Žrvnjevi

1. Pogonsko vratilo
2. Vertikalno vratilo
3. Horizontalna osovina valjka
4. Horizontalna osovina valjka
5. Prstenasta pločiaod tvrdog čelika
6. Valjak
7. Valjak

Žrvanj sa nepokretnom pločom

Čekićasti mlinovi

1. Horizontalno vratilo
2. Ploče
3. Čelične pločice
4. Horizontalne osovine
5. Oklop
6. Tvrde čelične ploče
7. Pokretni deo sa zupcima u obliku
noževa
8. Zavrtanj
9. Rešetka
Mlin čekićar 10. Poluga sa tegom
11. Levak
Dezintegratori

1. Masivni disk
2. Nepokretna ploča
3. Vratilo
4. Udarni elementi– palice
5. Levak
6. Oklop
7. Levkasti otvor
8. Zavrtanj
9. Zavrtanj

Dezintregator
 Mašine za mlevenje

Mlinovi sa mlinskim kamenom

To su veoma stare mašine za mlevenje. Sastoje se iz dva kružna

kamena prečnika 1-1.5 m, pri čemu jedan vrši obrtno kretanje a
drugi je fiksiran. U zavisnosti koji se kamen pokreće mlinovi se
dele sa donjim i gornjim pogonom. Materijal se u mlin ubacuje
centralno između kamenova i kada dođe do obrtnog kamena,
biva, usled centrifugalne sile, potiskivan ka periferiji uvlačen u sve
uži zazor između kamenova i tako sečen i istiran, da bi na kraju
ispao kao fino mleven kroz otvor na oklopu mlina. Površine
kamenova su izbrazdane pri čemu oštre ivice seku materijal i
istiru ga. Ovaj tip mlinova ima upotrebu u mlevenju manjih količina
biljnih zrna, kao i biljnih delova u industriji boja itd.
Centrifugalni mlinovi

1. Vretenasto vratilo
2. Osovina
3. Osovina
4. Teški valjak
5. Teški valjak
6. Čelični konični prsten
7. Mešalica
8. Otvor za vazduh
9. Levak
10. Hranilica
Centrifugalni mlin tip "Rymond" 11. konični zidovi oklopa mlina
Mlinovi sa kuglama

Postoji nekoliko tipova ovakvih mlinova:

a)dobošni stepenasti mlinovi sa kuglama;
b)dobošni mlinovi sa kuglama i šipkama;
c)cevni mlinovi sa kuglama.

1. Cilindrična površina
2. Ploče
3. Oklop mlina

a) Dobošni stepenasti mlin sa kuglama

 1. Doboš
2. Ploče od tvrdog
manganovog čelika
3. Unutrašnja osovina
4. Unutrašnja osovina
5. Podupirač
6. Podupirač
7. Rešetka
8. Zupčanik
9. Elektromotor
10. Mali zupčanik
11. Pužasta hranilica
Dobošasti mlin sa kuglama
12. Napojni oluk

 N/kW n/min Stepen Kapacitet

redukcije t/h
Mlin sa centriranim pražnjenjem 900-2700 15-388 16-35 60 2-76
Mlin sa rešetkom 900-2400 7.6-18 35-18 60 0.65-28

Karakteristični podaci za mlinove sa kuglama

 b) Kretanje kugli u mlinu sa Šema sila koje
kuglama i šipkama deluju na česticu

Centrifugalna sila ako se zanemare sile trenja iznosi:

2
G   r
  Fc  m  2  r 
gde je: g
 - ugaona brzina,
G - težina čestice.

Radijalna sila komponente težine: P = G  sin

 
Da bi čestica ostala na zidu potreban je uslov Fc  P. Nakon razmatranja ove
jednakosti uz par algebarskih operacija dolazi se do kritičnog broja obrtaja:
32
no  (min - 1 )
D
 Mašine za superfino mlevenje
Mašine sa rotirajućim diskovima

A. Nosač
B. Nosač
C. Ploče za mlevenje
D. Matertijal za mlevenje
E. Izlaz materijala za mlevenje
F. Ulaz materijala za mlevenje

Mlin sa rotirajućim diskovima

 Koloidni mlinovi

1. Vratilo
2. Kružna ploča –
disk
3. Udarne ploče
4. Oklop
5. Palice
6. Dovodna cev
7. Odvodna cev

Smicajni koloidni mlin sa palicama - Plauzonov

(Oder-Bergerov) mlin
 1. Konični rotor
2. Konični stator
3. Zazor
4. Mikrozavrtanj
5. Kaišnik
6. Otvor
7. Cev

Koloidni mlin sa koničnim rotorom

MEHANIČKE OPERACIJE
KLASIFIKACIJA – SORTIRANJE

Sortiranje se primenjuje na materijalima koji se karakterišu

mnoštvom čestica (nasuti materijal).

Princip sortiranja može biti izveden na bazi:

•jedne ili više dimenzija
•strujnih (hidrodinamičkih) svojstava
•osobina trenja
•boje i dr.
Sortiranje na bazi dimenzija izvodi se pomoću uređaja koji imaju
ugrađena različita sita.

Sita mogu biti ravna ili cilindrčna.

Mogu biti izrađena od pletiva (metalna, plastična, tekstilna i dr).
ili od perforisanih limova.

Matrijal se dovodi na sito gde se potresima različitih vrsta obavlja

klasiranje tako da se materijal deli na onaj koji je propao - propad i onaj
koji je ostao na situ – prelaz.
2. PROSEJAVANJE MATERIJALA
Sita

Sita za prosejavanje izrađuju se u dva tipa:

•sita sa mrežom od metalne žice, sa otvorima kvadratnog oblika,
•sita sa izbušenom pločom sa otvorima kvadratnog ili kružnog oblika.

Sita sa žičanom mrežom mogu se izrađivati na dva načina:

•prosto pletenje - pletenje u kojem svaka poprečna žica ide naizmenično
iznad i ispod uzdužne žice;
•retko pletenje (četvoronitni preplitaj) - mreža u kojoj svaka poprečna žica
ide naizmenično iznad dve i ispod dve uzdužne žice.
Tipovi sita za prosejavanje materijala
 Kombinacije sita pri prosejavanju

A. Prosejavanje gde se dobijaju najselektivnije frakcije. Prvo sito je

najgrublje, a zatim dolaze sita sa manjim otvorima.
B. Prosejavanje pogodno pri konstrukciji rotacionih sita, gde se najfinije sito
nalazi prvo i preko njega prelaze sve ostale grube frakcije. Mana je ta da
se često oštećuje i zagušuje.
C. U ovom sistemu prosejavanja kao primer je dobošasto sito koje pri
procesu prosejavanja rotira. Ovo sito se sastoji iz tri (ili više) koaksijalno
postavljena sita od kojih je centralno najgrublje a krajnje periferno
najfinije. U ovom slučaju najfinije sito je zaštićeno od raznih oštećenja.
 Mašine za prosejavanje
Ravna rešeta i rešetke

Upotreba rešetki je u slučajevima najgrubljih odvajanja komada materijala

koji se prosejava. Rešetke predstavljaju paralelno poređane kose šipke,
koje se nalaze na određenom rastojanju jedna od druge. Materijal koji se
prosejava nabacuje se na rešetke, klizajući naniže. Materijal manjih
dimenzija od rastojanja između šipki propada, dok veći komadi ostaju iznad
rešetke. Da ne bi došlo do zaglavljivanja materijala prilikom prosejavanja,
presek šipke se pravi da bude trapezast ili trougaon.

Okca rešeta su uglavnom velika, a izrađene su od jake pletene izukrštane

žice. Rešeta su svoju upotrebu našla uglavnom za razdvajanje manjih
količina materijala. Obično su koso postavljena a na njihov gornji kraj se
ubacuje materijal.
Dobošna rešeta i dobošna gruba sita

Dobošna rešeta
Oscilatorska sita

1. Metalni ili drveni ram

2. Pokretne vešalice
3. Šipka
4. ekscentar

Oscilaciona sita
 1. Sanduk
2. Trouglaste pregrade
3. Otvor za materijal
4. Odvod
5. Horizontalni ekscentar
6. Zamajac
7. Klizno ležište

Sistem sita "Rotex"

Vibraciona sita

1. Sito
2. Okvir
3. Šipka
4. Metalna ploča
5. elektromagnet
STEPEN KORISNOSTI SITA

Ocenjivanje prosejavanja se određuje preko stepena korisnosti sita s, a

dato je izrazom:
G pf  100
s  %
G u  g ~f %
100
gde je:
Gpf - masa prosejane frakcije,
Gu - ukupna masa materijala koji se prosejava,
gčf % - sadržaj čiste frakcije u polaznom materijalu.
Vrednosti stepena korisnosti sita s kreću se u granicama 60-75%, a može
dostići i skoro 90%.

Veličinu ovoga koeficijenta određuju sledeće karakteristike:

a) oblik otvora sita i čestica; kuglaste čestice najbolje je prosejavati
kroz kružne otvore dok se izdužene čestice sporije prosejavaju.
b) sa smanjenim otvorima sita i sa smanjenim česticama, smanjuje
se brzina prosejavanja;
c) sa porastom vlažnosti otežava se prosejavanje;
d) debljina sloja materijala iznad sita je značajna, jer ukoliko je sloj
tanji utoliko je prosejavanje bolje;
e) na prosejavanje utiču i brzina kretanja čestica i karakter kretanja;
ako je brzina manja, put materijala je duži i bolji je stepen korisnosti
sita, dužina puta se povećava translatornim oscilacijama sita, brzina
prosevnog kretanja povećanjem nagiba.
f) pojava naelektrisanja usled trenja ima znatan uticaj na prosejavanje.
MEHANIČKE OPERACIJE DOZIRANJE

Dodavanje nekog materijala u uređaj radi mešanja ili prerade u

nekoj tehnološkoj operaciji naziva se doziranje.

Osnovni zadatak ove tehnološke operacije je da se doda tačno

predviđena količina materijala u jednici vremena ili u odnosu na neki
parametar procesa (temperatura materijala, pritisak, vlažnost i dr).

Principi uređaja za doziranje čvrstih materijala mogu biti:

- pužni dozatori

-zvezdasti dozatori,

- vibracioni dozatori itd.

Doziranje tečnih i gasovitih materijala obavlja se pomoću cevnih zatvarača
(ventili, slavine i zasuni)
MEHANIČKE OPERACIJE PELETIRANJE I
BRIKETIRANJE

Peletiranje i briketiranje su tehnološke operacije sjedinjavanja

usitnjenih materijala u krupnije proizvode na bazi uloženog
mehaničkog rada (energije).

Dobijeni proizvodi nazivaju se pelete i briketi. Pelete i briketi

mogu biti cilindrični i prizmatični.

Pelete su proizvodi čija je najveća dimenzija poprečnog preseka

manja od 20 mm. Brikete su veće od ove granice.
MEHANIČKE OPERACIJE MEŠANJE

Mešanje čvrstih materijala je mehanička operacija koja ima

za cilj postizanje homogenosti sastava praškastih smeša.

Primer: spremanje stočne hrane.

Aparat za mešanje zove se mešalica. Postoje horizontalne

i vertikalne mešalice.
Mešenje je mehanička operacija koja ima za cilj postizanje
homogenosti sastava veoma viskoznih smeša.

Ova operacija može se svrstavati u hidrodinamičke operacije, jer je reč

o materijalu koji spada u nenjutnovske fluide.

Primer: mešenje testa, mešenje mesa za kobasice i slične proizvode.

Aparat ze mešenje zove se mesilica.

3. OPREMA KOD MEHANIČKIH I HIDRO
OPERACIJA TRANSPORTA
Vrste opreme kod mehaničkih operacija
transporta

U procesnoj industriji transport čvrstog materijala se

ostvaruje uređajima koji se prema načinu rada dele u
tri grupe:
 
•transportni uređaji neprekidnog transporta;
•transportni uređaji prekidnog transporta (dizalice);
•transporteri podnog i vazdušnog transporta.
Transportni uređaji neprekidnog transporta

Uređaji sa vučnim elementom:

•Trakasti transporteri,
•Redleri,
•Elevatori,
•Konvejeri.
 
Uređaji bez vučnog elementa:
•Zavojni transporteri,
•Vibracioni i inercioni transporteri,
•Valjkasti transporteri,
•Pneumatski transporteri,
•Hidraulični transport,
•Gravitacioni transporteri.