УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ

МАШИНСКИ ФАКУЛТЕТ
Предмет: ПРОЦЕСИ И ОПРЕМА У ЗАШТИТИ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ

СЕМИНАРСКИ РАД
Процеси и опрема за производњу
електричне енергије коришћењем ветра

студент: Владимир Грандић, број индекса: 91/07

 Увод

Ветар је хоризонтално срујање ваздушних маса настало услед разлике температуре

односно просторне разлике у ваздушном притиску. Ветар је последица Сунчевог
зрачења, тј. енергија ветра је трансформисани иблик сунчеве енергије, а на његове
карактеристике у великој мери утичу и географски чиниоци. Ветар је производ
хлађења и грејања атмосфере, јер различите субстанце апсорбују сунчеву топлоту
другачије, као и резултатт неправилности на површини земље и ротације саме
земље. Кинетичко кретање ветра може да се претвара у механичку енергију или
електричну струју.

Сва обновљива енергија долази од сунца. Сунце према Земљи зрачи 1015 kWh по
квадратном метру. Око 1 до 2 посто енергије од сунца претвара се у енергију ветра.
Брзина ветра мери се анемометром или анемографом. У досадашњој
метеоролошкој пракси, најчешће се користи Фусов анемограф, који мери правац,
средњу и тренутну брзину ветра. Све три величине се региструју непрекидно на
анемографској траци. У новије време, мерења података о ветру врше се помоћу
дигиталних уређаја за прикупљање података јер стандардни метеоролошки подаци
нису довољно добри за примену у ветроенергетици.
Од нових извора електричне енергије ветрогенератори су показали да могу
успешно заменити постојаће термоцентрале и нуклеарне централе, чије ће гориво
бити потршено крајем овог века. Енергија ветра је најзаступљенији обновљиви
извор енергије на свету са око 121 GW инсталираних капацитета у прошлој години
а пре 10 година је било инсталирано свега 10 GW.
 Историја коришћења ветра

Пре више од пет хиљада година, Египћани су користили ветар за покретање

бродова на реци Нил. Касније су направљени млинови за млевење пшенице и
другог зрневља. Најстарији познати су у Персији (Ирану). Ти млинови су имали
лопатице које су изгледале као велика округла весла. Персијанци су користили
енергију ветра и за пумпање воде.

Од старих Египћана па до открића парне машине, ветар се користи за покретање

једрењака.

Више векова касније Холанђани су побољшали основну конструкцију ветрењача,

уводећи крила у облик елисе и користећи на њима затегнуто платно. Они су
користили ветрењаче за млевење и испумпавање воде при освајању земље ниже од
нивоа мора.

Колонисти у Америци су користили ветрењач

за млевење жита, за вађење воде из дубоких
бунара, али и за сечење дрва у струготинама.
Око 1920. Американци користе мале ветрењаче
и као генераторе електричне струје. У исто
време се на Криму, на обали Црног мора, ,
подиже први више киловатни ветрогенератор у
Европи.

Спорадична коришћења ветрењача, за разне намене, настављају се све до велике

енергетске кризе, седамдестих година прошлог века. Тада свест о недостатку нафте
променила енергетску слику света и нагло повећала интерес за алтернативне
енергетске изворе. То отвара пут поновног уласка, на велика врата, ветрењача као
генератора електричне енергије.

Крајем августа 1985, током Светске конференције о ветроенергетици у Сан

Франциску, на оближњој локацији Алтамонт Пас одржана је свечаност приликом
које је струја из ветрогенератора состигла вредност енергије из милион барела
нафте. То је једна од три најваће локације ветрогенератора у то време. Тих година у
Европи се кренуло у освајање ветроенергетских технологија. Доста су на томе
радили Немци, Италијани и Шпанци. Међутим, најбоље елисе си и даље
производили Холанђани, а генераторе Данци. У то време, дански извоз у САД је
нагло растао. Рецимо, 1981. извезли су 21 ветрогенератор, 1983. већ 356, а две
године касније 3100 ветрогенератора! Интересантно је да је једна од водећих
данских фирми користила асинхроне моторе које је производио „ Север“ из
Суботице и уређивала их у свој финални производ који је претежно извожен у САД.
 Ветрогенератори, технологија енергије ветра

Ветротурбина је машина за конверзију кинетичке енергије ветра у механичку

енергију. Ако се механичка енергија користи директно у машинама као што су
пумпе или машине за млевење житарица, реч је о млиновима на ветар. Ако се
механичка енергија претвара у електричну, реч је о ветрогенераторима.

Ветротурбине се могу поделити на два типа, по основу положаја осе око које се
турбина окреће. Најчешће се користе хоризонталне турбине. Данас су
најраспрострањенији ветрогенератори са елисом од три крила, снаге од 1 kw до 6
Мw. Код ових ветрогенератора се преноси систем – редуктор и сам електрични
генератор налазе се на врху носећег торња. Цела конструкција се, помоћу сензора
правца ветра и срвомотора, покреће тако да је елиса увек окренута нормално на
правац дувања ветра. Најсложенији део је мењачка кутија која претвара лагано и
неуједначено кретање елисе у брзе окрете генератора сталне учестаности.
Технологија енергије ветра
Кретање ветра проузрокује окретање пропелера којим се преко генератора
производи струја. Лопатице пропелера, које могу да буду и дужине око 120 метара,
се праве од стаклених влакана и полиестера или стаклених влакана и епокси
полимера. Раније се сматрало да велике флуктуације у брзини ветра и самим тим
производње струје не могу довести до нестабилности целе мреже. Међутим, чак и
ветропаркови великих капацитета су изазвали мање проблеме него што се
очекивало. На пример у Данској су ветропаркови производили 100 посто енергије
током ноћи, али није дошло до оптерећења мреже.
1. Торањ-сада се прави као затворен стуб, а
раније се торњ правио од челичне решетке
где су се птице гнездиле
2. Лопатица-велике ветрењаче углавном
имају три лопатице са променљивим углом
3. Ротор- заједно са лопатицама чини ротор
4. Кочница за хитне случајеве
5. Осовина ниске брзине-заједно са
освином вискоке брзине покреће генератор
6. Осовина високе брзине
7. Усмеривач-усмерава нагиб пропелера
8. Мотор усмеривача-покреће усмеривач
9. Мењач брзине- мења брзину од око 30 до
1800 обртаја у минути ово је скуп и тежак
део ветрењаче па инжењери истражују
алтернативе који избацују мењаче из
употребе
10. Генератор-производи АЦ струју
11. Анемометар- мери брзину ветра
12. Диоптер ветрењаче- прати смер ветра и омогућује усмеривачу да орјентише
ротор ка ветру
 Коришћење енергије ветра у свету

У периоду од 1993. до 2001. средњи годишњи раст ветрогенераторских капацитета

износио је 28,56 посто а у последњих пет година регистрован је прираштај нових
капацитета од 36 посто годишње. У периоду од 1999. до 2005. инсталисана снага се
више него учетворостручила.
Више десетина хиљада ветрогенератора су у раду, до краја 2006 године
инсталирани капацитети износе 58.982 MW, од којих на Европу отпада 69 посто.

Највише је инсталација у Немачкој. Тамо је 2004. било инсталиснао 16.629 MW да

би данас нарасло на 19.267 MW. На северу Немачке,
пуштен је у рад прво постројење за добијање струје
из енергије ветра на Балтичком мору. Еолски парк
Балтик један на отвореном мору састоји се од 21
ветрењаче, чији ротори имају промер од 93 метра и
укупну снагу од 48,3 МW. Удаљен је 16 километара
од обале, у региону Зингист-Дарс. Годишње би
Балтик један требало да производи до 185 гигаватсати
струје, што је довољно да покрије
50000домаћинстава. Представници енергетског
концеран који управља Балтиком један најавио је
почетак рада на пројекту Балтик два, који треба да
буде завршен 2013. године, а имаће 80 ветрењача. Очекује се да еолски паркови на
отвореном дају велики допринос производњи струје у Немачкој. Већ сада се 6,4
одсто бруто потрошње струје покрива из енергије ветра. Тиме је ветар постао
најважнији извор енергије у овој земљи.
У Шпанији је 2004. било 8.263 MW, а сада је 10.941 MW. Највећи скок забележен је
у Француској-са 386 MW у 2004. сада је порасло на 1500 MW, а у португалу са 522
MW на 1.188 MW у истом периоду. Од источноевропских земаља велики раст је у
Пољској- од 63 MW на 107 MW, од 2004. до сада. Не заостаје ни Литванија, која
има преко 80 MW инсталираних капацитета.

Земље са највећим капацитетима и најваћим процентом раста енергије ветра

САД, после почетног лидерства током осамдесетих, укидањем „ tax free “

стимулације деведесетих, губе примат, да би последњих година бележели
систематски опоравак. Док су 2004. имали инсталисаних 6.725 MW, сада имају
10.492 MW, с тим што се динамични раст из Калифорније сели у Тексас, Северну
Дакоту, а и на источну обалу.

Од азијских земаља водећа је Индија са 5.340 MW, следи Кина са 1260MW, Јапан
са преко 1000 MW, Тајван и Јужна Кореја имају по преко 120 KW... Од афричких
земаља, највише је напредовао Мароко са 64 МW, а у Јужној Америци програми
тек почињу да се развијају тако да Бразил од 24 МW у 2004. сада има 79 МW
инсталираних ветрогенератора.
 Потенцијали у Србији

У Србији до сада није изграђен ни један ветрогенератор.

Потенцијал око 0,2 Мten, процењен на основу студије за територију целе Србије. За
процену коришћени расположиви пподаци са метеоролошких станица у периоду од
неколико деценија.
Због сталне енергетске кризе у Србији, ветроенергетика се показује као идеалан
нови капаците, има веома кратак период инвестиционе изградње, сезонска вршна
производња поклапа се са сезонском вршном потрошњом и производи се струја уз
минимално нарушавање животне средине. Средином осамдесетих, било је више
истраживачких пројеката у области нових и обновљивих извора енергије. Међу
њима и ветроенергетике. Септебра 1987, на саветовању о производњи електричне
енергије у оквиру стратегије развоја енергетике, доста пажње било је посвећено
алтернативним изворима. Познато је да су у нашој земљи потенцијални локалитети
у централној Србији и долине Дунава, Саве и Мораве. Тренутно се врше
систематска мерења на више локација у Војводини, на сесним обалама Саве и
Дунава, а најдаље се отишло мерењима на Власини.

Локације са највећом просечном брзином ветра су:

Миџор, највиши врх Старе планине на 2.169

метара, на граници између Србије и Бугарске

Сува планина највиши врх Трем на 1860

метара
 Тупижница близу Краљева а највиши врх је на
1160метара

Вршачки брег, највиши планински врх

Војводине око 641 метар

Неке прелиминарне анализе показују да ветрењаче могу бити изграђене у Неготину,

код Панчева, Беле Цркве Инђије и Ковина. Планирана је изградња два ветропарка у
општини Вршац, а за почетак ће бити инсталиране 52 ветрењаче мањег капацитета
са укупном снагом око 140 МW код Загајичких брда.

Просечна снага ветра на 100 метра у

грејној сезони
 Тенденције развоја ветрењача

Велике комерцијалне ветрењаче од пар MW углавном имају 3 крака пропелера, али

се широм света дизајнирају нови облици како би се избегли сви негативни утицаји
на животну средину, птице и слепе мишеве, да би се смањили материјали, као и
наравно да би се постигла већа ефикасност.

Helix ветрењача

Ветрењача са вертикалном осом,

дизајнирана по принципи два једра на
броду. Овакав облик је отпоран на
променљив смер ветра, као и на јеке
ветрове и до 142km/h.

Ветрењаче на аутопуту

Дизајниран од стране студената на Аризона

универзитету, оваквае ветрењаче
постављене изнад аутопута могу да
'хватају' ветар који аутомобили стварају,
који се крећу већом брзином него обично.
Израчуната снага која може да се произведе
је око 9,600kWh у једној години.

Маглев ветрењача

Вертикалне бетрењаче су знатно

ефикасније од стандарних,
хоризонталних ветрењача и заиста
користе јачину ветра. Поред тога,
технологија магнетне левитације
елиминише већину трења постављањем целе структуре да 'лебди' на јаком
магнетном пољу.
 Предности и мане ветрогенератора

Предности: ветар је слободан и обновљив извор и фарме ветрогенератора не троше

никакво гориво, при производњи струје веетрогенераторима нема никаквих
отпадака нити се стварају гасови стаклене баште, заузете површине овим уређајима
могу се нормално користити у пољопривреди, ветрогенераторске фарме
представљају и туристичку атракцију, ветрогенератори су добар начин да се од
мреже удаљени потрошачи снадбевају електричном енергијом.

Мане: ветар је неуједначен и нема га увек па тада ветрогенератори или не раде или
дају мању снагу, најпогоднија места су обично на обалама мора и река или у
планинама, па је у првом случају закуп земље скуп, а у другом је повећано улагање
у изградњу. Има људи који сматрају да покривање терена ветрењачама нарушава
изглед предела, могу да представљају опасност за птице, посебно ако су подигнути
на правцима њихових сеоба, рад ветрогенератора може да омета пријем
телевизијског сигнала, ветрогенератори производе сталан, слаб и непријатан шум.

На снагу ветра утчу храпавост тла, природне или вештачке препреке и орографија.
Рад ветрогенератора може бити битно увећан уколико се WEG лоцира између две
препреке или две планинске падине (тунел ефекат). Повећање брзине могу да буду
и преко 30 посто у односу на околину. Један од уобичајених лоцирања WEG је на
врховима брда где се повећавају густине и брзина ваздуха који струји.
Ефикасност рада зависи од средње брзине ветра и учестаности. Услед
дисконтинуиране природе ветра, степен искоришћења капацитета WEG је нижи
него код конвенционалних електрана и креће се између 20 и 40 посто на
инсталисану снагу. Ветар јако варира, при чему се промене брзине јављају и услед
овог или оног годишњег доба. У нашим условима ветрови су најјачи зими, када је
највећа потрошња електричне енергије, па WEG могу да служе као вршни
капацитети.

Енергију ветра треба користити где год се стекну сви повољни услови:
Не нарушавају се еколошки и социјални стандарди
Има довољног квалитетног ветра
Постоји одговарајућа електромрежа за прихват произведене електричне
енергије
Постоји задовољавајућа путна инфраструктура
Изградња ветроелектране на изабраној локацији је економски оправдана
Инвестиција у велике фарме ветроелектрана износи око 1.5 евро по инсталисаном
вату, а повољном локацијом се сматра место где је очекивана исплативост
ветроелектране већа од реда 25 посто.
 Литература:
Интернет:
http://www.smeits.rs/include/data/docs0072.pdf
http://www.planeta.org.rs/22/3energija.htm
http://www.ecoist.rs/
http://www.esco.rs/energija-vetra.html
Књига:
Solar Living Sourcebook