АКАДЕМИЈА ТЕХНИЧКО ВАСПИТАЧКИХ СТРУКОВНИХ

СТУДИЈА НИШ – ОДСЕК ВРАЊЕ

ЗАВРШНИ РАД
ПРОРАЧУН,ОСОБИНЕ И ОСНОВНЕ
КАРАКТЕРИСТИКЕ ДВОСТЕПЕНОГ РЕДУКТОРА
СА ЦИЛИНДРИЧНИМ И ПУЖНИМ ЗУПЧАСТИМ
ПАРОВИМА

Студент: Ментор:
Рангелов Арсен 363/МИ Др Слободан Стефановић
 УВОД
,,Машински елементи" како сам назив каже, проучавају машинске елементе и машинске системе у
циљу решавања проблема који су везани за машинство. Машинки елементи служе да стекнемо знања за
решавање задатака, прорачуна, степена сигурности као што је носивост, радна способност, век трајања.

Структуру машинских елемената чине машински делови.

Машински елементи могу да се поделе на опште и посебне.

Општи проучавају елементе за везу Машинске спојеве, преноснике снаге (где се механички
преносници најдетаљније обрађују), елементе за обртно кретање, спојнице, лежајеве, елементе за
течности и гасове.

Посебни машински елементи се користе само на ограниченом скупу машина нпр. Коленасто вратило на
клипним машинама или клипови, клипњаче, вентили.
 ПРЕНОСНИЦИ СНАГЕ
Преносник снаге може да се дефинише као машина која служи да преноси снагу од погонске до
радне машине.
Погонске машине имају обично константну или приближно константну угаону брзину, уз константан
обртни моменат. Веће смањење минутног броја обртаја код погонске машине у већини случајева
доводи и до смањења обртног момента, што је врло неповољно за радну машину, јер она захтева велике
обртне моменте при малим брзинама, због тога је употреба преносника снаге од велике важности.
Механички преносници преносе енергију односно обртни момент и угаону брзину на два основна
начина: обликом или трењем – приањањем, а употребљавају се:

- ако је брзина погонског вратила превелика,

- ако се осе погонске и
гоњене машине не подударају,
- ако један погонски зупчаник мора покретати
више гоњених зупчаника и
- ако је потребно избећи критичну брзину
обртања.
 ЗУПЧАСТИ ПРЕНОСНИЦИ СНАГЕ

Зупчасти преносници снаге се примењују када је потребан тачан преносни однос,

припадају групи преносника који оптерећење преносе зупцима и када је мало
растојање између погонске и радне машине.

Није потребан посебан преносни део као код ременог преноса или ланчаног

преноса. Ако се у спрези налазе два или више зупчаника, говори се о зупчстом
преноснику (нпр. Редуктор слика 1.)
Зупчаник је обртни машински елемент који
служи да преноси снагу применом силе на зубце
(зубе) другог зупчаника, за промену броја обртаја,
промену обртног момента, трансформацију обртног
кретања у праволинијско применом зупчасте летве.
Може бити са правим, косим, кривим или
стреластим зупцима.
Слика 1. Зупчасти преносник( Редуктор)
 РЕДУКТОРИ
Редуктор механички преносник снаге који служи да пренесе снагу са погонске на радну машину и да
при томе број обртаја и обртни момент на вратилу погонске машине прилагоди потребном броју обртаја
и обртном моменту на вратилу радне машине. На слици Слика 2. можемо да видимо електромотор
који је повезан са једностепеним редуктором.
Редуктор се састоји од једног или више пари зупчастих преносника смештених у посебно кућиште.
Требају бити мањих димензија, јефтини за одржавање и издржљиви на преоптерећење, да имају добро и
ефикасно подмазивање преносника, да су добро заптивени и лаки за транспорт.

Радни преносни однос преносника:

Преносни однос код редуктора је већи од један i1,

односно уколико је радни преносни однос већи од један
уграђује се редуктор. Редуктор служи да смањи број
обртаја а повећа обртни момент. Ако је преносни
однос мањи од један i<1 тад се користи
мултипликатор.
Слика 2. Електромотор са јендостепеним редуктором
Излазна снага у редуктору је увек мања од улазне за неку снагу Po која се губи на разне отпоре
и која се већим делом претвара у топлоту. Ако је редуктор вишестепени онда је укупни степен
искоришћења једнак производу степена искоришћења појединих преносних парова.

Важна карактеристика код редуктора јесте да је однос излазног и улазног момента једнак производу
укупног степена искоришћења и преносног односа. Овај однос окарактерише способност преносника
да повећа обртни момент на рачун смањења броја обртаја.

Двостепени редуктор је приказан на слици (Слика 3.)

Слика 3. Двостепени редуктор.

 ПРОРАЧУН И ОСОБИНЕ ДВОСТЕПЕНГ РЕДУКТОРА СА ПУЖНИМ ПАРОМ

Пужни зупчаници се употребљавају за вратила која се мимоилазе чије се осе укрштају најчешће
под углом од 90° Слика 4.). Код пужних парова мали зупчаник се назива пуж и има облик сличан
навојном вретену а велики зупчаник се назива пужни зупчаник и има облик прилагођен облику
пужа.
Пуж пужног редуктора може бити изнад, испод или са стране пужног точка.
На слици (Слика 5.) је приказан пужни редуктор, пуж се налази изнад пужног точка.

Слика 4. Пужни пар Слика 5. Пужни редуктор

 КАРАКТЕРИСТИКЕ ПУЖНОГ РЕДУКТОРА

Двостепени пужни редуктор се одликује смиреним бешумним радом и примењује се за велике

преносне односе од i =50  8000.
Максимални обртни момент на пужном зупчанику је до 2∙106 Nm, а обимна сила може бити и до 800 KN
а пречник пужног зупчаника може бити до 2000 mm.

Довод и одвод снаге и на пужу и на пужном зупчанику могућ је са обе стране, што омогућује
међусобно повезивање већег броја пужних преносника, у циљу гранања односно развођења енергије.

Истовремени захват већег броја зубаца (најчешће 2...4) уз линијски додир спрегнутих бокова, омогућује
релативно велику носивост пужних зупчаника. При томе се захтева одговарајуће уходавање преносника.

Основно подручје примене пужних преносника је за бројеве обртаја до 3000 obr min и мања осна
растојања (s ≤ 160 mm ).
Пужни редуктори се могу израдити и изједна ако је у питању јако мали пречник зупчаника.
Могу се извести као самокочећи преносници, што им омогућује већу примену.
На слици Слика 6. можемо да видимо конструктивно извођење двостепеног пужног редуктора са
деловима који су означени бројним ознакама, ребра за хлађење се налазе са доње стране.
•Номинална снага овог
1-пуж типа ZC, израђен од челика за
редуктора је P=45kW цементацију, брушен,
•Број обртаја n1=2500 obr/min; 2-пужни зупчаник,
•Преносни однос i = 90 3-тело пужног зупчаника од
конструкционог челика,
4 - кућиште са ребрима израђено од
SL 200,
5-ребра,
6-отвори за испуштање уља
7 -поклопац
8-радијални прстен за заптивање
9-центрифугални прстен
10-канал за враћање уља
11-прстенасти куглични лежај за мања
оптерећења
12–зупчаник који служи за покретање
пужа
13–завртњеви за спајање кућишта
14–ексцентар пужног зупчаника
Слика 6.Двостепени пужни редуктор
 ИЗБОР ОСНОВНИХ ВЕЛИЧИНА ПУЖА
При избору основних величина пужа и пужног зупчаника полази се од ограничења која се при томе
постављају, а која су најчешће везана за расположиви простор за уградњу преносника односно за
унапред дефинисано осно растојање, могућност коришћења квалитетних материјала, расположиве
технологије за израду, услова експлоатације, и др.

Пуж се најчешће израђује изједна са вратилом, чиме

се постиже компактна конструкција и већа крутост.
Слика 7.

Изузетно, код мањих снага, пуж и вратило могу се Слика 7.

извести из два дела. Слика 8.

Код мањих димензија венац и тело пужног зупчаника

могу бити израђени од истог материјала.

Користи са веза подешеним завртњевима, уз знатан

преклоп између венца и тела зупчаника. Слика 9.
Слика 8.
Слика 9.
 ГЕОМЕТРИЈСКЕ МЕРЕ ПУЖНОГ ПАРА

Спрезање цилиндричног зупчаника са зупчастом летвом, може да се замени транслаторним кретањем

праве у односу на кружницу. С обзиром да пуж има облик навојног вретена, то се окретање пужа око
сопствене осе може заменити транслацијом у правцу ове осе.

На слици (Слика 10.) је дат геометријски однос пужног пара, где су три зупца у такозваној спрези
Z=3. Овакав цилиндрични зупчасти пар назива се еквивалентни цилиндрични зупчасти пар, и на
основу њега се врши анализа облика спрегнутих бокова пужног пара.

Преносни однос пужног пара не може као код

цилиндричног зупчастог пара, да се дефинише као
однос угаоне брзине улазног (погонског) вратила према
илазном (гоњеном) вратилу, већ се одређује као однос
бројева зубаца пужног зупчаника Z2 и пужа Z1, односно:

Слика 10. Геометријски однос пужног пара

 Ако се са γm означи угао средње завојнице пужа, са pz - ход завојнице пужа, а са dm1 - пречник средњег
цилиндра пужа, онда између ових величина постоји зависност која се представља као:

Ход завојнице пужа Pz , се добија као Pz =z1∙p, где p аксијални корак, z1 представља број навоја који се
истовремено обавијају око осе пужа (z1=1 - једноходи пуж, z1 =2,3,4...- вишеходи пуж). У пресеку равни
пужа која је нормална на његову осу јасно могу да се уоче зупци пужа, најчешће се z1 креће у границама
z1 = 1...6.

  Пужни број је показатељ величине пужа и он одређује радијалне димензије пужа, независно од
величине пужног зупчаника. Вредности пужног броја су стандардизоване и крећу се у границама
q = 7...20, веће вредности пужног броја бирају се за спороходе, а мање за брзоходе пужне парове.

Модул пужа представља основни параметар преко кога се одређују скоро све димензије зубаца и зупчаника,
може да се одреди преко формуле:
 ПРОРАЧУН НОСИВОСТИ ПУЖНИХ ПАРОВА

У току спрезања између бокова зубаца пужа и пужног зупчаника преноси се одговарајућа нормална
сила FN, Слика 11. која доводи до знатних површинских притисака. Ови притисци током рада могу
довести до разарања бокова зубаца услед питинга.

Између спрегнутих бокова постоји знатно клизање, што има за последицу хабање бокова и знатне
губитке енергије. Енергија се при томе претвара у топлоту, која доводи до загревања преносника,
нарушавања његовог исправног рада, а у критичним случајевима и до зарибавања.
Препоручује се стална провера степена сигурности против лома зупца у подножју у односу на
смицање.
Постоји међусобна зависност између појединих оштећења код пужног пара. Тако на пример развој
питинга може бити заустављен кроз увећано хабање бокова зубаца.

Слика 11. Дејство нормалне силе на пуж

На основу напред изложеног следи, да при прорачуну носивости пужних преносника треба извршити
проверу:

•степена сигурности против разарања бокова зубаца (питинг),

•степена сигурности против хабања бокова зубаца,
•степена сигурности против лома зупца у подножју,
•степена сигурности у односу на загревање,
•стерена сигурности у односу на зарибавање,
•степена сигурности у односу на савијање вратила пужа.

Питинг представља разарање бокова зубаца и

карактерише се појавом малих јамица и рупица
величине од неколико десетина микрометара
до 0,2 мм.

Оптерећење бокова зубаца услед питинга

Слика 12.. Почетни питинг Слика 12, а
прогресивни питинг Слика 12, б.
Слика 12, а почетни питинг, Слика 12, б прогресивни
питинг
 ОБЛИЦИ ПУЖНИХ ПАРОВА И БОКОВА ЗУБАЦА
Према облику пужа, пужни парови могу бити цилиндрични или глобоидни.
Глобоидни пужни парови се ређе примењују јер је скупља израда, теже склапање и знатно смањен
степен искоришћења услед хабања. Имају примену за преноснике са јачим оптерећењем, где се остварује
већи степен искоришћења.
Код цилиндричних пужних парова, темена и подножна површина пужа су у облику кружних
цилиндара, а темена и подножна површина пужног зупчаника су прилагођене подножној и теменој
површини пужа и имају облик кружних торуса.

Цилиндрични пужни парови су једноставни за израду

и уградњу. На слици Слика 13. можемо да видимо разне
облике цилиндричних пужева.
Пужни парови типа ZA, ZN, ZI и ZK имају приближно
исту носивост и губитке енергије и слични су у погледу
стварања слоја уља између спрегнутих бокова.

Пуж ZC има боље подмазивање, већу носивост бокова и

мање енергетске губитке. Најједноставнији су за брушење и
за контролу пужеви типа ZI, па се они и чешће примењују.
Слика 13. Разни облици цилиндричних пужева.
 ВРСТЕ СИЛА НА ПУЖУ

У нормалном пресеку на бок зупца у кинематској тачки C између спрегнутих бокова зубаца пужа и
пужног зупчаника делује нормална сила FN Слика 14..
Сила FN разложена је на компоненте у радијалном правцу Fr и на компоненте у тангентном правцу
Fn.

У правцу бочне линије делује сила трења

Fm која са силом FN даје резултујућу силу
F. Конпоненте силе F у аксијалном и
тангентном правцу, представљају аксијалну
Fа и обимну Ft силу у односу на пуж,
односно пужни зупчаник.

Смер обимне силе на пужном зупчанику

(гоњени зупчаник) поклапа се са смером
обимне брзине у тачки додира, док је код
пужа (као погонског зупчаника) супротно.

Слика 14. Приказ дејства силе на бок зубаца

Без обзир да ли је пуж погонски или је пужни зупчаник погонски , силе које се одређују су исте али се
разликују по формулама.

Силе које се одређују су :

Номиналне обимне силе,

Аксијалне силе,
Радијалне силе.
Код пужних парова опасни су радни напони само у подножју зубаца пужног зупчаника, с обзиром да
су они мање отпорни и мање издржљиви у односу на зупце пужа.
У подножју зупца пужног зупчаника влада сложено напрезање где доминира напрезање на смицање и
савијање.

Као меродавни напон за прорачун носивости подножја зубаца узима се тангентни напон од смицања,
али се и савијање узима у обзир преко фактора облика F.

Фактор облика зубаца F узима у обзир расподелу оптерећења по ширини зупца као и увећање
напрезања због хабања подножја зупца.
 ГУБИЦИ ЕНЕРГИЈЕ И СТЕПЕН ИСКОРИШЋЕЊА

Укупни губици енергије односно снаге код пужних преносника састоје се од губитака снаге услед
отпора клизању пужног пара у току спрезања PGz, губитака снаге у лежајима PGL и губитака снаге
при празном ходу PGo, односно:

Ако се са P1 означи снага на пужу, а са P2 снага на пужном зупчанику онда степен искоришћења
пужног преносника може да се одреди према:

За случај да је пуж погонски: За случај да је пужни зупчаник погонски :

На степен искоришћења утиче врста материјала пужа и пужног зупчаника, тип пужа, врста
средства за подмазивање, обимна брзина. Са повећањем обимне брзине лакше се ствара уљни филм
између спрегнутих бокова па самим тим расте и степен искоришћења.
 СТЕПЕН СИГУРНОСТИ ПРОТИВ САВИЈАЊА ВРАТИЛА ПУЖА

Вратило је ротирајући машински елемент, обично кружног попречног пресека, које се користи за
пренос снаге од погонке машине до радне машине, оптрећено је на савијање и увијање.

Вратило пужа оптерећено је радијалном силом Frm и обимном силом Ftm, које доводе до знатног
савијања самог вратила, с обзиром на релативно велико растојање између ослонаца. Аксијална сила на
пужу доводи до незнатних деформација вратила пужа, па се најчешће занемарује.

Услед савијања долази до угиба вратила, који може да доведе до сметњи при спрезању. Обимна сила
зависи од силе трења на боковима зубаца, тако да у случају недовољног подмазивања расте сила трења,
при чему долази до знатног угиба вратила пужа.

Ово може довести до смањења трага ношења и до локалног преоптерећења бокова зубаца. Због тога
је неопходна провера савијања вратила пужа.  Критичне вредности угиба задају се у односу на модул
m: δkr = 0,01. Степен сигурности против савијања вратила пужа једнак је:

- Угиб вратила
 КОНСТРУКЦИЈА КУЋИЦЕ И ХЛАЂЕЊЕ ПУЖНОГ РЕДУКТОРА

Кућице пужних редуктора обично су сложенијег облика него кућице цилиндричних или конусно-
цилиндричних редуктора. То је обично последица узајамног положаја пужа и пужног зупчника, као и
повећаног проблема хлађења који се често решава употребом ребара за хлађење.

Кућица пужног редуктора може да се гради као једноделна. Тада се при склапању пужни зупчаник
увлачи кроз велики поклопац постављен на једној страни кућице. Дводелна кућица знатно
поједностављује склапање и подешавање.

На слици (Слика 15.) видимо пужни редуктор са

вештачким хлађењем.

Пужни редуктори су релативни оптерећењији од

цилиндричних , јер при истом међусобном ратојању
обично имају знатно већи излазни обртни момент.

Слика 15. Пужни редуктор са вештачким хлађењем.

Код пужних редуктора је обавезно да се врши топлотни
. прорачун. Уколико тај прорачун покаже да
су зидови кућице довољни да одведу сву развијену топлоту, конструише се кућица без ребара за
хлађење. Ако то није случај, природно хлађење се појачава повећањем спољне површине кућице
путем ребара. Ребра за природно хлађење постављају се вертикално, тј. у правцу природног струјања
ваздуха.

 Ако топлотни прорачун покаже да се природним путем не може

одвести сва топлота и поред примене ребара, тада се уводи вентилатор
који појачава ваздушно струјање око ребара, у овом случају ребра се
постављају у правцу ваздушне струје вентилатора Слика 16..

Вентилаторско коло се може поставити непосредно на улазно вратило

редуктора. Ваздух који вентилатор потискује спроводи се између ребара
посебним лименим усмерачима који обавијају ребра, што је
контруктивно најједноставније или се спроводи кроз посебне канале у
двоструким зидовима кућице.

Слика 16. Вентилатор

 ТОПЛОТНИ ПРОРАЧУН

При употреби зупчастих преносника неизбежно се јављају губици енергије (на савлађивање трења
при спрезању зупчаника, у лежиштима и заптивачима, на хидрауличне отпоре – бућкање уља у
кућици).
Рад који се троши на савлађивање ових отпора се претвара у топлоту (топлота трења) услед чега се
редуктор загрева.
Количина топлоте која се ослободи у редуктору се одређује по обрасцу:

[kw
Овде је:
P[kw - снага погонске машине,
 - степн искоришћења редуктора.

Топлота трења преноси се преко мазива на кућицу редуктора, а затим се одводи природним или
вештачким (појачаним хлађењем помоћу вентилатора.
Природно хлађење задовољава код редуктора са већим димензијама кућице при релативно малом
оптерећењу и са високим степеном искоришћења као и код редуктора који раде са прекидима.
Количина топлоте која се одводи код природног хлађења редуктора кроз зидове кућице се добија по
обрасцу:

[kw
Овде је:
S [m2 – површина хлађења кућице редуктора
 [С – температура уља у кућици
 0 [С – температура околног ваздуха
α - коефицијент одвођења топлоте

Ако се у редуктору производи толика количина топлоте да се посредством кућице не може одвести
на околину, температура уља ће порасти изнад допуштене вредности и редуктор може да се прегрева.
У том случају за постизање стационарног режима рада при вишим температурама, неопходно је
појачати хлађење. Са природног се прелази на вештачко хлађење помоћу вентилатора.
 ПОДМАЗИВАЊЕ ПУЖНОГ РЕДУКТОРА

Од средстава за подмазивање пужних парова захтева се смањење отпора клизања и губитака енергије уз
повећано одвођење топлоте и смањење површинског притиска спрегнутих бокова.

За подмазивање пужних парова могу да се примењују минерална уља са EP- адитивима, која нису скупа
и дају релативно добре коефицијенте трења и добру издржљивост бокова у односу на хабање. Ипак
првенствено се примењују синтетичка уља која су знатно боља у односу на минерална, чиме се постиже и
већа носивост. Ова уља су међутим скупља од минералних.

За показивање нивоа уља у кућишту потребно је

предвидети показиваче нивоа уља. Ниво уља у
кућишту је од велике важности за дуже време трајања
зупчаника, правилан рад, за смањење трења и
правилно подвазивање елемената у самом редуктору.
Мерење нивоа уља се може вршити помоћу шипке,
округлог показивача и цевног показивача. На слици
Слика 17. видимо цевни показивач нивоа уља.

Слика 17. Цевни показивач нивоа уља.

 ЗАКЉУЧАК

Пужни редуктор је зупчасти пар који се примењује за вратила која се мимоилазе. Мали зупчаник има
облик сличан навојном вретену и он се назива пуж а велики зупчаник се назива пужни зупчаник и има
облик прилагођен облику пужа. Положај пужа и пужног зупчаника је симетричан у односу на заједничку
нормалу оса обртања и у току спрезања бокови њхових зубаца имају линијско додиривање. Деле се на
једностепене и двостепене, двостепени се користе за веће преносне односе од i= 50  8000.

Конструкција кућице је сложенија због самог облика и положаја пужа и пужног зупчаника. Довод и
одвод снаге и на пужу и на пужном зупчанику могућ је са обе стране, што омогућује међусобно
повезивање већег броја пужних преносника, у циљу гранања односно развођења енергије. Пуж може да
се израђује изједна са вратилом, код мањих снага пуж и вратило могу се извести из два дела.

Максимални обртни момент на пужном зупчанику је до 2∙106 Nm, а обимна сила може бити и до 800
KN. Укупни губици енергије односно снаге код пужних преносника састоје се од губитака снаге услед
отпора клизању пужног пара у току спрезања , губитака снаге у лежајима и губитака снаге при празном
ходу..
 ЛИТЕРАТУРА

1. Глигорић. Р,Машински елементи, Едиција,,Основни уџбеник”Пољопривредни факултет универзитета у Новом

Саду,1954.год.
2. Лазовић,Т,Машински елементи 1 – Збирка задатака, Машински факултет Београд, 2016.год.
3. М. Трбојевић, М. Јанковић, ,,РЕДУКТОРИ” Научна књига – Београд, 1988. год.
4. М. Трбојевић, М. Јанковић ,,РЕДУКТОРИ” Научна књига – Београд, 1977. год.
5. М.Огњановић: МАШИНСКИ ЕЛЕМЕНТИ, Београд, 2003. год.
6. Милтеновић, В, Машински елементи – облици, прорачун, примена Универзитет у Нишу, Машински факултет,
Ниш – 2007.год.
7. Николић, Д, Јањић, Ј. Машински елементи, Висока школа примењених струковних студија, Врање, 2009. год.
8. С. Јовичић ,, ОСНОВИ КОНСТРУИСАЊА” Крагујевац, 2002. год.
9. Стефановић,С, Машински елементи 1, Скрипта, Свеска са предавања, 2019.год .

•https://natalijadikovic.weebly.com
•https://sh.wikipedia.org/wiki/Reduktor
•https://www.ansalsteel.rs/reduktori
•https://www.кumakis.rs/reduktori.