Visoka tehnoloka kola strukovnih

studija-abac

Seminarski rad
Predmet: Menadment

TEMA:
Liderstvo i stilovi liderstva

Mentor:
dr Nikola Janev
Paraklis
5/1

Student:
Nataa
Nemanja uturilo

5/21

abac, januar 2015.

Sadraj:
1. Uvod
...........................3
2. Pojam
liderstva
4
3. Menader
i
lider
.8
4. Stilovi
vodjenja
..12
5. Zakljuak
.15
6. Literatura
16

1.Uvod
Iako je liderstvo kao termin relativno dugo u upotrebi, u
literaturama se nalaze brojne definicije i koncepcije, koje na razliite
naine i sa razliitih aspekata tumae njegovu prirodu i karakter.
Pod liderstvom se podrazumeva, predstavljanje od strane pojedinca
nekog indentifikovanog cilja ili vizije budueg stanja, koje ljudi ele,
zatim formiranje spremnosti kod tih ljudi da sede lidera tokom
drutveno odgovornog i
obostrano korisnog kursa akcije,
usmerenog ka ostvarivanju tog cilja. Ova definicija razlikuje se od
predhodnih, koje iskljuivo akcenat stavljaju na mo i
uticaj kao
glavne atribute liderstva. Smatra se i da je liderstvo neto u emu
se svako moe angaovati, nezavisno da li je u pitanju pomonik,
radnik, ili vrhovni menadzer- ovek ili ena. Od toga proistie
primarni kriterijum na osnovu kojeg se neko kvalifikuje kao lider.
(Ken Peri)
Drugi autor koji izuzetnu panju posveuje liderstvu ukazuje na to da
se termin liderstvo u svakodnevnom govoru koristi u dva sasvim
razliita znaenja:
1. Nekad se liderstvo oznaava kao proces koji omoguava da se
usmere ili mobiliu ljudi ili njihove ideje.
2. Drugi put, pod liderstvom se podrazumeva grupa ljudi koja
poseduje formalnu poziciju, gde je liderstvo u pravom smislu
rei, oekivano. (John Kottler)
Osobine povezane sa liderstvom:
1. Energija- Lideri iskazuju visok nivo uloenog napora, oni imaju
relativno visok nivo elje za uspehom, ambiciozni su,
neumorni i uporni u svojim aktivnostima.
2. elja da voidi- Lideri imaju izraenu elju da vode i utiu na
druge. Oni pokazuju spremnost da preuzmu odgovornost.
3. Potenje i
integritet- Lideri izgradjuju odnose poverenja
izmedju sebe i svojih sledbenika koristei istinu i pokazujui
veliku konzistenciju izmedju rei i dela.
4. Samopouzdanje- Sledbenici veruju da lider nikada ne sumnja
u sebe, lideri zbog toga moraju da pokau samopouzdanje da
bi ubedili svoje sledbenike u pravinost svojih ciljeva i odluka.
5. Inteligencija- Lideri moraju da budu dovoljno inteligentni da bi
mogli da prikupljaju, sintetizuju i tumae velike koliine
informacija i
moraju da budu sposobni da stvaraju vizije,
reavaju probleme i donose prave odluke. [1]

2.Pojam liderstva
Pored vodjenja (directing), kao podprocesa globalnog procesa
menadmenta, novije teorije menadmenta dosta govore i o
liderstvu, kao vodjenju u irem smislu, koje se odnosi na uticanje na
ljude i njhovo usmeravanje u izvravanju promena i adatapciji
preduzea promenjivoj okolini.
Liderstvo se danas definie kao sposobnost jednog oveka, lidera ili
vodje, da vodi druge ljude, da utie na njih da ga slede u
ostvarivanju postavljenog cilja i ostvarivanju eljenih i potrebnih
promena.
Lider je ovek koji ima sposobnosti da navede druge ljude da ga
slede, da rade ono to on predlae. On ume da grupu ljudi pridobije
za svoju stvar, odnosno da slede njegove odluke.
Lideri postoje svuda- u sportu, politici, kulturi, biznisu, i svakoj
ljudskoj delatnosti. Svuda postoje ljudi koji vode organizaciju napred,
koji se ne zadovoljavaju samo s tim da firma danas radi dobro i
postie dobre rezultate, ve misle i na sutra, na promene koje treba
izvriti danas da bi se dobro poslovalo i sutra.
Efikasno vodjenje zahteva od lidera da budu dobri psiholozi, dobri
komunikatori i animatori, da bi znali da rade s ljudima, da ih ubede i
povedu napred, ka postavljenim ciljevima. Oni moraju da budu i
dobri vizionari i prognozeri, da bi mogli da dobro predvide budue
ciljeve i potrebne akcije za njihovu realizaciju.
Posmatrajui liderstvo kao sposobnost vodjenja i usmeravanja ljudi
prema odredjenoj viziji preduzea u budunosti mogu se navesti
odredjene karakteristike koje definiu ovaj proces. To su sledee
karakteristike:
1. Liderstvo je odnos izmedju pojednica i grupe ljudi.
2. Liderstvo predstavlja postojanje lidera, odnosno oveka koji
vodi grupu i ima posebne sposobnosti.
3. Liderstvo predpostavlja postojanje grupe ljudi koju vodi lider.
4. Liderstvo postavlja viziju preduzea prema kojoj vodi grupu
ljudi.
5. Liderstvo zahteva da se utvrde promene koje treba izvriti da
bi se dostigla postavljena vizija.
4

6. Postoji odredjena specifina situacija u kojoj se obavlja

vodjenje.
7. Vodjenje se obavlja u okruenju u kome preduzee egzistira.
Liderstvo i lideri neodvojivi su od pojma moi i autoriteta, jer se
liderstvo posmatra i kao specifian nain korienja moi i
autoriteta. Autoritet podrazumeva vlast i uticaj na druge ljude, tako
da se moe posmatrati i kao mo da se drugi navedu da slede osobu
koja ima odredjeni autoritet. Shodno tome, svaki lider mora da
poseduje odredjeni autoritet koji mu omoguava da utie na druge i
da ih vodi u pravcu koji on odredi.
Lider moe da poseduje zvanini ili poloajni autoritet, koji proiste
iz poloaja na kom se on nalazi. Lider moe da ima neformalni ili
lini autoritet, koji proistie iz osobina i snage njegove linosti, i
obino se zove harizma. [2]
Lider mora posedovati mo da utie na druge ljude da ga slede i da
svojim radom i ponaanjem omoguava ostvarenje postavljenih
zadataka. Izvori moi mogu se podeliti u dve faze:
1. Oni koji su zasnovani na poziciji menadzera, mo pozicije, kao
najznaajniji izvor moi, u zavisnosti od organizacione pozicije
na kojoj se nalaze menadzeri.
2. Oni koji su zasnovani na menadzeru kao linosti, lina mo, to
su line karakteristike menadzera.
Mo pozicije se ispoljava kao:
1. Mo nagradjivanja
2. Mo prisile
3. Legitimna mo
Mo nagradjivanja je pravo da se utie na tudje ponaanje
korienjem nagrada. Uradi kako ti kaem, a ja u ti dati nagradu.
Mo prisile je pravo da se utie na tudje ponaanje primenom kazni,
svodi se na stav: Ako ne uradi kako kaem bie kanjen.
Legitimna mo je pravo da se utie na tudje ponaanje kroz primenu
autoriteta koji je srazmeran znaaju organizacione pozicije, svodi se
na stav: Ja sam ef i ti treba da radi kako zahtevam.
Lina mo se ispoljava kao:
1. Ekspertna mo
2. Referentna mo

Ekspertna mo omoguava menaderu (lideru)

ponaanje zaposlenih korienjem znanja i vetina.

da

utie

na

Referantna mo je pravo da se na ponaanje zaposlenih utie kroz

indetifikaciju. Ona proistie iz njegovog izgleda, harizme i stava koji
podstiu druge da se ugledaju na njega. [3]

1.Slika, model osobine lidera.

2.Slika

3.Slika, lider koji ima viziju.

4.Slik
a, lider koji svoje ideje usmerava ka zaposlima i usmerava i mobilie
njihove.

5. Slika, lider.
8

3.Menader i lider
Kada govorimo o liderstvu i liderima, neophodno je napraviti
paralelu i razliku izmedju menadera i lidera. Iako i menader i lider
vode ljude u obavljanju odredjenih aktivnosti, izmedju njih postoje
znaajne razlike. Menader obavlja sve podprocese menadmenta:
planiranje, organizovanje, kadrovanje, vodjenje i kontrolu. Njegova
uloga se ogleda, pre svega, u planiranju ciljeva i akcija,
organizovanju i vodjenju ljudi ka njihovom izvrenju, kao i u kontroli
izvrenja. Lider se bavi samo vodjenjem ljudi i njihovim
usmeravanjem i motivisanjem da ga slede u ostvarenju buduih
ciljeva i strategijskih vizija preduzea.
Menader ne mora da bude lider, a isto tako, lider ne mora da bude
menader. Menaderi imaju formalna ovlaenja na osnovu kojih
deluju, dok lideri ne moraju to da imaju. Oni mogu da imaju
neformalnu mo koja im omoguava ulogu lidera. Menader, znai
ima zvanino dodeljenu funkciju, zvanian poloaj u organizaciji ,
koja mu omoguava da obavlja svoje poslove za koje je zaduen, ali
ne mora da bude uspean u uticaju na druge ljude da ga slede i
sluaju.
Lider ne mora da ima zvaninu funkciju ili poloaj u organizaciji, ali
ipak moe da ubedi druge ljude da ga slede i sluaju. On takodje ima
posebnu mo ili autoritet, koji mu omoguava da ubedi i motivie
ljude da ga slede i rade ono to im on kae. Za svako preduzee,
odnosno za svaku organizaciju, veoma je bitno da ima menadere s
osobinama lidera, odnosno lidere na menaderskim poslovima. To
znai da postoji i menader koji je lider i on sa zvanine
menaderske pozicije u organizaciji liderski vodi ljude ka ostvarenju
promena i stratekih vizija preduzea. Za uspean razvoj svake
organizacije najznaajniji su menaderi s liderskim karakteristikama,
jer samo oni mogu dobro da vode dore i uspene organizacije i da
ostvare strateke vizije preduzea.
U dananjim, sloenim uslovima promenjive okoline, preduzea ne
mogu bez menaderskog vodjenja da se prilagodjavaju promenama i
idu napred. Samo strateki orijentisani lideri, koji mogu da predvide
budue dogadjaje i akcije, mogu da navedu ljude da ih slede u
ostvarenju predvidjenih akcija i promena.
U Zapadnom svetu, posebno u SAD, smatra se da savremena
preduzea imaju previe menadera, a premalo lidera. To se, pored
9

ostalog, iznosi kao znaajan nedostatak

koji koi brzi razvoj
preduzea i dovodi do injenice da preduzea u Japanu rade znatno
produktivnije i efikasnije u odnosu na slina preduzea na Zapadu.
Ako elimo da, ukratko, navedemo glavne razlike izmedju
menadera i lidera, onda je, najpre, potrebno naglasiti da je
menader ovek koji ume da se dobro prilagodi razliitim
situacijama i uslovima u preduzeu, dok je lider ovek koji, pre
svega, tei inovacijama i pomoi njih pokuava da dovede
preduzee na put napretka. Menader tei da ostvari stabilne uslove
poslovanja i na toj osnovi, efikasnije rezultate, dok lider tei
iskljuivo uvodjenju promena koje donose bolji poloaj u budunosti i
efikasnije rezultate.
Svoj pristup vodjenju menader bira na racionalnom pristupu
planiranju i kontroli poslova i zadataka, radi ostvarenja pozitivnih
rezultata poslovanja, dok lider stvara svoju sopstvenu viziju budue
mesta i poslova preduzea, i usmerava i vodi ljude ka ostvarenju te
vizije. Menader se trudi da u ostvarenju svojih menaderskih
funkcija ide poznatim putevima, i da to manje rizikuje. Lider svesno
ulazi u rizik, jer samo tako moe da ostvari budue ciljeve i
strategije koje je predvideo i definisao. Rizik je deo svakodnevnog
poslovanja i ponaanja lidera, i pratilac buduih akcija i dogadjaja
prema kojima on stremi. [2]

10

6.Slika, osobine menadera i lidera.

7.Slika, osobine menadera i lidera.

11

8.Slika, osobine koje mora da poseduje lider.

9.Slika, razlika izmedju menadera i lidera.

12

10.Slika, kada su menaderi lideri.

4.Stilovi vodjenja
U teoriji menadmenta se dosta pie o lideru, njegovim
sposobnostima i karakteristikama. Takodje, vre se odredjene
klasifikacije lidera, najee u zavisnosti od linog pristupa
ostvarenju vodjenja. U tom smislu, razlikujemo sledee tipove lidera.
Harizmatini lider- ovek iji uticaj i sposobnost vodjenja proistiu iz
njegove linosti. To je pojedinac koga odlikuje snana linost i koji
poseduje odredjenu harizmu, na osnovu koje ostvaruje uticaj na
ljude. Vei broj vojskovodja, politiara i privrednika spada u ovu
grupu lidera.
Stituacioni lider- ovek koji je sposoban da u odredjenom periodu, u
razliitim situacijama, prihvati ulogu vodje. On moe biti uspean
samo ako se uvek nadje u pravo vreme na pravom mestu. S obzirom

13

na privremenost uloge ovakvog lidera, on nije pogodan za poslovne

stuacije.
Tradicionalni lider- ovek koji lidersku poziciju stie rodjenjem ili
nasledjem. U ovu grupu spadaju kraljevi, verske vodje, plemenske
vodje i sl. Ovih ljudi je malo i oni ne moraju biti vodje u klasinom
smislu. Iako im pozicija daje veliku mo, ovakvi lideri ne moraju biti
sposobni da iskoriste svoju poziciju.
Formalni ili birokratcki lider- ovek ija liderska pozicija proistie iz
poloaja na kom se nalazi. Tu spadaju razliite vrste menadzera i
drugih rukovodilaca u razliitim oblastima delovanja. Zavisno od
pozicije i ovlaenja koja mu daje mesto na kom se nalazi, ovakav
lider poseduje vee ili manje mogunosti vodje, koje mu odredjena
pozicija prua. Bez linih sposobnosti i autoriteta teko je ostvariti
mogunosti koje prua odredjeni poloaj.
Funkcionalni lider- ovek koji svoju lidersku poziciju ne obezbedjuje
poloajem u organizaciji, ve sopstvenim radom i obavljanjem
odredjenih poslova. Zbog toga je prinudjen da se prilagodjava
potrebama situacije u kojoj deluje, kako bi mogao da bude uspean
u svom poslu.
Za potpuno razumevanje liderstva i lidera, posebno njihovog mesta
u modernoj teoriji i praksi menadmenta, neophodno je malo
detaljnije razmotriti naine na koje odredjeni lideri obavljaju
vodjenje, odnosno razliite stilove vodjenja. Najee podele
predlau tri osnovna stila vodjenja:
1. Autokratski stil
2. Participativni (demokratski stil) vodjenja
3. Slobodni stil vodjenja (liberalan)
Kod autokratskog stila vodjenja, lider samostalno odluuje i
rukovodi organizacijom. On koristi svoju poziciju vodje i sam, bez
konsultacija s radnicima donosi odluke i upravlja organizacijom.
Vodja ima centralnu poziciju, i on je direktno koristi. Smatra se da
autokratski stilvodjenja smanjuje inicijativu radnika, a time i
produktivnost rada.
Kod participativnog stila vodjenja, radnici uzimaju uee u
donoenju odluka i upravljanju organizacijom. Odluke donosi lider,
ali uvaavajui miljenje radnika. Drugim reima, lider konsultuje
radnike i prihvata njihove savete i miljenja, i na osnovu toga,
donosi odluke. Za participativni stil vodjenja smatra se da je to
demokratcki stil koji pozitivno utie na zalaganje radnika i dovodi do
14

poveanja produktivnosti i efikasnijeg poslovanja. Participativni stil

gaji upravljanje zajedno s ljudima, za razliku od direktnog
upravljanja ljudima, koje je karakteristika autokratskog stila.
Moderni pogledi na menadment smatraju da je autokratski stil
prevazidjen, i da vreme kada su vodje najee upravljale vrstom
rukom predstavlja ostatak prolosti. U pitanju je vreme kada su
vodje izdavale naredbe i kazne a radnici morali da sluaju i da rade.
Danas se sve vie koristi participativni stil vodjenja koji predstavlja
demokratcki stil vodjenja jer prua radnicima vie mogunosti za
uee u upravljanju. Dananja radna snaga je znatno obrazovanija
i eli da se ukljui u proces odluivanja i upravljanja , ona ne eli
samo da uti i radi va hoe da bude aktivan uesnik u radu i
upravljanju.
Slobodan stil vodjenja predstavlja slobodni nain vodjenja kod koga
radnici imaju punu slobodu delovanja. Za ovaj stil vodjenja kae se
da svako radi ta hoe. On moe da bude dobar samo kod
organzacija sa visokoobrazovanim i nezavisnim radnicima, koji su
sposobni da sami upravljaju sopstvenim delovanjem. To se, pre
svega, odnosi na nauno-istraivake, zdravstvene slube, i sline
organizacije u kojima rade ljudi velikog znaaja i obrazovanja i gde
vodja pomae kadrovima samo u usmeravanja i povezivanju
zajednikih poslova i komunikaciji s viim nivoima upravljanja.
Razmatrajui navedene stilove vodjenja, moe se konstatovati da
nema najboljeg stila vodjenja koji vai za sve situacije. U nekoj
situaciji je bolji autokratski, u drugoj participativni ili slobodni. ak
je mogue da u jednoj istoj organizaciji za jedan njen deo bude bolji
autokratski a za drugi participativni stil vodjenja. Danas se ovaj
problem reava tako to se sve vie koristi kontigencijski pristup
vodjenju, kod ovog pristupa stil vodjenja se prilagodjava konkretnoj
situaciji. Ovaj pristup zahteva dobru analizu i poznavanje konkretne
situacije i svih specifinih faktora relevantnih za izbor najboljeg stila
vodjenja. [2]

15

11.Slika, stilovi liderstva.

5.Zakljuak
Liderstvo se definie kao sposobnost jednog oveka lidera ili
vodje da vodi druge ljude, i utie na njih da ga slede u ostvarivanju
postavljenog cilja i eljenih i potrebnih promena. Lideri imaju
sposobnost da navode druge ljude da ih slede u onome to predlau
do eljenog cilja. Menader obavlja sve podprocese menadmenta,
njegova uloga se ogleda u planiranju ciljeva, vodjenju ljudi ka
izvrenju zadataka i kontroli celokupnog procesa. A lider se bavi
samo vodjenjem ljudi njihovim usmeravanjem i motivisanjem.
Stilovi liderstva ili vodstva su autokratski, participativni
(demokratski), i slobodni stil vodstva. A tipovi liderstva su,
harizmatski lider, tradicionalni, situacioni, formalni i funkcionalni
lider. [3]

16

6. [Literatura]:
1. [1] M. Petkovi, N. Janiijevi, B. Bogevi Miliki: Organizacija
preduzea, 2000. Beograd, str. 363-364.
2. [2] Prof. dr Petar Jovanovi, Menadment: Teorija i praksa, peto
izdanje, Beograd, str.235-240.
3. [3] dr. N. Janev, material sa predavanja.
4. Slika 1. Model osobine lidera,
(https://encrypted-tbn2.gstatic.com/images?

q=tbn:ANd9GcTWQiRkXWpP8q0CejT00VkzDljz3S6mO6yYsKcz-b72wCT5_onpw ), (01.01.2015).
Slika2.Slika,

(http://www.google.rs/url?
sa=i&rct=j&q=&esrc=s&source=images&cd=&cad=rja&uact=8&ved=0C
AcQjRw&url=http%3A%2F%2Fwww.amc.rs%2Fcontent%2Fliderstvo-za-xxi17

vek&ei=n2yuVP6AFYL1aPLSgbAH&psig=AFQjCNEEeg2wXwDX0A88bj4clElrZC9pQ&ust=1420802729301971), (01.01.2015).

Slika 3. Lider koji ima viziju,

(http://www.google.rs/url?
sa=i&rct=j&q=&esrc=s&source=images&cd=&cad=rja&uact=8&ved=0C
AcQjRw&url=http%3A%2F%2Fwww.trading-school.com%2Fpages
%2Fforexedukacija.php&ei=x22uVM6oIdjvaKHAgdAF&psig=AFQjCNEEeg2wXwDX0A
88-bj4clElrZC9pQ&ust=1420802729301971 ), (01.01.2015).

Slika 4. Lider koji svoje ideje usmerava ka zaposlima i usmerava i

mobilie njihove,
(http://www.proago.hr/main/wp-content/uploads/manager.jpg),

(01.01.2015).
Slika

5.

Lider,

http://ictcasopis.ict.edu.rs/sites/default/files/public/Untitled-5.jpg

(
),

(01.01.2015).
Slika 6.Osobine menadera i lidera,
(http://www.link-elearning.com/linkdl/coursefiles/251/1_5_01.jpg),

(01.01.2015).
Slika 7. Osobine menadera i lidera,
(http://www.link-elearning.com/linkdl/coursefiles/260/OM_17_01.jpg),

(01.01.2015).
Slika 8. Osobine koje mora da poseduje lider,
(http://www.link-elearning.com/linkdl/coursefiles/379/ORP_07_02.jpg),

(01.01.2015).
Slika 9. Razlika izmedju menadera i lidera,
(http://www.radanpro.com/literatura/imgs2/s30_2.jpg), (01.01.2015).

Slika 10. Kada su menaderi lideri,

(http://image.slidesharecdn.com/menadzmenttatjanadimitrijevic091219133244-phpapp01/95/menadzment-tatjana-dimitrijevic-34-728.jpg?
cb=1363687373), (01.01.2015).

Slika 11. Stilovi liderstava,

18

(https://encrypted-tbn0.gstatic.com/images?
q=tbn:ANd9GcQmDfN9Ocr3ivTik2QoosThuyMJQjnjDbDMwp5OELdWlnn4I_
Ze ), (01.01.2015).

19