SADRŽAJ

1. Uvod ............................................................................................................................3
2. Privredni razvoj ...........................................................................................................4
3. Faktori privrednog razvoja ..........................................................................................7
3.1. Stanovništvo .........................................................................................................8
3.2.Prirodni resursi ......................................................................................................10
3.3.Kapital ...................................................................................................................11
3.4.Tehnologija ...........................................................................................................12
4. Savremeni faktori privrednog razvoja ........................................................................13
4.1.Informacija ............................................................................................................13
4.2.Ekonomija obima ..................................................................................................13
4.3.Sinergetski efekat ..................................................................................................14
4.4.Tehnologija ...........................................................................................................14
5. Zaključak ....................................................................................................................15
6. Literatura ....................................................................................................................16

2
 1. UVOD
Privredni razvoj predstavlja, kako i sam naziv kaže, razvoj privrede u određenoj zemlji,
odnosno na datoj teritoriji. Razvoj jedne privrede zavisi od razvoja različitih delova te
privrede, kao što su ekonomija, pravo, informaciona tehnologija itd.

Različti faktori utiču na razvoj privrede, ali ono što je specifčno za savremeno doba jeste da se
čovek stavlja centar pažnje. Odnosno, privredni razvoj ima smisla samo ako omogućava bolji
život većini stanovništva u jednoj zemlji.

Privredni razvoj je bitan jer predstavlja pokazatelj nivoa razvijenosti zemlje, odnosno
pokazuje dokle je jedna zemlja stigla u procesu razvoja kao i kakvi su njeni izgledi za dalje
napredovanje.

3
 2. PRIVREDNI RAZVOJ
Privredni razvoj je složen ekonomski i društveni proces, kojim se jedna zemlja postepeno
oslobađa ekonomske nerazvijenosti i siromaštva,dostižući sve više razvojne nivoe.

Privredni razvoj je sastavljen iz dve osnovne komponente:

1) Privrednog rasta
2) Promena u strukturi privrede

Privredni rast predstavlja povećanje nacionalne proizvodnje tokom vremena. To povećanje

može se izražavati ukupno za celu zemlju ili po glavi stanovnika (per capita). Iako često
dolazi do mešanja izmežu pojmova privredni razvoj i privredni rast, treba imati u vidu da je
privredni rast uži pojam od privrednog razvoja i da predstavljatek jedan njegov deo.

Promene u strukturi privrede se najviše izražavaju kroz promene u proizvodnoj strkturi,

odnosno kroz učešće pojedinih delatnosti u ukupnoj proizvodnji. Osim kroz ove pokazatelje,
promene u strukturi privrede možemo uočiti i kroz promene u raspodeli proizvodnih činilaca
po određenim delatnostima, promene u strukturi uvoza i izvoza, teritorijalnom razmeštaju
ekonomske aktivnosti itd.

Teorije privrednog razvoja

Postoje različite definicije privrednog razvoja u zavisnosti od vremena u kome se definiše

ovaj pojam, što takođe zavisi i od faktora koji u tom vremenskom periodu utiču na privredni
razvoj.

Prvi put se sa pojmom privrednog razvoja srećemo još kod Adama Smita i njegovog dela
„Istraživanje prirode i uzroka bogatstva naroda“. U ovom delu, Adam Smit je ono što mi
danas nazivamo privrednim razvojem nazivao prirodnim uvećanjem bogatstva.

Međutim, tada ovaj pojam nije bio toliko u upotrebi, sve do njegovog povratka nakon Drugog
svetskog rata. Kraj četrdesetih i pedesete godine predstavljaju u tom smislu pionirsko
razdoblje nove razvojne ekonomije. Teorija razvoja je nastala iz preke potrebe da se
takozvanim zemljama u razvoju pruži pomoć, jer se većina njih tek oslobodila kolonijalnog
ropstva i pokušavaju da izađu iz siromaštva. U centru teorije privrednog razvoja, u ovo doba,
bila je opsednutost rastom proizvodnje. Iako rast proizvodnje nije bio krajnji cilj, on je
preuzeo ulogu sredstva kojim se dostiže povećanje blagostanja stanovništva. Međutim, i pored
impresivnih rezultata koji su postignuti u povećanju proizvodnje, životni nivo većine
stanovništva u tadašnjim zemljama u razvoju ostao je uglavnom nepromenjen ili se čak i
pogoršao.

S obzirom da ovakav koncept privrednog razvoja nije dao očekivane rezultate, početkom
sedamdesetih godina dolazi do pojave novog koncepta privrednog razvoja. Privredni razvoj
sada pored rasta proizvodnju, kao bitne faktore klasifikuje i problem zaposlenosti, siromaštva
i raspodelu dohotka.

4
Razvoj koji za rezultat ima ekspanziju ukupne proizvodnje i dohotka kvalifikuje se sada kao
karkatura ideje razoja. Krajem šezdesetih i početkom sedamdesetih, takođe, dolazi i do rasta
interesovanja za probleme prirodnog okruženja. Na to je prvenstveno uticalo nepovoljno
stanje životne sredine izazvano privrednim rastom, ali i strahovanje od oskudice osnovnih
prirodnih resursa na kojima počiva moderna proizvodnja. Preovladava shvatanje da privredni
rast sam po sebi ne predstavlja problem, ali da mora biti pravilno shvaćen jer jedino takav
može da predstavlja rešenje.

Polovinom sedamdesetih godina u središte rasprave o privrednom razvoju dospeva koncept

osnovnih potreba (basic needs). Zagovornici ovog koncepta polaze od uverenja da se napori
društva moraju direktno usmeriti na borbu protiv siromaštva. U programe razvoja privrede
unose se kao osnovni ciljevi zadovoljenje osnovnih potreba najnižih slojeva stanovništva. To
su najlešće potrebe za hranom, vodom, odećom, obućom, prostorom za život, sanitarnim
uređajima, prevozom, zdravstvenom zaštitom i obrazovanjem.

Devedesetih godina dvadesetog veka, iz koncepta osnovniih potreba dolazi do stvaranja

koncepta ljudskog razvoja. Koncept ljudskog razvoja ide korak dalje od koncepta osnovnih
potreba i on se ne ograničava samo na nerazvijene zemlje već predstavlja koncept kojim se
dostiže viši nivo blagostanja u svim zemljama sveta. Takođe, ne ograničava se samo na
dostizanje i ispunjenje elementarnih potreba stanovništva već ima u vidu sve moguće ljudske
potrebe. Koncept ljudskog razvoja stavlja čoveka u centar pažnje. Osnovni cilj ovog koncepta
i ekonomskog razvoja jeste stvaranje takvog ambijenta za ljude koji će im omogućiti dug,
zdrav i kreativan život. Ljudski razvoj se definiše kao širenje mogućnosti izbora, odnosno
povećanje broja opcija koje se nalaze pred ljudima. Na svim nivoima razvijenosti jedne
zemlje, tri opcije zaslužuju posebnu pažnju. Reč je o mogućnosti da se vodi dug i zdrav život,
da se stiče znanje i da se raspolaže resursima dovoljnim za pristojan životni standard. Ako ove
ključne opcije nisu raspoložive, mnoge druge prilike ostaju nedostupne. Dakle, prema ovom
konceptu ljudi presdstavljaju i sredstvo i cilj privrednog razvoja.

Pojam ljudskog razvoja sadrži u sebi 4 bitne komponente:

• Pravičnost – svaki čovek mora da ima jednak pristup opcijama koje se nude kao i
drugi ljudi. Šta ljudi rade sa njima to nije bitno, bitno je samo da su mogućnosti svima
iste.
• Održivost – izražava odgovoran stav prema budućim naraštajima. Predstavlja stav da
naredne generacije moraju da imaju iste mogućnosti za razvoj kao i sadašnje
generacije, odnosno ne smemo uništiti resurse koji danas postoje, već moramo stvoriti
nove za naredne generacije.
• Produktivnost – predstavlja investiranje u ljudske resurse i omogućavanje ljudima da
maksimalno iskoriste svoje potencijale.
• Osposobljenost – znači da su ljudi u mogućnosti da biraju po svojoj sopstvenoj volji
između većeg broja mogućnosti koje im se nude.

5
Krajem dvadesetog veka na osnovu koncepta ljudskog razvoja, dolazi do pojave koncepta
održivog razvoja. Održiv razvoj se definiše kao razvoj koji zadovoljava potrebe sadašnjih,
bez ugrožavanja sposobnosti budućih generacija da podmire njihove vlastite potrebe. Pod
održivim razvojem se u širem smislu podrazumeva razvoj koji je ekonomski, socijalno i
ekološki održiv. Koncept održivog razvoja pokreće pitanje karaktera ekonomskog rasta i
raspodele njegovih rezultata, ali ne postavlja fizičke i tehnološke barijere za povećanje
proizvodnje. On zapravo ističe da je rast važan, ali ne svaki rast i ne rast po svaku cenu.

6
 3. FAKTORI PRIVREDNOG RAZVOJA
Proces privrednog razvoja predstavlja sintezu delovanja velikog broja ekonomskih i
vanekonomskih faktora, međusobno različitih po prirodi, značaju i intenzitetu pri ostvarivanju
rezultata tog procesa.

Faktori privrednog razvoja predstavljaju određene činioce koji imaju najveći uticaj na razvoj
jedne privrede. S obzirom na različitost postojanja teorija privrednog razvoja, postoje i
različiti faktori koji utiču na privredni razvoj, a prema kojima su i nastale različite definicije
privrednog razvoja. Uloga faktora se tokom vremena menjala, pre svega u zavisnosti od
političkih okolnosti u kojima se celokupan svet nalazio, ali takođe se menjala i sa
razumevenjem i otkrivanjem ili nastajanjem novih činioca koji doprinose ekonomskom
razvoju.

Postoji više podela faktora privrednog razvoja. Prema jednoj podeli, faktori su:

• Zemlja i ostali prirodni izvori

• Proizvodna sredstva – fizički kapital
• Rad i ljudski kapital
• Zaposlenost i distribucija dohotka
• Tehnološke promene
• Ekonomija obima
• Organizacija

Prema drugoj podeli, u faktore koji utiču na privredni razvoj spadaju:

o Osnovni ili primarni faktori (stanovištvo i njegova struktura, nivo, raspoloživost

prirodnih resursa, veličina zemlje)
o Prirodno – sistemski faktori (dominantni oblik svojine, sistem i mehanizam donošenja
odluka, koordinacioni i upravljački mehanizam)
o Dejstvo ekonomske i razvojne politike

Podela, prema kojoj ćemo i objasniti značaj pojedinih faktora, sadrži sledeće činioce koji
utiču na privredni razvoj:

1. Stanovništvo (radna snaga)

2. Prirodni resursi
3. Kapital
4. Tehnologija

7
 3.1.Stanovništvo

Stanovništvo kao faktor privrednog razvoja je bitan sa tri stanovištva – kao ljudski potencijal,
kao etnički sastav i kao istorijsko nasleđe. Stanovništvo je svojim obimom, dinamikom i
strukturom izvor radne snage, tj. ljudskog rada. Ljudski rad sa stanovišta privrednog razvoja
ima dvostruku ulogu. Na jednoj strani predstavlja prirodni okvir za osiguranje radne snage
kao nezamenljivog elementa proizvodnog procesa koji ostvaruje i pokreće ekonomski razvoj.
Na drugoj strani njegovo brojno stanje i visina dohotka koji ostvaruje, opredjeljuje obim i
strukturu proizvodnje u okviru jedne zemlje. Za ekonomski razvoj, u prvom redu su značajne
strukture ljudskog faktora koje se odnose na radnu snagu, a to su odnos aktivnog i
izdržavanog stanovništva, obrazovna – kvalifikaciona struktura i ekonomsko – socijalna
struktura.

Pri tome je potrebno posebno podvući značaj stepena obrazovanja, odnosno stručne
kvalifikacije radne snage s obzirom da je taj kvalitet ne samo pretpostavka za savremeni
ekonomski razvoj koji karakterišu ubrzane tehničko – tehnološke promene, nego i
pretpostavke za efikasnije korišćenje ostalih faktora ekonomskog razvoja. Kvalitet ljudskog
faktora, posebno nivo obrazovanja i sposobnost rešavanja postojećih tehnoloških, ekonomskih
i političkih problema, u savremenim uslovima je jedan od najvažnijih faktora privrednog
razvoja. Značaj visokokvalifikovane radne snage ogleda se i u činjenici da najrazvijenije
zemlje sveta imaju najveći procenat visokokvalifikovane radne snage. Zemlje u razvoju i
nerazvijene zemlje imaju manji broj visokokvalifikovane, a veći broj srednje i
nižekvalifikovane radne snage.

Slika 1: Obrazovanje u svetu

8
Kada posmatramo značaj stanovništva u društvenoj proizvodnji, ne treba izgubiti iz vida
činjenicu da u ovoj proizvodnji učestvuje samo radno aktivno stanovništvo, dok u potrošnji
proizvedenih vrednosti učestvuje celokupno stanovništvo jedne zemlje. Aktivno stanovništvo
je kreator društvenog proizvoda i nacionalnog dohodka,dok neaktivno stanovništvo učestvuje
u potrošnji ovih vrednosti, bez doprinosa u njihovom stvaranju. Zbog toga je obim društvene
proizvodnje uslovljen učešćem aktivnog stanovništva u ukupnom stanovništvu. Ukoliko
naveden elemenat zauzima povoljno mesto, tada je stanovništvo izuzetno značajan faktor
visoke proizvodnje. Zemlje poput Singapura, ali i mnogih zemalja Zapadne Evrope u
mogućnosti su da proizvode mnogo više dobara od zemalja koje imaju i po nekoliko puta više
stanovnika. Struktura ekonomski aktivnog stanovništva uslovljena je, pre svega, stepenom
razvoja proizvodnih snaga društva, naročito u industriji i poljoprivredi.

Veoma je bitan značaj stanovništva iz ugla njegovog etničkog sastava i iz ugla istorijskog
nasleđa. Naime, stanovništvo predstavlja najveći izvor znanja i istorije koja je na
geografskom prostoru jedne zemlje protekla. Ta znanja, ali i običaji, verovanja i druge
pojedinosti su nešto što se prenosi sa kolena na koleno, i to zapravo predstavlja kulturu jednog
naroda. Takva kultura predstavlja osnovu privrednog razvoja jedne zemlje jer on zavisi i od
mentaliteta ljudi koji žive u toj zemlji.

9
 3.2.Prirodni resursi

Prirodna bogatstva su prirodni izvori koje poseduje neka zemlja, kao što su nafta i plin, voda i
mineralni izvori. Neke zemlje poput naftom bogatih zemalja Bliskog Istoka ostvarile su
gospodarski rast isključivo na temelju njihovih rezervi blagom. Prirodna bogatstva su samo
jedan od četiri faktora razvoja i nisu isključivi pokazatelj ekonomskog blagostanja neke
zemlje. Mnoge zemlje (kao što je Japan) imaju vrlo malo prirodnih bogatstavaa opet
predstavljaju privredno najrazvijenije zemlje sveta. Prirodni resursi u najširem smislu
(veličina i kvalitet zemljišta, šumsko bogatstvo, rudno bogatstvo, klima,geografski položaj,
prirodne ljepote i dr.) predstavljaju značajan faktor ekonomskog razvoja, jer od većeg ili
manjeg prisustva ovih dobara u nekoj zemlji, pri datim drugim faktorima razvoja, zavise
njegova dinamika i struktura.

U uslovima ograničenih i sve dragocenijih prirodnih resursa, veoma je bitno što racionalnije
utvrđivanje načina njihovog korišćenja u funkciji ostvarivanja optimalnih ekonomskih i
društvenih ciljeva razvoja. Raspoloživi resursi jedne zemlje ne moraju istovremeno biti
pokazatelj adekvatne proizvodnje te zemlje. Zemlje, sredina i društva koja ne raspolažu sa
odgovarajućim prirodnim bogatstvom najčešće nisu u mogućnosti da ostvare veću
proizvodnju, pa je u većini takvih sredina proizvodnja nedovoljna. Treba naglasiti, kako
imamo i dosta primera gde nedostatak prirodnog bogatstva nije obavezno vodio i nedovoljnoj
proizvodnji. Zemlje poput Japana, Tajvana, Hongkonga, Singapura, Švajcarske,Belgije i
drugih nemaju velika prirodna bogatstva, a opet vrše proizvodnju u velikim razmerama.
Nedostatak prirodnih resursa rešava se putem uvoza, tj. kupovinom od onih koji raspolažu sa
većim količinama od onih koje su im potrebne. Ovaj uvoz se pokriva izvozom gotovih
proizvoda visokog stepena obrade. Nisu retki primeri gde zemlje s relativno velikim
prirodnim bogatstvom imaju nedovoljnu proizvodnju, a samim tim i relativno veliko
siromaštvo. Takve su, na primer, zemlje poput: Tanzanije, Nigerije, Ugande,
Indonezije,Burme, Indije, Rusije, Iraka. U uslovima izobilja prirodnog bogatstva i
darežljivosti prirode,obično nije bilo stimulansa za brži napredak društva. Društveni progres
je bio najbrži tamo gde priroda nije bila previše darežljiva a ni previše škrta. Takvi uslovi su
podsticali čoveka na delatnost, pružajući mu mogućnosti da svoje zamisli ostvari u praksi,
menjajući prirodu i samog sebe.

10
 Slika 2: Prikaz zemalja bogatih naftom (2011)

3.3. Kapital

Kapital možemo označiti još i kao osnovne proizvodne fondove, pod kojim podrazumevamo
sredstva za rad kao element proizvodnog procesa. Za razliku od prethodna dva faktora ,
osnovni proizvodni fondovi su strogo ekonomski određeni. Oni predstavljaju delo čoveka,
odnosno rezultat njegove dotadašnje privredne aktivnosti.

U ovom kontekstu kapitalom označavamo fizički kapital koji predstavlja količinu novca koja
je uložena u neki oblik imovine s ciljem da se tom imovinom proizvode dobra i usluge. Za
ekonomski razvoj u tom smislu, od posebnog značaja su osnovni proizvodni fondovi (fiksni
fondovi) kao što su mehanička sredstva za rad, proizvodni objekti, putevi i komunikacije,
patenti, licence i slično. Takođe, značajnu ulogu u razvoju imaju i fiksni fondovi koji ulaze u
javna dobra (putevi, uređene obale, pristaništa i sl.).

Radnici u zemljama s višim dohotkom mogu više izdvajati u štednju. S većom štednjom
moguća su veća ulaganja u nova kapitalna dobra. U nekim Evropskim zemljama 10-20%
dohotka ulaže se u stvaranje kapitala. Za razliku od toga u SAD-u samo 4-5% dohotka odlazi
na štednju. Međutim, u SAD-u sama preduzeća više ulažu u stvaranje kapitala izdvajajući iz
svog prihoda.

Mnoge investicije preduzima sama država smanjujući svoju tekuću potrošnju ili povećavajući
poreze svojim građanima. Država time najčešće stvara okvir za ulaganje privatnog sektora.
Od veličine i kvaliteta tih različitih fondova zavisi i veličina angažovanja faktora proizvodnje,
a time je određena dinamika i struktura privrednog razvoja. Jačanje ovih materijalnih faktora

11
proizvodnje je osnov unapređivanja tehničko – tehnološke osnove proizvodnje i razvoja koju
označavamo kao tehničko-tehnološki progres.

Taj progres, čiji značaj u funkciji razvoja neprekidno raste, podrazumeva sledeće:

• stalni proces usavršavanja sredstava za proizvodnju i izvora energije, uvođenje novih

proizvodnih metoda i novih načina organizacije i upravljanja proizvodnjom čiji je rezultat rast
produktivnih aktivnosti

• stvaranje novih proizvoda ili novih vrsta poznatih proizvoda

• stalno unapređivanje proizvodne tehnike koja se ostvaruje bilo zamenom postojećih

sredstava tehnički savršenijim, bilo podizanjem tehničkog nivoa u postojećim granama
proizvodnje ili nastajanjem potpuno novih grana proizvodnje

3.4. Tehnologija

Tehnološke promene obuhvataju :

▪ proces usavršavanja postojećih i pronalaženje kvalitetno novih proizvodnih sredstava

▪ kontinuirano poboljšavanje i pronalaženje kvalitetno novih predmeta rada
▪ pronalaženje novih izvora i usavršavanje postojećih metoda korišćenja energije
▪ kontinuirani proces poboljšanja formi i metoda organizacije i upravljanja
proizvodnjom

Tehnološki progres je posebno važan činilac privrednog razvoja. Njegov značaj se povećava
tokom vremena. Na nižim nivoima razvijenosti, radna snaga je obilan faktor koji u najvećoj
meri utiče na privredni razvoj. Sa odmicanjem procesa razvoja, rezerve radne snage se
postepeno iscrpljuju, a nestašica toga faktora se nadoknađuje većom upotrebom osnovnih
proizvodnih faktora. U razvijenim zemljama, privredni razvoj gotovo isključivo zavisi od
tehnologije.

Tehnološki progres povećava kvalitet proizvodnih činilaca i podiže efikasnost njihove

upotrebe, što povoljno utiče na privredni rast, a samim tim i na privredni razvoj. Pod uticajem
tehnološkog progresa dolazi i do pozitivnih promena u strukturi privrede. Zahvaljujući
tehnološkom napretku razgranava se proizvodnja i pojavljuju se nove dinamične grane, koje
daju snažne impulse razvoju privrede i društva u celini.

12
 4. SAVREMENI FAKTORI PRIVRDNOG RAZVOJA
U novije doba, koje predstavlja vreme globalizacije, povezivanja društva na svim nivoima i
dostupnosti infrormacija svuda u svetu, javljaju se i novi, savremeni faktori razvoja privrede.
Naime, savremeni faktori privrednog razvoja su zapravo varijacije faktora koji utiču na razvoj
privrede i izdvojeni su iz mase bitnih činioca razvoja privrede.

Osnove razvoja danas čine:

1) Informacije
2) Ekonomija obima
3) Sinergetski efekat
4) Tehnologija

4.1.Informacije

Informacija predstavlja najvredniji savremeni faktor koji utiče na razvoj privrede. Naime,
informacija je izuzetno bitna kako na makro tako i na mikroekonomskom nivou. Danas važi
pravilo da onaj ko ima pravu informaciju je korak ispred svih. Naravno, bitno je da ta
informacija stigne i u pravo vreme. To je jedini način borbe protiv konkurencije, gde ako
preduzeća u našoj zemlji budu konkurentnija tako što će uvoditi novije vidove poslovanja,
proizvode i time zadovoljavati tražnju potrošača, biće i konkurentnija celokupna privreda, što
nas direktno dovodi do razvoja celokupne zemlje.

Da bi informacija bila korisna potrebno je da bude :

➢ Istinita
➢ Blagovremena
➢ Celovita

Ono što je karakteristično za informaciju jeste njena održivost. Drugim rečima, upotrebom
informacije, njen sadržaj se ne uništava. Ona se može koristiti beskonačno puta i od
neograničenog broja korisnika.

4.2. Ekonomija obima

Ekonomija obima je fenomen koji označava da sa većom proizvodnjom dolazi do smanjenja

troškova. To se može preneti i na celu privredu, gde veličina tržišta jedne zemlje igra
značajnu ulogu u konkurentnosti te zemlje. Veliko tržište omogućava veliki obim proizvodnje
i niže troškove proizvodnje, pa samim tim i komparativne prednosti zemlje na međunarodnom
tržištu. Danas, ekonomija obima je jedan od glavnih faktora privrdnog razvoja jer gotovo sve
zemlje mogu pristupiti resursima koji su im potrebni na različite načine. Međutim, kako će se
ti resursi iskoristiti je nešto što određuje razvoj određene zemlje. Zato, ukoliko se oni koriste
na pravi način, i ukoliko pri tom procesu ekonomija obima igra značajnu ulogu imaćemo i
veći nivo privredne razvijenosti u zemlji.

13
 4.3. Sinergetski efekat

Sinergetski efekat predstavlja, takođe, jedan od veoma bitnih savremenih faktora privrednog
razvoja. Sinergetski efekat predstavlja povećanje produktivnosti ili efikasnosti uopšte, koje
nastaje udruživanjem dva ili više činilaca. Za razvoj privrede sinergija je bitna jer kao što smo
do sada mogli da primetimo do privrednog razvoja ne dolazi zahvaljujući samo jednom
faktoru. Zbog toga što privredni razvoj zavisi od velikog broja činioca, i od razvoja pojedinih
delova privrede, kao što su ekonomija, pravo, tehnologija, bitno je da taj razvoj bude
ujednačen u svim sektorima. Odnosno, samo ako dolazi do razvoja u svim delovima privrede
doći će i do razvoja celokupne privrede. Sinergetski efekat doprinosi tome tako što običnu
„jednačinu“ od 2+2 = 4 pretvara u izraz 2+2 = 5! Dakle, saradnjom različitih sektora privrede
i njihovim zajedničkim razvojem dolazi do stvaranja sinergetskog efekta i mnogo većeg
celokupnog razvoja privrede nego što bi bio da se svaki sektor pojedinačno razvijao.

Slika 3: Sinergija
4.4. Tehnologija

Pored svih ovih savremenih fakora razvoja, bitna je i tehnoloija i tehnološke inovacije o
kojima je već bilo reči. Treba još napomenuti, da su tehnološke inovacije i razvoj privrede
međusobno uslovljeni. Razvijene zemlje su te koje mogu da ulažu u nove tehnološke procese i
da razvijaju nove tehnologije, iz razloga što one poseduju kapital koji je za to potreban. Sa
druge strane, zemlje u razvoju, kako bi se više razvile i bile konkurentnije moraju da inoviraju
tehnologiju jer to predstavlja jedan od najbitnijih savreenih faktora privrednog razvoja, a taj
proces je izuzetno skup. Zbog toga imamo raskorak između razvijenih zemalja i zemalja u
razvoju i zato je svaki proces unapređenja i razvoja privrede izuzetno težak.

14
 5. ZAKLJUČAK
Faktori koji utiču na privredni razvoj su mnogobrojni. Neki faktori imaju veći, dok drugi
imaju manji uticaj na razvoj privrede. Koliko određeni faktor utiče na privredni razvoj zavisi i
od različitih okolnosti, pa samim tim imamo da su u jednom periodu prirodni resursi bili
smatrani za najbitniji faktor privrednog razvoja, ali se vremenom shvatilo da to nije primarno,
jer je razvoj privreda, međunarodne saradnje i integracija napredovao, tako da danas svaka
zemlja može imati pristup gotovo svim resursima. Danas, daleko bitniji faktor pivrednog
razvoja predstavlja informacija, koja je srž znanja, konkurentske prednosti i samim tim i
razvoja privrede.

Informacija, kao najvažniji savremeni faktor privrednog razvoja pruža mogućnost da onaj ko
je poseduje stekne određenu konkurentsku prednost. Na bazi konkurentske prednosti gradi se i
rivredni razvoj.

S obzirom da se uslovi poslovanja u savremenom dobu izuzetno brzo menjaju, dolazi do

stalne pojave novih faktora koji utiču na razvoj privrede. Svakako da će u budućnosti neki
drugi faktor biti važniji nego što je to sada informacija, ali upravo će nam informacija „reći“
koji će to faktor biti.

15
 6. LITERATURA

1. Dragutinović D., Filipović M., Cvetanović S., (2012), Teorija privrednog rasta i
razvoja, Beograd
2. Devetaković S., Jovanović Gavrilović B., Rikalović G., (2010), Nacionalna
ekonomija, Beograd
3. Internet izvori :
http://www.fondzarazvoj.gov.rs/
http://narr.gov.rs/
http://en.qlf.or.th
http://oilguru.org

16