Elementi 12.

grupe PSE

• Elektronska konfiguracija: (n-1)d10ns2

• Zn,Cd i Hg se ne ubrajaju u prelazne elemente jer d-elektroni
ne učestvuju u građenju veza
• Grade metalnu vezu
• Slični su elementima gravnih grupa i prelaznim elementima
– Sličnost sa 2.grupom: oksidaciono stanje +2 (izuzetak Ca,Sr,Ba)
– Razlika: mogu da postoje kao dvoatomni molekuli Zn2, Cd 2,
Hg2,;Takođe mogu da postoje joni cinka, kadmijuma i žive(Zn-,Cd -,
Hg -)
• Tačka topljenja i ključanja je niska(posebno kod Hg)
• Grade kompleksna jedinjenja sa svim vrstama liganada
• Veoma su opasni zagađivači životne srednine i predstavljaju
komulativne otrove
CINK
 FIZIČKA I HEMIJSKA SVOJSTVA
• Cink je srebrnastosivi metal, lomljiv na sobnoj i
plastičan na povišenoj temperaturi
• Tačka topljenja:419,53°C
• Tačka ključanja:907 °C
• Gustina:7.140 kg/m3
• Ne rastvara se u vodi
• Ispoljava amfoterni karakter
– Zn(s) + 2HCl(aq) = ZnCl2(aq) + H2(g) [cink-hlorid]
– Zn(s) + 2NaOH(s) = Na2ZnO2(s) + H2(g) [natrijum-cinkat]
– Zn(s) + 2NaOH(aq) + 2H2O(l) = Na2[Zn(OH)4](aq) + H2(g)
[natrijum-tetrahidroksocinkat(II)]
• Ima negativni standardni elektronski potencijal od
-0,763V tako da može da istisne vodonik iz
kiselina pa se u njima lako i rastvara, koristi se kao
redukciono sredstvo
– Zn + 2CH2COOH = Zn(CH3COOH)2 + H2(g)
• Dobijene soli nazivaju se cinkati:Na[Zn(OH)3] i
Na2[Zn(OH)4].
• Posebna karakteristika metalnog cinka je ta da se
rastvara u rastvoru alkalija
– Zn +2NaOH +4H2O = Na2+[Zn(OH)4(H2O)2]2- + H2(g)
• Dobar je provodnik toplote i elektriciteta.
 JEDINJENJA CINKA
• U jedijenjima gradi pretežno kovalentne veze
• Jedino stabilno oksidaciono stanje je +2
• Jedinjenja Zn sa N- i O-donornim ligandima manje
stabilna u vodenim rastvorima
• Katjon Zn2+ gradi stabilne komplekse sa
polidentatnim N- i O-donornim ligandima,npr.
etilendiamin i Y4- -jonom gde dolazi do građenja
kompleksa helata(efekat Helatiranja)
• Stabilne komplekse sa monodentatnim N-
ligandima gradi sa amonijakom
• Katjon Zn2+ sa nekim anjonima gradi slabo
rastvorljive soli: Zn(CN)2, ZnCO3, ZnS,
Zn3(PO4)2, ZnC2O4 i mnoge od njih se
rastvaraju u rastvorima sa viškom liganda:
Zn(CN)2 i ZnC2O4 rastvaraju se u rastvorima
KCN i K2C2O4
• Hidroksid cinka [Zn(OH)2] počinje da se izdvaja
iz rastvora soli pri ph≥6,40 u obliku belog
pihtijastog taloga. Lako se rastvara i u
kiselinama i u rastvoru jakih baza kao i u
rastvoru amonijaka:
Zn(OH)2 + 4NH3 = [Zn(NH3)4]2+ + 2OH-
 DOBIJANJE I PRIMENA
• Pri zagrevanju Zn lako reaguje sa halogenim
elementima, kiseonikom i sumporom gradeći
rastvorljive halogenide, opšte formule(ZnX2), i
nerastvorljive u vodi oksid ZnO i sulfid ZnS
• ZnS se u prirodi nalazi kao ruda sfalerit koja se
koristi za dobijanje cinka
• U industriji se najčešće dobija pirometalurškim
postupkom
2ZnS(s) + 3O2(g) = 2ZnO(s) + 2SO2(g)
cink-sulfid cink-oksid
ZnO(s) + C(s) = Zn(s) + CO(g)
cink-oksid
• ZnS se primenjuje kao bela boja i najčešće se meša sa
BaSO4 i poznat je pod nazivom litopon, boja dobro
pokriva i ne crni od prisustva H2S
• Ako kristalni ZnS sadrži tragove teških metala on svetli
u mraku nakon predhodne fruorescencije što se
ispoljava i pod dejstvom Uv,katodnih, rendgenskih i
radioaktivnih zraka pa se koristi i za njihovo otkrivanje
• U industriji se upotrebljava za pravljenje legura(mesing,
bronza), suvih baterija, pri izradi fungicida,
pesticida,zaštti gvožđa od korozije
• Kao mikroelement ima važnu ulogu u metabolzmu i
sastavni je deo insulina.
• U većim koncentracijama je otrovan
• Nedostatak Zn narušava metabolizam biljaka i
smanjuje brzinu izmene procesa i rasta, pa se Zn
korisi i kao đubrivo za nagomilavanje biomase
biljaka, čiju osnovu čini cinkova galica ZnSO4 *7H2O
koja se primenjuje u smešama sa amofasom
(NH4)2HPO4 .
• U hrani Zn se nalazi u ribi, jajima, žitaricama,
kvascu, mlečnim proizvodima
KADMIJUM
 FIZIČKA I HEMIJSKA SVOJSTVA
• Kadmijum je srebrnasto beli metal
• Tačka topljenja:321,07 °C
• Tačka ključanja:767 °C
• Gustina:8650 kg/m3
• Ne reaguje sa rastvorima baza
• Hemijski, kadmijum je sličan cinku, ali je više
poznat po svojoj toksičnosti
• Osnovna razlika Zn i Cd je u baznosti oksida,tj.
hidroksida, koji kod kadmijuma skoro da nema
kisela svojstva.
 JEDINJENJA KADMIJUMA
• Kadmijum se javlja u obliku sledećih minerala:
grinokit–CdS;otavit–CdCO3 i monteponit -CdO

GRINOKIT

OTAVIT

MONTEPONIT
 DOBIJANJE
• Kadmijum se u prirodi nalazi u rudama cinka, a
glavni izvor je sulfidna ruda cinka
• Mođe se naći i u nekim rudama bakra i olova,
sirovom fosfatu i uglju
• Nastaje kao sporedni proizvod u vidu para pri
zagrevanju ruda cinka ili kao mulj pri
prečišćavanju ZnSO4
• Sirovi kadmijum se prečišćava elektrolizom
vodenog rastvora CdSO4 .
 PRIMENA
• Cd se koristi kao antikorozivna prevlaka na
predmetima od gvožđa i drugih metala, ali tu
primenu ograničava njegova otrovnost
• U manjim razmerama upotrebljava se za izradu
nekih legura i Ni-Cd akumulatora
• Šipke od Cd se koriste u nuklearnim reaktorima za
kontrolu brzine nuklearne reakcije i zaustavljanje
rada reaktora
• Takođe za lemljenje, pri proizvodnji baterija, za
izradu alkalnih akumulatora, kadmijumovih
legura, kao zaština prevlaka(kadmijumovanje).
• Cd u zemljište dospeva preko đubriva
• Upotreba kadmijumovih đubriva predstavlja
opasnost jer ih biljke apsorbuju i tako dolaze u
ishranu životinja i čoveka
• Količina kadmijuma u zemljištu varira zavisno
od vrste zemljišta i đubriva koje se koristi.
• Cd se jače vezuje za organske supstance pa je
veći nivo kadmijuma na zemljištima na kojima
se koristi stajsko đubrivo
• Neke biljke imaju spsobnost da u sebi
koncentrišu kadmijum iz zemlje koji se sa
godinama povećava
• U netaknutom zemljištu najviše Cd ima u
površinskom sloju iznad korena i tada je
niogenog porekla tj. kada biljka ugine Cd
dospeva u povrsinski
sloj i usvaja se
preko korena.
ŽIVA
 FIZIČKO HEMIJSKA SVOJSTVA
• Živa je srebrnastosivi metal
• Tačka topljenja:-38,78 °C
• Tačka ključanja:356,73°C
• Gustina:13.579,04 kg/m3
• Živa rastvara metale(osim gvožđa i platine) obrazujući legure koje se
nazivaju amalgami koji su pri malom sadržaju drugog metala tečni, a
kada je sadržaj veći oni su čvrsti
– Pošto gvožđe ne gradi amalgam za transposrt žive se mogu koristiti
čelični sudovi.
• Živa se ne rastvara u razblaženim HCL iH2SO4 ,ali je HNO3 polako
natapa
• Lako se rastvara u koncentrovanim HNO3 i H2SO4 pri zagrevanju
• Lako reaguje sa sumporom i halogenim elementima
• Na temperaturi od -195 °C živa prelazi u čvtrsto stanje koje može da
se kuje
 JEDINJENJA ŽIVE
• Živa u jedinjenjima ima dva oksidaciona stanja: +1 i +2
• Za stanje +1 karakteristično je postojanje dinuklearnog
jona(Hg22+)
• U svim jedinjenjima Hg(I) je dvovalentna jer svaki njen atom
gradi dve kovalentne veze, npr. Hg2Cl2
• Živa se ponaša kao plemeniti metal bez obzira do kog
oksidacionog stanja se vrši oksidacija, pa zbog toga reaguje
samo sa kiselinama čiji anjon ima oksidaciona svojstva
• Za dobijanje važi pravilo: ako je živa uzeta u višku, njenom
oksidacijom nastaje pretežno Hg(I)-jedinjenja, i obrnuto, pri
redukciji Hg(II)-jedinjenja, moguća je istovremena redukcija do
Hg(I)-jedinjenja i do elementarne žive
• U rastvorima živinih soli postoji ravnoteža disproporcionisanja:
Hg22+(aq)=Hg(l)+ Hg2+(aq)
• Pri dodatku baze u rastvor Hg22+ jona nastaje
disproporcionisanje:
Hg22+ + 2OH- = HgO(s) + Hg(l) + H2O
• Živa(II)-hidroksid ne postoji jer se dodavanjem
baze taloži oksid HgO:
Hg2+ + 2OH- = HgO(s) +H2O
• Karakteristično je da živa lako gradi vezu sa
azotom
• Jedno od najznačajnijih jedinjenja žive je kalijum-
tetrajodomerkurat(II) ,(K2[HgI4]), u prisustvu
alkalng hidroksida(KOH)-Neslerov reagens koji se
koristi u analitičkoj hemiji za dokazivanje čak I
tragova amonijaka I amonijumovih soli.
 DOBIJANJE
• Živa se u elementarnom stanju u prirodi
najčešće nalazi utisnuta u stene
• U industriji se dobija iz najrasprostranjenije
rude cinabarita koja je po hemijskom sastavu
živa(II)-sulfid
• Žarenje rude se vrši n 600°C i direktno se
dobija elementarna živa
HgS(s) + O2(g) = Hg(s) +SO2(g)
 PRIMENA
• Živa ima primenu u mnogim oblastima: praskava
živa(živa-cijanat) [Hg(ONC)2] je eksplozivo sredstvo za
detonatore
• Zbog konstantnog termičkog koeficijenta širenja živa se
koristi za izradu mnogih instrumenata: manometara,
barometara i termometara; zatim kao katalizator u
organskoj hemiji, za izvlačenje metala
• Pri sniženom pritisku I pod uticajem električne struje
živina para zrači svetlost bogatu Uv-zracima, pa se
koristi za proizvodnju električnih lampi
• Živa se takođe koristi u papirnoj i rudarskoj industriji, u
farmaceutskoj industriji, u zaštiti bilja u poljoprivredi, u
medicini kao dezinfekciono i lekovito sredsto