1

1.

Uvod

Lasersko zavarivanje se primenjuje za izradu novih i

inovativnih proizvoda ili za primenu novih strategija
proizvodnje sa ciljem smanjenja ukupnih trokova a
poveanja kvaliteta. Tehnika laserskog zavarivanja ima
mali toplotni ulaz, male deformacije i obino se koristi kao
zavrna operacija u nekom procesu proizvodnje. Osnovna
prednost laserskog zavarivanja je mogunost proizvodnje
kompleksnih geometrijskih oblika. To se izvodi na nain
da se gemetrijski oblici rastave na jednostavnije za
proizvodnju oblike, koji se dovedu do krajnjeg stanja a
zatim spoje laserskim zavarivanjem. Danas lasersko
zavarivanje je steklo ravnopravni status nasuprot ostalim
metoda zavarivanja i redovno se primenjuje u
automobilskoj industriji, ali i sve vie u drugim oblastima
mainstva. Glavni razlog sve vee primene laserskog
zavarivanja jeste mogunost zavarivanja kompleksnih
oblika bilo 2D ili 3D obliku.

2.

Vrste lasera

Lasere je mogue podeliti prema aktivnoj materiji na

osnovu koje se definiu najvanije karakteristike lasera
(nominalna snaga, podruje primene). Aktivna materija se
javlja u sva tri agregatna stanja:
1. vrsti laseri koji se izrauju od kristalnog
dielektrikuma. U ovu grupu spadaju:

a) Rubinski laser (koristi se u impulsnom reimu

rada)
b)Nd:YAG laser (Yttrium Aluminium Garnet) koristi
se u impulsnom i kontinualnom reimu rada uz
neizbeno hlaenje laserskog tela.
c) Poluprovodniki laser (proizvodi se od GaliumArsena poluprovodnikog materijala)
2. Teni laser koriste se rastvori organskih i
neorganskih jedinjenja. U ovu grupu lasera spadaju:
a) Laser na bazi neorganske tenosti (uglavnom
se koriste soli). Primenjuju se u impulsnom reimu
rada.
b)Laser na bazi organske boje (koriste se
organske boje u pogodnom rastvarau). Ovi laseri
rade u impulsnom i kontinualnom reimu.
3.Gasoviti laser razlikuju se po vrsti gasa koji
obrazuje aktivnu sredinu. Veoma su rasprostranjeni
ali se kod ovih lasera ne moe postii impuls velike
snage. U gasovite lasere spadaju:
a) CO2 laseri (za aktivnu sredinu koristi smeu
helijuma i azota uz dodatak ugljen dioksida). Ovi
laseri se koriste u u impulsnom i kontinualnom
reimu.
b) He-Ne laser (za aktivnu sredinu se koristi
smea helijuma i neona). Ima malu snagu zraenja
i koristi se u kontinualnom reimu rada.
c)Hemijski laser - koristi hemijsku reakciju kao
aktivnu sredinu

3.

Princip rada

Zavarivanje laserom je jedan od specijalnih postupka

zavarivanja gde se spajanje materijala obavlja topljenjem.
Toplota potrebna za zavarivanje laserom se dobija
delovanjem svetlosnog zraka, usmerenog i
koncentrisanog na veoma malu povrinu (slika 1), to
proizvodi gustinu snage veu od ostalih postupaka
zavarivanja.

a) Gasni laser
b) laser sa vrstim kristalom
Slika 1. ematski prikaz laserskog zavarivanja

Laser je generator svetlosnog zraka koji se sastoji od

laserske ipke (slika 1. (1)) sa nepropustljivim ogledalom
(deblji sloj srebra) sa jedne strane (2) i delimino
3

propustljivim ogledalom (3) sa druge strane (tanki sloj

srebra), impulsne lampe (4) i reflektujueg cilindra (5). Na
ipku deluje impuls svetlosti iz lampe, stimuliui atome
Cr da preu na vii energetski nivo, koji se potom vraaju
na nii energetski nivo uz emisiju fotona. Ova stimulacija
traje dok se ne postigne zasienje kada je vie atoma Cr
na niem energetskom nivou. Time se postie efekat
stvaranja velikog broja fotona koji se kreu du ose
kristala, odbijaju od nepropusnog ogledala i postiu
intenzitet dovoljan da se stvori laserski zrak koji prolazi
kroz delimino propustljivo ogledalo.
Emitovana svetlost se zatim usmerava uz pomo ogledala
(7) i fokusira optiko soivo (8), tako da ona deluje
praktino u taki (9), uslovljavajui brzo i efikasno
topljenje osnovnog materijala. Povrinu zavarenog spoja
treba zatititi dodatnim gasom.
Laser je optiko pojaalo i zrai monohromatsko
(jednobojno) i koherentno (vremenski i prostorno
simetrino) svetlosno zraenje koje je mogue fokusirati
na veoma malu povrinu, sa veoma velikom gustinom
snage (od 10 MW/mm2) a temperatura moe iznositi i vie
od milion stepeni Celzijusa.
Pulsirajui laseri imaju mogunost da spoje razliite
materijale bez dodatnog materijala (autogeno
zavarivanje), visoke energetske gustine i niske
temperature pre poetka zavarivanja.

4.

Karakteristike zavarenog spoja

Zavareni spoj dobijen laserom ima veliku dubinu

uvarivanja i malu irinu ava, pa dodatni materijal nije ni
potreban.
Kvalitet spoja je dobar, jer nema metalurkih problema,
zona uticaja toplote je veoma mala a zaostali naponi i
deformacije spoja su minimalni.
Lasersko zavarivanje se sve vie koristi, posebno posle
uvoenja jeftinih gasnih lasera u praksu, kao to su CO2
laseri koji imaju snagu i preko 15 kW.

Slika 2. Primeri zavarenih spojeva laserom

5.

Podruje primene

Zavarivanje laserom se koristi za zavarivanje metala

visokih temperature topljenja, kao i onih koji se inae
teko zavaruju (bakar, nikl, aluminijum, nerajui elik,
titanijum). Mogu se spajati i raznovrsni metali kao to su
volfram elik.
Lasersko zavarivanje se najvie primenjuje u elektronici
(zavarivanje televizijskih cevi, zavarivanje elektronskih
komponenti), medicini (srani stimulator), finoj mehanici,
automobilskoj industriji (krovovi, vrata, podovi),
Mogue je zavarivanje metala vrlo malih debljina, od
samo nekoliko stotina milimetra, pa sve do 40 mm
debljine, uz zatitu neutralnim (inertnim) gasom.
6

U praksi su najei primeri zavarivanja laserom

titanijumskog elika kod kradnje nuklearnih podmornica,
izrade lopatica turbine, raznih kombinacija metala i
keramike. Primenjuje se i u svemirskoj tehnologiji,
elektronskoj industriji za spajanje izuzetno malih debljina,
ne debljih od 0,5 mm.

Izgled ureaja za
lasersko zavarivanje

6.

Zakljuak

Lasersko zavarivanje se sve vie primenjuje zbog svoje

efikasnosti i kvaliteta zavarenog spoja. U budunosti se
oekuje drastian porast primene ove tehnologije, jer
oprema postaje sve pristupanija.
Laser se najbolje pokazao u oblasti mikrozavarivanja.
Industrijske komponente se prave manje da smanje
potronju energije i utede proctor, to stvara sve veu
potrebu za mikrozavarivanjem tankih materijala debljine
8

od 100m. Za njihovo spajanje se najee koristi

lasersko zavarivanje.

7.

Literatura

Gostimirovi M.: Nekonvencionalni postupci obrade, FTN

izdavatvo, Novi Sad
http://www.sciencedirect.com/science/article/pii/S0890695507002
325
http://www.prclaser.com/
http://www.youtube.com/watch?v=n-NUlppvR3Y

10

http://www.turnxon.com/articles/articles_8.html
http://en.wikipedia.org/wiki/Laser_beam_welding
http://www.joiningtech.com/industry-references/weldingtypes/laser-beam-welding
http://mercury.kau.ac.kr/welding/Welding%20Technology%20I
%20-%20Welding%20Processes/Chapter%2010%20-%20Laser
%20Beam%20Welding.pdf

10