3.

OPREMA, TEHNIČKI GASOVI I PRAKTIČNA PRIMENA TIG, MAG I

MIG POSTUPKA ZAVARIVANJA – vežba br. 3 (Dr Vukić Lazić, vanr. prof.)

3.1 Osnovi zavarivanja u zaštitnim gasovima

Kao zaštitni gasovi primenjuju se argon, helijum (u Americi), CO2, i mešavina gasova (CO2 + Ar;
Ar + CO2 + O2; Ar + H2 ; Ar + N2). Prednost u odnosu na REL jeste mogućnost mehanizacije, automa-
tizacije i robotizacije. Štaviše, prva primena industrijskih robota počela je u oblasti MAG-zavarivanja.
Svi postupci zavarivanja u zaštitnim gasovima svrstavaju se u elektrolučne, a navedeni gasovi dovode
se u zonu spoja da zaštite metalno kupatilo, kapljicu dodatnog materijala i zavar od štetnog delovanja
gasova iz vazduha.
U zavisnosti od vrste elektrode ili elektrodne žice kao i primenjenog zaštitnog gasa razlikuju se:
TIG, MAG i MIG - zavarivanje (sl. 3.1).

ELEKTROLUČNO ZAVARIVANJE
U ZAŠTITI GASA

VRSTA ELEKTRODE ZAŠTITNI GAS

TOPLJIVA NETOPLJIVA INERTAN AKTIVAN

ELEKTRODNA VOLFRAMSKA Ar , He CO2 ILI

ŽICA ELEKTRODA SMEŠA GASOVA

TIG

MIG MAG

Slika 3.1 Postupci zavarivanja u zaštitnoj atmosferi

3.1.1 Argonsko zavarivanje TIG (WIG)
Naziv TIG je skraćenica od Tungsten-Inertan gas, prema nazivu za volfram u anglosaksonskim ze-
mljama. Specifičnost ovog postupka jeste u tome što se električni luk održava između netopljive vo-
lframske elektrode i osnovnog materijala (sl. 3.2). Rubni šavovi dobijaju se stapanjem posuvraćenih
stranica zavarivanih limova, a ostali šavovi uz pomoć dodatnog materijala (šipke, s ≤ 6 mm). TIG se
može mehanizovati pomoću posebnih automata za dovođenje dodatne žice prečnika do 2.5 mm.

Volframska
elektroda
Argon

Dodatni G
materijal

Slika 3.2 Shema TIG zavarivanja

1
 Argonski se spajaju svi zavarljivi metali, ali se zbog visoke cene TIG-om najviše zavaruju visoko-
legirani čelici, neželezni metali i njihove legure, a naročito aluminijum i njegove legure (katodno
čišćenje Al2 O3). Električni luk se kod savremenih uređaja uspostavlja pomoću visokofrekventnih
jonizatora, tj. posebnog izvora struje visokog napona. Luk se može uspostaviti i dodirom vrha
elektrode i osnovnog materijala, ali se time prlja elektroda i ubrzava njeno trošenje.
Osnovne karakteristike argonskog zavarivanja su:
• zavarivanje je moguće u svim položajima za debljine do 10 mm,
• parametri zavarivanja su: jačina struje I = 10÷600 A; napon luka U = 10÷30 V;
• brzina zavarivanja vz = 6÷50 m/h i više,
• struja zavarivanja: jednosmerna direktnog polariteta* za čelik i naizmenična za Al i njegove
legure,
• spoljna karakteristika izvora: strmopadajuća (konstantna struja).
Zaštitni gas argon isporučuje se u čeličnim bocama zapremine 40 l pod pritiskom 150÷200 bara.
3.1.1.a Tehnološki parametri zavarivanja TIG postupkom
Netopljive elektrode za TIG zavarivanje izrađuju se od čistog volframa, legure volframa i torijuma
i legure volframa i cirkonijuma. Elektrode od čistog volframa se koriste prvenstveno za zavarivanje
naizmeničnom strujom, koja se primenjuje pri zavarivanju aluminijuma i njegovih legura. Elektrode
legirane torijumom (0.5 do 2% Th) se mogu opteretiti jačom strujom i time se smanjuje opasnost od
delimičnog topljenja vrha elektrode. Legirane elektrode se koriste za zavarivanje jednosmernom
strujom negativnog polariteta (E-), mada mogu da rade i sa naizmeničnom strujom dajući pri tome
bolje početno i naknadno uspostavljanje luka. Elektrode legirane sa cirkonijumom (do 0.4% Zr) nalaze
posebnu primenu pri zavarivanju naizmeničnom strujom aluminijuma jer cirkonijum pomaže da se
održi stabilan oblik vrha elektrode. Prečnici elektroda su standardizovani u rasponu od 0.25 do 6.4 mm
(0.25; 0.51; 1.00; 1.6; 2.4; 3.2; 4.00; 4.8; 6.4) a elektrode se označavaju posebnom bojom (zelena - od
čistog volframa, žuta - sa 1% torijuma, crvena - sa 2% torijuma, plava - sa 0.5% torijuma i smeđa - sa
0.4% cirkonijuma). Izvučeni kraj elektrode odgovara približno prečniku mlaznice, a kraj je zašiljen
najčešće u obliku konusa.
Kao zaštitni gas se koristi argon, helijum ili smeša argona i helijuma. Argon se više koristi kod nas
i u Evropi, a helijum u Americi. Protok zaštitnih gasova se bira u zavisnosti od vrste i debljine
zavarivanih delova, položaja zavarivanja, vrste spoja i tsl. Količina zaštitnog gasa pri TIG zavarivanju
u zaštiti argona se kreće u opsegu od 6.5 do 30 l/min odnosno nešto više kada je reč o helijumu.
Pri zavarivanju TIG postupkom najčešće je u primeni jednosmerna struja direktnog polariteta
(negativna elektroda E-) čime se ostvaruje uže kupatilo, veća dubina uvarivanja i uža zona uticaja
toplote. Zavarivanje jednosmernom strujom, sa negativnom elektrodom, primenjuje se za legirane
čelike, nerđajuće čelike, titan i bakar (ali ne i za legure Cu koje sadrže Al). Jednosmerna struja
pozitivne elektrode (E+) se primenjuje pri zavarivanju tankih limova od aluminijuma, magnezijuma,
titana da bi se ostvario efekat katodnog čišćenja. Naizmenična struja se primenjuje pri zavarivanju
aluminijuma, magnezijuma i nekih vatrootpornih metala. Pri TIG zavarivanju legura aluminijuma
može se pojaviti poroznost metala šava. Tome je uzrok vlaga, površinski oksid Al2O3 i nečistoće
aluminijuma. Zato se traži čišćenje zone zavarivanja i okoline (oko 30 mm) strugačem ("šaberom") ili
metalnom četkom.
Dodatni materijal se bira u zavisnosti od osnovnog materijala i isporučuje se u obliku žica i šipki
pri ručnom zavarivanju, ili namotan na koturu pri automatskom zavarivanju. Ponekad se kao dodatni
materijal za TIG zavarivanje može koristiti i parče ili traka uzeta iz osnovnog materijala. U principu
dodatni materijal za TIG zavarivanje kao i tehnika zavarivanja se bira kao i pri gasnom zavarivanju.
@ice moraju biti čiste kao i oprema kojom se zavaruje, bez tragova oksida, masti, ulja i sl. Ponekad se
zahteva izvođenje operacije zavarivanja sa tzv. "belim rukavicama" (pri zavarivanju kosmičke opreme,
delova nuklearnih reaktora i tsl.).
TIG zavarivanje je moguće izvoditi u svim položajima. Tanji materijali se zavaruju bez posebne
pripreme ivica izvođenjem tzv. prirubnih, ugaonih ili I spojeva, dok se u slučaju veće debljine, ivice
posebno pripremaju slično kao i pri zavarivanju u zaštiti CO2. Najčešće su korišćeni spojevi sa V -

*
direktan polaritet - negativna elektroda (E-)

2
žlebom za s= 3.2÷12.7 mm, odnosno X - žlebom za s > 12.7 mm.
U tablicama 3.1, 3.2, 3.3 i 3.4 date su preporuke za izbor režima zavarivanja niskougljeničnih i
nerđajućih čelika, odnosno režimi zavarivanja aluminijuma jednosmernom i naizmeničnom strujom.
Tablica 3.1 Preporuke za izbor osnovnih parametara TIG zavarivanja niskougljeničnih čelika
Prečnik Protok Rastojanje
Debljina Struja Radni Prečnik Veličina
Vrsta spoja Polaritet dodatnog zaštitnog mlaznice od
materijala zavarivanja napon elektrode mlaznice
materijala gasa komada
mm - - A V mm mm l/min mm mm
1.5÷3.2 I E- 50÷100 12 2.4 1.6 ili 2.4 9.5 9.5 max 13

3.2÷6.5 V E- 70÷120 12 2.4 2.4 ili 3.2 9.5 9.5 max 13

6.5÷13 X E- 90÷150 12 2.4 2.4 ili 3.2 9.5 9.5 max 13

Tablica 3.2 Preporuke za izbor osnovnih parametara TIG zavarivanja nerđajućih čelika
Debljina Vrsta spoja Polaritet Struja Radni Prečnik Prečnik Protok Veličina Rastojanje
materijala zavarivanja, napon, elektrode, dodatnog zaštitnog mlaznice mlaznice od
materijala gasa komada,
mm - - A V mm mm l/min mm mm

1.5÷3.2 I E- 50÷90 12 2.4 1.6 ili 2.4 9.5 9.5 max 13

3.2÷6.5 V E- 70÷120 12 2.4 2.4 ili 3.2 9.5 9.5 max 13

6.5÷12 X E- 100÷150 12 2.4 2.4 ili 3.2 9.5 9.5 max 13

Tablica 3.3 Preporuke za izbor osnovnih parametara TIG zavarivanja aluminijuma jednosmernom strujom
pozitivnog polariteta

Protok Prečnik
Debljina Struja Prečnik zaštitnog Brzina dodatnog
Vrsta spoja Radni napon Broj prolaza
materijala zavariv.* elektrode gasa** zavariv. materijala

mm - A V mm l/min m/min mm -

0.25 Prirubni spoj 10÷15 10 0.5 9.5÷23.7 1.32 bez 1

0.25÷0.51 I 15÷30 10 0.5 9.5÷23.7 1.32 0.5 1
0.51÷0.76 I 20÷50 10 0.5 9.5÷23.7 1.32 0.5 1
0.76÷0.81 I 65÷70 10 2.4 9.5÷23.7 1.32 0.5 1
0.86÷1.0 I 25÷65 10 1.2 9.5÷23.7 0.91 1.2 1
1.0÷1.3 I 35÷95 10 1.2 9.5÷23.7 0.61 1.2 1
1.3÷1.5 I 45÷120 10 1.6 9.5÷23.7 0.61 1.2 1
1.5÷1.8 I 55÷145 10 1.6 9.5÷23.7 0.61 1.6 1
1.8÷2.0 I 80÷175 10 1.6 9.5÷23.7 0.61 1.6 1
2.0÷2.3 I 90÷185 10 3.2 9.5÷23.7 0.61 3.2 1
2.3÷3.2 I 180÷200 12.5 3.2 9.5÷23.7 0.57 3.2 1
3.2÷6.4 I 230÷340 12.5 3.2 11.8÷28.3 0.51 4.8 1
6.4÷12.7 V 300÷450 13 4.0 11.8÷28.3 0.51 4.8 1
12.7÷19.1 V 300÷450 13 4.8 11.8÷28.3 0.15 6.4 3
19.1÷25.4 X 300÷450 10 4.8 11.8÷28.3 0.13 6.4 2
> 25.4 X 550÷570 10 6.4 18.8÷28.3 0.13 6.4 2

3
* Pri ručnom izvođenju zavarivanja birati manje, a pri automatskom veće vrednosti jačine struje,
** Najbolje je ustanoviti optimalni protok probama.

Tablica 3.4 Preporuke za izbor osnovnih parametara TIG zavarivanja aluminijuma naizmeničnom strujom
Debljina Vrsta spoja Razmak u Položaj Jačina Prečnik Protok Brzina Prečnik Broj
materijala korenu zavariv.* struje elektrode zaštitnog zavariv. dodatnog prolaza
žleba gasa materijala
mm - mm - A mm l/min m/min mm -
1.6 I 1.6 H,V,HV 70÷100 1.6÷2.4 9.5 0.20÷0.25 2.4 1
I 1.6 O 65÷75 1.6 12 0.20÷0.25 2.4 1

2.4 I 2.4 H 95115 2.4÷3.2 9.5 0.20÷0.25 3.2 1

I 2.4 V,HV 95÷110 2.4 9.5 0.20÷0.25 2.4÷3.2 1
I 2.4 O 901÷10 2.4÷3.2 12.0 0.20÷0.25 2.4÷3.2 1

3.2 I 3.2 H 125150 3.2 9.5 0.25÷0.31 3.2÷4.0 1÷2

I 2.4 V,HV 110÷140 3.2 9.5 0.25 3.2 1÷2
I 2.4 O 115÷140 3.2 12 0.25÷0.31 3.2÷4.0 1÷2
4.8 V(60°) 3.2 H 170÷190 4.0÷4.8 9.5 0.25÷0.31 4.0÷4.8 2
V(60°) 2.4 V 160÷175 4.0 9.5 0.25÷0.31 4.0 2
V(90°) 2.4 HV 155÷170 4.0 9.5 0.25÷0.31 4.0 2
V(110°) 2.4 O 165÷180 4.0 14 0.25÷0.31 4.0 2

6.4 V(60°) 3.2 H 220÷275 4.8÷6.4 14 0.20÷0.25 4.8÷6.4 2

V(60°) 2.4 V 200÷240 4.8 14 0.20÷0.25 4.8 2
V(90°) 2.4 HV 190÷225 4.0÷4.8 14 0.20÷0.25 4.0÷4.8 2÷3
V(110°) 2.4 O 210÷250 4.8 16.5 0.20÷0.25 4.8 2

9.5 V(60°) 3.2 H 315÷375 6.4 16.5 0.20÷0.25 4.8÷6.4 2

V(90°) 2.4 H 340÷380 6.4 16.5 0.20÷0.25 4.8÷6.4 2
V(60°) 2.4 V 260÷300 4.8÷6.4 16.5 0.20÷0.25 4.8 3
V(90°) 2.4 V,HV,O 240÷300 4.8÷6.4 16.5 0.20÷0.25 4.8 2
V(60°) 2.4 HV 240÷300 4.8÷6.4 16.5 0.20÷0.25 4.8 3
V(110°) 2.4 O 260÷300 4.8÷6.4 19 0.20÷0.25 4.8 3

* H - horizontalni, V - vertikalni, HV - horizontalno-vertikalni, O - iznad glave

3.1.2 MAG (Metal-Aktivan Gas) ili CO2 - postupak zavarivanja

Kod MAG - zavarivanja (sl. 3.3), elektrodna žica prečnika 0.8÷2.5 mm istovremeno je i dodatni
materijal. Na visokoj temperaturi u luku, deo gasa CO2 se razlaže na CO i O2, što znači da je CO2
aktivan u toku procesa zavarivanja.

Topljva
elektrodna CO2
žica

Vodjica

Izvor
G jednosmerne
struje Mlaznica

4
 Slika 3.3 Shema MAG zavarivanja
MAG (CO2) postupak se koristi za zavarivanje niskougljeničnih i niskolegiranih čelika debljine
0.8÷30 mm. Luk se uspostavlja dodirom vrha elektrodne žice i osnovnog materijala.
Osnovne karakteristike MAG postupka zavarivanja su:
• zavarivanje je moguće u svim položajima,
• parametri zavarivanja: I = 40÷500 A; U = 16÷35 V; vz = 15÷60 m/h,
• spoljna karakteristika izvora: ravna (pad 2 V na 100 A),
• struja zavarivanja: jednosmerna obrnutog polariteta*.

3.1.2.a Tehnološki parametri zavarivanja u zaštiti CO2

Ovi se parametri pri izvođenju sučeonih spojeva u horizontalnom položaju i ugaonih spojeva u
koritastom i horizontalno-vertikalnom položaju (JUS.CH3.011) mogu približno izračunati na osnovu
polaznih podataka kao što su vrsta spoja, prečnik elektrodne žice i oblik šava. Najpre se, zavisno od
debljine zavarivanih delova i vrste spoja, biraju oblik i dimenzije žleba, prema podacima datim u
tablici 3.5.
Dalje se na osnovu podataka iz tablice 3.6 usvaja poprečni presek pojedinih zavara i određuje
ukupan broj prolaza. Pri tome treba imati u vidu sledeće preporuke za izbor prečnika elektrodne žice
(d) zavisno od debljine (s) zavarivanih delova u sučeonom spoju, odnosno od debljine šava (a) kod
ugaonih spojeva (tab. 3.7 i tab. 3.8).
U vezi sa debljinom ugaonih šavova treba se držati sledećih preporuka (odnose se na sve metode
elektrolučnog zavarivanja): za noseći ugaoni šav njegova debljina mora biti najmanje 3 mm (amin = 3
mm), odnosno najviše amax = 0.7⋅ smin , gde je smin - najtanji deo u spoju. Ako se iz konstrukcionih
razloga traži da bude amax > 5 mm, ugaoni šav treba izvesti sa dva ili više prolaza.
Na osnovu usvojenog preseka odgovarajućeg zavara (Az) može se izračunati masa zavara (M) koja
je potrebna da se popuni deo žleba dužine l = 1 cm :
M = ρ ⋅V = ρ ⋅ A z ⋅ l , g (3.1)

gde je: ρ = 7.85 g/cm3 - gustina elektrodne žice

V = Az ⋅ l - jedini čna zapremina zavara na dužini od 1 cm.

*
Obrnuti polaritet - pozitivna elektroda (E+)

5
Tablica 3.5 Priprema stranica za zavarivanje u zaštiti CO2
Dimenzije žleba
s α b c r
Vrsta šava Poprečni presek žleba i šava
mm ° mm

b
r
c

Rubni šav
≤2 - ≤0.5 s+1 s÷1.5s
s

≤2 - ≤0.5 - -
I - šav 2÷3 - ≤0.8 - -
b
s

3÷6 - ≤1 - -

Dvostrani
I - šav 6÷12 - 1÷3 - -
b
s

V - šav 5÷20 30÷50 ≤2 1.5÷2.5 -

b
c

1/2 V- šav 3÷16 40÷55 ≤2 1.5÷2.5 -

c

s >1 - ≤2 - -
b

Ugaoni šav
1÷4 90 ≤2 ≤2 -
α
s
b

c
s
>4 60÷90 ≤2 ≤2 -

6
Tablica 3.6 Granični preseci pojedinih zavara

Dopušteni presek zavara u mm2 za:

Vrsta Vrsta zavara Položaj "a" za prečnik žice:
spoja
d = 1.2 mm d = 1.6 mm
Koreni zavar 11.0 11.0
Sučeoni Zavari ispune 6.25÷64.0 15.0÷64.0
Pokrivni zavar 15.0÷64.0 15.0÷64.0
Položaj "b" Položaj "c"
Ugaoni d = 1.2 mm d = 1.6 mm d = 1.2 mm d = 1.6 mm
Zavari popune 6.25÷64.0 15.0÷36.0 6.25÷36.0 15.0÷36.0
Pokrivni zavar 15.0÷64.0 15.0÷64.0 15.0÷36.0 15.0÷36.0
Prema JUS CH3.011/82 razlikuju se položaji:
a) horizontalan b) koritast c) horizontalno-vertikalan

Tablica 3.7 Izbor prečnika elektrodne žice - sučeoni spoj

s , mm ≤2 2÷20 10÷30

d , mm 0.8 1.2 1.6

Tablica 3.8 Izbor prečnika elektrodne žice - ugaoni spoj

a , mm 2 3 >3

d , mm 1.2 1.2 1.6

Količina pretopljene elektrodne žice u jedinici vremena (brzina topljenja u g/s) izračunava se
prema izrazima :
m1.2 = 0.64 + 011 . ⋅M2 ,
. ⋅ M + 014 (za žicu d = 1.2 mm) (3.2)

m1.6 = 0.64 + 0.55 ⋅ M − 0.055 ⋅ M 2 , (za žicu d = 1.6 mm) (3.3)

Tanki limovi debljine do 4 mm zavaruju se bez pripreme ivica u horizontalnom položaju (do 3 mm
u ostalim položajima), a za limove većih debljina izrađuju se V, X i K - žlebovi, slično kao za REL -
zavarivanje. Uglovi otvora žlebova su 40÷50°, a zazor između limova 0÷2.5 mm.
Prethodno usvojene i izračunate veličine omogućuju da se izračuna brzina zavarivanja kao i brzina
topljenja elektrodne žice.
Brzina zavarivanja računa se po izrazu:

7
 m ⋅ 6000 (3.4)
vz = , cm / min
Az ⋅ ρ
gde je: m - masa deponovanog metala u g/s,
Az - površina zavara u mm2,
ρ - gustina dodatnog materijala u g/cm3.
Brzina topljenja elektrodne žice (vt = 1.2÷25 m/min) računa se po izrazu:
0.012732 ⋅ A z ⋅ v z (3.5)
vt = , m / min
d2
Broj prolaza može se odrediti na dva načina:
- prema iskustvenim podacima za različite debljine lima (tab.3.9):
Tablica 3.9

s , mm 4÷8 6÷12 8÷15 15÷20 20÷30

n 2 3 6 8 12

- na osnovu površine poprečnog preseka žleba (A) i zavara (Az):

A (3.6)
n=
Az

gde je: Az = 0.0625÷0.64 cm2 zavisno od prečnika žice, vrste žleba i dr. (tab.3.6).
Najzad se izračunavaju energetski parametri zavarivanja u zaštiti gasa CO2:
• jačina struje za elektrodnu žicu prečnika d = 1.2 mm,
• jačina struje za elektrodnu žicu prečnika d = 1.6 mm,
• radni napon električnog luka.
Jačina struje zavarivanja (I1.2 i I1.6) za prečnike žice d = 1.2 i d = 1.6 mm računa se prema
sledećim izrazima:
I 1.2 = 308 ⋅ log Vt − 17 , A (3.7)

I1.6 = 378 ⋅ logVt + 26 , A (3.8)

Napon zavarivanja (radni napon):

U = 14 + 0.05 ⋅ I , V (3.9)
Na kraju treba napomenuti da se kod sučeonih spojeva usvajaju različiti preseci korenskog zavara,
zavara ispune i pokrivnog zavara, ali tako da zbir njihovih poprečnih preseka bude nešto veći od
površine poprečnog preseka odgovarajućeg žleba.
S obzirom na to da se CO2 -postupak sve više primenjuje, i da u nekim oblastima potiskuje gasno
zavarivanje, u literaturi se može naći više različitih metoda za određivanje osnovnih parametara
zavarivanja. Tako se prema metodi W. Andersa proračun tehnoloških parametara zavarivanja u zaštiti
CO2 razlikuje od izloženog u sledećem:
Količina pretopljene elektrodne žice u jedinici vremena (brzina topljenja u g/s) izračunava se
prema izrazu:
Az ⋅ ρ (3.10)
m = 2.5 ⋅ , g/ s
500
gde je: Az - usvojeni poprečni presek zavara u mm2,
ρ - gustina materijala u g/cm3.
Brzina zavarivanja računa se prema izrazu:

8
 3600 ⋅ m (3.11)
vz = , m/ h
Az ⋅ ρ
Brzina topljenja elektrodne žice:
m (3.12)
v t = 649.1 ⋅ , m/ h
d2
gde je: d - prečnik elektrodne žice u mm.
Jačina struje zavarivanja:
I = 236 ⋅ m 0.737 , A (3.13)

Napon zavarivanja (radni napon):

U = 26.6 ⋅ m 0.26 , V (3.14)

Pri proračunu parametara zavarivanja po metodi W.Andersa treba pažljivo izabrati površinu
poprečnog preseka zavara Az = Az (d, vrste zavara, položaja zavarivanja,...), proračunati količinu
pretopljene elektrodne žice m (mmax=2.5 g/s), jer svi ostali parametri su direktno zavisni od ovih
veličina.
Pored pomenutih parametara zavarivanja, na kvalitet zavarenog spoja uti ču još: dužina izvučenog
(slobodnog) dela elektrodne žice, položaj žičane elektrode (pištolja za zavarivanje) u odnosu na ravan
spoja, udaljenost mlaznice za gas od površine radnog komada, vrsta zaštitnog gasa i njegova potrošnja,
polaritet žičane elektrode, položaj zavarivanja, promenljivi induktivitet i tsl.
Proračunati parametri zavarivanja služe kao polazni za izbor režima zavarivanja u zaštiti CO2. Isti
se upoređuju sa iskustveno predloženim i eventualno vrši korekcija proračuna pre izvođ enja procesa
zavarivanja. Nakon ispitivanja izvedenih spojeva usvajaju se parametri koji daju najbolje rezultate.
U tablicama 3.10 i 3.11 date su preporuke za izbor režima zavarivanja niskougljeničnih i
niskolegiranih konstrukcionih čelika.
Tablica 3.10 Režimi poluautomatskog i automatskog zavarivanja sučeonih spojeva u zaštitnom gasu CO2
Debljina Zazor Broj prolaza Prečnik Struja Napon Brzina Protok gasa
materijala elektrodne zavariv. zavariv.
žice
mm mm - mm A V m/h l/min
0.6÷1.0 0.5÷0.8 1 0.5÷0.8 50÷60 18÷20 20÷25 6÷7
1.2÷2.0 0.8÷1.0 1÷2 0.8÷1.0 70÷100 18÷20 18÷24 10÷12
3÷5 1.6÷2.0 1÷2 1.6÷2.0 180÷200 28÷30 20÷22 14÷16
6÷8 1.8÷2.2 1÷2 2.0 250÷300 28÷30 18÷22 16÷18
8÷12 1.8÷2.2 2÷3 2.0 250÷300 28÷30 16÷20 18÷20

9
Tablica 3.11 Režimi automatskog i poluautomatskog zavarivanja ugaonih šavova u zaštitnom gasu CO2
Prečnik Slobodni
Debljina Kateta Broj Struja Brzina Protok
elektrodne Napon deo
materijala šava prolaza zavarivanja zavarivanja gasa
žice elektrode
mm mm mm n A V m/h mm l/min
1.0÷1.3 0.5 1.0÷1.2 1 50÷60 18÷20 18÷20 8÷10 5÷6
1.0÷1.3 0.6 1.2÷2.0 1 60÷70 18÷20 18÷20 8÷10 5÷6
1.5÷2.0 0.8 1.2÷2.0 1 60÷75 18÷20 16÷18 8÷10 6÷8
1.5÷2.0 0.8 1.5÷3 1 70÷110 18÷20 16÷18 8÷10 6÷8
1.5÷3.0 1.2 2÷3 1 90÷130 20÷22 14÷16 10÷12 8÷10
3÷4 1.2 3÷4 1 120÷150 20÷22 16÷18 10÷12 8÷10
3÷4 1.6 3÷4 1 150÷180 28÷30 20÷22 16÷18 12÷14
5÷6 1.6 5÷6 1 230÷260 28÷30 26÷28 16÷18 16÷18
5÷6 2.0 5÷6 1 260÷300 28÷30 29÷31 20÷24 16÷18
7÷9 2.0 7÷9 1 300÷350 30÷32 20÷22 20÷24 18÷20
9÷11 2.0 9÷11 2 300÷350 30÷32 24÷26 20÷24 18÷20
11÷13 2.0 11÷13 3 300÷350 30÷32 24÷26 20÷24 18÷20
13÷15 2.0 13÷15 4 300÷350 30÷32 24÷26 20÷24 18÷20

3.1.3 MIG - zavarivanje (Metal - Inertan Gas)

MIG - postupak je sličan MAG-u, s tim što se koristi drugi zaštitni gas - argon i drugačiji pištolj.
Najviše se primenjuje za zavarivanje legiranih čelika i neželeznih metala debljine do 20 mm, pomoću
žice prečnika 1÷2.5 mm.
Osnovne karakteristike MIG postupka zavarivanja su:
• zavarivanje je moguće u svim položajima,
• parametri zavarivanja: I = 150÷500 A; U = 20÷30 V; vz = 6÷90 m/h,
• protok argona: q = 20 l/min, strujanje - laminarno,
• spoljna karakteristika izvora: ravna (pad 2 V na 100 A),
• struja zavarivanja: jednosmerna obrnutog polariteta.
Ovde se daju kratke napomene pri zavarivanju nerđ ajućih čelika, aluminijuma, magnezijuma,
bakra, nikla i njihovih legura MIG postupkom.
Skoro sve vrste nerđajućih čelika mogu se uspešno zavarivati u zaštiti inertnih gasova. U primeni
su svi načini prenosa dodatnog metala (kratkospojeni, krupnokapljičasti, pulsirajući i prenos u mlazu).
Dodavanjem 3 do 5% kiseonika argonu, umanjuje se potrebna jačina struje. Zavarivanje se izvodi
poluautomatski ili automatski jednosmernom strujom obrnutog polariteta (žičana elektroda vezana za
+ pol). Neophodno je primenjivati režime zavarivanja koji smanjuju udeo osnovnog metala u šavu i
spajati čelike i dodatne metale sa minimalnim sadržajem odgovarajućih primesa (fosfora, sumpora,
olova, kalaja, bizmuta, kiseonika, vodonika). Potrebno je održavati što kraći izvučeni - slobodni deo
žičane elektrode i odabrati optimalnu brzinu zavarivanja i potrošnju zaštitnih gasova radi sprečavanja
prodiranja vazduha u zonu istopljenog metala.
MIG postupkom se uspešno zavaruju aluminijum i njegove legure iz sledećih razloga:
• nije potrebna upotreba topitelja,

10
• primenom jednosmerne struje pozitivne elektrode (E+) dolazi do
• katodnog čišćenja (razaranja) oksidnog sloja na osnovnom metalu,
• omogućuju se veće brzine zavarivanja,
• uža je zona uticaja toplote, odnosno manje deformacije i
• relativno kratka obuka zavarivača.
Zavaruju se uspešno materijali uglavnom deblji od 3 mm u svim položajima. Upotrebljava se
najčešće elektrodna žica prečnika 1.6 mm, a za materijale deblje od 8 mm treba primeniti još i
predgrevanje. U tablici 3.12 daju se orijentacioni podaci za MIGs* zavarivanje aluminijuma.
Kako pri zavarivanju aluminijuma i njegovih legura postoje određ ene teškoće, kao i pri
zavarivanju drugih lakih legura to se treba pridržavati sledećeg:
• pre zavarivanja ukloniti slojeve oksida sa stranica žleba i ostalih površina na minimalnom
rastojanju 30÷40 mm. Pre nanošenja sledećeg sloja neophodno je očistiti površinu prethodnog
sloja,
• čišćenje izvoditi isključivo četkom od nerđajućeg čelika ili odgovarajućim strugačem. Na
površinama radnog komada ne smeju se praviti duboki zarezi jer oni mogu biti žarište korozije,
• pripoje izvoditi prema propisanom redosledu i na odgovarajućem rastojanju.
Treba se na kraju podsetiti da je pre uvođ enja MIG - postupka zazavarivanje legura aluminijuma
korišćen oksiacetilenski, REL i TIG - postupak. Teškoće vezane za primenu gasnog i REL -
zavarivanja prevaziđ ene su pronalaskom TIG - postupka, ali su ostali problemi teško pristupačnih
ugaonih šavova i nedovoljno koncentrisane toplote TIG-a za debele preseke. Gotovo sve su teškoće
prevaziđ ene primenom MIG - postupka naročito za izvođ enje ugaonih šavova koji čine znatan deo
spojeva u zavarenim konstrukcijama.
Tablica 3.12 Orijentacioni podaci za MIGs zavarivanje aluminijuma
Broj Struja zavarivanja Prečnik Brzina Potrošnja argona Napomena
Debljina Tip
prolaza H 1)
V 1)
O 1) elektrode zavariv. H1)
V 1)
O 1)
mm spoja (Temperatura
- A mm m/min l/min predgrevanja)

sučeoni 1 140 - - 1.6 0.8÷1.0 13 - -

3 preklopni 1 140 - - 1.6 - 13 - - -
ugaoni 1 140 - - 1.6 - 13 - -

sučeoni 1 160÷180 150÷160 140÷150 1.6 0.7÷1.0 14 20 20

4 preklopni 1 160÷180 150÷160 150 1.6 - 14 20 20 -
ugaoni 1 160÷180 150÷165 160 1.6 - 14 20 20

sučeoni 1 200÷220 160÷180 150÷170 1.6 0.6÷0.9 15 20 20

5 preklopni 1 200÷220 160÷180 165 1.6 - 15 20 20 -
ugaoni 1 200÷220 160÷180 165 1.6 - 15 20 20

sučeoni 2 280÷300 200÷230 200÷220 2.4 0.7÷0.9 17 25 25

8 preklopni 1 280÷320 220 220 2.4 - 17 25 25 150÷180°C
ugaoni 1 300÷320 220 220 2.4 - 17 25 25

sučeoni 2 350÷380 240 240 2.4 0.5÷0.7 20 25 25

12 preklopni 2 350÷380 240 240 2.4 - 20 25 25 200÷220°C
ugaoni 2 350÷380 240 240 2.4 - 20 25 25

sučeoni 2÷3 370÷390 250 250 2.4 0.3÷0.4 20 25 25

20 preklopni 2÷3 380÷400 380÷400 240÷270 2.4 - 20 25 25 250°C
ugaoni 2÷3 380÷400 380÷400 240÷270 2.4 - 20 25 25

1)
H, V, O - horizontalan, vertikalan i položaj zavarivanja iznad glave, respektivno.

*
zavarivanje u inertnom gasu topljivom žičanom elektrodom, sa kratkospojenim prenosom dodatnog materijala (Short-Arc)

11
 Magnezijum i njegove legure zavaruju se sličnom tehnologijom kao aluminijum i njegove legure.
Zavarljive legure bakra su uglavnom mesing i bronza kao i čist dezoksidisani bakar. Uspešno se
zavaruju sučeoni i ugaoni spojevi sa prenosom dodatnog materijala u mlazu (MIGs) a posebno sa
pulsirajućim prenosom dodatnog materijala (MIGp). Metal debljine do 5 mm zavaruje se sa
predgrevanjem do 350°C, a sa povećanjem debljine temperatura predgrevanja se povećava na 600 do
800°C. Temperaturu predgrevanja treba održavati približno konstantnom za vreme zavarivanja. Bakar i
njegove legure pored zavarivanja u zaštiti argona, mogu se zavarivati i u smeši argona i azota (70 do
80% Ar + 20 do 30% N2), radi uštede argona i povećanja produktivnosti. Najčešće je u primeni elektrodna
žica prečnika 1.6 mm i zavarivanje u nagnutom položaju pod uglom od 45°.
Čist nikal i njegove legure zavaruju se obično u debljinama iznad 4 mm. U pogledu tehnologije
zavarivanja, nikal i njegove legure su najbliži visokolegiranim austenitnim koroziono postojanim
čelicima. Kao i u slučaju zavarivanja aluminijuma i njegovih legura posebnu pažnju treba posvetiti čistoći
spoljnjih površina osnovnog i dodatnog materijala. Zona spoja mora biti metalno sjajna, očišćena od
nečistoća i oksidnih skrama mehaničkim ili hemijskim sredstvima. Najčešće se primenjuju pulsirajući i
kratkospojeni prenos dodatnog metala. U slučaju navarivanja i reparature oštećenih delova preporučuju se
nešto veće vrednosti struje (20%) u odnosu na zavarivačke radove. Oprema za MIG zavarivanje prikazana
je na slici 3.4.

Slika 3.4 Oprema za MIG zavarivanje

Na kraju poglavlja o zavarivanju u zaštiti gasova topljivom elektrodnom žicom postupcima
MIG/MAG (ili kako se oni često jedinstveno nazivaju GMA - Gas Metal Arc), treba istaći da među
njima nema velike razlike jer su izvori struje i polaritet isti a u dodatnim žicama razlike su neznatne.
Koji će se zaštitni gas upotrebiti uslovljeno je metalurškim faktorima i potrebom da se kontroliše
prštanje i oblik šava (sl. 3.5). U tom smislu čist argon se koristi pri zavarivanju neželeznih metala
(uglavnom legura aluminijuma, bakra i njegovih legura) i legura nikla, mešavina Ar-CO2 za ugljenične
i niskolegirane čelike (Ar-5% CO2 za tanje preseke i Ar-20% CO2 za deblje preseke), a argon sa
dodatkom 1÷5% O2 za nerđajuće čelike. Ugljen-dioksid se samostalno upotrebljava za zavarivanje
ugljeni čnih čelika kratko spojenim prenosom, odnosno pri zavarivanju strujom veće jačine prenosom u
vidu krupnih kapljica. Svim postupcima zavarivanja u zaštiti gasa smetaju vazdušna strujanja (vetar,
promaja), jer se može oduvati zaštitni gas i nastati poroznost i oksidni uključci u metalu šava. Takođ e
je neophodno laminarno strujanje gasa.

12
 CO2 Ar - CO2

Slika 3.5 Uticaj zaštitnog gasa na prenos metala i penetraciju

13