Osmo predavanje

Svaki

robni proizvod se sastoji od tri

komponente i to su:

SUPSTANCA,
ENERGIJA i
LJUDSKI RAD
U toku procesa proizvodnje troi se i
odreena koliina energije. Ne postoji
nijedan vid proizvodnje bez utroka
energije.

1. Pokretaka energija u fabrikama je

elektroenergija, i uzima se iz opte mree
snabdevanja. U industrijskom kompleksu je
dovoljno samo projektovati razvod ove
energije.
2. Fabrikaciona energija se uglavnom proizvodi
u samim industrijskim kompleksima, prema
potrebama i prirodi proizvodnje

 Vidovi

fabrikacione energije:

para pod visokim ili niskim pritiskom

topla voda
komprimovan vazduh ili plin.

(Ovde

nije pomenuto da se toplotna

energija koristi i za zagrevanje prostorija,
ne samo za proizvodnju.)

I
kompleksi
koji
nemaju
potrebu
za
fabrikacionom toplotnom energijom imaju
snane kotlarnice za proizvodnju pare pod
visokim
pritiskom.
Zato?
Razlog: zagrevanje velikih radionikih prostora
zimi.

U planski postavljenim industrijskim celinama

vri se objedinjavanje energetskih objekata za
vie
industrijskih
kompleksa.
Ovako
se
racionalizuje proizvodnja i postie ekonominost
u zdruenom poslovanju slubi.

Od ovoga se odstupa samo kada postoje

specifine potrebe za odreenom vrstom
energije koja se ne moe reavati zajedniki (ili
to nije nuno).

Energetsko postrojenje u industriji se formira

na osnovu sledeeg:
Energetsko postrojenje same fabrike se
formira
na
osnovu
potreba
procesa
proizvodnje.
Proces
odreuje
neophodne
vrste
energenata.
Zahtevi
procesa
odreuju
i
snagu
energetskog sistema.
Pokretako gorivo se bira u zavisnosti od
raspoloivosti, tipa proizvodnje....

Energetsko postrojenje preduzea:

Proizvodi energiju da zadovolji sopstvene

potrebe (ima izuzetaka)

Treba da obezbedi nesmetan rad i proces u

svim segmentima rada u preduzeu

Ono ima zadatak da podmiri potrebe ne samo

procesa proizvodnje nego i osvetljenje i
klimatizaciju radnih prostorija, odnosno da
omogui kontuinualan rad.

Objekti u kojima se proizvodi ili prerauje

neka vrsta primenjene energije:
Kotlarnice
Manje termoelektrane
Gasogeneratorske hale (ta se proizvodi u
gasogeneratorskim halama? Plin za tehnoloka
sagorevanja
(metalurgija,
fabrike stakla,
tunelske pei fabrike porcelana).)
Gasne stanice prikljuka na gasovod
Stanice za proizvodnju komprimovanog vazduha
Pumpne stanice za vodu
Vodotornjevi, i
Transformatorski ureaji.

Poloaj energetskih objekata

Dva parametra odreuju poloaj energetskih objekata u

industrijskom kompleksu:

Snabdevanje gorivom
Udaljenost od glavnih potroaa.

1. Snabdevanje gorivom

Kotlovski agregati troe vrsto gorivo (ugalj). Satna potronja

je velika (4t i vie.) skladite mora biti usko vezano za
postrojenje. Zato mora postojati uska veza sa teretnom
(kamionskom) saobraajnicom kompleksa.

Kod srednjih i veih industrijskih kompleksa, gde je satna

potronja velika, ugalj se dovozi eleznikim kolosecima.

2. Udaljenost potroaa

Pravilo:

L = f(1/t,1/d)

L odstojanje izmeu kotla i potroaa

t vreme rada potroaa
d kapacitet potroaa

Kod veeg dela lake industrije je manipulacija

gorivom (misli se na prevoz unutar kompleksa)
frekventnija od prometa sirovinom ili finalnim
proizvodom. Zato je lokacija energetske stanice
veoma bitna.

 Paviljonski

sistem: (ta je karakteristino

kod
paviljonskog
sistema
organizacije
industrijskog kompleksa? Razuenost.)
kotlarnica se postavlja tako da bude blia
radionicama velikih kubatura, odnosno veim
potroaima toplote.

Poloaj energetskih objekata

Kotlarnice

su po pravilu veliki zagaivai. Pri

pozicioniranju kotlarnice mora se voditi
rauna o pravcu dominantnih vetrova.

Mogunost

havarije kotlarnice je velika, i

bitno izolovati je od okolnih

zato je
objekata.
Oko kotlovskog postrojenja mora postojati
protivpoarni prostor za manipulaciju u irini
od 20m, bez obzira na poveanje gubitka
toplote u razvodu.

Kotao je postrojenje koje konvertuje hemijsku

energiju pogonskog goriva u korisnu toplotu.
Kao radni fluid najee se koristi voda. Osim
vode se mogu koristiti i druge materije,
hemijska jedinjenja i razna termika ulja
otporna na visoke temperature. Kako se
najee koristi voda kao radni fluid, osnovna
korisna toplota koja se dobija iz kotla je para
ili topla voda.
Mogu biti na:
1. Prirodni gas
2. Ugalj
3. Mazut
4. Biomasa
5. Elektrina energija (retko u industriji)

Visoki kotlovski agregati (termoelektrane)

> visoke kotlarnice (i preko 20m)

Niski kotlovski agregati

> niske kotlarnice (do 7m).
[Niski kotlovski agregati, leei, se nazivaju
stim (od engl. steam).]

Kotlarniki prostori

Osnovne odlike:

Pregrejanost radne sredine

Poveana opasnost od eksplozija.

Opasnost od eksplozije

Kod vertikalnih kotlova sa visokim pritiskom je

poveana opasnost od rasprskavanja.

Nad kotlovima se postavljaju lake krovne

konstrukcije (od elinog lima, crepa, salonita) i
pokrivai koje se ne vezuju monolitno (ne ine
celinu) za sklop zgrade i zidove. Tako se
potencijalna eksplozija moe kanalisati na gore, da
rezultuje samo u odizanju krova.

Iz istih razloga:
vrata i prozori se
ugrauju u
obrnute zupce.

ta se postie ovakvim vratima i prozorima?

Njihovim ispadanjem se smanjuje pritisak na
zidove.
UPOZORENJE: ne smeju biti okrenuti prema
drugim objektima u kompleksu, i prema mestima
okupljanja ljudi!

Opasnost od poara

Preporuljivo je da kotlarnice budu zasebni

objekti.
Ne preporuuje se smetanje kotlarnica u
podrume.
Konstrukcija i obloge kotlarnice moraju se
projektovati od negorivih materijala.

Visoke kotlarnice

Prostorna ema toka tehnolokog procesa

 Dve

etae:

prizemlje: pepeljare kotlova

sprat: glavno mesto za rad sa kotlom (front
opsluivanja).

Ispod

agregata:
visoko
armiranobetonski ili metalni
ugalj, velike zapremine.

Ugalj

se do bunkera izdie

dizalinim korpama
elevatorima
kosim beskrajnim trakama.

postavljeni
bunkeri za

Primer: Osnova i presek kotlarnice sa visokim strmocevnim

kotlovima
1.Pepeljara
2.Pumpni ureaji
3.Glavni front opsluivanja
4. Bunkeri za ugalj
5.Nadbunkerski razvod uglja
6.Rezervni izlaz
7.Garderoba radnika
8.Mehaniarska radionica
9.Vagoneti za iznoenje
ljake
10.Elevator za izdizanje
uglja
11. Dimni kanal
12.Zidani dimnjak.

ljaka iz pepeljare se automatski odvodi do skladita

ljake. Tamo se ona melje i mea sa vodom, a zatim
hidrauliki ili vagonetima odvodi do silosa ili bazena
za ljaku

ta su 1 i 2? Naini odnoenja ljake iz kotlarnice. 1:

mlevenje u samom kotlu, meanje sa vodom, pa hidraulikim
vodom (kroz vazduh) do silosa. 2: vagonetima (to bi bio nivo
povrine zemlje na slici!) do ukopanih bazena.

Kotlovske sale

Najee je 2 do 10 kotlova u sali. Kod velikih

termoelektrana se kotlovi reaju u dva reda, jedni
prema drugima. Bunkeri se onda postavljaju visoko
izmeu nizova kotlova, a ispod njih je sredinji front
opsluivanja.
Kotlarnice sa niskim leeim kotlovima se primenjuju za
zimsko grejanje hala. Preteno rade na teno gorivo
mazut.

Dimnjaci
Dva

naina postavljanja dimnjaka:

- Zidani dimnjaci, van zgrade
- elini dimnjaci nad svakim kotlom
pojedinano; ovakvi dimnjaci izviru iz
zgrade.

Primer
elini dimnjaci koji izviru
neposredno iz kotlova
(Ovo je idejni projekat
gradske toplane Novi
Beograd. Prednji deo je
turbinska hala.)

Aeracija kotlarnica
Pregrejanost gornjih slojeva vazduha u salama kotlarnica je
visoka (i do 60C).
Zato se esto kod kotlarnica itave partije gornjih delova
zgrade obrauju fiksnim aluzinskim otvorima.

Gasogeneratorske hale (Sline su kotlarnicama po skoro

svim karakteristikama.)

Postrojenja u kojima se odreenim postupkom sagorevanja

uglja proizvodi plin. On se dalje sistemom cevi odvodi do
mesta za tehnoloka sagorevanja, do pei za proizvodnju
stakla, do visokih pei u metalurgiji, do tunelskih pei u
proizvodnji keramike i porcelana.

Dopremanje goriva i odvod ljake su isti kao kod kotlarnica

sa visokim kotlovima.

Mikroklimat gasogeneratorskih hala je teak, pa se fasade

kod ovih zgrada ostavljaju delimino ili potpuno
otvorenim.

esto se integriu sa kotlarnicama. Ovako se ekonomie u

manipulaciji gorivom i u odvodu ljake.

Termoelektrane

Termoelektrane
su
postrojenja
za
elektroenergije za napajanje javne mree

proizvodnju

Obino se nalaze na samim nalazitima goriva (npr. Kosovo,

Kolubara, Despotovac).

U industrijskim kompleksima termoelektrana slui samo

kao rezervno postrojenje. Pokree se samo u picevima
optereenja javne elektroenergetske mree.

Tehnoloki proces u termoelektrani:U kotlu sagoreva gorivo

(ugalj, nafta, gas) i proizvodi se toplotna energija koja
zagreva kotao. Para visokog pritiska preko pumpnih
ureaja ulazi u turbinsku salu, gde se koristi kao pokreta
za proizvodnju elektrine energije.

Ogromna postrojenja, sva sa spoljanjim dimnjacima. Primetiti

kose transportere

 Svaka

industrija koristi energiju, ali postoje

est energetski intenzivnih industrija koje
koriste najvei deo utroene energije u
industrijskom sektoru:
Prerada nafte
Industrija elika
Industrija aluminijuma
Industrija papira
Hemijska industrija
Industrija cementa

Prerada nafte
Rafinerijama treba energija da prerade sirovu
naftu u transportna goriva , goriva za grejanje,
hemikalije i druge proizvode. Ogromna koliina
toplote je potrebna da se sirova nafta razdvoji
u svoje komponente, kao to su benzini, dizel
goriva i avio gorivo i gasovi.
Toplota je takoe potrebna da se veliki
molekuli vodonika i ugljenika razbiju na lake,
od kojih nastaju mnogo vredniji derivati nafte.
U proseku, rafinerija troi oko devet odsto
energije koja se moe dobiti od sirove nafte. U
odnosu na barel, danas rafinerije koriste oko
25 % manje energije nego pre 30 40 godina.

Industrija elika

Energija se koristi za konvertovanje rude gvoa i

metalnog otpada u stotine proizvoda koje
koristimo svakog dana. Trokovi energije iznose
izmeu 15-20% od proizvodne cene elika. Vei
deo ove energije (60 %) dolazi direktno iz uglja i
elektrine energije dobijene od uglja.
Zadnjih nekoliko decenija, industrija elika
smanjila je potronju energije za 45 % po toni
elika. Ovo poveanje efikasnosti se postie
upotrebom savremenih tehnologija, zatvaranjem
starijih postrojenja, kao i poveanom upotrebom
recikliranog elika.
Poveano korienje recikliranog elika tedi
energiju. Upotreba recikliranog elika zahteva 33 %
manje energije nego topljenje gvozdene rude.
Danas, elik predstavlja vodei reciklirani
proizvod, 68 % novog elika se proizvodi od
recikliranog otpada.

Industrija aluminijuma

Potrebne su ogromne koliine elektrine

energije da bi se aluminijum dobio iz boksita,
rude aluminijuma. To zapravo predstavlja est
do sedam kilovat-sati elektrine energije da se
konvertuje jedan kilograma boksita u
aluminijum. Trokovi elektrine energije
iznose 30 % od ukupne proizvodne cene.

Danas, ovaj proces zahteva 23 odsto manje

energije
za
proizvodnju
iste
koliine
aluminijuma nego to je to bilo potrebno pre
25 godina, uglavnom zbog rasta reciklae.
Reciklaa aluminijuma je skoro udvostruena
od 1970. Upotreba recikliranog aluminijuma
zahteva 95 % manje energije nego prerada
boksita u aluminijum.

Industrija papira

Energija je potrebna u svakom koraku procesa

proizvodnje papira. Energija se koristi za
seckanje, mlevenje i kuvanje drvne sirovine u
celulozu, a jo vie energije je potrebno da se
od celuloze dobije papir.

Industrija celuloze i papira smanjila je

potronju energije po toni papira za oko 42
odsto u poslednjih 25 godina, uglavnom
upotrebom
savremene
tehnologije
i
kogenerativnih sistema. Skoro 56 odsto goriva
koje potie iz drvnog otpada, obnovljivog
izvora energije, industrija papira koristi za
napajanje kogenerativnih sistema.

Hemijska industrija

Hemikalije su neophodne za na dananji nain

ivota. Hemikalije se koriste u industriji lekova,
proizvoda za higijenu, ubriva, plastike, kao i u
prehrambenoj industriji. Hemijska industrija koristi
prirodni gas, ugalj i gorivo u postrojenjima za
proizvodnju hemikalija.
Nafta je jedan od glavnih izvora ugljovodonika koje
danas koristi hemijska industrija. Poboljana
tehnologija je omoguila hemijskoj industriji da
bude oko 40 % energetski efikasnija danas nego pre
nekoliko decenija.
Tehnologija je omoguila industriji da koristi
manje energije, odnosno da proizvode vie
proizvoda iz ekvivalentne koliine naftne sirovine.

Industrija cementa

Novi putevi i zgrade se grade svuda, svaki dan. Beton se

pravi od cementa, vode i kamena. Proizvodnja cementa
je energetski intenzivna industrija, zbog korienja
ekstremno visokih temperatura.

Decenijama unazad, sve cementare su koristile fosilna

goriva za proizvodnju ove toplote. Danas je industrija
cementa smanjila potronju energije za jednu treinu
koristei inovativne programe dobijanja energije iz
otpada.

Moderna fabrika cementa moe da, 20 70 %, svoje

energetske potrebe nadomesti spaljivanjem otpadnih
materijala. Najbolji primer su otpadne gume. Prosena
otpadna guma ima energetski ekvivalent kao osam litara
tenog goriva.