Termoelektrane

Milorad Gloovi 213/2006

Procesna i energetska efikasnost
Prof. Dragan Markovi
Seminarski rad
1629. javlja se prva ideja o korienju vodene
pare za pokretanje kola sa lopticama. Ideju je
izumeo Giovanni Branca u svojoj knjizi Le machine.
Ideja takve maine bila je primitivna, s parom koja je
slobodno strujala prema toku sa lopticama.




Sama maina izgledala je kao vodeni mlin, ali
bila je pokretana parom.
Revolucija je usledila kada je James Watt
1765. izumio parnu mainu koji je radila sa
pritiskom, u proces je bila ukljuena i kondezacija,
to su i temelji savremenih termoenergetskih
postrojenja.







Parametri postrojenja su se menjali kroz
istoriju. Pritisak, posebno temperatura rasli su kroz
godine. Koliina pare se poveava, a samim time i
snaga postrojenja, Tako se smanjuje i potronja
goriva i podie iskoristivost. Javljaju se jo i
pregrejai i meugrejai koji jo vie pridonose
poveanju iskoristivosti.
Nova revolucija nastaje razvijanjem takozvanih
blok postrojenja (kotao i turbina su jedan zatvoreni
upravljaki krug.).
Ideje su postojale i postepeno se razvijale
kroz istoriju, ali za termoelektrane kakve danas
poznajemo najvanija je stvar patentiranje i razvoj
parne turbine (1791.). Plinska turbina dolazi mnogo
kasnije poetkom 20. veka.




Danas se oko 80% elektrine energije u
industrijski razvijenim zemljama dobija iz
termoenergetskih izvora (tu se naravno ubrajaju i
plinska , ali i nuklearna postrojenja.) U modernom
drutvu potreba za elektrinom enregijom raste,
samim tim i raste potronja elektrine energije po
stanovniku, to je ujedno i pokazatelj razvitka
pojedine zemlje.
Osim to proizvode elektrinu energiju
termoenergetska postrojenja slue i za proizvodnju
toplotne energije koja je takoe itekako bitna u
krajevima gde je potrebno grejanje.
Vanost ovakvih postojenja raste iz dana u
dan bez obzira na nove izvore i naine proizvodnje
elektrine energije. Naravno u svemu tome raste i
optereene na okolinu.
Na projektovanju, izgradnji, radu i odravanju
jedne termoelektrane uestvuje velika grupa ljudi,
inenjera razliitih struka. Svi ti ljudi objedinjuju
iroki spektar znanja potrebnih da se obave svi
zadaci i osigura nesmetan rad jedne termoelektrane.

Nastanak/Istorija:

Termoelektrane su energetske postrojenja koja energiju dobijaju
sagorevanjem goriva, a glavna primena i svrha termoenergetskih
postrojenja je proizvodnja pare koja e pokrenuti turbinu, a potom i
generatore elektrine energije.


Osnovna namena im je proizvodnja I transformacija primarnih
oblika energije u koristan rad, koji se kasnije u obliku mehanike energije
dalje koristi za proizvodnju eletrine energije. Mehanika energija je
proizvedena uz pomo toplotnih maina koji transformiu toplotnu
energiju. Imamo pretvaranje hemiske energije u toplotnu koja se razliitim
procesima predaje nekom radnom mediju. Radni mediji slue kao
prenosnik te energije, esto sagorevanjem goriva, u energiju koja krui.

Podela termoelektrana prema vrsti pokretaa:
Prema vrsti pokretaa (maina koja u toku energetskih transformacija
pretvara bilo koji oblik energije u mehaniku energiju.) delimo ih na plinsko
turbinska postrojenja (kruna postrojenja), parna turbinska postrojenja i
kombinovana postrojenja.
Definisanje:
Plinsko-turbinsko postrojenje:

Plinsko turbinsko postojenje koristi dinamiki pritisak od protoka plinova za direktno upravljanje turbinom.
Svako plinsko-turbinsko postojenje sastoji se od kompresora, komore za sagorevanje i plinske turbine.
Kopresor slui za usisavanje vazduha koji usisava iz okoline, koji zatim kompresuje do nekog odreenog pritiska.
Vazduh pod pritiskom dovodi se do komore sagorevanja gde se zagreva sagorevanjem goriva. Smesa koja nastaje
(zagrejan vazduh i sagoren plin) ekspandiraja u plinskoj turbini gde stvara momente koji se iskoritavaju u proizvodnji
elektrine energije i pri radu kompresora.


Parno-turbinsko postrojenje:

Proizvedena para uz pomo topline, dobijena sagorevanjem goriva, odvodi se u turbinu gde na razne
naine ekspandira stvarajui momente koji slue za proizvodnju eletrine energije u generatoru. Koristi
dinamiki pritisak generatora troenjem vodene pare za okretanje lopatica turbine.


Kombinovano postrojenje:

Kombinovano postrojenje ima i plinske turbine loene prirodnim plinom i parni kotao koji pokree parnu
turbinu koja koristi iscrpljeni plin iz plinske turbine kako bi se proizveo elektricitet, tj, to je ciklus koji se
sastoji od plinsko-turbinskog i parno-turbinskog dela.

Delovi termoenergetskog postrojenja
Delovi termoenergetsko postrojenja: generator pare, turbina , generatol elektrine energije, kondezator,
kondezatorska pumpa, napojna pumpa, rashladni toranj, spremnik napojne vode, pregrejai pare,
meugrejai, ekonomajzeri.
Podela postrojenja:
Presek dela termoelektrane
Kotao
Vazdune cevi
Pregrejai
Meugrejai
Grejai vazduha
Vodene cevi
Uticaj termoelektrane na okolinu:
Danas je sve manje termoelektrana budui da su veliki zagaivai prirode. Kod
termoelektrana dva su osvnona uinka koji utiu na zagaivanje okoline. Prvi i osnovni je
uinak koji nastaje zbog sagorevanja fosilnih goriva. Drugi manje bitniji jeste toplotno
zagrevanje reka i jezera. Sagorevanje je proces u kojem se hemijska energija sadrana u
gorviu transformie u unutranju energiju koja se opet dalje koristi u raznim procesima. Kod
sagorevanja u atmosferu se isputaju plinovi kao to su CO, voda, NOx, razliiti ugljovodonici.
Za sagorevanje potrebno je osigurati minimalnu koliinu vazduha. Koliina sumpora u
sagorevanju najvie zavisi od koliine sumpora u samom gorivu. Dakle teimo da koristimo
ugalj i naftu sa to manje sumpora. Postupak odsumporavanja moe se vriti tako da se odvaja
ve iz goriva ili iz produkata koji se sagorevaju. Ovakvi podstupci zahtevaju dodatna ulaganja
koja poskupljuju i krajnju cenu elektrine energije. Duikove spojeve najjednostavnije je
raducirati u postupku sagorevanja, Na taj nain moemo smanjiti emisiju duinih oksida za oko
50%.
Toplotno zagaivanje reka i jezera je proces u kojem termoelektrane isputaju velike
koliine tehnike vode, vrele zagaene vode koje sadre hemikalije koje slue za pripremu i
korienje postrojenja. Ispustanjem velike koliine tehnikih voda termoelektrana podie nivo
temperatura reke ili jezera u kojem biljni i zivotinjski svet ne moe da opstane.

Protokolim iz Kyota termoelektrane bi se do kraja 2020. trebale izbaciti iz upotrebe.