogoravaju
mehanike osobine metala, posebno njegovu plastinost, a sve, izuzev srebra, smanjuju
elektroprovodljivost bakra. U sirovom bakru je sadrano i zlato i srebro. Plemeniti metali, selen i
telur, predstavljaju korisne elemente u sirovom bakru.
Proces plamene rafinacije bakra sastoji se iz sledeih operacija: ariranja, topljenja (ova
operacija se iskljuuje ako se u anodnu pe uliva teni sirovi bakar), oksidacije primesa,
skidanja (odlivanja) troske, redukcije bakra i livenja.
Primese se oksidiu vazduhom, koji se uduvava kroz eljeznu cijev prenika 0,02 o,o4
m, obloenu vatrostalnim materijalom i uronjenu u rastop sirovog bakra. Brzina odvijanja
reakcija oksidacije zavisi od koncentracije te se zbog toga prvo oksidie bakar, po reakciji:
4 Cu+O
2
=2Cu
2
O
Nastali Cu
2
O se rastvara u tenom metalu. Kod temperature od 1420 K koncentracija Cu
2
O u
tenom metalu iznosi 6%. Rastvoreni kuprooksid, u ovom sluaju, slui kao prenosnik kiseonika
oksidans primesa. Oksidacija eljeza, cinka, nikla, olova i drugih elemenata koji imaju vei
afinitet prema kiseoniku od bakra vri se po sledeoj optoj jednaini:
Me+Cu
2
O = MeO+2Cu
Nastali oksidi primjesa slabo su rastvorni u tenom bakru, isplivavaju na povrinu kupke,
ljakaju se i odstranjuju iz pei. Znaajnu ulogu kod odstranjivanja primjesa imaju osobine
oksida primjesa kao to su ispravljivost, specifina teina, nastajanje sloenih jedinjenja.
Redukcija oksidacionog bakra vri se razliitim reducentima: sirovim drvetom, ugljenom
prainom, mazutom ili sirovim nepripremljenim i konverzovanim prirodnim gasom. Do nedavno
za ovu operaciju uglavnom se koristilo sirovo drvo, mada se i danas koristi kod mnogobrojnih
pei za rafinaciju bakra. Redukcija kuprooksida, u ovom sluaju, vri se produktima suve
destilacije drveta ugljovodonicima, koji reaguju sa Cu
2
O po reakcijama tipa:
4 Cu
2
O + CH
4
= 8 Cu + CO
2
+2H
2
O
i dr. Proces redukcije bakra se odvija sporo (oko 3 asa) uz veliki utroak drveta. Pored toga, rad
sa drvima je teak jer ga je teko mehanizovati. U novije vrijeme drva se zamjenjuju mazutom.
Dobijeni rafinisani bakar se iz pei isputa preko otvora pei, koji je obloen
vatrostalnom glinom. Rafinisani bakar se lije u obliku anoda na livnoj maini. Livna maina je
krunog oblika, na kojoj su postavljeni kalupi u kojima se liju anode.
5

ELEKTROLITIKA RAFINACIJA BAKRA

Anodni bakar sadri, jo uvijek, znaajne koliine primesa: 0,1% Ni, 0,005 0,1% S, 0,006
0,2% Sb, 0,007 0,2% As, 0,0015% Bi, 0,013% Pb, 0,15% Se+Te, 0,1% Au + Ag.
Cilj elektrolitike rafinacije bakra je dobijanje metala visoke istoe, izvlaenja zlata,
srebra, selena i telura, a takoe i nekih pratilaca bakra kao to su nekl i kobalt.
Rastvaranje bakra sa anode se, uglavnom, vri po sledeoj reakciji:
Cu 2 e = Cu
2+

Pored elektrohemijskog rastvaranja odvija se i sledea reakcija:
Cu + H
2
SO
4
+0,50 O
2
=CuSO
4
+ H
2
O
Brzina hemijskog rastvaranja bakra je daleko manja od brzine elektrohemijskog
rastvaranja. Osnovni proces na katodi je razelektrisavanje jona bakra po reakciji.
Cu
2+
+ 2e =Cu
Kod poveane koncentracije elemenata kao to su arsen, bizmut, antimon u elektrolitu, a iji je
potencijal izdvajanja blizak potencijalu razelektrisanja bakra, ili pak vei od njega, kao to je
sluaj sa srebrom, moe doi do izdvajanja ovih primjesa na katodi zajedno sa bakrom. Isto tako
je vano da se dobiju katode sa sitnokristalastom strukturom i glatkom povrinom, da bi se
olakalo ispiranje plemenitih metala sa povrine katoda. Sa poveanjem gustine struje poveava
se proizvodnost elektrolitikih kada. Meutim, pri ovom raste potronja elektroenergije uslijed
poveane pasivizacije anoda, i dolazi do pada napona na kadi. Pored toga, pogorava se kvalitet
katodnog bakra i poveavaju se gubici plemenitih metala zbog poveane cirkulacije elektrolita
kojom se kompenzira polarizacija i zbog manje ravne povrine katode.
Cirkulacija elektrolita utie na kvalitet katoda, izjednaavanje sastava elektrolita, a
takoe i temperature u zapremini kade. Elektrolit moe da cirkulie na dva naina to da se
elektrolit dodaje u donji dio kade, a da se odvodi sa povrine na suprotnom kraju i da se elektrolit
dodaje na povrini kade, a da se odvodi pri dnu na suprotnom kraju kade (obrnuta cirkulacija). U
prednosti je prvi nain cirkulacije elektrolita.
Anode se u toku elektrolitike rafinacije rastvore za 22 do 24 dana, a ostatak od oko 15%
od mase vraa se na topljenje.Katode se, nakon 6 do 8 dana, izvlae iz elektrolitikih kada, peru
se vodom, sue i alju potroaima elektrolitnog bakra. Dobijeni elektrolitni bakar sadri od 99,9
% Cu i manje od 0,50 do 0,01 % sume svih primjesa. U elektrolizi u Boru se dobija bakar istoe
99,99% Cu. Mulj se periodino isputa iz elektrolitikih kada i upuuje na preradu u cilju
dobijanja zlata, srebra, selena i telura.
6

MEUPRODUKTI PRI PROIZVODNJI BAKRA

Primarna proizvodnja bakra se zasniva na preradi koncentrata bakra i drugih materijala
pirometalurkim ili hidrometalurkim postupcima.Koncentrati bakra sadre razliite koliine
drugih metala osim bakra i u svim fazama procesa nastoji se da se ti metali odvoje i revalorizuju
koliko je god to mogue.
Glavne faze pirometalurkog postupka proizvodnje su: topljenje, konvertovanje, rafinacija i
elektroliticka rafinacija.
U procesu proizvodnje bakra, svi bakronosni materijali se vracaju u proces proizvodnje. Skoro
100% proizvodnog bakarnog otpada se reciklira i prema nekim novijim studijama u svetu se ak
95% starog amortizacionog bakarnog otpada takoe reciklira.ljake sadre razliite
koncentracije bakra, i mnogo od njih se vraaju u proces ili prerauju radi varolizacije metala.
ljake sa visokim sadrajem bakra, kao sto je konvertorska ljaka, se vraaju u proces topljenja
da bi se valorizovao bakar.
ljake sa niim sadrajem bakra (npr. Topionika ljaka) mogu se preraivati tehnikama
pripreme mineralnih sirovina ili u peima za preiavanje ljake da bi se poveao stepen
valorizacije bakra. U peima za preradu ljake, bakar se odstranjuje iz ljake i vraa u proces.
Dobijena ljaka posle ove prerade se smatra za preienu ljaku. Ponekad se ljake sa niskim
sadrajem bakra odlau na deponiju bez dodatne prerade u cilju izdvajanja bakra.
Mnoge ljake koje predstavljaju krajnje proizvode procesa prerade bakarne ljake sadre veoma
male koncentracije rastvornih metala i stabilne su. Ove ljake imaju izuzetne mehanike osobine
i mogu se koristiti kao abrazivna sredstva ili u graevinskoj industriji. Meutim, ako ljaka ne
zadovolji test izluenja, predstavljen u predhodnom tekstu, ili ako nema potranje za ponovnom
upotrebom ljake u graevinarstvu, ona se odlae na obezbeenu deponiju u lagune ili ograene
basene.
Kada se vri remont pei i ponovni ozid, odstranjuje se utroeni materijal ozida i obloge pei. U
tom istroenom vatrostalnom materijalu obino dolazi do znaajne penetracije bakra u materijal
ozida. Ovaj materijal se moe koristiti kao sekundarna sirovina za ariranje u konvertor za
bakar. Odpaci ozida u kojima nisu uoljivi ukljuujui bakar, odlau se na deponiju. Praina iz
procesa proizvodnje bakra se obino reciklira u peima za topljenje. Praina iz vreastih filtera i
metali istaloeni u postrojenju za preiavanje otpadnih voda se takoe ubacuju u plamenu pe i
prerauju kao sekundarne sirovine za dobijanje bakra.
Otpad iz proizvodnje bakra koji je namenjen odlaganju na deponije mora biti u minimalnim
koliinama i uglavnom se sastoji od kiselinskih muljeva iz fabrike za proizvodnju sumporne
kiseline i ozida pei. Kiseli muljevi se stvaraju kada se tenost koja se koristi u mokrim
7

skruberima u sistemu za preiavanje otpadnih gasova izlije iz skrubera u postrojenje za
preiavanje otpadnih voda. Ovaj tok slabe kiseline se neutralie sa krenjakom i stvara se
nerastvorni gips, a metali se taloe u obiku hidroksida. Hidroksidi i gips ostaju u zgunjivau.
vrste estice se odstranjuju sa dna zgunjivaa i obino bacaju na zatienu deponiju ili u bazen
obloen PVC folijom.
U tabeli 2., dat je spisak meuprodukata i otpada koji nastaju u proizvodnji bakra, koliine i
potencijalna upotreba. Ovaj primer je dat na osnovu godinjeg izvetaja fabrike Norddeutsche
Raffinerie koji proizvodi 220000 tona katodnog bakra godinje.
Tabela 2. Tipini meuprodukti i talozi proizvodnje bakra
Tip procesa Otpad/meuprodukt Generisana
koliina (kg/t
bakra)

Plamena pe ljaka 1800 Interna recikllaa (u pei
za preradu ljake)
Istroeni ozid pei Reparacija ili odlaganje
na deponiju
Konvertor ljaka 680 Interna reciklaa
(vraanje u plamenu pe)
Pe za preradu ljake Preiena ljaka 2000 Abrazivni, konstrukcioni
materijal, otpad
Pe za rafinaciju
(anode)
ljaka 90 Interna reciklaa
(topionica)
Sistem za
preiavanje gasova
Sakupljena praina(iz
filtera sa vreama,
elektrofiltera, ciklona
itd)
Interna reciklaa(vraa se
u plamenu pe) ili u
metalurgiju olova, cinka i
drugih metala)
Muljevi (iz skrubera
itd)
Vraaju se u proces za
revalorizaciju metala
Jedinjenja ive iz
opreme za
odstranjivanje ive
Sirovina za dobijanje
ive
8

Potroeni katalizatori alju se u hemijsku
industriju na regeneraciju
Sumporna kiselina Prodaje se na tritu
Teni SO2 Poluproizvod koji se
prodaje na tritu
Slaba kiselina Neutralizacija,
zgunjavanje pa
odlaganje na deponiju
Prerada otpadnih
voda
Mulj iz prerade
otpadnih voda
7 Interna reciklaa
(topionica)
Tankovi Otpadni elektrolit Nikal, soli, reciklaa
bakra, regeneracija
kiseline ili druge primene
Anodni otpad Interna reciklaa u
konvertoru ili pei za
livenje anoda
Anodni mulj 14 Valorizacija plemenitih
metala
Hidrometalurka
prerada
Otpadni elektrolit Luenje


PRERADA LJAKA NASTALIH U METALURGIJI BAKRA

U pokuaju da se i dalje valorizuju metali sadrani u ljaci, proces se moe nastaviti u dva
pravca: prvi je da se ljaka vrati direktno u prethodnu fazu procesa i drugi da se ljka uvede u pe
za preradu ljake, ili u plamenu pe da bi se odstranili vredni metali. Metali izdvojeni iz ljake se
vraaju u proces.
Npr, istopljena ljka iz konvertora ima visok sadraj bakra i vraa se na topljenje. Iz ljake koja
se dobija iz pei za topljenje je odstranjen bakar u pei za preradu ljake. Mat nastao kaorezultat
prerade ljake se vraa u konvertor. ljaka iz konvertora se granulie, sui tada vraa u plamenu
9

pe na topljenje. Ako ljaka sadri visok sadraj eleza i cinka, kao npr. u Topionici olova
Cominco, onda se ona arira u pe za fjumingovanje.
Relativno ista ljka sa niskim sadrajem metala koja je dobijena u procesu prerade ljake u
gornjem primeru, bilo da je granulisana da bi se dobije krupnije estice, ili je polako hlaena i
razbijena u komade da bi se dobila ispuna ili graevinski materijal. Korienje ljake kao
krajnjeg proizvoda u graevinskoj industriji je samo tada mogue ako je koliina jedinjenja
metala koji se izluuju veoma mala. Ukoliko ljaka ne zadovoljava ovaj uslov, ona se ne moe
koristiti ni kao abrazivni materijal, niti kao materijalu graevinskoj industriji, ve se samo moe
odlagati na posebno pripremane deponije.
Preiene ljake iz proizvodnje bakra se ponekad koriste u graevinskoj industriji kao ispuna u
gradnji puteva i pruga i u granulisanoj formi, za peskarenje. Bakarne ljake su generalno previe
teke da bi bile koriene kao agregat u betonskim proizvodima.
ljake iz metalurgije se mogu koristiti kao sredstva za peskarenje. Granulisana ljaka iz
metalurgije bakra je u obliku estica prosenih dimenzija od 0 do 5 mm. Ona se mora samleti i
prosejati na veliinu estica od 0,25 do 2,8 mm. Fina frakcija se ne moe koristiti za peskarenje,
a za odreivanje da li je neka ljaka pogodna za upotrebu osim veliine zrna, neophodno je da
ljaka ima to manji sadraj tekih metala, kao i toksinih organskih komponenti.
Neke ljake pokazuju puzolanska svojstva i mogu se dodavati Portland cementu i koristiti za
ojaanje brana flotacionih jalovita u okolini rudnika. Fino samlevena, brzo ohlaena ljaka
moe da zameni do 70% klinkera u Portland cementu. ljake se dalje mogu koristiti kao ispuna u
rudnikim prostorijama. ljake sa odreenim hemijskim sastavom se koriste u proizvodnji
keramike poto se mogu koristiti za proizvodnju izolacione vune.
Glavna ogranienja u ponovnom korienju ljake i drugim granama industrije su koliine
neistoa i rastvorljivost istih. Npr, da bi se ljaka koristila kao ispuna u izgradnji puteva ona
mora da zadovolji ogranienja data testom izluenja.

MEUPRODUKTI IZ SISTEMA ZA PREIAVANJE GASOVA

Najvei deo praina iz gasova koji se prikupljaju u sistemu za preiavanje gasa se direktno
vraaju u proces topljenja. Praine se prikupljaju u sistemu i odvajaju po mesto nastanka. Na
primer, praina koja se prikuplja iz vreastih filtera ili elektrofilterskog postrojenja ne sme se
meati sa drugim materijalima u toku transporta. Praina koja se odvaja u sistemu za mokro
preiavanje gasova ( npr, skruberima) stvara mulj koji se obino mora odvojiti od tenosti
(suiti, filtrirati) pre slanja na reciklau.
10

Na primer, Falconbridge Topionica bakra iz SAD, reciklira prainu iz otpada iz kotlovskog
postrojenja i ciklona u topionici tako to ih vraa u proces proizvodnje koncentrata bakra na
suenje i zatim je transportuje u plamenu pe. Praina iz elektrostatikog filtera u topionici bakra
se alje u metalurgiju cinka. Ona se zajedno sa bakarnim kekom olovo-srebrnim talogom alje na
izdvajanje metala solvent ekstrakcijom, cementacijom i elektrolizom radi dobijanja indijuma.
Ukoliko praina ima finu granulaciju javlja se potreba za peletizacijom ili aglomeracijom pre
nego to se pristupi reciklai. Ogranienja za odvijanje reciklae za praine sakupljenje iz
sistema za preiavanje gasova mogu biti sledee: praina sadri isparljiva toksina jedinjenja.
Ukoliko se vie puta vraa u proces u pe za topljenje moe dovesti do nagomilavanja
nepoeljnih supstanci. Neke praine se mogu isprazniti iz sistema da bi se spreilo ovo
nagomilavanje nepoeljnih jedinjenja. Drugo ogranienje predstavlja transport praina nazad u
pe. Idealno bi bilo kada bi se to radilo tako da nema poveanog izlaganja radne i ivotne sredine
kontaminaciji finom prainom ili emisijom estica u obliku dima. Na primer, zatvoreni
transportni sistemi bi bili idealni za ovaj transport praina u pe i za reciklau.
Neki talozi iz sistema za preiavanje gasova se prerauju na licu mesta i prodaju kao
poluproizvodi. Na primer, u mnogim metalurgijama osnovnih metala proizvodi se sumporna
kiselina (H2SO4) u fabrikama za proizvodnju sumporne kiseline, koristeci gas bogat SO2 iz
prionica, topionica i/ili konvertora. Takoe se proizvodi teni sumpor dioksid koji se dalje
koristi u hemijskoj industriji.
Praine koje se ne prerauju neposredno u metalurkim procesima u kojima su generisane, mogu
se isporuivati drugim postrojenjima za dalju reciklau metala. Na primer, praina iz konvertora
za bakar bogata cinkom se moe preraivati i koristiti kao sirovina u metalurgiji cinka.

MEUPRODUKTI I TALOZI IZ SISTEMA ZA PRERADU OTPADNIH VODA

Voda se obino koristi u pirometalurkim procesima za direktno ili indirektno hlaenje pei,
lonaca i livakih maina. Ova voda se tretira da bi se iz nje izdvojile vrste estice koje se
vraaju u proces.
Ako se za preiavanje gasova koriste mokri filteri, tada se u njima stvara otpadna voda. Mulj iz
skrubera se vraa u proces ako je sadraj metala dovoljno visok. Glavni talozi iz
hidrometalurkog sistema prerade su gips (CaSO4) i metalni hidroksidi i sulfidi. Mulj se ponekad
moe reciklirati u osnovnom metalurkom proizvodnom procesu, kada za dalji tretman mulja
nije potrebna neutralizacija. Sastav mulja odreuje da li e se on recikliratiu u cilju valorizacije
osnovnog metala ili e biti korien u druge svrhe.
11

Tri glavna koraka u proizvodnji bakra su prenje, topljenje i rafinacija. Primarne etape procesa se
sastoje od: prenja da bi se smanjio sadraj sumpora, topljenja u obrtnim peima do stvaranja
bakarnog sulfidnog kamena (mata) i silikatne ljake koja se izliva, oksidacije (produvavanja)
istopljenog sulfidnog mata da bi se stvorio istopljeni blister bakar i elezno-silikatna ljaka koja
se vraa u obrtnu pe, i preiavanje u pei (plamena rafinacija) istopljenog bakra tako da se
mogu izlivati anode za elektrolitiku rafinaciju (ili se bakar te istoe direktno prodaje).

MEUPRODUKTI ELEKTROLITIKE RAFINACIJE BAKRA

Sirovina za elektrolitiku rafinaciju su samo livene bakarne anode koje su istoe 99,0-99,7%.
Katodni bakar koji predstavlja proizvod elektrolitike rafinacije ima istou reda veliine
99,95%.
Sirovi bakar pored prisutnih primesa Fe,As,Sb,Pb,Zn,Ni,Co,S,Se i Te sadri obino Ag, Au kao i
platinske metale Pt i Pd. Cilj elektrolitike rafinacije bakra je u tome da se na katodi dobije ist
bakar osloboenih prisutnih-tetnih primesa uz istovremeno dobijanje plemenitih metala koji
zaostaju u anodnom mulju.
Elektrolitikom rafinacijom rasporeuju se u elektrolit, anodni mulj i katodni bakar. Reakcije
koje se odigravaju na elektrodama tokom elektrolize bakra mogu se prikazati:
Anoda: Cu=Cu2+ +2e-
Katoda: Cu2+ +2e- =Cu
Napon na elektrolizeru iznosi od 0,1 do 0,3V
U praksi postoje dva industrijska postupka za elektrolitiku rafinaciju bakra, a to su:
-paralelni postupak sa monopolarnim i
-serijski postupak sa bipolarnim elektrodama.
Kod paralelnog postupka veza izmeu elektroda ja takva da su sve anode jednog elektrolizera
meusobno spojene i ine jednu veliku anodu,a sve katode isto tako pa deluju kao jedna velika
katoda.
Kod serijskog postupka spaja se samo prva i poslednja elektroda (katoda odnosno anoda)
direktno sa izvorom struje, a ostale elektrode slobodno vise izmeu njih. Kad struja prolazi,
svaka se strana elektroda naelektrie drugim nabojem, tako da je svaka elektroda i anoda i
katoda, tj. elektroda se ponaa bipolarno. Ona strana elektrode koja je okrenuta prema krajnjoj
12

katodi se rastvara tj. deluje kao anoda, a rastvoreni bakar se taloi na drugoj strani bipolarne
elektrode koja deluje kao katoda.
U svetu se vie primenjuje paralelni postupak zbog boljeg iskorienja plemenitih metala. Kod
ovog postupka elektrolizeri imaju oblik paralelopipeda, a graeni su od borovog drveta ili betona
a s unutranje strane obloeni su olovom ili drugim materijalom otpornim na H2SO4.
Elektrolizeri su dugaki 2,7-3,6m, iroki 0,75-1,30m u duboki 0,75-1,40m. Gustina struje koja se
primenjuje kod rafinacije zavisi od istoe anodnog bakra, a obino iznosi 150-250 A/m2.
Elektrolit je sastavljen od vodenog rastvora CuSO4 i H2SO4.
Sadraj pojedinih komponentielektrolita zavisi od niza faktora koji utiu na uspenost izvoenja
elektrolize. Elektrolit koji se danas obino upotrebljava, sadri 16-18% slobodne H2SO4 i 3%
Cu2+ jona na 55 C. to je vii sadraj kiseline nii je otpor elektrolita, ali je nia i topljivost
H2SO4. Kako se bakar rastvara na anodi, elektrolit u njenoj neposrednoj blizini uvek je
prezasien, pa se CuSO4 moe iskristalisati na anodi ako je sadraj H2SO4 previsok. U tom
sluaju anoda prestaje delovati kao topljiva anoda i deluje kao netopljiva. Zbog navedenih
razloga vana je i cirkulacija odnosno meanje elektrolita. Iz navedenih razloga elektrolit treba
da sadri od 117 do 135g/dm3 CuSO4 x 5H2O i 150 do 175g/dm3 H2SO4 ako se radi na 55C.
Elektrolit se tokom elektrolize oneiuje katjonima Ni,Fe,As itd., koji se otapadju na anodi i
prelaze u elektrolit gde se tokom vremena koncetriu. Preiavanje elektrolita izvodi se obino
tako, da se oneieni elektrolit koristi kao sirovina za proizvodnju kristalnog CuSO4 x 5H2O ili
modre galice. Elektrolizeri se povezuju serijski u grupe, tako da su na poetku i kraju niza
sekcija (grupa) elektrolizeri za ienje elektrolita.
U rafinaciji bakra, iako je proces rafinacije bakra zavren, u pogonu se dalje obrauje zaostali
anodni mulj i proces nastavlja dobivanjem plemenitih metala Ag,Au,Pt i Pd.
Anodni muljevi se skupljaju sa dna elije za elektrolizu u toku rafinacije bakra. Postoje dva
razliita tipa anodnog mulja u zavisnosti od toga iz ega su dobijeni. Prvi nastaje tokom procesa
prerade bakarnog koncentrata i on ima relativno visok sadraj zlata, srebra, telura i selena, dok se
drugi dobija procesom reciklae otpada i ima visok sadraj olova, bakra, kalaja i srebra. Postoji
nekoliko metoda za izdvajanje bakra iz ljaka i anodnih muljeva. Ove metode moemo podeliti
na:
a) Pirometalurke metode prerade koje se sastoje od prenja u prisustvu oksidanata,
sulfatizaciono prenje i proces sa dodatkom sode.
b) Hidrometalurke procese prerade anodnog mulja koji se odvijaju korienjem razliitih
rastvaraa. Najee se koriste hloriranje, azotna kiselina i sumporna kiselina.
Dve metode se najee koriste i uspeno se primenjuju u industrijskom obimu, i to su prenje i
luenje pod pritiskom. Problem koji se moe javiti kod procesa prenja je stvaranje sumporne
13

kiseline. Dalje, ak i kada se potuju ogranienja kod emisije gasa, moe doi do oslobaanja
tetnog SO2. Prednosti procesa prerade anodnog mulja prenjem su: jednostavnost, niski
trokovi u poreenju sa drugim procesima, i to to je ovaj proces poznat i primenjen irom sveta.
Na drugoj strani, luenje ima dobre rezultate zbog visokog stepena izdvajanja, i injenice da se
otpad koji se tom prilikom stvara moe smatrati stabilnim i koji je u vrstom stanju.
Hidrometalurka prerada bakarnog anodnog mulja ima sledee prednosti: Trokoci investicija su
mali u poreenju sa onima u topionici, proces se moe primeniti i kod malih i kod velikih obima
proizvodnje, eliminisana je opasnost od emisije sumpor dioksida, i oprema se moe konstruisati i
u delovima. Izmeu mnogih hidrometalurkih metoda za preradu anodnog mulja, luenje
sumpornom kiselinom je izabrano kao metoda za izdvajanje bakra. Odbakreni mulj je tada
obogaen olovom, kalajom i srebrom. Mnogi hidrometalurki procesi su usmereni na ekstrakciju
plemenitih metala cijanidima i tiureom. Poslednja metoda je efikasna zbog svoje velike
sposobnosti da gradi kompleksna jedinjenja. Ovo luenje se izvodi u rastvorima hlorovodonine,
azotne ili sumporne kiseline. Mogue je izdvajanje zlata i srebra i do 97% u rastvoru koji sadrzi
HCL, 0,20g/dm3 H2O2, i 100g/dm3 tiuree.















14

ZAKLJUAK

Meuprodukti bakra uvek imaju visok sadraj srebra, pa vrednost prisutnog srebra esto diriguje
tehno-ekonomsku opravdanost procesa prerade konkretnog meuprodukta bakra. Vrednost
komercijalnih proizvoda srebra i bakra bitno utiu na finansijsko poslovanje topionica.