Slika 2.

Polje koritastih reflektora

Radni fluid se zagreva u prijemniku i koristi se za stvaranje pare koja se koristi u

konvencijalnim turbinskim generatorima za proizvodnju elektrine energije. Ranije konstrukcije
solarnih tornjeva koristile su paru kao radni fluid, dok se u sadanjim konstrukcijama koristi
rastop nitratne soli zbog boljeg prenosa toplote i skladinih karakteristika. Pojedinani
komercijalni sistemi su u mogunosti da proizvedu od 50 do 200 MW elektrine energije.

Slika 3. ematski prikaz rada koncentrinih koritastih

solarnih sistema

Koristi i mogunosti primene Solarni tornjevi nude irok spektar distributivnih reenja
energetskih potreba, naroito u najboljim uslovima eksploatacije. Kao i sve solarne tehnologije i
oni koriste suneve zrake kao izvor i ne emituju gasove koji dovode do efekta zelene bate. Oni
su jedinstveni meu solarnim sistemima po mogunosti efikasnog skladitenja solarne energije i
isporuci elektrine energije u distributivnu mreu kada je to potrebno, nou ili u oblano vreme.
Jedan solarni toranjski sistem snage 100MW koristi 1000 ha neplodne povrine i za 12 asova
moe proizvesti i akumulirati elektrinu energiju koja podmiruje potrebe 50 000 domainstava.
Status tehnologije solarnih tornjeva Tehnologija solarnih tornjeva uiva visok rejting najvie
zbog dva postrojenja u SAD. Postrojenje od10 MW u Barstow u u Kaliforniji je demonstriralo
irok spektar koristi i mogunosti primene ove tehnolgije, proizvevi 38 000 000 kWh u periodu
rada od 1982. do 1988.
Drugo, poboljano postrojenje, demonstriralo je prednosti korienja rastopa nitratne soli kao
radnog medijuma kroz njegove mogunosti prenosa toplote i mogunosti skladitenja. Pokazane
mogunosti sakupljanja suneve energije i isporuke elektrine energije, kao i mogunost rada
nou i u oblanim periodima, ogledaju se u neprkidnoj isporuci elektrine energije distributivnoj
mrei 24 h dnevno, sedam
dana pre nego to oblano vreme prekine proces. Uspenost ovih projekata je iniciralo
interesovanje za ove tehnologije irom sveta. U SAD je oformljen konzorcijum u kome se nalaze
i Bechtel i Boeing koji tei popularizaciji i izgradnji ovakvih postrojenja irom sveta.
Tehnologija je uspeno primenjena u paniji, Egiptu, Maroku i Italiji, a u izgradnji je i
postrojenje instalisane snage od 40 MW u SAD. Koncern takoe tei izgradnji elektrane u
pustinji Kalifornije snage30 50 MW, projektovane da smanji trokove eksploatacije i
odravanja a povea efikasnost. Takvo postrojenje e kotati 100.000.000 dolara i proizvodie1
kWh za 15 c sa tendencijom da vremenom ta cena padne na 7 c, to bi dovelo do toga da ovakvo
postrojenje bude veoma ekonomino i brzo isplativo.
2.2 SISTEMI SOLARNIH TORNJEVA
Solarni tornjevi pretvaraju Sunevu energiju u elektrinu energiju tehnologijom koja se koristi
mnotvom velikih ogledala koja prate Sunce (heliostati) radi fokusiranja sunevih zraka na
prijemnik koji se nalazi na vrhu solarnog tornja.

Slika 4. Izgled Solarnog tornja i polja heliostata(ogledala)

Slika 5. ema rada postrojenja solarnog tornja

2.3 TANJIRASTI SOLARNI SISTEMI (SFERNI)

Osnovni delovi ovih sistema su:
-solarni koncentrator i
-energetsko izmenjivaka jedinica.
Tanjirasti (sferni) kolektor koji se najee naziva koncentrator,
osnovna je komponenta sistema. On sakuplja suneve zrake i fokusira ih (koncentrie) na malu
povrinu, to poveava efikasnost korienja. Staklena ogledala reflektuju oko 92% upadnih
sunevih zraka. Koncentrator se okree i prati kretanje Sunca i konstantno reflektuje suneve
zrake u termalni prijemnik. Energetska izmenjivaka jedinica sadri termalni prijemnik i
generator. Termalni prijemnik predstavlja spregu izmeu koncentratora i generatora. Apsorbuje i
koncentrie suneve zrake, pertvara ih u top lotnu energiju i tu toplotu prenosi do generatora.
Termalni prijemnik moe biti snop cevi sa rashladnim fluidom, najee sa hidrogenom i
helijumom, koji je u isto vreme prenosnik toplote i radni fluid generatora.

Slika 6. Vrste izvedbi tanjirastih solarnih sistema

Generatorski sistem predstavlja podsistem koji preuzima toplotnu (termalnu) energiju od

termalnog prijemnika i koristi je za proizvodnju elektrine energije. Najee korieni tip
motora je Stirling.
On koristi toplotu dobijenu iz spoljanjeg izvora(sunevi zraci) za pokretanje klipova i
proizvodnju mehanike energije, slino kao i motori sa unutranjim sagorevanjem. Mehaniki
rad se prenosi do vratila motora, koje svojom rotacijom pokree generator koji proizvodi
elektrinu energiju. Kao dodatak Stirligovom motoru dodaju se mikro turbine i fotoelektrini
koncentratori koji e u budunosti predstavljati mogui model pretvaraa energije u ovoj
tehnologiji. Mikro turbine se trenutno
proizvode i distribuiraju za generatorske sisteme. Ovakvi motori, koji su slini (ali mnogo manji)
avionskim motorima, takoe se mogu koristiti za
pokretanje elektrinog generatora. Fotoelektrini izmenjivaki sistemi nisu pravi motori, ali
poseduju poluprovodniki niz koji direktno vri konverziju sunevih zraka u elektrinu energiju.
Tanjirasti (koncentrini) solarni sistemi su razvijeni za spajanje sa globalnom mreom, prenosne
sisteme, napajanje proizvodnih sistema itd. Pojedinani sistemi ostvaruju snagu u opsegu od 9 do
25 kW i mogu da funkcioniu nezavisno od postojee elektrine mree, uglavnom za pumpne
sisteme i obezbeenje
elektrine energije u ruralnim sredinama. Oni predstavljaju prenosne sisteme sa lakom
instalacijom, relativno jednostavnom konstrukcijom i visokom efikasnou to ih ini
konkurentnim konvencionalnim sistemima za proizvodnju elektrine energije.