ТО – 1 ОБРАДА МЕТАЛА РЕЗАЊЕМ

СЕЧЕЊЕ СЕКАЧЕМ: а) у положеном положају, б)  у усправном положају,

в)  принцип продирања резног клина у метал

ТЕСТЕРИСАЊЕ: положај рама тестере – вертикалан (а),

хоризонталан (б) и принцип тестерисања (в)

ИЗРАДА НАВОЈА:
1 – урезници, 2 – урезивање навоја, 3 – нарезница, 4 – нарезивање навој
ТО – 2 ОБРАДА МЕТАЛА РЕЗАЊЕМ

ТУРПИЈАЊЕ: 1 − положај тела, 2 − турпија са облицима пресека

БУШЕЊЕ: а − принцип стругања (н - главно обртно кретање,

s - корак), б − школsки sтруг sа нумеричким управљањем
ТО – 3 ОБРАДА МЕТАЛА РЕЗАЊЕМ

ПРЕТЕЧА СТРУГА:
први струг са ножним погоном
(XIII век)

СТРУГАЊЕ:
а) принцип стругања,
б) школски струг са нумеричким управљањем, в) фабрички струг
ТО – 4 ОБРАДА МЕТАЛА РЕЗАЊЕМ

ГЛОДАЊЕ: а) принцип рада, 1-алат глодало, 2-радни предмет,

б) стандардна глодалица

РЕНДИСАЊЕ: а) принцип рада, 1-алат стругарски нож, 2-радни предмет, б)

стандардна рендисаљка
ТО – 5 ОБРАДА МЕТАЛА РЕЗАЊЕМ

БРУШЕЊЕ: а) принцип, б) стона брусилица,

в) индустријска брусилица за равно брушење

КОМПЛЕТАН ПРОИЗВОДНИ СИСТЕМ СА НУМЕРИЧКИМ УПРАВЉАЊЕМ

ТО – 6 ОБРАДА МЕТАЛА ЛИВЕЊЕМ

ЛИВЕЊЕ: 1 – калуп, 2 – одливак, 3 – ливачки лонац

ЛИВНИЦА СА РУЧНИМ ЛИВЕЊЕМ

ТО – 7 ОБРАДА МЕТАЛА ДЕФОРМАЦИЈОМ

КОВАЊЕ: 1 - принцип, 2 – отковак

ИСТИСКИВАЊЕ: 1 - принцип, 2 - готов комад

ИЗВЛАЧЕЊЕ: 1 – принцип, 2 – готов комад, 3 – преса

ТО – 8 ОБРАДА МЕТАЛА ДЕФОРМАЦИЈОМ

ВАЉАЊЕ
САВИЈАЊЕ: а - принцип, б - савијање
ваљцима, в - савијање у стези

ОДВАЈАЊЕ: а – сечење маказама ручно, б – просецање

(1 – просекач, 2 – матрица, 3 – комад)
ТО – 9 ОБРАДА МЕТАЛА СПАЈАЊЕМ

СПАЈАЊЕ ЗАВАРИВАЊЕМ:1 – радни предмет, 2 – вар, 3 – електрода

СПАЈАЊЕ ЛЕМЉЕЊЕМ: СПАЈАЊЕ ЗАКИВАЊЕМ:

1 – радни предмет, 2 – лемилица, 3 – лем 1 – закивак, 2 – наковањ, 3 – чекић, 4 –
лим

ПЛАЗМА ТЕХНОЛОГИЈЕ У ОБРАДИ МАТЕРИЈАЛА

ТО – 10 ОБРАДА СПЕЦИЈАЛНИМ ПОСТУПЦИМА

ЛАСЕРСКЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ
Светлост је врста електромагнетног зрачења са таласном дужином које око
види (та таласна дужина се креће од 400 до 760 nm). Ласерски зрак је
монохроматски и временски и просторно кохерентан.
Чврсти ласери: Чврсти ласери су увек израђени од неког чврстог
материјала као што је сафир или стакло у које су уграђени активни ласерски
атоми. Најчешће се за ту сврху употребљавају атоми хрома и ретки атоми
попут неодима (Nd), итербијума (Yb), тулијума (Tm) и самаријума (Sm).
Изграђени су чврсти ласери и за континуирани погон као и за импулсни
погон. Међутим, специјалност чврстих ласера ипак су јаки импулсни ласери.
За то су нарочито прикладни рубински ласери и стаклени ласери којима је
додат неодијум.
Рубински ласери: У себи садрже шипку синтетичког рубина танког попут
оловке са крајевима на којима су прецизно избрушена, посребрена огледала
(једно непропустљиво, а друго полупропустљиво) и које обавија једна блиц
лампа (цев). Сам поступак добијања ласерске светлости код овог ласера је
врло једноставан.
Огроман напон који се створи у блиц лампи омогућава јој да емитује
интензиван бљесак светлости, ексцитујући неке од атома хрома у кристалу
рубина на више енергетске нивое (у рубину има 0,05 % хрома). На
специфичном енергетском нивоу, неки атоми почињу да емитују фотоне. У
почетку, емитују се у свим правцима. Фотони из једног атома стимулишу
емисију фотона из других атома и интензитет светлости се брзо појачава.
Неодијумски ласери: Ово је само скраћени назив његовог правог имена. Код
ових ласера, неодијум се допира на итријум-алуминијум гранат па је зато
познатији и под скраћеницом: Nd:YAG. Nd:YAG ласери производе огромну
снагу у спектру инфрацрвеног зрачења на таласној дужини од 1064 nm.
Користе се за резање, заваривање и обележавање метала и других
материјала, али и у спектроскопији и за пумпање течних ласера са
органским бојама.
Течни ласери са органским бојама: Они емитују, зависно од употребљене
органске боје, монохроматску светлост разних таласних дужина, од 360 до
960 nm. Међутим, њихова употреба је још увек ограничена.
Хелијум-неонски (He-Ne) ласери: Код њих се, у стакленој цеви, налази
смеша два гаса под притиском. Пумпањем се побуђују атоми хелијума, који
имају одговарајући енергетски ниво. Они сударима предају енергију
атомима неона и тиме се ови побуђују на дугоживећи ниво, са којег могу
стимулисано емитовати светлост. He-Ne ласер емитује таласну дужину од
543 nm и 633 nm (црвене боје).
Данас се ласер примењује у разним областима: ласерској локацији
(мерењу), лечењу у хирургији, финој обради- резању различитих материјала
(метала, пластике, композита), у холографији (добијању просторног лика
предмета интерференцијом и дифракцијом светлости) и др.
Данашњи медији CD и DVD добијени су ласерским урезивањем врло финог
записа на материјалу плоче.
ТО – 11 ОБРАДА МЕТАЛА - ЗАШТИТА

УЗРОЦИ ПОВРЕДА И МЕРЕ ЗАШТИТЕ НА РАДУ: узроци повреда услед –

оштећене ручице (1), непостојање држача (2 и 4), оштрих предмета (3),
неправилног држања предмета (5), распрскавања тоцилица (6), мере заштите
на раду – постављање заштитне мреже (7), употребазаштитних наочара (8),
заштитног стакла на тоцилицу (9), заштите код тестере (10),
плакат упозорења (11)
ТО – 12 РЕЗИМЕ НОВИХ ПОЈМОВА И РЕЧИ

РЕЗИМЕ НОВИХ ПОЈМОВА – ТЕХНОЛОГИЈА ОБРАДЕ МЕТАЛА

Под технологијом обраде метала подразумевају се, у ширем смислу, поступци и
техничка средства која се примењују да би метал добио жељени облик и
квалитет и могао да се користи за задовољење одређених потреба.
Обрада се изводи, најчешће, одговарајућим машинама (произбводним, алатним,
специјалним) коришћењем одређених прибора и ручно – одређеним алатима и
приборима.
С обзиром на физички принцип како се изводи, у технологију обраде спада:
обрада метала скидањем струготине и обрада метала без скидања струготине.
Основу обраде метала скидањем струготине чини резање метала продирањем
клинастог сечива различитог облика (алата) у радни предмет, одвајање
струготине до постизања жељеног облика предмета. Ту спадају технологије
обраде метала као што су: сечење, тестерисање, турпијање, бушење, стругање,
глодање, рендисање, брушење, израда навоја и др. које се могу реализовати
ручно и машинским путем.
За машинску обраду скидањем струготине користе се машине (производне) и то:
бушилице, стругови, глодалице, рендисаљке, брусилице и др. са одговарајућим
алатима и приборима.
У обраду метала без скидања струготине спадају: ливење, деформисање, спајање
и термичка обрада.
У зависности од облика радних предмета, машина и алата, разликују се следећи
поступци обраде метала деформацијом: сабијање (ковање), извлачење,
истискивањее, ваљање, савијање и одвајање.
Обрада метала деформацијом изводи се ручно, или на машинама – чекићи, пресе
и др. коришћењем одређених алата.
Данас се све више користе најсавремени поступци обраде као што су
електроерозија, плазма технологије и обрада ласером.
Рад у школској радионици мора бити добро организован, са потпуном применом
средстава на раду, посебно зато што су ученици недовољно обучени за одређене
послове и за коришћење заштитних средстава.

КЉУЧНЕ РЕЧИ – ТЕХНОЛОГИЈА ОБРАДЕ МЕТАЛА

радни предмет (обрадак), алат, производне/алатне машине, обрада резањем, обрада
деформацијом, мере заштите на раду