Studijski program : Rudarsko inženjerstvo

Nastavni predmet:
METODE KONCENTRACIJE

Predmetni nastavnik: Prof. dr Milena Kostović

 PRIPREMA OLOVO-CINKOVIH RUDA

PROCESI PRIPREME
MINERALNA SIROVINA → → PROIZVODI
MINERALNIH SIROVINA

Klasifikacija olovo-cinkovih ruda: Postupci u procesu: Korisnici:

1. Olovo-cinkove rude
2. Olovo-cinkovo-bakrove
rude
3. Olovo-cinkove rude sa
baritom
4. Oksidne olovo-cinkove
rude
1. Usitnjavanje
klasiranjem
- drobljenje
prosejavanje
- mlevenje i klasiranje
2. Flotacijska koncentracija
3. Magnetska koncentracija
4. Gravitacijska
koncentracija
(kao pretkoncentracija)
sa - Metalurgija
- Hemijska industrija
i (pirit i pirhotin)
Zahtevi korisnika:
- Sadržaj korisnih komponenti
(Pb, Zn, Ag, Au, Cd, Bi)
- Sadržaj štetnih i nekorisnih
komponenti (As, Sb, SiO2)
Rude i minerali

U tipičnim sulfidnim olovo-cinkovim rudama osnovni rudni minerali su galenit

(PbS) i sfalerit (ZnS). Pored galenita i sfalerita, koji u ovim rudama mogu biti
prisutni u različitom odnosu i sadržaju, sulfidne olovo-cinkove rude mogu da
sadrže i druge minerale, a najčešće su to minerali bakra (uglavnom halkopirit) i
sulfidni minerali gvožđa (pirit i pirhotin), koji, ukoliko su prisutni u ekonomski
značajnim količinama, mogu da se valorizuju i izdvajaju u posebne proizvode
(koncentrate).

Takođe, i prisutne retke i plemenite metale (prvenstveno zlato i srebro)

moguće je valorizovati kroz koncentrate olova i cinka. Pored zlata i srebra, u
ovim rudama može biti prisutna i veoma značajna koncentracija i drugih
elemeanta, kao što su: Cd, Co, Mo, Bi, V, Sn, Sb, što povećava ekonomsku
vrednost ovih ruda, s obzirom da se oni mogu uspešno valorizovati sa
mineralima olova i cinka, a zatim metalurškim postupcima izvršiti i njihova
ekstrakcija.
Sa aspekta pripreme mineralnih sirovina, najznačajniji minerali olova u ovim
rudama su:
• galenit (PbS) sa sadržajem Pb od 86,6%
• ceruzit (PbCO3) sa sadržajem Pb od 83,5%

Među mineralima cinka najznačajniji su:

• sfalerit (ZnS) sa sadržajem Zn od 67,1%
• smitsonit (ZnCO3) sa sadržajem Zn od 52,0%

Generalno, može se prihvatiti sledeća klasifikacija olovo-cinkovih ruda:

• olovo-cinkove rude kao tipične polimetalične rude u kojima su galenit i

sfalerit osnovni rudni i ekonomski najznačajniji minerali; pri tom ovde treba
razlikovati pretežno rude olova i pretežno rude cinka; pored galenita i sfalerita
u ovim rudama značajno je prisustvo pirita ili pirhotina, kao sulfidnih minerala
gvožđa,
• olovo-cinkovo-bakrove rude u kojima su galena, sfalerit i halkopirit osnovni
rudni i ekonomski najznačajniji minerali; od ostalih minerala najznačajniji je
pirit,
• olovo-cinkovo rude sa baritom,
• oksidne olovo-cinkove rude.
 Proizvodnja, namena i zahtevi korisnika

Uslovni kvaliteti selektivnih koncentrata olova i cinka namenjeni metalurgiji

Koncentrat Korisne Štetne Ostalo
komponente komponent
e
Pb > 45%
OLOVA Ag > 31,2 g/t As < 0,3% Zn < 6%
Au > 1,0 g/t SiO2 < 5%
Sb < 0,3%
Cu > 1,3%
Bi > 2000 g/t
Zn > 42 (48)%
CINKA Au > 3,0 g/t Fe < 13%
Cd > 2000 g/t

Pored selektivnih koncentrata, postupcima pripreme mineralnih sirovina izdvajaju

se i kolektivni koncentrati, koji se dalje prerađuju u metalurgiji po tzv. ISP (Imperial
Smelting Process) postupku. Ovi koncentrati moraju imati daleko više cinka od
olova, odnosno moraju imati sledeće kvalitete:
• Pb:Zn=1:2-1:3
• Pb+Zn>52(55)%
• Cu˂9%
 Postupci pripreme olovo-cinkovih ruda

Postupak flotacijske koncentracije olovo-cinkovih ruda može da se izvede

kao postupak:

• direktnog selektivnog flotiranja,

• kolektivnog flotiranja,
• kolektivno-selektivnog flotiranja, i
• selektivno-kolektivnog flotiranja.
Postupak direktnog selektivnog flotiranja ima za cilj dobijanje selektivnih
koncentrata olova i cinka, i eventualno i koncentrata pirita, pirhotina i
bakra.

Postupak kolektivnog flotiranja ima za cilj izdvajanje kolektivnih

koncentrata olova (često sa bakrom) i cinka, koji će se dalje prerađivati
metalurški po tzv. ISP (Imperial Smelting Process) postupku.

Kolektivno-selektivno flotiranje olovo-cinkovih ruda podrazumeva

izdvajanje kolektivnih koncentrata olova i cinka i njihovo dalje tretiranje
postupkom flotacijske koncentracije u cilju razdvajanja i dobijanja
selektivnih koncentrata olova i cinka.

Postupak selektivno-kolektivnog flotiranja obuhvata prvo fazu selektivnog

flotiranja u kojoj se vrši izdvajanje koncentrata olova, dok se u drugoj fazi
koncentracije vrši kolektivno flotiranje sa ciljem izdvajanja kolektivnih
olovo-cinkovih koncentrata, koji se dalje prerađuju po ISP postupku.
Problematika prisutna u procesima flotacijske koncentracije olovo-
cinkovih ruda odnosi se na izučavanje:

• flotacijskih svojstava svake pojedinačne mineralne vrste,

• usitnjavanja u cilju oslobađanja mineralne sirovine,
• promena i ponašanja pojedinih mineralanih vrsta (naročito sa aspekta
izučavanja flotacijskih svojstava).

Osnovni cilj koji se postavlja u procesima odnosi se na postizanje:

• maksimalnog iskorišćenja,
• što boljeg kvaliteta koncentrata i što veće selektivnosti,
• potpune valorizacije svih korisnih i plativih komponenti (minerala) u
odgovarajuće proizvode,
• ekonomičnost, i
• automatske kontrole i regulacije procesa.
Postupak direktnog selektivnog flotiranja zasniva se prvenstveno na
flotacijskim svojstvima galenita i sfalerita i njihovom sposobnošću
kolektiranja sa sulfhidrilnim anjonsko-aktivnim kolektorima (ksantatima).

Galenit ima daleko izraženiju flotabilnost od minerala cinka u prisustvu

ksantata i uglavnom je dovoljna samo primena ovih kolektora za njegovo
uspešno flotiranje.

Međutim, za uspešno kolektiranje minerala cinka neophodno je

prethodno izvršiti aktiviranje njihovih površina i u tom cilju se koriste
reagensi tipa aktivatora. Iako su i galenitu i sfaleritu kolektori (ksantati)
isti, oblast pH u kojoj ovi minerali uspešno flotiraju je različita - galenit
uspešno flotira u slabo baznoj sredini (pH=7,5-9), a sfalerit u jače baznoj
sredini (pH=9-12).
Uobičajene faze selektivnog flotiranja minerala olova i minerala cinka su:

• kondicioniranje,
• osnovno flotiranje, koje obuhvata grubo i kontrolno flotiranje, i
• višestepeno prečišćavanje, koje može biti izvedeno 2-4 puta.

Najčešći redosled i način flotiranja, uz navedene faze flotiranja (grubo i

kontrolno flotiranje i prečišćavanje), podrazumeva prvo selektivno
flotiranje minerala olova, a zatim selektivno flotiranje minerala cinka, uz
primenu odgovarajućeg reagensnog režima.
U prvoj fazi selektivnog flotiranja u kojoj se izdvaja mineral olova
(galenit) neophodna je primena reagenasa deprimatora minerala cinka.

Deprimatori se najčešće uvode već u ciklusu mlevenja koje prethodi

flotiranju, a po potrebi može i u fazama procesa flotiranja
(kondicioniranje, flotiranje i prečišćavanje).

Najčešće korišćeni deprimatori minerala cinka su ZnSO4, NaCN i

kombinacija reagenasa ZnSO4/NaCN i FeSO4/NaCN. Potrošnja ovih
reagenasa, kao i njihovi međusobni maseni odnosi su različiti.
Potrošnja NaCN iznosi od 10-100 g/t, ZnSO4 od 100-500 g/t, a FeSO4
od 30-50 g/t.

Kao regulatori sredine najčešće se primenjuju Na2CO3 i CaO, pri čemu

je primena Na2CO3 daleko veća u odnosu na CaO. Potrošnja Na2CO3 i
CaO je od 500-2000 g/t.
Od reagenasa kolektora najčešće se koriste ksantati, i to nižeg reda
(odnosno kraćeg C-lanca) zbog postizanja bolje selektivnosti.
Potrošnja ksantata je od 10-50 g/t. Ova potrošnja svakako može biti i
veća.

Pored ksantata mogu se koristiti i reagensi ditiofosfati i tiokarbanilidi,

takođe anjonsko-aktivni sulfhidrilni kolektori.

Kao penušači uobičajeno se primenjuju MIBC (metilzobutilkarbinol) i

borovo ulje, čija je potrošnja do 20 g/t .
U drugoj fazi procesa selektivnog flotiranja olovo-cinkovih ruda vrši se
selektivno flotiranje minerala cinka, odnosno otok iz ciklusa selektivnog
flotiranja minerala olova odlazi na flotiranje u ciklus selektivnog flotiranja
minerala cinka.

Proces selektivnog flotiranja minerala cinka započinje kondicioniranjem, a

zatim, kao i kod selektivnog flotiranja minerala olova, sledi faza selektivnog
flotiranja minerala cinka: osnovno flotiranje (grubo i kontrolno) i višestepeno
prečišćavanje (tri i više puta).

Kondicioniranje minerala cinka uobičajeno se odvija kroz dve faze - u prvoj

se dodaje regulator pH, a u drugoj aktivator minerala cinka.
Najčešće se kao regulator pH primenjuje kreč (CaO), koji je ujedno
i deprimator pirita. Potrošnja kreča uobičajeno se kreće od 1000-
2000 g/t.

Kao aktivator minerala cinka obično se koristi CuSO4, čija se

potrošnja kreće od 100-1000 g/t (može i više).

Posle aktiviranja minerala cinka kolektiranje se obavlja najčešće

ksantatima višeg reda (dužeg C-lanca). Potrošnja ksantata se
uobičajeno kreće od 50-150 g/t i oni se obično dodaju postepeno,
češće (na više mesta) i u malim količinama.
Šema procesa selektivne flotacijske koncentracije sulfidne olovo-cinkove rude
Postupak kolektivnog flotiranja olovo-cinkovih ruda ima za cilj:

• izdvajanje kolektivnih koncentrata olova i cinka, koji se dalje prerađuju u

metalurgiji po tzv. ISP (Imperial Smelting Process) postupku,
• izdvajanje kolektivnih koncentrata olova i cinka, koji se dalje podvrgavaju
postupku selektivnog flotiranja, odnosno njihovog selektivnog razdvajanja i
dobijanja selektivnih koncentrata.

Postupak kolektivno-selektivnog flotiranja olovo-cinkovih ruda

podrazumeva izdvajanje kolektivnih koncentrata olova i cinka i njihovo dalje
tretiranje postupkom flotacijske koncentracije u cilju razdvajanja i dobijanja
selektivnih koncentrata olova i cinka.

Postupak selektivno-kolektivnog flotiranja olovo-cinkovih ruda

podrazumeva da se u prvoj fazi selektivnog flotiranja vrši izdvajanje
koncentrata olova, dok se u drugoj fazi koncentracije vrši kolektivno flotiranje
sa ciljem izdvajanja kolektivnih olovo-cinkovih koncentrata, koji se dalje
prerađuju po ISP postupku.
Pretkoncentracija, kao jedan od postupaka pripreme olovo-cinkovih ruda,
podrazumeva primenu gravitacijske koncentracije u teškoj sredini. Međutim,
ovaj postupak nije primenljiv za sve vrste olovo-cinkovih ruda.

Da bi se primenio postupak pretkoncentracije neophodno je da se zadovolje

neki osnovni preduslovi, koji se odnose na ulaznu rudu, a isti
podrazumevaju odgovarajuće karakteristike ulazne rude (sadržaj Pb i Zn,
tip rude, odgovarajuća fizička i strukturno-teksturna svojstva, sadržaj
jalovine).

Pretkoncentracija nema za cilj izdvajanje definitivnog koncentrata.

Postupkom pretkoncentracije ili gravitacijskom koncentracijom u teškoj
sredini, vrši se odbacivanje, odnosno izdvajanje manjih ili većih količina
jalovine kao lake frakcije.

Ovako izdvojena jalovina ne odlazi u naredne faze procesa, tj. mlevenje i

flotiranje, već se dopenuje, a može i da se koristi kao građevinski materijal
(za izgradnju puteva, nasipa, u visokogradnji), kao i zasip otkopanih prostora
u jami;
 Principijelna šema postupka pretkoncentracije podrazumeva
nakon drobljenja i prosejavanja, fazu pretkoncentracije u kojoj se
dobijaju laka frakcija (krupna jalovina) i teška frakcija
(pretkoncentrat).

Pretkoncentrat, dobijen gravitacijskom koncentracijom, nakon

usitnjavanja (drobljenja i mlevenja) koje je praćeno prosejavanjem i
klasiranjem odlazi u fazu flotiranja. Ovim postupkom dobijaju se
dve jalovine: krupna jalovina (iz pretkoncentracije) i sitna jalovina (iz
flotacije).
Šema procesa pretkoncentracije rude olova i cinka
Oksidne olovo-cinkove rude su rude u kojima su ekonomski značajni
minerali olova i cinka nesulfidni, odnosno oksidni minerali, među
kojima su najznačajniji:

•ceruzit (PbCO3) i anglezit (PbSO4) kao oksidni minerali olova,

•smitsonit (ZnCO3) i kalamina (SiO3(ZnOH)2) kao oksidni minerali
cinka.

Ovi minerali mogu biti prisutni u rudi i sa drugim sulfidnim mineralima,

pa ovde postoje i mešane sulfidno-oksidne rude.

U oksidne rude spadaju one rude u kojima je sadržaj nesulfidnih,

odnosno oksidnih minerala tako visok da opravdava izdvajanje
koncentrata iz ovih ruda.
Po pravilu, ovi koncentrati nisu visokokvalitetni kao koncentrati iz
sulfidnih minarala, ostvarena iskorišćenja su niža, a i sam postupak
flotacijske koncentracije je složeniji i skuplji zbog primene skupljih
reagenasa.

Postupak flotacijske koncentracije oksidnih olovo-cinkovih ruda, u

kojima su ceruzit i smitsonit osnovni oksidni minerali, podrazumeva
kolektiranje ovih minerala anjonskim kolektorima (ksantatima,
ditiofosfatima, tiokarbamilidima), ali uz prethodnu sulfidizaciju
površina minerala pomoću Na2S. Na ovaj način na površini
minerala se stvaraju sulfidne opne na kojima se lako učvršćuju
kolektori.