KORAČNE PEĆI

Peći za zagrevanje su predviđene za predaju toplote čvrstim materijalima sa

ciljem dobijanja struktura zadatih fizičkih i radnih svojstava,ili davanja ovim
materijalima plastičnosti koja je neophodna za dalju mehaničku obradu.U ovim
pećima treba da se postigne progrejanost uloška,odnosno određeni raspored
temperature po celoj zapremini materijala.Ukoliko se ne bi postigla određena
raspodela temperatura moglo bi da dođe do neželjenih posledica,odnosno mogu se
javiti defekti u materijalu koji se zagreva.To znači da je potrebno optimalno vreme
zagrevanja uloška ,tj.optimalna temperatura peći koja obezbeđuje određenu
raspodelu temperaturepo celom preseku.

Kod peći za zagrevanje treba voditi računa o brzini zagrevanja materijala do

potrebne temperature i vremenu držanja na toj temperaturi,i na kraju o brzini
hlađenja.

Koračne peći spadaju u grupu peći za zagrevanje metala koji se kasnije obrađuje
plastičnim deformisanjem.Odlivci i polufabrikati kvadratnog i pravougaonog
poprečnog preseka se pre valjanja obično zagrevaju u koračnim pećima.

OPIS PEĆI ZA ZAGREVANJE GREDICA

Za zagrevanje materijala koristi se koračna peć američke proizvodnje

"LOFTUS".Unutrašnjost peći je podeljena na dve posebne sekcije,tj. na stacionarni i
pokretni deo.
Stacionarni deo je konstruisan korišćenjem odgovarajućih vatrostalnih materijala
pogodno odabranih za maksimalne temperature koje se javljaju u peći.Ovaj deo ima
6 uzdignutih radnih šina za nošenje gredica za vreme transporta kroz peć.Stacionarni
sistem se oslanja direktno na temelj preko vodom hlađenih cevi.
Pokretni deo je slično konstruisan i sadrži 7 podižućih radnih šina ne uključijući
koračnu konstrukciju.Pokretni delovi se oslanjaju na sistem cevi za hlađenje,čeličnu
konstrukciju,i kreću se pravolinijski radi transporta gredica kroz peć.
Gredice ulaze kroz otvor za punjenje,prenose se i centriraju na vodom hlađene
konkavne valjke.Gredice se odižu sa ovih valjaka pomoću pokretnih šina i
transportuju se kroz peć.U poslednjoj zoni gredice se postavljaju na vodom hlađene
konkavne valjke za pražnjenje.
Bočni zidovi peći sadrže 6 otvora za proveru,jedan otvor za punjenje,jedan otvor za
pražnjenje i jedan otvor za čišćenje.Ovi otvori se daljinski ili ručno aktiviraju pomoću
pneumatskog cilindra,elekromagnetnih ventila i prekidača smeštenih u valjaonici.
Ulaz toplote u peć obezbeđen je u četiri glavne zone.U peći postoje tri gornje
plamene zone.Gorionici su postavljeni na vrhu peći.Donja zona koja je smeštena na
ulaznom delu peći zagreva se gorionicima koji koriste spoljni
vazduh.Visokotemperaturna zona koja je na izlaznom delu peći dalje se deli na tri
zone da bi se obezbedila kontrola podešavanja uniformnosti zagrevanja gredice.
Peć je automatizovana sistemom upravljanja koji kontroliše temperature ,pritisak
u peći,protok vazduha,goriva...

1
Temperatura toplog vazduha svake zone održava se na unapred zadatim
vrednostima uz pomoć automatske regulacije dovoda goriva u tu zonu.Temperatura
u zoni kontroliše se termoparom,koji je direktno vezan sa upravljačkim
sistemom.Regulator pozicionira ventil za dotok goriva tako da on meri protok goriva
u zoni i daje ispravku odstupanja od željene temperature.Svaka zona toplog vazduha
ima svoj sistem koji kontroliše odnos između količine goriva i vazduha.
Pritisak u peći kontroliše se u visokotemperaturskoj zoni pomoću vodom hlađenih
dampera u dimnjaku koji je na ulaznom kraju peći.
Količina izlaznih gasova iz dimnjaka na izlaznom delu proporcionalna je količini
vazduha za sagorevanje u visokotemperaturskoj zoni.
Ulazna i izlazna temperatura otpadnih gasova u rekuperatoru kontroliše se na
"multipoint rekorder"-u.Temperatura toplog vazduha na izlazu iz rekuperatora takođe
se kontroliše na ovom uređaju.
U slučaju da temperatura izlaznih gasova na izlazu iz rekuperatora premašuje
odgovarajuću vrednost,kontakti u ovom instrumentu će signalizirati da se otvore
vazdušni ventili dopuštajući da hladan vazduh iz atmosfere uđe u dimni kanal ispred
rekuperatora zbog hlađenja.
Temperatura u donjoj zoni se kontroliše upoređivanjem vrednosti
temperatura.Kontrolni uređaj registruje temperaturu u gornjoj zoni predgrevanja i
meri odnos temperature gornje i donje zone.Ovaj kontrolni uređaj kontroliše protok
goriva u donjoj zoni slično kao u drugim zonama.Protok vazduha za sagorevanje u
ovoj zoni reguliše se pomoću ventila za kontrolu protoka vazduha,koji je paralelno
vezan sa ventilom za gorivo.Pritisak vazduha prilikom sagorevanja na podu peći se
kontroliše pomoću automatskog regulatora koji je postavljen na izlazu donje zone
ventilatora za hladan vazduh.
Temperatura goriva reguliše se pomoću električnog grejača.Ggrejač je projektovan
za grejanje goriva do maksimalnog protoka goriva kroz instalisane gorionike.
Peć je opremljena: električnim sistemom za kontrolu i pogon peći,uređaja za
punjenje formirajući kompletan operativni sistem.Sistem sadrži centar za upravljanje
motorima,relejima,radnom konzolom za punjenje,kočnicama,osiguračima...
Gredice se ubacuju u peć pomoću sistema za punjenje koji se sastoji od: radne
ploče za punjenje,čistača,zaustavnice,mernih kola amortizera i ulaznog stola sa
valjcima.Gredice se stavljaju na sistem za punjenje pomoću viljuškara.
Pokretni sistem u peći kruži kroz sistem rampi,valjaka,vučnih šina i posebno
projektovanih,hidraulički sinhronizovanih cilindara.Gredice se dižu sa dva,specijalno
sinhronizovana,cilindra.Gredica prolazi kroz peć,a pokreće je koračni mehanizam.

2
 PRORAČUN PROCESA SAGOREVANJA
GORIVA

1.1 Zapremine i sastav suvih produkata sagorevanja

koeficijent viška vazduha λ=1,2

procenat kiseonika u vazduhu a=0,21
gorivo ekstra lako ulje
C (ugljenik) 86,64
H (vodonik) 13,26
O (kiseonik) 0
N (azot) 0,03
S (sumpor) 0,01
A (pepeo) 0,01
W (vlaga) 0,05
kj
donja toplotna moć Hd=40800 3
m
Minimalna potrebna kolicina kiseonika:
1   O  m3
O 2 min      
100 
1.87 C 5.6 H 0.7S sag  ,
 8  kg
O 2 min  2.363
Minimalna potrebna kolicina vazduha:
1
L min  O 2 min
a
m3
L min  11.251,
kg
Stvarna kolicina vazduha:
L st  L min
m3
L st  13.052,
kg
Zapremine produkata sagorevanja:
1.87 m3
ugljen dioksid Vco 2  C  1.62,
100 kg
0.7 m3
sumpor dioksid Vso2  S sag  7  10 5 ,
100 kg
m3
kiseonik Vo 2    1O 2min  0.473,
kg
1a m3
azot Vn 2  O 2min  10.666,
a kg
3
vodena para
1.244
Vh 2o  9H  W  1.485, m
100 kg
Stvarna zapremina suvih produkata sagorevanja:

3
 m3
Vrs  Vco 2  Vso2  Vo 2  Vn 2  12.759,
kg
Stvarna zapremina vlaznih produkata sagorevanja:
m3
Vrw  Vrs  Vh 2o  14.244,
kg
Zapreminski udeli komponenata u vlaznim produktima sagorevanja:
Vco 2
rco 2 w  100  11.374,%
Vrw
Vh o
rh 2ow  2 100  10.427,%
Vrw
Vn
rn 2 w  2 100  74.881,%
Vrw
Vo
ro 2 w  2 100  3.318,%
Vrw
Vso2
rso2 w  100  4.914  10  4 ,%
Vrw
Zapreminski udeli komponenata u suvim produktima sagorevanja:
Vco 2
rco 2s  100  12.698,%
Vrs
Vn
rn 2s  2 100  83.598,%
Vrs
Vo
ro 2s  2 100  3.704,%
Vrs
Vso2
rso2s  100  5.486  10 4 ,%
Vrs

2.1 Proracun prenosa toplote

Geometrijske karakteristike zagrevanih gredica:

80 x80 x 1500 mm
- debljina gredice 2S=0.08, mm
- duzina gredice l=1500, mm
kg
- gustina celika ρ=7850, 3
m
t
- kapacitet peci: G=15,
h

Dimenzionisanje peci je vrseno na osnovu preporuka datih u koriscenoj literaturi.:

- u zavisnosti od debljine zagrevanog materijala i vrste peci usvaja se

pretpostavljeno vreme zagrevanja po centimetru duzine peci
4
 min
z=4.5
cm
- orjentaciono vreme zagrevanja komada
z 2S
  0.6, h
0.6
- vertikalni hod segmenta poda
h=200,mm
- horizontalni hod segmenta poda
t=200,mm
-brzina vertikalnog hoda segmenta poda
mm
v h  30,
s
- brzina horizontalnog hoda segmenta poda
mm
v t  50,
s
- vreme jednog pomaka segmenta poda
2h 2t
 min
c    21.333, s
vh vt
-maksimalna zbirna brzina segmenta poda
3.6t m
v max  min  33.75,
c h
- usvaja se zbirna brzina
m
v=25,
h
- ukupna duzina poda peci
Lu=vτ=15,m

- na osnovu preporucenih odnosa usvajaju se sledece dimenzije peci:

duzina zone predgrevanja
Lp=4.95,m
duzina zone zagrevanja
Lz=5.55,m
duzina zone izjednacenja
Li=4.5,m
visina radnog prostora u zoni predgrevanja
hp=0.7,m
visina radnog prostora u zoni zagrevanja
hz=2.6,m
visina radnog prostora u zoni izjednacenja
hi=1.5,m
duzina poda peci od ulaza do zone predgrevanja
x1=0.7,m
visina od poda do svoda peci izmedju zona
h1=0.7,m
visina od poda do svoda peci ispred zone predgrevanja
h2=0.45,m
duzina poda peci u zoni zagrevanja na delu sa kosim svodom
y=2.48,m
5
duzina svoda peci u zoni zagrevanja na delu sa ravnim svodom
z=2.66,m
duzina svoda peci na delu sa kosim svodom
q=3.12,m
duzina poda peci u zoni zagrevanja na delu ispod gorionika
p=0.41,m
duzina svoda peci u zoni izjednacenja na delu sa ravnim svodom
zi=2,m
duzina poda peci u zoni izjednacenja na delu sa kosim svodom
yi=2.5,m
duzina svoda peci u zoni izjednacenja na delu sa kosim svodom
qi=2.62,m
sirina radnog prostora
B=l+(1+1)0.35=2.2,m

Na osnovu ovih podataka izracunavaju se povrsine zidova,poda i svoda po zonama:

- povrsina poda u zoni predgrevanja
Fpp=BLp=10.89,m2
- povrsina poda u zoni zagrevanja
Fpz=BLz=12.21,m2
-
povrsina poda u zoni izjednacenja
Fpi=BLi=9.9,m2
- unutrasnja povrsina zida u zoni predgrevanja
Fup=x1h2+h1Lp=4.189,m2
- unutrasnja povrsina zida u zoni zagrevanja
Fuz=yh1+0.5y(hz-h1)+zhz+ph1=11.295,m2
- unutrasnja povrsina zida u zoni izjednacenja
Fui= yih1+0.5yi(hi-h1)+zihi=5.75,m2
- unutrasnja povrsina svoda u zoni predgrevanja
Fsp=x1B+z1B=10.89,m2
- unutrasnja povrsina svoda u zoni zagrevanja
Fsz=qB+zB=12.716,m2
- unutrasnja povrsina svoda u zoni izjednacenja
Fsi=qiB+ziB=10.164,m2

- ukupna povrsina zida u zoni predgrevanja

Fpu= Fpp+ Fup+ Fsp=30.159,m2
- ukupna povrsina zida u zoni zagrevanja
Fzu= Fpz+ Fuz+ Fsz=47.516,m2
- ukupna povrsina zida u zoni izjednacenja
Fiu= Fpi+ Fui+ Fsi=25.814,m2

- zapremina radnog prostora u zoni predgrevanja

Vp=FpuB=66.35,m3
- zapremina radnog prostora u zoni zagrevanja
Vz=FzuB=104.53,m3
- zapremina radnog prostora u zoni izjednacenja
Vi=FiuB=56.79,m3

6
Pretpostavljene temperature,na osnovu preporuka datih u literaturi su sledece:
- u zoni izjednacenja(maksimalna vrednost) tg3=1250, oC
- u zoni zagrevanja(maksimalna vrednost) tg2=1300, oC
- u zoni predgrevanja(maksimalna vrednost) tg/k=1100, oC
- temperatura izlaznog gasa tizl=900, oC
Za dalji proracun je merodavna srednja temperatura u zoni predgrevanja
t g / k  t izl
tg1=  1000, o C
2

3.1 Toplotni i materijalni bilans peci

Prvo izrazavamo gubitke toplote usled prolaza kroz zid peci za svaku zonu
pojedinacno.Zid ima tri sloja:
- samotna opeka SCM-S
- samotno-izolaciona opeka PORIT-10
- ploce VUNIZOL-FA
temperature zida u karakteristicnim tackama:
- t1=tg (razlika u temperaturi zida i gasa po zonama je zanemarljiva)
- t2 ( temperatura zida izmedju SCM-S i PORIT-10)
- t3 (temperatura zida izmedju PORIT-10 i VUNIZOL-FA)
- t4 (temperatura spoljasnje povrsine zida peci)
- t0 (temperatura okoline)

a) gubici toplote kroz zid provodjenjem u zoni predgrevanja

debljine slojeva zida u zoni predgrevanja

δ1=0.343,m
δ2=0.315,m
δ3=0.25,m
pretpostavljene temperature:
- t1=1000,oC
- t2=822,oC
- t3=365,oC
- t4=84,oC
- t0=20,oC
Iterativnim postupkom dolazimo do pravih vrednosti temperatura u i na zidu
peci(napomena-posto je radjeno na racunaru postoji samo jedna iteracija).

koeficijent prelaza toplote izracunavamo iz priblizne formule /2/ :

w
 2p  7  0.05t 3  11.2, 2
m K
termicki fluks kroz zid peci
t1  t 0 w
qp   716.845, 2
 1
 ( i )  
m
i 2p

7
Vrednosti za λi uzimam iz tablica datih u diplomskom radu,za odgovarajuce
temperature sloja.
w
 p1  1.387,
mK
w
 p 2  0.408,
mK
w
 p 3  0.097,
mK

posto je
t  t2 t2  t3 t3  t4 t4  t0
qp  1   
1 2 3 1
 p1  p2  p3  2p
sledi
2
t 2  t1  qz  822.791, o C
 p2
2
t3  t2  qz  364.902, o C
 p2
qp
t4   t 0  84.004, o C
 2p

gubitak toplote kroz svod peci u zoni predgrevanja:

svod ima jedan sloj sacinjen od SCM-S

debljina svoda
δ1s=0.241,m
pretpostavljene temperature
t1=tg1=1000,oC
t2=225,oC

koeficijent prelaza toplote izracunavamo iz priblizne formule /2/ :

w
 sp2  7  0.05t 2  18.25, 2
m K
Vrednosti za λ uzimam iz tablica datih u diplomskom radu,za odgovarajuce
temperature sloja.
w
 sp  1.387,
mK
termicki fluks kroz svod peci
t1  t 0 w
q sp   3732, 2
 1s 1 m

 sp  sp2
prava temperatura
qsp
t2   t 0  224.502,o C
 sp2

8
Ukupan gubitak toplote kroz zid i svod peci

gubici toplote kroz zid za zonu predgrevanja

Qpδ=qp2Fup=6006,w
gubici toplote kroz svod za zonu predgrevanja
Qps=qspFsp=40580,w

b) gubici toplote kroz zid provodjenjem u zoni zagrevanja

debljine slojeva zida u zoni zagrevanja

δ1=0.343,m
δ2=0.515,m
δ3=0.25,m
pretpostavljene temperature:
- t1=1300,oC
- t2=1114,oC
- t3=309,oC
- t4=88,oC
- t0=20,oC
Iterativnim postupkom dolazimo do pravih vrednosti temperatura u i na zidu
peci(napomena-posto je radjeno na racunaru postoji samo jedna iteracija).

koeficijent prelaza toplote izracunavamo iz priblizne formule /2/ :

w
 2 z  7  0.05t 3  11.4, 2
m K
termicki fluks kroz zid peci
t1  t 0 w
qz   770.7, 2
 1
 ( i )  
m
i 2z

Vrednosti za λi uzimam iz tablica datih u diplomskom radu,za odgovarajuce

temperature sloja.
w
 z 1  1.425,
mK
w
 z 2  0.493,
mK
w
 z 3  0.087,
mK
posto je

9
 t1  t 2 t 2  t 3 t 3  t 4 t 4  t 0
qz    
1 2 3 1
 z1  z2  z3  2z
sledi
2
t 2  t1  qz  1114, o C
 z2
2
t3  t2  qz  310.538, o C
 z2
qz
t4   t 0  87.605, o C
 2z

gubitak toplote kroz svod peci u zoni zagrevanja:

svod ima jedan sloj sacinjen od SCM-S

debljina svoda
δ1s=0.341,m
pretpostavljene temperature
t1=tg2=1300,oC
t2=230,oC

koeficijent prelaza toplote izracunavamo iz priblizne formule /2/ :

w
 sz  7  0.05t 2  18.5 2
m K
Vrednosti za λ uzimam iz tablica datih u diplomskom radu,za odgovarajuce
temperature sloja.
w
 sz  1.425,
mK
termicki fluks kroz svod peci
t t w
q sz  1 0  3897, 2
 1s 1 m

 sz  sz
prava temperatura
q
t 2  sz  t 0  230.672, o C
 sz

Ukupan gubitak toplote kroz zid i svod peci

gubici toplote kroz zid za zonu zagrevanja

Qzδ=qz2Fuz=17410,w
gubici toplote kroz svod za zonu zagrevanja
Qzs=qszFsz=49560,w

c) gubici toplote kroz zid provodjenjem u zoni izjednacenja

debljine slojeva zida u zoni izjednacenja

δ1=0.343,m
10
δ2=0.415,m
δ3=0.35,m
pretpostavljene temperature:
- t1=1250,oC
- t2=1058,oC
- t3=389,oC
- t4=90,oC
- t0=20,oC
Iterativnim postupkom dolazimo do pravih vrednosti temperatura u i na zidu
peci(napomena-posto je radjeno na racunaru postoji samo jedna iteracija).

koeficijent prelaza toplote izracunavamo iz priblizne formule /2/ :

w
 i  7  0.05t 3  11.6, 2
m K
termicki fluks kroz zid peci
t1  t 0 w
qi   796.099, 2
 1
 ( i )  
m
i 2i

Vrednosti za λi uzimam iz tablica datih u diplomskom radu,za odgovarajuce

temperature sloja.
w
 i1  1.419,
mK
w
 i 2  0.476,
mK
w
 i 3  0.102,
mK
posto je
t  t2 t2  t3 t3  t4 t4  t0
qi  1   
1 2 3 1
 i1  i2  i3  2i
sledi
2
t 2  t1  qi  1058, o C
 i2
2
t 3  t 2  qi  389.212, o C
 i2
qi
t4   t 0  89.226, o C
 2i

gubitak toplote kroz svod peci u zoni izjednacenja:

svod ima jedan sloj sacinjen od SCM-S

debljina svoda
δ1s=0.241,m
pretpostavljene temperature
t1=tg1=1250,oC
t2=260,oC
11
koeficijent prelaza toplote izracunavamo iz priblizne formule /2/ :
w
 2si  7  0.05t 2  20, 2
m K
Vrednosti za λ uzimam iz tablica datih u diplomskom radu,za odgovarajuce
temperature sloja.
w
 si  1.419,
mK
termicki fluks kroz svod peci
t t w
q si  1 0  4789, 2
 1s 1 m

 si  2si
prava temperatura
q
t 2  si  t 0  259.463, o C
 si

Ukupan gubitak toplote kroz zid i svod peci

gubici toplote kroz zid za zonu izjednacenja

Qiδ=qi2Fui=9155,w
gubici toplote kroz svod za zonu izjednacenja
Qis=qsiFsi=48820,w

4.1 Proracun ukupnih toplotnih gubitaka

Toplota dobijena sagorevanjem goriva trosi se na zagrevanje gredica i ta kolicina

toplote se moze uslovno nazvati toplotnim gubitkom.
Q1- korisna toplota
Q1=ΔhG=(h3-h0)G=3.435x106,w

B1 – potrosnja goriva

Q2- neiskoriscena toplota usled mehanicke nepotpunosti sagorevanja

0.5% - procenat neiskorescenje toplote
Q2=0.005B1Hd=2.04x105B1,w

Q3- gubici toplote sa dimnim gasovima

Tecna goriva sagorevaju skoro potpuno,dobro se rasprsuju i mesaju sa vazduhom,pa
se moze smatrati da je gubitak Q3=0

Q4- neiskoriscena toplota izgubljena sa dimnim gasovima

specificni toplotni kapacitet dimnih gasova za temperaturu tizl
kJ
c p   c pi ri  1.328, 3
m K
Q4=Vrwcp(tizl-t0)B1=1.863x107B1,w

12
Q5- toplota sadrzana u toploj sljaci i pepelu.
Kod tecnih goriva ova toplota je zanemarljiva Q5=0.

Q6- gubici toplote kroz ozid i otvore na peci

Q6=Qz+Qf+Qgw
Qz- kolicina toplote predata okolini kroz zidove peci
Qf- kolicina toplote predata kroz oslonce peci
Qgw- kolicina toplote predate okolini sa gasovima iz peci koji prodiru iz peci u
okolinu i zracenjem kroz otvore peci
Qz=Qiδ+Qis+ Qzδ+Qzs+ Qpδ+Qps=2.178x105,w
gubitke kroz oslonce mozemo zanemariti
Qf=0
Otvori na peci
- u zoni predgrevanja otvor za ubacivanje komada 200x150,mm
povrsine Fotp=0.03,m2
- u zoni zagrevanja otvor za kontrolu 40x40,mm povrsine Fotz=0.016,m2
- u zoni izjednacenja otvor za izvlacenje komada 200x150,mm
povrsine Foti=0.03,m2
Qgw=Qg+Qo
Qg- kolicina toplote koja se predaje okolini prodiranjem gasova iz peci
specificni toplotni kapaciteti za dimne gasove po zonama
kJ
c p1   ri c i  1.5, 3
m K
kJ
c p 2   ri c i  1.54036, 3
m K
kJ
c p 3   ri c i  1.5362, 3
m K
zapremina gasova koja iz peci prodire u okolinu
Vg=WgFot
gustina smese izlaznih gasova
kg
 0   ri  i , 3
m
visina vodenog stuba mereci pritisak na podu peci
h=800,mm
pritisak na podu peci
p=ρgh=800,Pa
u zoni predgrevanja
p m
Wg1  17.32  11.82,
 0 ( 273  t g1 ) s
u zoni zagrevanja
p m
Wg 2  17.32  10.63,
 0 ( 273  t g 2 ) s
u zoni izjednacenja
p m
Wg 3  17.32  10.81,
 0 ( 273  t g 3 ) s
Qg=Wg1Fotpcp1tg1+ Wg2Fotzcp2tg2+ Wg3Foticp3tg3=1.495x105,w
Qo- kolicina toplote koja se predaje okolini zracenjem kroz otvore
13
φ- koeficijent propustljivosti
φ=0.52
ψ- deo vremena kada su sva vrata,ili otvori na peci otvoreni u odnosu na ukupno
posmatrano vreme
ψ=1
Q o  5.7

100 4
 
(t g1  273) 4 Fotp  (t g 2  273) 4 Fotz  (t g 3  273) 4 Foti  1.002  10 4 , w
Q6=Qz+Qf+Qg+Qg=3.309x105,w

ΔQ- obuhvata sve ostale gubitke i nesavrsenost proracuna

ΔQ=1x105,w

Potrosnja goriva:

H d B1  I 1 B1  Q1  Q 2  Q 3  Q 4  Q 5  Q 6  Q
Q 1  Q 3  Q 5  Q 6  Q kg
B1   0.135,
Q Q s
H d 1000  I 1 1000  2  4
B1 B1
gustina goriva
kg
  980, 3
m
potrosnja mazuta
V  B 1 3600  503, l
 h

Brojne vrednosti gubitaka toplote

Q1=3.435x106
Q2=2.758x104
Q3=0
Q4=2.52x106
Q5=0
Q6=3.09x105

Potrosnja vazduha

m3
PV=LstB1=1.826,
s

Kolicina dimnih gasova

m3
KDG=VrwB1=1.926,
s

5.1Koeficijent korisnosti peci

14
 Q1
p   0.536
( H d  I 1 )B 1 1000

6.1Literatura

1-G.Jankes,M.Stanojevic,M.Karan,M.Stamenic
“Industriske peci i kotlovi”
(Masinski fakultet Beograd 2001)

2-Dj.Kozic,B.Vasiljevic,V.Bekavac
15
 “Prirucnik za termodinamiku”
(Masinski fakultet Beograd 1997)

3-Diplomski rad Miomira Nikolica

16