MIKRO FORMING (PLASTINO OBLIKOVANJE MIKRO DELOVA)

Plastino oblikovanje delova ije su pojedine dimenzije reda veliine mikrometra, a maksimalne dimenzije reda veliine 0,1 mm (ili 1 mm) predstavlja mikro forming. Od 1997. do 2004. godine vrednost ugraenih miko-delova u SAD porasla je sa 15 na 35 milijardi dolara to dovoljno ukazuje na sve vei znaaj njihove izrade. Oblasti primene: kompjuterska industrija, telekomunikacije (pre svega mobilna telefonija), industrija medicinskih ureaja itd.

Od 1980 zapoinju razmiljanja da se pored klasinih postupaka obrade rezanjem, kao to su struganje i glodanje, koriste i postupci izrade plastinim deformisanjem, posebno pogodni za uslove velikoserijske i masovne proizvodnje. Ne postoje potrebna osnovna inenjerska znanja o mikro oblikovanju. i nema primera radova iz ove oblasti . Od tada zapoinju odreena istraivanja, posebno u oblasti obrade istiskivanjem i dubokim izvlaenjem. Klasini postupci obrade se mogu koristiti i kod mikrodelova ali se pri tome javljaju mnogi problemi zbog malih vrednosti dimenzija. Mikro oblikovanje se moe uslovno podeliti na tri oblasti primene : zapreminsko oblikovanje, oblikovanje lima i oblikovanje profila. Slino makro obradnom sistemu mikro, sistem se sastoji iz etiri sastavna dela: -materijal, -proces, -alat, -maina i oprema.

Pri oblikovanju mikro delova uoava se promena karakteristika materijala. Deformacioni otpor, anizotropija, plastinost i granine deformacije zavise od reda veliine dimenzija i to se mora uzeti u obzir pri analizi procesa. Takoe parametri procesa kao to su: deformaciona sila, elastina povratnost, trenje, zavise od veliine dimenzija. Osnovni problem vezan za alat predstavlja njegova izrada, jer je veoma sloeno napraviti alat malih dimenzija. Da bi se to reilo uvode se i nove tehnologije izrade. Npr. alat sa dimezijama manjim od 200 nm izrauje se snopom elektronskih zraka pomou litografskog postupka. Pored toga javljaju se problemi vezani za maine i prateu opremu. Neodgovarajue vrednosti zazora izmeu alata mogu rezultirati dobijanjem potpuno neodgovarajuih komada. Vaenje delova je oteano zato to su povrine veoma male a teina delova manja u odnosu na adhezione sile. Razvoj adekvatne merne tehnologije za delove i alat takoe predstavlja problem. Izrada delova zahteva radni prostor sa strogo definisanim karakteristikama (tzv. clean room) ime se proces dodatno poskupljuje.

Mikrostruktura materijala je nezavisna od veliine dimenzija. Takoe i topografija povrine ostaje nepromenjena. Usled smanjivanja dimenzija odnos izmeu dimenzija delova i parametara mikrostrukture ili topografije povrine se menja. To dovodi do tzv. efekta veliine (size effect). On veoma utie na ponaanje materijala i proces trenja. Prema postojeoj teoriji smatra se da su vrednosti napona nezavisne od dimenzija komada ali su istraivanja pokazala da pri minijaturizaciji dolazi do pada deformacionog otpora. Kod testa zatezanja pri smanjivanju debljine lima sa 2 mm na 0,17 mm ostvaren je pad deformacionog otpora od 30%. Testovi su izvreni pri istoj veliini zrna to ukazuje da je smanjenje otpora nastalo usled minijaturizacije i nije posledica razliite strukture materijala.

Presudan kriterijum je odnos veliine zrna prema dimenzijama komada. Kod mikro delova udeo povrinskih zrna je veoma veliki u poreenju sa zapreminskim .

Iz teorije fizike metala je poznato da slobodna povrinska zrna imaju manju tvrdou u odnosu na zapreminska to se moe objasniti razliitim mehanizmima pomeranja dislokacija i injenicom da su manje izloeni umanjenju. Zbog toga je deformacioni otpor koji je odreivan testovima zatezanja i sabijanja u funkciji od stepena uea povrinskih zrna.

Kod testa zatezanja limova dolazi do jo jedne pojave koja je posledica efekta veliine. Koeficijent normalne anizotropije opada sa smanjivanjem dimenzija. To znai da se obradivost pogorava sa smanjivanjem dimenzija jer dolazi do intenzivnijeg stanjivanja to predstavlja posebno negativnu pojavu pri dubokom izvlaenju. Takoe pri minijaturizaciji se smanjuje ravnomerno izduenje.

Makro (d=50 mm; s=1 mm) i mikro (desno, d=1 mm; s=0,002mm ) deo dobijeni dubokim izvlaenjem

Uporeivanjem procesa trenja pri izvlaenju dva dela koji su dati na prethodnoj slici, dobijeni rezultati su pokazali da je koeficijent trenja vei kod mikro delova. Takoe registrovana je razlika u vrednostima koeficijenta tenja na mestima oboda i zaobljenja matrice kao i zavisnost koeficijenta trenja od pritiska.

Takoe registrovana je razlika u vrednostima koeficijenta tenja na mestima oboda i zaobljenja matrice kao i zavisnost koeficijenta trenja od pritiska. Pored prethodnih zapaanja primeena je razlika u uticaju koliine maziva na trenje. Kod mikro delova sa poveanjem koliine maziva zapaen je izrazitiji pad koeficijenta trenja.

Postupak dubokog izvlaenja nudi odreene mogunosti pri izradi mikro delova ali zbog malih dimenzija javljaju se brojni problemi. Razlozi su sledei: -udeo povrinskih zrna prema zapreminskim raste sa smanjivanjem veliine delova, -adhezione sile (povrinski pritisak) imaju vei efekat kod mikro delova, -raste uticaj parametara zrna na proces, -odnos zatvorenih depova maziva u ukupnoj zoni podmazivanja se smanjuje sa minijaturizacijom. Gore navedeni razlozi su objedinjeni korienjem pojma efekat veliine. Upravo zbog njegovog postojanja nije mogue direktno primeniti postojeu tehnologiju sa makro na mikro oblikovanje. Efekat veliine se odraava na tribologiju procesa. Pri istim obradnim uslovima utvreno je da je koeficijent trenja vei kod delova sa mikro dimenzijama. Uticaj efekta veliine utie i na ostale aspekte procesa kao to je uvoenje novih konstruktivnih reenja (posebno kod izrade alata i izbora koncepta maine).

Kraj 10