IWE kurs

Moduo 3- Zavarene konstrukcije i projektovanje

3.11 Uvod u mehaniku loma

3.11. UVOD U MEHANIKU LOMA

Opti uslov za postizanje optimalne cene konstrukcije, koja odgovara maloj teini, upuuje
konstruktora na izbor materijala boljih mehanikih karakteristika i manje specifine teine. Osnovnim
mehanikim karakteristikama se smatraju zatezna vrstoa i napon teenja. Usvajanjem materijala veeg
napona teenja Re, odnosno vee zatezne vrstoe Rm, dobijaju se manje dimenzije dela. Pri tom je od
znaaja i odnos napona teenja i zatezne vrstoe; to je on blii jedinici, to je u dijagramu zatezanja
manje podruje plastine deformacije. Savremeni elici visoke vrstoe i legure aluminijuma visoke
vrstoe imaju visok napon teenja, veoma blizak zateznoj vrstoi. Napon teenja kod ovakvih
materijala definie se naponom, koji odgovara usvojenoj veliini plastine deformacije (npr. za plastinu
deformaciju od 0.2% je napon teenja Rp0.2), i najee se koristi kao karakteristika materijala
merodavna za proraun.
Kako se lomovi u eksploataciji mainskih konstrukcija javljaju i pored ispunjenih strogih zahteva u
pogledu sigurnosti, mora se zakljuiti da princip konstruisanja na osnovu doputenog napona i stepena
sigurnosti nije dovoljno pouzdan. Zbog toga se sve vea panja posveuje prouavanju procesa razvoja
deformacija i procesa poetka i razvoja loma u razliitim uslovima.
Elastinog razvoja prsline su razliiti, a mogu biti prisutni u svim fazama prerade materijala, izrade
dela i eksploatacije dela u konstrukciji. Prsline mogu nastati u procesu livenja, kovanja, presovanja,
ispravljanja, zavarivanja, lemljenja, obrade skidanjem strugotine, pri termikoj obradi i u toku galvanskih procesa. U eksploataciji se najee javljaju prsline u uslovima krtog stanja materijala, zamorne
prsline pri dejstvu promenljivog optereenja, prsline pucanja pri duem radu na povienim
temperaturama, prsline usled istovremenog dejstva korozije i mehanikog optereenja, koje moe biti i
ponavljano.
S obzirom da je konstruisanje u mainstvu jo uvek zasnovano na korienju doputenih napona i da
tim naponima odgovaraju iskljuivo elastine deformacije, razumljivo je gledanje konstruktora da je
razvoj loma pojava jasno odvojena od pojave deformacija. Detaljnije prouavanje procesa razvoja loma
pokazuje da je nemogue razdvojiti lom i deformaciju, naroito ako se ima u vidu nepotpuni lom. Treba
imati u vidu da u realnim materijalima mogu postojati poetne deformacije i mesta prekida homogenosti
materijala i pre dejstva optereenja. Prekid homogenosti moe biti posledica razliitih poremeaja
strukture materijala, kao to su ukljuci, neistoe, praznine i dislokacije. Svi ovi poremeaji strukture
su mogua mesta nastanka prslina i poetka loma. Proces razvoja loma e biti uslovljen karakterom
deformacije koja mu prethodi, imajui pri tom u vidu da se ak i pri izuzetno brzom, krtom lomu proces
razvija sa vremenom od take do take, iz jednog ili iz vie centara.
Veliki broj razliitih uticaja i pojava vezanih za razvoj loma uslovljava i razliite klasifikacije loma.
Poseban znaaj ima podela loma na krti i plastini, jer ona obuhvata i uticaj deformacije koja prethodi
lomu. Pri tome se mogu uoiti dva granina sluaja. Jedan od njih se odnosi na lom koji nastaje u delu
ija je deformacija u potpunosti elastina; to je ist krti lom, iji je prelom dobijen iskljuivo cepanjem i
koji odgovara ravnom stanju deformacije. Drugi granini sluaj predstavlja lom nastao posle potpune
plastine deformacije, suavanjem poprenog preseka sve dok ne doe do potpunog razdvajanja dela. U
ovom sluaju povrina preloma i ne postoji, jer je prethodno dolo do klizanja pri emu je deformacija
bila prostorna. Potrebno je istai da su ova dva granina sluaja samo teorijski znaajna jer se praktino
sreu lomovi kojima prethode i elastine i plastine deformacije. Takvi meoviti lomovi karakteriu se
ilavou, koja se moe smatrati merom sposobnosti materijala i konstrukcijskog dela da se suprotstave
razvoju krtog loma.
U procesu loma mogu da se odvoje dve faze:
1. Postepeni prelaz poetne greke u submikroskopski, mikroskopski i makroskopski gubitak
homogenosti u prsline i upljine, i njihov stabilni razvoj.
2. Nastajanje kritinog (nestabilnog) stanja u razvoju prsline i brzi razvoj prsline do potpunog
razdvajanja (loma).
1 od 33

IWE kurs

Moduo 3- Zavarene konstrukcije i projektovanje

3.11 Uvod u mehaniku loma

Kod svih vrsta loma uoena je zakonitost opteg karaktera, na primer, u prelazu od stabilnog u
kritino stanje, ali su isto tako uoene i znatne razlike u procesu loma. Duine prsline u kritinom stanju
su za razliite vrste loma bitno razliite. Pri krtom lomu kritino stanje nastupa pri maloj duini prsline,
dok pri plastinom lomu moe itav proces biti zavren u stabilnim uslovima, sa ravnomernim razvojem
loma. Ovo ujedno ukazuje i na brzinu razvoja loma. Nestabilni krti lom e se razvijati veoma brzo, u
odreenim uslovima ak i trenutno. Za razvoj plastine deformacije i plastinog loma je potrebno znatno
vreme, tako da je brzina deformacije mala. Unoenje faktora vremena, to je neizbeno u analizi plastinih deformacija, povezano je sa mnogim tekoama, pa su i pojave koje u tom sluaju treba pratiti
znatno sloenije od onih koje prate krti lom. Meutim, brzi razvoj krtog loma moe imati katastrofalne
posledice, jer se lokalni poremeaj u kratkom vremenu prenosi na itavu konstrukciju (lomovi posuda
pod pritiskom debelih zidova, lomovi na brodovima u eksploataciji, lomovi zavarenih konstrukcija
mostova). Jasno je da u ovakvim primerima krtih lomova veliina doputenog napona, odreena kao
kolinik napona teenja i stepena sigurnosti, nema praktino nikakve veze sa pojavom loma.
Konstruisanje sa sigurnou od loma u takvim sluajevima mora biti zasnovano na drugim principima.
Pre svega, potrebno je poznavati uslove u kojima se razvija krti lom. Struktura nekih materijala je takva
da je njihov lom krt u svim uslovima optereenja i eksploatacije. Kod veine konstrukcijskih materijala
pojavi krtog loma pogoduju sledei uslovi:
- velika brzina optereenja, takva da nema dovoljno vremena da se iskae plastina deformacija;
- postojanje dovoljnog koncentratora napona, koji e dovesti neravnomernom raspodelom napona do
lokalnog skoka napona;
- eksploatacija na temperaturama niim od temperature nulte plastinosti; kod nekih materijala
temperatura nulte plastinosti je dostignuta ve i pri atmosferskim uslovima.
Ovim uslovima treba dodati i konstrukcijski uslov stanja ravne deformacije, koji moe da se
uspostavi, na primer, kod posuda pod pritiskom debelih zidova.
Pri analizi krtog loma treba uzeti u obzir i karakteristike materijala. Tako na primer, meki
konstrukcijski elik, kod koga je napon teenja znatno nii od zatezne vrstoe, ima izraenu
plastinost, pa koncentracija napona nee ispoljiti svoj uticaj na razvoj krtog loma, jer e se pri
lokalnom prekoraenju napona teenja materijal plastino deformisati; meutim, isti materijal ima
izrazitu i prilino visoku temperaturu nulte plastinosti i kada se koristi na niim temperaturama
koncentracija napona e se svakako dovesti do krtog loma. Kod elika visoke vrstoe napon teenja je
blizak zateznoj vrstoi, rezerva plastinosti je mala i uticaj koncentracije napona je mnogo vei; ovi
elici, meutim, imaju dovoljno nisku temperaturu nulte plastinosti.
Konstruktor, suoen sa mogunou pojave krtog loma, mora dobiti dovoljne podatke o materijalu.
Mehanike karakteristike, koje se uobiajeno koriste, postaju nedovoljno pouzdane i zbog toga se uvode
nove karakteristike, prikladne za odreivanje ilavosti loma. Kritini faktor intenziteta napona KIc i
otvaranje prsline COD se najee koriste za opisivanje ponaanja materijala u uslovima krtog loma. Za
odreivanje karakteristika koje opisuju ponaanja materijala u takvim uslovima, odnosno karakteristika
koje mogu da pokau stepen sklonosti materijala ka krtom lomu, neophodno je ispitivanja izvesti na
epruvetama i ureajima koji obezbeuju bar jedan potpuni uslov krtog stanja materijala. Tako se za
odreivanja kritinog faktora intenziteta napona KIc uslovljava ispitivanje u prisustvu veoma otrog
koncentratora napona - prethodno izazvane zamorne prsline - i to obavezno u stanju ravne deformacije.
Otvaranje prsline COD se takoe odreuje na epruvetama sa zamornom prslinom, ali se ne uslovljava
stanje ravne deformacije, ve se smatra poeljnim da debljina epruvete odgovara debljini dela u
konstrukciji.

2 od 33

IWE kurs

Moduo 3- Zavarene konstrukcije i projektovanje

3.11 Uvod u mehaniku loma

1. UTICAJ PRSLINA I ZAREZA NA RASPODELU ELASTINIH NAPONA

Raspodela napona u blizini vrha prsline od velikog je znaaja za razvoj prsline i pojavu loma.
Primena reenja teorije elastinosti uslovljava analizu stanja napona pri elastinoj deformaciji, pri emu
se zanemaruju uticaji plastinih deformacija, koje su inae na samom vrhu prsline neizbene.
Teorijska vrstoa pri lomu vrstih tela je reda veliina E/10, gde je E modul elastinosti. Praktino se
kod kristalnih tela moe postii za dva reda manja veliina vrstoe pri lomu. Grifit je prvi objasnio
razloge ovog neslaganja, i savremeni postupci za odreivanje ilavosti loma zasnovani su na njegovim
osnovnim kriterijumima, koji su daljim istraivanjima u oblasti mehanike loma dopunjeni i proireni.
Grifit je pretpostavio da makroskopski homogena epruveta moe da sadri greke tipa prsline, koje
uslovljavaju koncentraciju napona dovoljnu da se lokalno dostigne teorijska vrstoa. Greka u
materijalu se u prvom priblienju moe zameniti eliptinim otvorom, sa velikom osom 2a i malom osom
2b (sl. 1.). Ako optereenje deluje upravno na veliku osu, maksimalni napon je
max 1

a 1 / 2
2a

1 2
b

(1)

gde je =b2/a, poluprenik zaobljenja u temenu elipse. Pri tome je pretpostavljeno da je ploa jedinine
debljine i beskonana, pa optereenje predstavlja istovremeno napon u preseku dovoljno udaljenom od
otvora. Za veoma uski otvor (prslinu) se kao granini sluaj moe uzeti da je poluprenik zaobljenja na
vrhu prsline jednak rastojanju atoma u reetki bo. Kako je, zbog male veliine bo drugi lan u izrazu
2.1 mnogo vei od 1, dobija se

Sl. 1. ema za reavanje problema Grifita

max 2

bo

(2)

S obzirom da je izraz 2. dobijen za rastojanje atoma, moe se uzeti da veliina max odgovara
teorijskoj vrstoi. Da bi se ocenila teorijska vrstoa, posmatra se kriva zavisnosti napona i deformacije
reetke, pri emu je napon kolinik meuatomske sile privlaenja F i kvadrata rastojanja atoma u reetki
bo2, a deformacija reetke odnos poveanog rastojanja prema rastojanju atoma nedeformisane reetke (sl.
2.). Ova se kriva moe zameniti delom sinusoide, tako da je
max sin 2

(3)

3 od 33

IWE kurs

Moduo 3- Zavarene konstrukcije i projektovanje

3.11 Uvod u mehaniku loma

Sl. 2. Kriva zavisnosti napona i deformacije reetke

Povrina ispod krive odgovara radu deformacije reetke do loma, pa se integracijom od 0 do /2
dobija
1 / 2

2x

cos

2 max
0

(4)

Za vrlo mala pomeranja moe se uzeti da je

max 2

x
bo

(5)

Zamenom u 4, dobija se
max

E
bo

(6)

Izjednaavanjem vrednosti max iz formule 2. i 6. dobija se veliina napona pri lomu u obliku

E
4a

(7)

koja zavisi od modula elastinosti materijala E, od jedinine energije potrebne da se stvore dve povrine
prsline, i od duine prsline 2a. Ako je
ka ukupne duine 2a jednake 5000 bo, to odgovara
2a1 m za rastojanje atoma bo2A, ve je dovoljna da smanji vrstou za dva reda veliine. Pri korienju
formule 2.7 treba imati u vidu njen ogranien znaaj jer je izvedena povezivanjem dva razliita aspekta,
makroskopskog ponaanja u podruju linearne elastinosti i mikroskopskog ponaanja, zavisnosti sile
privlaenja atoma i promene njihovog rastojanja. Ona je, ipak, pogodna da ilustruje znaaj greke tipa
prslina za vrstou materijala.
Da bi se nalo reenje Grifitovog problema posmatra se beskonana ploa jedinine debljine sa
prslinom duine 2a, zategnuta u jednom pravcu naponom (sl. 1), i prati promena energije kada se
prslina povea za infinitezimalnu veliinu. Za nastanak dve nove povrine prsline je potrebna energija
jednaka jedininoj povrinskoj energiji pomnoenoj povrinom novonastalih prslina. S druge strane,
poveanjem duine prsline oslobaa se elastina deformacijska energija tela, kao to se vidi ako se
posmatra kriva zatezanja (sila - pomeranje) za dve razliite duine poluprsline, a i a+a (sl. 3). Telo sa
duom prslinom ima manji nagib krive i manju krutost. Ako su pomeranja ograniena u oba sluaja na
veliinu v1 poveanjem duine prsline od a do a+a smanjie se elastina deformacijska energija tela od
1/2F1v1 na 1/2F2v1. Grifit je utvrdio da e do nestabilnog rasta prsline doi ako je pri porastu duine
prsline za a osloboena elastina deformacijska energija vea od energije potrebne za nastanak novih
povrina prsline.
Postupak koji je primenio Grifit je dosta sloen, jer je on pratio promenu energije itavog tela i zbog
toga morao da integrali proizvod napona i deformacija po itavoj beskonanoj ploi, da bi odredio silu
potrebnu za razvoj prsline na osnovu razlike energije, koju bi oslobodila prslina svojim razvojem i
4 od 33

IWE kurs

Moduo 3- Zavarene konstrukcije i projektovanje

3.11 Uvod u mehaniku loma

energije potrebne za stvaranje novih povrina prslina. Praenjem toka naponskih linija (sl. 4) moe se do
reenja doi i na jednostavniji nain.
Pretpostavlja se da je neoptereeno podruje iznad i ispod prsline trougao visine a (sl. 4b). Tada je,
za duinu prsline a, osloboena elastina deformacijska energija:
U 1 / 2

a 2

(8)

gde je E'=E za ravno stanje napona, a E'=E/(1-2) za ravno stanje deformacije. Iz izraza (8) sledi:

2 1 2
U

a
a
E

(9)

Da bi se odredio napon pri lomu, posmatra se promena energije sa duinom prsline (sl. 5). Pri tome je
ukupna energija Ut:

Sl.3. Krive zatezanja za dve razliite duine poluprsline

Sl. 4 Naponske linije i priblino odreivanje osloboene deformacijske energije

U t U U 1 / 2

2a 2
E'

2a

(10)

pa se na osnovu maksimuma ukupne energije ( Ut/ a=0) dobija

2a
E'

(11)

5 od 33

IWE kurs

Moduo 3- Zavarene konstrukcije i projektovanje

3.11 Uvod u mehaniku loma

Ako se uzmu izvodi (sl. 5b), presena taka veliina iz jednaine 11 odreuje kritinu duinu prsline
acr. Brzina osloboanja potencijalne energije, G= U/ a, definisana za jedinicu debljine je sila razvoja
prslina. Za datu duinu prsline moe se odrediti kritini napon pri kom dolazi do nestabilnog razvoja
prsline:
cr

2 E'
a

(12)

to po obliku odgovara izrazu 7. Razlika je u tome to su izrazi Grifita dobijeni praenjem promene
energije sa porastom prsline, a zanemaruju pojave oko vrha prsline pri razvoju loma. Zbog toga
jednaina 12. predstavlja potreban, ali ne i dovoljan uslov. Uslovi e biti i dovoljni za materijale kod
kojih se oko vrha prsline ne razvija plastina deformacija u veem obimu, na primer za staklo, za
slojevite anizotropne materijale i za materijale sa velikom otpornou reetke prema kretanju dislokacije
(dijamant, volfram i drugi vatrootporni metali).

Sl. 5. a) Promena energije sa

duinom prsline

b) Promena izvoda energije

1.1. Osnovni oblici formiranja povrina preloma pri razvoju prslina

Razdvojene povrine prsline predstavljaju neoptereene granice napregnutog tela, i zbog toga u
osnovi i odreuju raspodelu napona u neposrednoj blizini vrha prsline. Irvin je pokazao da postoje tri
osnovna oblika pomeranja jedne povrine prsline prema drugoj i da se njima opisuje ponaanje prsline u
svim naponskim stanjima. Na sl. 6. prikazani su ovi osnovni oblici pomeranja elementa koji obuhvata
vrh prsline.

Sl. 6. Osnovni oblici razvoja prslina i formiranja povrina preloma

6 od 33

IWE kurs

Moduo 3- Zavarene konstrukcije i projektovanje

3.11 Uvod u mehaniku loma

Oblici pomeranja vrha prsline, koja lei u x-z ravni, mogu se opisati na sledei nain:
Oblik I - razvoj prsline cepanjem (sl.6a) odreen je pomeranjem povrina prsline tako da se one
razvijaju simetrino u odnosu na prvobitnu ravan prsline.
Oblik II - razvoj prsline klizanjem (sl.6b) se odnosi na lokalnu deformaciju pri kojoj jedna povrine
klizi po drugoj u istoj ravni, ali u suprotnim smerovima.
Oblik III - razvoj prsline smicanjem (sl.6c) predstavlja sluaj lokalne deformacije, pri kojoj se
povrine prsline smiu jedna po drugoj du ela prsline tako da take materijala, koje su pre razvoja
prsline bile u istoj vertikalnoj ravni, posle razvoja prsline se rasporeuju po razliitim vertikalnim
ravnima (tzv.neravni razvoj prsline).
Treba napomenuti da su najopasniji lomovi koji nastaju razvojem prslina cepanjem (oblik I).
Na osnovu izraza teorije elastinosti vidi se da kada 0 (sl.1), naponi oko vrha prsline tee
beskonanim veliinama to opravdava uvoenje faktora intenziteta napona KI
K I a

(13)

Ovde je vano uoiti da izraz za KI (13) vai samo u sluaju zategnute beskonane ploe sa
centralnom prslinom. U svim ostalim sluajevima, znai kod tela konanih dimenzija, ivinih i
povrinskih prslina ili drugaijih optereenja, izraz (13) treba korigovati koeficijentom Y, koji uzima u
obzir navedena odstupanja od sluaja zategnute beskonane ploe sa centralnom prslinom:
K I Y a

(14)

Vrednosti koeficijenta Y za veliki broj razliitih sluajeva su date u raznim prirunicima, dok su ovde
na sl.7. dati izrazi za neke osnovne (zategnute konane ploe sa centralnom, ivinom ili dve ivine
prsline, epruveta za savijanje u tri take, CT epruveta, zategnuta ploa sa povrinskom prslinom).
1.2. Kritina veliina faktora intenziteta napona
Prema Irvinu za svaki materijal postoji kritina veliina faktora intenziteta napona, pri kojoj poinje
rast prsline. Prema tome, do rasta prsline i loma nee doi ako je ispunjen uslov
KI<KIc

(15)

gde je KIc je karakteristika materijala, koja se najee naziva ilavost loma pri ravnoj deformaciji, zato
to je ravno stanje deformacije epruvete uslov dobijanja jednoznanih vrednosti. Primenom reenja
Grifita na odreivanje ilavosti loma moe da se dobije izraz:
GI

KI 2
E'

(16)

koji povezuje brzinu oslobaanja energije GI(globalna veliina) i faktor intenziteta napona KI(lokalna
veliina).
Teorija Grifita daje dobro objanjenje za vrstou krtih materijala, ali je njena primena na materijale
sa izraenom plastinosti, kakva je veina konstrukcijskih materijala, uslovljena uvoenjem
odgovarajuih modifikacija. Eksperimenti koje je izveo Irvin sa saradnicima na epruvetama sa
sredinjim prslinama, izraenim od lima debljine 0,8 mm od legure tipa AlZnMg, pokazali su da se
kritina vrednost napona moe izraziti u obliku:
cr

EGc

(17)

pri emu je Gc mnogo vee od povrinske energije materijala 2.

Orovan i Irvin su nezavisno zakljuili da se znaajna energija troi na razvoj plastine deformacije oko
vrha prsline, gde je lokalno prekoraen napon teenja, zbog ega ukupna energija pri lomu mora da
bude znatno vea od povrinske energije 2. Rad plastine deformacije, koja prethodi nestabilnom
7 od 33

IWE kurs

Moduo 3- Zavarene konstrukcije i projektovanje

3.11 Uvod u mehaniku loma

razvoju prsline, ne zavisi od poetne duine prsline, i karakterie otpornost materijala prema lomu, kao i
povrinska energija pri potpuno krtom lomu. Kako je podruje oko vrha prsline, obuhvaeno plastinom
deformacijom, veoma malo u poreenju sa duinom prsline, ili sa irinom ploe, mogu se jo uvek
koristiti relacije linearne elastinosti, s obzirom na makroskopski osloboenu energiju. To znai da malo
podruje plastinosti na vrhu prsline nee uticati na nagib krivih optereenja (sl. 3) za duine a i a+a,
tako da se moe zadrati zavisnost G i optereenja. Orovan je proirio jednainu Grifita uvoenjem
energije potrebne za rad plastine deformacije p koja prethodi nestabilnom razvoju prsline, pa je
cr

Kako je

E 2 p

p 2

cr

(18)

mnogo vee od 2, moe se uzeti priblino

E p
a

(19)

1/ 2

K I a sec
w

K I Y a
2

Y 1,99 0,41

a
a
18,7
w
w

a
a
38,48 53,85 ;1,99 1,12
w
w

K I Y a
2

Y 1,99 0,76

KI

a 1 / 2 a 5 / 2
2,9
4,6

w
Bw3 / 2 w
7/2

a
38,7
w

9 / 2

1/ 2
3/ 2

a
a
29,6
185,5

w
w
Bw1 / 2

a
655,7
w
KI

FL

a
37,6
w
KI

a
a
a
8,48 27,36
w
w
w

5/ 2

a
1017
w

7/2

a
63,9
w

9 / 2

a
1/ 4

Ki

a 2
a2
sin
cos2

c2

/ 2

1
0

c2 a2
c2

1/ 2

3 a 2
2
sin
d

2
8

8c

Slika 4.7. Osnovni oblici epruveta sa prslinom i formule za odreivanje KI

8 od 33

IWE kurs

Moduo 3- Zavarene konstrukcije i projektovanje

3.11 Uvod u mehaniku loma

Irvin je svoje rezultate izrazio uvoenjem kritine sile razvoja prsline Gc za jedininu debljinu tela.
Veliina Gc ukljuuje rad potreban za lom atomske reetke i sve ostale oblike utroka energije, kao to
je, na primer, plastina deformacija, koja moe proizvesti toplotu ili zvuk. Iako Gc bitno zavisi od uslova
ispitivanja, ipak se moe u uslovima kvazi-krtog ponaanja materijala, odnosno male plastine
deformacije oko vrha prsline, uspostaviti linearno elastina veza sa naponom pri lomu cr. Irvinov
parametar Gc je nazvan ilavost loma, mada se danas ovaj naziv gotovo iskljuivo primenjuje za kritinu
vrednost faktora intenziteta napona Kc.
1.3. Uticaj debljine na oblik preloma
U izrazu 18. uspostavljena je zavisnost kritinog napona cr, pri kome dolazi do loma, i duine
prsline a. Ako su ostale veliine u navedenim izrazima konstantne, onda je napon pri lomu obrnuto
proporcionalan kvadratnom korenu duine prsline. Ovakvu je zavisnost utvrdio Irvin sa saradnicima na
epruvetama sa sredinjim zarezom, ija je duina iznosila 35% od irine epruvete W (2a/W 0,35, sl.7).
S obzirom da epruvete imaju konanu irinu W, to je za odreivanje veliina uvedenih izrazom 18, Irvin
koristio izraz
1/ 2

a
K W tg
W

(20).

koji za male odnose a/W daje veliinu a , kao u sluaju beskonane ploe. Za podatke sa sl.7. je
dobijeno Gc=130 kJ/m2, to je priblino pet puta vie od povrinske energije AlZnMg legure, koja spada
u krte materijale. Ovim su potvrene formule date za kvazi-krti lom, kod kojih je zanemaren uticaj
povrinske energije. Pri tom treba imati u vidu da je ponaanje ploa pri ispitivanju u osnovi ostalo
elastino, to znai da je zona u kojoj se javlja plastina deformacija veoma mala u poreenju sa
dimenzijama epruvete.
U zategnutim, tankim ploama se uspostavlja ravno stanje napona, pri emu je uvedena pretpostavka
da je pri dovoljno maloj debljini ploe komponenta normalnog napona z zanemarljivo mala, s obzirom
da je jednaka nuli na bonim povrinama ploa. To znai da se sa poveanjem debljine ploe poveava
intenzitet ove komponente ka sredini ploe, pa se umesto ravnog stanja napona uspostavlja prostorno
stanje napona. Zbog razliitih naponskih stanja u srednjim ravnima tankih i debelih ploa bie razliito i
njihovo ponaanje pri lomu.
Ako se kao mera ilavosti loma uzme veliina Gc, onda je sa sl. 8. jasno da ona ima minimalnu i
konstantnu veliinu tek kada debljina pree odreenu veliinu. Slika 8. je dobijena praenjem uticaja
debljine na epruvetama sa sredinjim zarezom (sl.7). Na dijagramu promene ilavosti loma sa debljinom
mogue je razdvojiti tri karakteristine oblasti, oznaene sa A, B i C. U oblasti A ilavost loma raste sa
poveanjem debljine, uspostavljeno je ravno stanje napona, zavisnost napona i izduenja je linearna do
loma, a prelom je kos. U oblasti B ilavost loma se smanjuje sa poveanjem debljine, na bonim
povrinama je uspostavljeno ravno stanje napona, koje ka sredini prelazi u prostorno stanje napona,
zavisnost napona i izduenja je linearna do take P, koja odgovara poetnoj pojavi ravnog preloma i
njegovom brzom razvoju, da bi u drugom delu zavisnost imala blai nagib sve do pojave loma; prelom
je delimino ravan, dok je na bonim povrinama kos. U oblasti C uspostavlja se konstantna veliina
ilavosti loma, zavisnost napona i izduenja je linearna, napon pri lomu je srazmerno manji, a povrina
loma je preteno ravna.

9 od 33

IWE kurs

Moduo 3- Zavarene konstrukcije i projektovanje

3.11 Uvod u mehaniku loma

Sl.7. Zavisnost napona pri lomu od duine prsline kod tanke epruvete
Oblast C na sl.8. obuhvata debljine pri kojima je ilavost loma konstantna. Povrina preloma je
ravna, izuzev veoma malog podruja na bonim povrinama, gde je prelom kos. U sredini debele ploe
uspostavlja se ravno stanje deformacije, i kada nastupi teenje oko vrha prsline, lokalno optereenje je
veliko i uspostavlja se prostorno stanje napona. Za dovoljno veliki napon zatezanja y ispred zareza,
delovae onaj mehanizam razvoja prsline, kome je materijal sklon. Ako, pak, do razvoja prsline doe
kada deformacija u neposrednoj blizini vrha dostigne kritinu veliinu, uticaj prostornog stanja napona
e porasti zbog izazvane promene gradijenta deformacije u tom podruju. Za odreenu veliinu
otvoranja prsline plastina zona je mnogo vea pri ravnom stanju napona (bokovi epruvete) nego pri
ravnoj deformaciji (sredina debljine epruvete) zato to je teenje materijala uslovljeno komponentom
tangencijalnog napona koja obuhvata itavu veliinu y (kod ravne deformacije utie veliina y-z).
Promena plastine deformacije od vrha prsline do nule na elasto-plastinom prelazu se rasporeuje po
znatno veoj povrini pri ravnom stanju napona. Kod ravne deformacije je gradijent deformacije odmah
ispred vrha prsline vrlo strm, deformacija je koncentrisana i lako dolazi do razvoja prslina.
Na sl. 9. dat je izgled plastine zone ispred vrha prsline na ploi konane debljine B. Mala zona plastine
deformacije u sredini odgovara stanju ravne deformacije, dok je na bonim povrinama izraena plastina
deformacija pri ravnom naponskom stanju.

10 od 33

IWE kurs

Moduo 3- Zavarene konstrukcije i projektovanje

3.11 Uvod u mehaniku loma

Sl. 8. Promena ilavosti i udela ravnog preloma sa debljinom epruvete

U posmatranom podruju (sl.8) debljina epruvete mora da bude dovoljna da se itav nosei popreni
presek nalazi u stanju ravne deformacije. Lom u sredini se razvija u uslovima ravnog stanje deformacije
i razlike u ponaanju epruvete na bonim povrinama su beznaajne u odnosu na uslove loma epruvete
kao celine. Optereenje raste linearno do kritine veliine pri kojoj nastupa krti lom.

Sl. 9. Plastine zone ispred vrha prsline u ploi debljine B

Kada epruveta nije toliko tanka da se uspostave uslovi ravnog stanja napona, a ni dovoljno debela da se
lom odvija u uslovima ravne deformacije, razvija se prelazni oblik loma, koji odgovara podruju B na sl.8.
Povrine preloma u tom sluaju imaju izraen i ravni i kosi deo (sl.10), a dejstvo optereenja se vidi na sl.8b,
srednji dijagram. Kod debelih epruveta prslina se nestabilno razvija u trenutni lom, jer je gotovo ceo popreni
presek u uslovima ravne deformacije. Kada debljina ne zadovoljava ovaj uslov, doi e do klizanja povrina
preloma na veem delu poprenog preseka, pa je lom stabilan.
Zbog deliminog rasta prsline nastaje izduenje pri konstantnom (ili ak opadajuem) optereenju
(dijagram sa skokom). Sa poveanom duinom prsline, posle izraenog skoka napona, epruveta ima
manju krutost, koja se odraava manjim nagibom krive napon-izduenja (sl.8b).
Sa porastom prsline plastina zona isped vrha prsline postaje sve vea, i sve se vie smanjuje
komponenta napona z. Zavrna faza loma se odvija u uslovima ravnog stanja napona, kao i kod tankih
11 od 33

IWE kurs

Moduo 3- Zavarene konstrukcije i projektovanje

3.11 Uvod u mehaniku loma

ploa. vrstoa pri lomu je nia od odgovarajue vrstoe tanke ploe, jer je u trenutku loma duina prslina
vea. Kada je lom prelazni, udeo ravnog preloma koji se formira pre konanog loma zavisi od duine
prsline, ali i od debljine epruvete, jer od debljine zavisi i naponsko stanje.
2. ODREIVANJE ILAVOSTI LOMA PRI RAVNOJ DEFORMACIJI
Na osnovu linearno elastine mehanike loma u SAD je propisan standard ASTM E 399, a u Velikoj
Britaniji BS5447 za odreivanje ilavosti loma pri ravnoj deformaciji KIc. Ovom standardu je
predhodilo viegodinje prikupljanje podataka ispitivanja, koja su bila usmerena na materijale visoke
vrstoe. Kod nas je odreivanje ilavosti loma KIc takoe standardizovano.

Sl. 10. Izgled povrine preloma pri prelaznom obliku loma

Propisano ispitivanje sastoji se iz nekoliko faza, od kojih svaka mora biti izvedena tako da se ispune
veoma strogi zahtevi da bi rezultati ispitivanja bili vaei. Jo uvek nisu usaglaena miljenja o znaaju
pojedinih zahteva i o odstupanjima koja se pri ispitivanju mogu dopustiti.
Da bi rezultati ispitivanja mogli da se prate i kasnije analiziraju, bie u najkraim crtama prikazani
postupak i uslovi ispitivanja. Osnovni uslov koji treba ispuniti odreuje debljinu epruvete
K
B 2,5 Ic
R p 0 ,2

(21)

Meutim, kako ilavost loma pri ravnoj deformaciji KIc pre poetka ispitivanja nije poznata, nije
mogue unapred oceniti da li je uslov 21. ispunjen. Zbog toga su preporuene debljine za razliite
odnose Rp0,2/E, ali je u nekim sluajevima dovoljna i manja debljina od preporuene. U vezi sa
debljinom epruvete je i drugo ogranienje. Naime, debljina epruvete mora biti utoliko vea ukoliko je
napon teenja manji; na primer, za elike sa Rp0,2=350MPa preporuuje se debljina B najmanje 200 mm,
a ovakve epruvete gotovo da nije mogue ispitati na standardnoj opremi zbog velike potrebne sile.
Ovde je prikazan primer odreivanja ilavosti loma elika poviene vrstoe i male plastinosti
(oznaenog sa V), pri emu je koriena epruveta za savijanje, jer se u praksi to ispitivanje pokazalo
najjednostavnije i moe se povezati sa drugim ispitivanjem (odreivanje kritinog otvaranja prsline
CODc) kod materijala, kod kojih uslov debljine nije ispunjen. Za elik V usvojena je debljina epruvete
B=20 mm, prema kojoj su definisane sve ostale dimenzije (sl.11). Primena strelastog zareza (tip II) je
pogodna jer se ista koncentracija napona dobija pri veem polupreniku zaobljenja. Mere epruvete treba
utvrditi pre nego to se pristupi izradi zamorne prsline.
Zamorna prslina je potrebna da bi se dobila kritina veliina faktora intenziteta napona (ilavosti
loma) KIc, i to pod uslovom da je zamorna prslina ostvarena odgovarajuim postupkom. Da li zamorna
prslina ispunjava potrebne uslove moe se proceniti tek po zavretku ispitivanja, odnosno posle loma
epruvete.
12 od 33

IWE kurs

Moduo 3- Zavarene konstrukcije i projektovanje

3.11 Uvod u mehaniku loma

Slika 11. Epruvete za savijanje za odreivanje ilavosti loma

Najmanja doputena duina zamorne prsline je 1,3 mm (izuzetno moe biti 1,1 mm), koja mora da
bude ostvarena promenljivim optereenjem izmeu Fmax i 0,1Fmax, tako da je srednje optereenje
0,55Fmax. Sili Fmax odgovara maksimalni faktor intenziteta napona Kfmax, ogranien za elik odnosima
K f max
0,00032m1 / 2
E

ili

K f max
0,67
K Ic

(22)

Uslov 22. mora biti ispunjen pri razvoju prsline za zavrnih 1,3 mm, dok se kod duih zamornih
prslina u ranijoj fazi procesa zamaranja doputaju i neto vei odnosi.
Za usvojenu veliinu Kfmax i pripremljenu epruvetu maksimalna sila zamaranja moe da se odredi na
osnovu izraza za faktor intenziteta napona za sluaj savijanja u tri take:
a
3Fmax Sf
W
K
2 BW 3 / 2

(23)

gde je S=4W raspon oslonca.

Minimalni broj promena optereenja treba da bude 25 000 za zavrnih 1,3 mm duine prsline, a
preporuuje se da se ne prelazi 250 000 promena optereenja zbog duine trajanja procesa zamaranja. U
pogledu naina ostvarenja ciklusa promene optereenja ne postavljaju se ogranienja. Da bi se
obezbedila minimalna duina prsline od 1,3 mm, potrebno je da ona bude postignuta na bonim
povrinama, jer front zamorne prsline najee ima oblik luka sa najveom duinom prsline u sredini.
Za stvaranje zamorne prsline korien je visokofrekventni pulsator Amsler kapaciteta 98,1kN.
Ostvarivanje eljenog reima ciklusa zamaranja bilo je, naroito kod nekih epruveta, povezano sa
znatnim tekoama u izboru parametara. Rast prsline je morao biti praen na pulsatoru kako se
zamaranje ne bi prekidalo pre no to se postigne potrebna duina prsline. Za praenje je koriena lupa
sa mernom skalom i uveanjem 20 puta. Da bi se mogla da vidi prslina, bilo je potrebno da se bokovi
epruveta prebruse.
Epruveta sa zamornom prslinom se savija na kidalici pomou posebnog ureaja koji se postavlja na
sto kidalice. Da bi se odredila veliina KIc potrebno je u ispitivanju dobiti dijagram optereenje (sila)deformacija. Kao mera deformacije slui otvaranje prsline, koje se meri preko elektrinog otpora
ugraenih mernih traka specijalnog meraa. Dijagram se zapisuje na koordinatnom pisau, ija je
ordinata povezana sa kidalicom radi praenja sile, a apscisa sa meraem otvaranja prsline o iji se
signal pojaava u elektronskom pojaivau. Preporuuje se da se razmere za silu i otvaranje prsline
usvoje tako da poetni nagib krive bude izmeu 35 i 65 (sl.12). Sila treba da bude predstavljena
izraenim maksimumom, i potrebno je zapisati vreme postizanja maksimuma. Prirast sile treba da iznosi
0,03 do 0,15 kN/s da bi se dobio prirast faktora intenziteta napona u podruju od 0,55 do 2,75 MPam/s.
13 od 33

IWE kurs

Moduo 3- Zavarene konstrukcije i projektovanje

3.11 Uvod u mehaniku loma

Za odreivanje ilavosti loma pri ravnoj deformaciji KIc potrebno je analizirati slomljenu epruvetu i
dobijeni dijagram. Izgled preloma pokazuje udeo nastao zamaranjem , podruje loma pri ravnoj
deformaciji i podruje usana klizanja, gde se lom odvija u uslovima ravnog stanja napona. Kod elika
V, s obzirom na malu plastinost i usvojenu debljinu epruvete dominira ravna deformacija i osnovni
uslov za ispitivanje je ispunjen (21). Duina zamorne prsline se meri na 5 mesta: na ivicama, u sredini i
na mestima koja su od ivica udaljena 1/4B.
Vaea zamorna prslina mora u svim takama da bude dua od 1,3 mm, a razlika mera ne sme prei
2,5% W (1 mm) kod unutranjih mera, odnosno 5% W (2 mm) izmeu mera na ivicama i unutranjih
mera. Merenje duine prsline je izvedeno lupom poveanja 20 puta sa mernom skalom. Loa zamorna
prslina moe nastati zbog vie inicijalnih mesta, greaka u materijalu ili zbog nepovoljno odabranih
parametara zamornog ciklusa. Korienjem strelastog zareza se dobija ravnomerniji razvoj zamorne
prsline, pa su mere prsline ujednaenije. Na taj nain se mogu izbei loe zamorne prsline.
Da bi dijagrami (sl.12) bili vaei, moraju biti ispunjeni svi postavljeni uslovi. Zbog toga se prvo
proverava ugao nagiba linearnog dela, koji treba da bude izmeu 35 i 65, pri emu se moe zanemariti
izvesna nelinearnost poetnog dela dijagrama. Tangens ugla linearnog dela se smanjuje za 5% i pod
novim uglom se iz poetka povue prava koja see krivu. Ako je maksimum krive ispred presene take,
onda je maksimalna sila merodavna za proraun; u protivnom je merodavna sila koja odgovara
presenoj taki. Treba napomenuti da je smanjenje od 5% empirijski podatak, kojim se obuhvata uticaj
kvazi-krtog loma, odnosno veliine plastine deformacije na vrhu prsline. Merodavna sila e odrediti
vaeu vrednost KIc ako je ispunjen dodatni uslov dijagrama. Na visini od 80% od merodavne ordinate
odreuje se odstupanje krive od prvobitne tangente v1 i uslov vaeeg dijagrama je da to odstupanje
bude manje od 1/4 odgovarajueg odstupanja v na visini merodavne ordinate. Veliina merodavne sile je
dobijena mnoenjem merodavne ordinate i razmere za silu. Zatim se odredi odnos a/W, gde je a zbir
duine zareza i zamorne prsline ao, odnosno ukupna duina prsline. Ako je ovaj odnos u granicama 0,45
do 0,55 uzima se odgovarajui koeficijent Y1 iz standarda i odreuje merodavni faktor intenziteta
napona po formuli
KY1
(24)
K
1/ 2
BW

Merodavna veliina KQ je u stvari odreena prema 23, pa se korienjem te formule moe odrediti i
kada je odnos a/W u granicama 0,35 do 0,45, odnosno 0,55 do 0,6. Ako je a/W<0,35 ili a/W>0,6 ne
dobija se vaei rezultat za K.
Merodavna veliina K predstavlja kritinu veliinu KIc, ako je ispunjen uslov 21, koji se sada moe
proveriti. Zatim treba proveriti uslov 22, na osnovu maksimalne sile ciklusa zamaranja Fmax, kao i uslov
prirasta intenziteta napona. Osim krive zapisane prilikom ispitivanja epruvete 6, sl.12, u nastavku teksta
dati su, kao komentar, i ostali elementi potrebni za odreivanje KIc.
U prvom ispitivanju KIc na epruvetama sa ravnim zarezom od 12 epruveta samo sa 4 epruvete je
dobijen potpuno vaei rezultat, dalja 3 ispitivanja su bila jo uvek merodavna, dok je 5 ispitivanja bilo
nevaeih. Lako se moe zakljuiti o visokoj ceni ovih ispitivanja, to opravdava pokuaje da se nae
prikladniji postupak za odreivanje KIc, odnosno da se nau drugi kriterijumi za ocenu ponaanja
materijala u uslovima razvoja krtog loma i nestabilnog razvoja prsline. Postupak za odreivanje KIc je
svakako prikladan za materijale visoke vrstoe, ali je i u tom sluaju, kao to se vidi iz rezultata
ispitivanja elika V, potrebno mnogo panje i iskustva da bi se dobili vaei rezultati.
Veliina ilavosti loma pri ravnoj deformaciji KIc elika V iznosi oko 88,7 MPam, a rezultati
dobijeni ispitivanjem ne pokazuju znaajnije rasturanje. Sama veliina KIc nije dovoljna za ocenu o
ponaanju materijala, ve je potrebno da se ona razmatra zajedno sa veliinom vrstoe, tako da se
uzima jo i podatak o naponu teenja Rp0,2. S obzirom na visoku vrednost Rp0,2=1308 MPa, dobijena
vrednost za KIc pokazuje da elik V, i pored male plastinosti, ima zadovoljavajue osobine otpornosti
prema razvoju prsline, to je u skladu i sa niskom NDT temperaturom, utvrenom kod ovog elika.
14 od 33

IWE kurs

Moduo 3- Zavarene konstrukcije i projektovanje

3.11 Uvod u mehaniku loma

Sl.12. Dijagram sila - otvaranje za odreivanje ilavosti loma pri ravnoj deformaciji
Komentar slike 12.
1. Ugao nagiba krive :tg 0,9; 42
2. Ugao nagiba seice 1 :tg1 0.95;tg 0.855;1 40,53
3. Ordinata preseka seice i krive: Y=118 mm
4. Sila FQ merodavna za proraun: F=uFY=27795 N
5. Odnos odstupanja tangente od krive na ordinatama 0,8YQ i YQ: v1/v=0,07
6. Odnos a/W: a/W = 0,555
7. Proraun KQ: KQ=

3FS

a
f 88,5853MPa m

2BW3 / 2 W

8. Provera
9. Provera

debljina epruvete: 2,5 Q 11,46 mm

Rp0 ,2
K
F
uslova pri zamaranju: f max max 0,67
K
F

10. Ispitivanje je izvedeno zadanom brzinom klipa Vk=0,0125 mm/s

3. OTVARANJE PRSLINE (COD)
Kada se u podruju vrha prsline pojavi plastina zona znaajne veliine, nije vie mogue
jednoznanim parametrom opisati polje napona i deformacija, kao to je to bio sluaj sa kritinim
faktorom intenziteta napona KIc. Kotrel i Vels su nezavisno uoili da veliina otvaranja prsline pre
njenog razvoja moe biti karakteristika podruja vrha prsline, odnosno da moe da slui kao parametar
za odreeni materijal ispitivan u odreenim uslovima.
Kotrel je analizirao potpuno ilav lom malih epruveta, uzetih iz velikih ploa koje su se krto lomile
znatno pre potpune plastinosti preseka (sa 90% ravnim prelomom). Za odreenu duinu prsline a i za
odreenu veliinu COD odgovor na pitanje da li e lom nastupiti pre ili posle potpune plastinosti moe
se dobiti na osnovu veliine ligamenta (udaljenost naspramne ivice od vrha prsline). Ako je naspramna
ivica blizu prsline, plastina zona e se razviti u celom ligamentu pre nego to se dostigne kritina
veliina COD (c) na vrhu prsline, pa je lom plastian; ako je naspramna ivica toliko udaljena od prsline
da se prvo dostigne veliina c, lom je krt. Meutim, veliina otvaranja prsline u svim sluajevima je
gotovo ista, pa se moe uzeti kao parametar loma. Kotrel je kritinu veliinu otvaranja prsline c
definisao za sluaj prostorne deformacije i optereenja zatezanjem u obliku:
15 od 33

IWE kurs

Moduo 3- Zavarene konstrukcije i projektovanje

3.11 Uvod u mehaniku loma

8Reh a

c
ln sec

2Reh

(25)

gde je c napon pri lomu, a Reh napon teenja. Kod delova velikih dimenzija, kod kojih se lom javlja pre
potpune plastinosti, kolinik c/Reh je mali, pa vai
c

EReh c
a

(26)

Treba istai da se kritina veliina COD (c) odnosi samo na poetak razvoja prsline i da se bitno
razlikuje od veliine koja odgovara nestabilnom razvoju prsline.
3.1. Merenje kritinog otvaranja prsline
Teorijski i eksperimentalni rezultati prouavanja razvoja prsline dali su dovoljno podataka da se
razradi standardna metoda za odreivanje COD (Bs 5672, ASTM E 1290). S obzirom na srodnost sa
postupkom za odreivanje KIc, usvojen je isti tip epruvete za savijanje koncentrisanom silom to je
omoguilo i primenu iste tehnike izvoenja ispitivanja i zapisivanja dijagrama u istom koordinatnom
sistemu (sila-pomeranje na merau). Na sl.13. date su osnovne mere, pomou kojih se odreuje
otvaranje prsline. Epruveta se definie sa dimenzijama koje odgovaraju debljini dela u eksploataciji,
izree se zarez, i iz tog zareza se izvede zamorna prslina. Savijanjem za ugao dobija se odgovarajue
otvaranje prsline .
Na dijagramu sila-pomeranja na merau se posle ispitivanja odredi kritina veliina pomeranja Vc,
koja odgovara trenutku daljeg razvoja zamorne prsline, koji se u mnogim sluajevima poklapa sa
dostizanjem maksimalne sile. Sa poznatom veliinom Vc kritino otvaranje prsline c se odreuje na
osnovu jednaina:

R W 1 2
0.45W a
Vc eh
0.45W 0.55a z
E

0.45W a
Vc2 E

0.45W 0.55a z 4RehW 1 2

za Vc 2RehW 1 2

(27)

(28)

za

Vc

2RehW 1 2
E

Za debljine epruvete do 50 mm, kojima odgovaraju c izmeu 0,0625 i 0,625 mm, to je u praksi
najei sluaj, izrazi za odreivanje c se mogu uprostiti:
c

W a Vc
W 2a 3 z

(29)

Poseban problem pri merenju kritinog otvaranja prsline je utvrivanje poetka razvoja zamorne
prsline.
Rezultati ispitivanja COD u praksi pokazuju osetna rasipanja. Razloge treba traiti u nepreciznom
odreivanju poetka razvoja prsline i u nedefinisanoj brzini ispitivanja. Iako prua mogunost za
praktinu primenu odreivanja kritine duine greke tipa prsline, ispitivanje COD jo nije dovedeno do
nivoa pouzdanog standardnog ispitivanja.
3.2. Primer odreivanja kritinog otvaranja prsline
Primer odreivanja kritinog otvaranja prsline je dat za ugljenini konstrukcijski elik N, kod koga
je odnos Reh/E oko 0,002, a procenjena ilavost loma prema podacima iz literature za sline materijale
KIc125 MPa m , pa je prema izrazu 2.1. najmanje potrebna debljina 100 mm. Jasno je da uslov
debljine onemoguava praktinu primenu standarda za odreivanje ilavosti loma KIc na elik N.

16 od 33

IWE kurs

Moduo 3- Zavarene konstrukcije i projektovanje

3.11 Uvod u mehaniku loma

Sl. 13. Geometrijske zavisnosti pri deformaciji epruvete za odreivanje COD

Ponaanje epruveta sa prslinom, izraenih od elika N, ispitivano je prema BS 5672, odreivanjem
kritinog otvaranja prsline COD (c), odnosno pomeranja pri maksimalnoj sili (m). Epruveta za ovo
ispitivanje je razvijena prema epruveti za odreivanje KIc savijanjem tip I, tako da je osnovna zavisnost
mera ista. Debljina epruvete se usvaja prema materijalu koji se koristi u konstrukciji i kod koga je od
interesa da se odredi c ili m. Ostale mere su date u zavisnosti od debljine. Zamorna prslina se stvara
istim postupkom kao i pri odreivanju KIc. Uslov za zamaranje je u ovom sluaju drugaije definisan,
tako da faktor intenziteta napona Kf bude:
(29)
K f 0.63RehB1 / 2
Na osnovu veliine Kf moe se odrediti maksimalna sila ciklusa zamaranja Fmax.
Ispitivanjem na kidalici je dobijen dijagram sila-otvaranje (mereno na mestu postavljenih noeva),
sl.14, odakle se odreuje merna veliina otvaranja Vc, koja odgovara kritinom otvaranju prsline c.
Prema izrazima 27-29 moe se na osnovu Vc odrediti veliina c. Ako je dolo do stabilnog razvoja
prsline, na dijagramu sila - otvaranje nije mogue oceniti poetak naglog razvoja prsline, pa se kao
mera uzima otvaranje prsline koji odgovara dostizanju maksimalne sile (m).
Za odreivanje kritinog otvaranja prsline koriene su epruvete, na kojim nije mogla da se izmeri
kritina veliina otvaranja preko meraa, jer je njegov hod bio do 2 mm; zbog toga je dijagram sniman
kombinovano, tako da je otvaranje u prvom delu mereno direktno, a u drugom delu preko ugiba f, koji je
zapisan na maini (sl.14). Analizom geometrijskih odnosa procenjena je veliina Vm, koja odgovara
otvaranju na merau pri maksimalnoj sili.
Za linearni odnos ugiba, ugla savijanja i otvaranja, koji se moe usvojiti na osnovu odnosa sa
snimljenog dijagrama (sl.14), dobija se Vm=2,6 mm. Sada je mogue sraunati otvaranje prsline m, koje
odgovara maksimalnoj sili Fm.
Geometrijske mere epruvete, za koju je dobijena kriva na sl.14, iznose:
- debljina B=12,15 mm
- irina W=23,96 mm
- duina zamorne prsline (prosek tri mere) ao=2,22 mm
- duina zareza J=10 mm
- ukupna duina prsline a=12,22 mm.
Odavde je odnos a/W=12,22/23,96=0,51, emu odgovara Y1=10,96. Maksimalna sila u ciklusu
zamaranja, uspostavljena nakon pokretanja prsline, iznosila je Fmax=5003 N, tako da je maksimalni
faktor intenziteta napona pri zamaranju
17 od 33

IWE kurs

Moduo 3- Zavarene konstrukcije i projektovanje

3.11 Uvod u mehaniku loma

Kf

FmaxY1
1/ 2

BW

0,005003 10,96
0,01215 0,023961 / 2

29,16MPa m

to je manje od preporuene veliine

1/2

1/2

0,63RehB =0,63422,20,01215 =29,32 MPa m

Maksimalna sila pri savijanju Fm=13,047 kN dostignuta je nakon t=284 s. Interpolacijom je odreena
veliina
C

2V ' 2Reh 1 2

0,00576
W
E

(30)

tako da je CW=0,0057623,96=0,1382,6=Vm. Na osnovu izraza (27) dobija se m=0,686 mm, dok se

prema (29) dobija m=0,56 mm. Raspon izmeu oslonaca je bio S=4W=96 mm, a odstojanje vrha noa
meraa z=2 mm. Istim postupkom procene veliine Vm=2,095 mm odreeno je pomeranje m kod epruvete; izraz (027) je dao m=0,713 mm, a (029) m=0,587 mm za duinu prsline a=3,53 mm i irinu
epruvete W=9,99 mm, pri emu je 2V'/W=0,00535.

Slika 14. Dijagram za odreivanje otvaranja prsline

Rezultati dobijeni prema izrazima (027) i (029) se razlikuju i do 22%; razlog za ovo neslaganje treba
traiti u velikim vrednostima c i m, tako da treba uzeti u obzir i trenutni poloaj centra obrtanja pri
razvoju prsline.
4. Rajsov konturni J integral
Po definiciji J integral je dat sledeom jednainom:
J

ui

ds
W dy Ti
x

(31)

Rajs je dokazao da je J integral nezavisan od putanje integracije pod odgovarajuim uslovima. Ovo je
omoguilo njegovo izraunavanje du bilo koje pogodne putanje, jer je njegova vrednost ista za putanje
u neposrednoj blizini vrha prsline, za putanje izvan plastine zone i za putanju du ivica epruvete. S
druge strane, J integral moe da se predstavi kao energija osloboena na vrhu prsline po jedinici porasta
povrine prsline, Bda, odnosno vai
JBda B Wdyda B Ti

ui
dsda
x

(32)

18 od 33

IWE kurs

Moduo 3- Zavarene konstrukcije i projektovanje

3.11 Uvod u mehaniku loma

Slika 15. Proizvoljna putanja integracije za J integral.

gde je B debljina epruvete. lan BWdyda oznaava energiju dobijenu (i utroenu) na konturi
pri
prirataju prsline za da, uz pretpostavku nelinearne elastinosti. Drugi lan u izrazu (7.5) predstavlja rad
sila zatezanja na pomeranju konture za prirataj prsline da. Veliina JBda je ukupna energija na vrhu
prsline koja je na raspolaganju za rast prsline i odgovara veliini G (Grifitova energija):
J G

K2
E

(33)

U oblasti plastinosti, W nije gustina deformacijske energije, jer se energija rasipa unutar materijala, pa
stoga J nije energija raspoloiva za dalji rast prsline.
Ideja da JBda predstavlja rad u nelinearnoj elastinosti potie od Rajsa, koji je pokazao da se J
integral moe odrediti i na drugi nain, sl.16. Na sl.16. se vidi da veliina Jda predstavlja razliku
jedininih radova po debljini izmeu dva ista tela koje se razlikuju za malu veliinu u duini sa prsline
da:
J

Jda
F

d F F dF
da
a
a

(34)

Ovaj izraz koristili su mnogi autori radi dobijanja inenjerske procene za J integral neposredno na
osnovu laboratorijskih podataka.
Da bi se osiguralo postojanje J singularnog polja oko vrha prsline potrebno je zadovoljiti neke uslove.
Na sl.17. se vidi da oko vrha prsline postoji podruje u kojem se materijal znaajno deformie, uz
pojavu upljina, klizanja i drugih oblika izvan oblasti prouavanja mehanike kontinuma. Ovo podruje
se naziva "procesna zona loma". Veliina procesne zone mora da bude mala u odnosu na dimenzije tela
u ravni, a da bi se zadovoljili uslovi ravne deformacije, procesna zona mora biti mala u odnosu na
epruvetu ili njenu debljinu. Ova ogranienja se zasnivaju na eksperimentima, a obino se primenjuje
uslov za dimenzije
B ,b ,a 25

(35)

gde je ligament b=W-a - ligament epruvete.

19 od 33

IWE kurs

Moduo 3- Zavarene konstrukcije i projektovanje

3.11 Uvod u mehaniku loma

Slika 16. Drugi nain definisanja J integrala.

Za elastine idealno plastine materijale Y integral je direktno povezan sa otvaranjem prsline COD
(drugaije oznaeno s

J
m Re

(36)
gde je m koeficijent ije su vrednosti izmeu 1 i 2,6, pri emu manje vrednosti odgovaraju ravnom
stanju napona i idealnoj plastinosti, a vee ravnom stanju deformacije i ojaavanju materijala.
4.1. Primena J integrala
Ponaanje elasto-plastinog materijala pri stabilnom rastu prsline moe da se opie dijagramom J-a,
gde je a prirataj prsline, sl.18. Kako se pri krtom ponaanju materijala lom razvija bez dodatnog
utroka energije, za taj sluaj dijagram J-a predstavlja horizontalnu pravu liniju koja preseca ordinatu
na visini JIc. Ta visina odgovara kritinom utroku energije koji je potreban za poetak razvoja prsline.
Kada se materijal ponaa plastino, u poetnoj fazi porasta sile i utroka energije, deformacija se
iskazuje samo poveanjem otvora postojee prsline, a ne i napredovanjem prsline. Ovo odgovara vrlo
strmoj liniji zavisnosti J-a, i predstavlja fazu zatupljavanja vrha prsline. U kritinoj taki dolazi do
promene nagiba krive zavisnosti, to znai da je dalje otvaranje prsline povezano sa napredovanjem
prsline i porastom njene duine. Taka pregiba u poetnoj fazi se uzima kao JIc, pa se na osnovu te
vrednosti moe odrediti kritini faktor intenziteta napona KIc.4.2. Odreivanje JIc, mere ilavosti loma
(ASTM E 813)

Slika 17. Uticaj J integrala na procesnu zonu loma.

20 od 33

IWE kurs

Moduo 3- Zavarene konstrukcije i projektovanje

3.11 Uvod u mehaniku loma

Slika 18. Stabilni razvoj prsline.

Ameriko drutvo za ispitivanje materijala (ASTM) ustanovilo je standardni postupak dobijanja
krivih otpornosti metalnih materijala prema razvoju prsline. Oblik i dimenzija epruveta za savijanje u tri
take kao i kompaktnih epruveta za zatezanje definisani su ovim standardom (sl.19. a i b).

Slika 19. Epruveta za savijanje u tri take i kompaktna epruveta za zatezanje prema ASTM E 813.
Na sl.20. je prikazana ema ispitivanja epruveta za savijanje u tri take. Uslov za debljinu epruvete je:
J
B 2S Ic
Re

(37)

gde je: Re = (Rp0,2 + Rm)/2 - napon ojaavanja,

Rp0,2 - napon teenja,
Rm - zatezna vrstoa,
JIc - kritina vrednost J integrala pri razvoju prsline cepanjem (sl.18)

21 od 33

IWE kurs

Moduo 3- Zavarene konstrukcije i projektovanje

3.11 Uvod u mehaniku loma

Slika 20. ema ispitivanja epruveta za savijanje u tri take.

Oigledno je da se debljina moe proveriti tek posle ispitivanja. Isto ogranienje vai i za duinu
poetnog ligamenta b, odnosno:
b W a0 ,

25J Ic
R p0,2

(38)

gde je W visina epruvete, a0 nazivna duina zamorne prsline.

Sledee ogranienje se odnosi na stvarnu duinu prsline pri ovom ispitivanju. Prvo se odreuje linija
zatupljivanja, koja predstavlja zakonitost promene J integrala kada se pri deformaciji ne poveava
duina prsline, ve se njen vrh zatupljuje kao posledica otvaranja vrha prsline (CTOD - crack tip
opening displacement). Prividno poveanje duine prsline za taj sluaj je jednako polovini CTOD. To
prividno poveanje duine prsline a definie liniju zatupljivanja
dB

J
J

Re 2 Re

(39)

koja prolazi kroz koordinatni poetak sistema J-a. Paralelno sa linijom zatupljivanja povlae se prave
koje presecaju apscisu (a) u takama 0,15 mm i 1,5 mm (sl. 3.15). Ove dve prave ograniavaju
podruje vaeih taaka za veliine J integrala. Zahteva se da se bar etiri take nau u tom podruju, pri
emu postoje ogranienja i za njihov meusobni poloaj (najmanje jedna od etiri taaka treba da bude
na zadovoljavajuem rastojanju od linije zatupljivanja, A/3.
Zatim se kroz najmanje etiri, vaee take povlai regresiona prava najmanjeg kvadratnog
odstupanja promene J integrala sa duinom prsline a. Pri tom treba voditi rauna da od vaeih taaka
neke mogu postati nevaee primenom sledeeg postupka. Kroz presene take regresione linije i
graninih pravih (za 0,15 mm i 1,5 mm duine prsline) povuku se vertikale i odbacuju se take koje se
nalaze izvan tih vertikalnih linija. Za novu regresionu liniju potrebno je da preostanu bar etiri take, od
kojih svaka, pored navedenih, mora da ispuni dodatni zahtev:
Z 15

J
R p0,2

Z (B; b)

(40)

Konaan zahtev vaeeg JIc je da nagib regresione linije bude ogranien sa:
dJ
R p 0,2
da

(41)

Tada nova linija na preseku sa linijom zatupljivanja definie JIc (sl.21).

22 od 33

IWE kurs

Moduo 3- Zavarene konstrukcije i projektovanje

3.11 Uvod u mehaniku loma

Slika 21. Prikaz postupka za izbor merodavnih taaka za odreivanje JIc prema standardu ASTM E
813.
Na osnovu opisanog ponaanja materijala moe se uspostaviti kriterijum za predvianje loma u
uslovima ravnog stanja napona, primenom krive otpornosti materijala na rast prsline. U tom cilju je
potrebno uspostaviti zavisnosti otpornosti materijala i sile razvoja prsline od porasta duine prsline. Pri
tome treba imati u vidu da se u praksi umesto J esto koristi J1/2, sl.23. Postupak za utvrivanje
kriterijuma loma na osnovu krive otpornosti obuhvata sledee korake:
odreivanje (JR)1/2 krivih za materijal od kojeg je izvedena konstrukcija, koristei pogodne epruvete
odreivanje (JR)1/2 vrednosti za konstrukciju (preko sile razvoja prsline) za razliite duine prsline i
optereenje, koristei prikladan model plastinosti
odreivanje take nestabilnosti A na dodiru krive razvoja prsline i krive otpornosti materijala, sl. 7.6.
Napon loma je 4, a prirataj duine prsline a.

Sl. 23. Postupak za utvrivanje kriterijuma loma na osnovu krive otpornosti.

4.3. J - R krive otpornosti
Energija loma i temperature prelaska u krto stanje bile su najee prihvaen opti kriterijum ilavosti
za materijal koji nije krt. Primena mehanike loma na odreivanje otpornosti prema rastu prsline danas
predstavlja osnovu za praktine metode ispitivanja duktilnih materijala. Kao to je ve pomenuto, J-R
krive su prvobitno razvijene u cilju odreivanja JIc. Razmatranje ovih krivih je pokazalo da je JIc
konzervativna mera ilavosti loma kod veine konstrukcijskih materijala. Primena J integrala na analizu
rasta prsline je ustvari pokuaj da se ilavost materijala iskoristi i posle poetka rasta prsline. Pri tome je
bitno naglasiti da je metoda odreivanja J-R krive pomou vie epruveta veoma nepogodan, a da primena metode jedne epruvete zahteva precizno odreivanje trenutne duine prsline.
23 od 33

IWE kurs

Moduo 3- Zavarene konstrukcije i projektovanje

3.11 Uvod u mehaniku loma

Primena krivih otpornosti u predvianju loma konstrukcije obino zahteva odreivanje take dodira
krivih otpornosti i sile rasta prsline, sl.22. Znaajnu komplikaciju ini postojanje izrazito polaganog
stabilnog rasta prsline (pri kvazistatikom optereenju), koji prethodi nestabilnom rastu i katastrofalnom
lomu. Stoga umesto jednog kriterijuma za konstrukciju izloenu ravnoj deformaciji
J J Ic

(42)

za konstrukcije u kojima je znaajan usporen stabilan rast, moraju da se zadovolje dva kriterijuma
J Jr

J J r

a
a

(43)

Slika 22. Sila razvoja prsline i otpornost prema rastu prsline, uslov nestabilnog rasta prsline
5. USLOVI PRELAZA OD PLASTINOG DO KRTOG LOMA
Poznavanje osnovnih mehanikih karakteristika materijala (zatezne vrstoe i napona teenja,
procentualnog izduenja, kontrakcije, tvrdoe, udarne ilavosti) nije dovoljno da se u razliitim radnim
uslovima konstrukcije predvidi da li moe doi do loma, i ako doe do loma, da li e to biti plastini ili krti
lom. Isti materijal, primenjen u razliitim konstrukcijskim oblicima, moe se pri nekim radnim uslovima
ponaati plastino, dok se pri drugim radnim uslovima ponaa krto. U kojoj meri treba da se promene
uslovi da bi se prelo od plastinog do krtog loma materijala zavisi, pre svega, od svojstva materijala, to
znai od njegove osetljivosti na promenu veliina koje odreuju radne uslove. Ako se posmatra jedan
materijal, onda uslovi prelaza od plastinog do krtog loma zavise od oblika i mera konstrukcijskog dela,
brzine dejstva optereenja i brzine deformacije i od radne temperature.
5.1. Uticaj oblika i mera konstrukcijskog dela
Raspodela i veliina napona pri odreenom spoljnem optereenju zavise od koncentracije napona i od
veliine plastine zone, koja se javlja pri prekoraenju napona teenja. Uspostavljeno stanje napona i
deformacija e pogodovati plastinom ili krtom lomu. Pri ravnoj deformaciji postoje uslovi za razvoj
krtog loma, dok se pri ravnom stanju napona razvija plastini lom. Osnovne mere konstrukcijskog dela
imaju odluujui znaaj za stanje napona koje e se uspostaviti u prisustvu koncentratora napona.
Poreenjem epruveta istog oblika i istih mera, osim debljine, moe se utvrditi priblino ista veliina
podruja u kome je uspostavljeno ravno stanje napona, a ako je debljina epruvete manja od tog podruja
doi e do plastinog loma. to je debljina vea, to e biti vie izraen ravan, krti prelom. Moe se
zakljuiti da od mera epruvete, i od oblika koncentratora napona zavisi da li e lom biti plastian ili krt.
5.2. Uticaj brzine optereenja i deformacije
Promena brzine ispitivanja u mnogim sluajevima moe uticati na promenu mehanikih svojstava
materijala; ove promene su u vezi sa prelazom u drugo mehaniko stanje (npr. prelaz iz plastinog u krto
stanje), s prelazom od lokalnog loma nekih zona na trenutni lom itavog tela, sa promenom veliine i
24 od 33

IWE kurs

Moduo 3- Zavarene konstrukcije i projektovanje

3.11 Uvod u mehaniku loma

oblika deformisane zapremine, kao i sa pojaavanjem ili slabljenjem fiziko-hemijskih procesa, za ije
odvijanje je potrebno odreeno vreme.
Standardna ispitivanja koja se koriste za odreivanje osnovnih mehanikih karakteristika su
kratkotrajna; pri tom se brzine ispitivanja mogu razlikovati i za nekoliko redova veliine. Ispitivanja
koja se izvode pri izuzetno velikim brzinama, na primer ispitivanje dejstvom eksplozivnog talasa,
iziskuju posebnu analizu.
5.3. Uticaj temperature
Lomovi zavarenih konstrukcija u eksploatacijskim uslovima, a pre svega lomovi brodova Liberti u
toku II svetskog rata i kasnije, doveli su do potrebe da se proui i uticaj temperature na ponaanje elika
i njegovih zavarenih konstrukcija. Rezultati dobijeni u tim ispitivanjima omoguili su da se oforme
dijagrami zavisnosti mehanikih karakteristika od temperature. Osnovni takav dijagram za
konstrukcijski meki elik, kakav je korien za izradu brodova, prikazan je na sl.24. Kriva 1 pokazuje
promenu zatezne vrstoe sa temperaturom, a kriva 2 promenu napona teenja. Karakter promene ove
dve veliine je slian sve do veoma niske, prelazne temperature: sa sniavanjem temperature poveavaju
se i zatezna vrstoa i napon teenja. Krive 3 i 4 za promenu izduenja i kontrakcije su takoe sline, da
bi na temperaturi od oko -200C i kontrakcija i izduenje pali do nule, ime je dobijen potpuno krti lom
glatke epruvete, koja se na bliskoj vioj temperaturi jo uvek lomila plastino (lomovi B-D).
Ako postoje male prsline u telu, krti lom e poeti da se javlja na osetno viim temperaturama (krive
5 i 6). Na ovim krivama su i karakteristine take temperaturnog prelaza. Taka NDT (Nil Ductility
Transition - NDT temperature) odreuje temperaturu ispod koje se u prisustvu prsline moe pojaviti
samo krti lom. Taka FTE (Fracture Transition Elastic) oznaava najviu moguu temperaturu za
nestabilni razvoj krtog loma. Iznad te temperature pri naponima niim od napona teenja nee doi do
loma, a pri viim naponima prslina e se razvijati stabilno. Taka FTP (Fructure Transition Plastic)
odreuje prelaznu temperaturu plastinosti, iznad koje je mogu samo plastini lom ispitivanih elika,
ak i u prisustvu prsline. Objanjenje prelaza od plastinog do krtog loma dao je Orovan (sl.25). On je
poao od postavke da je lom cepanjem (krti lom) zavisan od veliine napona teenja, pa je zbog toga
zarezana epruveta u veoj meri sklona krtom lomu od glatke (na odreenoj temperaturi), s obzirom da je
faktor porasta napona Q vei od jedinice.

Sl.24.Promena mehanikih svojsta konstrukcijskog mekog elika sa temperaturom: 1 - zatezna vrstoa;

2 - napon teenja; 3 - izduenje; 4 - kontrakcija; 5 - poetak loma u prisustvu malih prslina; 6 - granina
kriva krtog loma.
Napon pri lomu zarezane epruvete malo zavisi od temperature (kriva 3) i u preseku sa krivom 1 za
napon teenja glatke epruvete i 2 za maksimalni napon u plastinoj zoni zarezane epruvete dobijaju se
prelazne temperature. Temperatura TA odgovara temperaturi NDT, a temperatura TB temperaturi krtog
25 od 33

IWE kurs

Moduo 3- Zavarene konstrukcije i projektovanje

3.11 Uvod u mehaniku loma

loma glatke epruvete na sl.24. Iako je model Orovana zanemario mnoge faktore koji utiu na prelaz
vrstoe, moe se koristiti kao ilustracija osnovne zakonitosti.
Najee primenjeni konstrukcijski materijali se ne ponaaju na isti nain pri promeni temperature (sl. 26).
elici niske i srednje vrstoe imaju izraenu prelaznu temperaturu, kod elika visoke vrstoe i kod legura
titana ona je manje izraena, a za legure aluminijuma visoke vrstoe se uzima da ne postoji prelazna
temperatura, jer se u irokom dijapazonu temperatura, mehanike karakteristike veoma malo menjaju.
Primena prelazne temperatura omoguena je konstrukcijom dijagrama analize loma FAD (Fracture
Analysis Dijagram), koji predstavlja razradu interesantnog podruja opte zavisnosti od temperature (sl.
26). Na ovom dijagramu kriva CAT (Crack Arrest Temperature) oznaava temperature zaustavljanja
prsline, to znai da na temperaturama iznad CAT razvoj prsline nije mogu.

Sl. 25. Orovanova teorija krtog loma

Slika 26. Zavisnost energije loma od temperature za razliite konstrukcijske figure

6. ZAMOR
Veliki broj delova maina i konstrukcija izloen je u toku rada optereenjima promenljivim po
veliini, a esto i po smeru. Jo od poetka razvoja industrijske mainogradnje poznato je da materijali
mnogo tee podnose optereenja koja se u toku vremena menjaju nego mirna - statika optereenja.
Dobro je poznato da pri ponavljanju optereenja i rastereenja, ili pri naizmenino promenljivom
naprezanju, moe nastupiti lom pri naponima manjim od statike nosivosti materijala. Veliina napona
koji izaziva lom opada, kada broj ciklusa napona raste. Za pojavu loma nije, od odluujueg znaaja samo
veliina optereenja, ve i uestalost njegovog ponavljanja. Ova pojava smanjenja otpornosti materijala pri
promenljivom naprezanju zove se zamaranje, a tako izazvan prelom - prelom usled zamora.
Za dimenzionisanje delova maina i konstrukcija dugo vremena su korieni podaci o svojstvima
vrstoe materijala dobijenim statikim ispitivanjem. Meutim, razvoj tehnike, naroito saobraaja, kao
i stremljenja ka ekonominijim konstrukcijama, zahtevaju tano preispitivanje metoda prorauna, jer su
se uobiajeni stepeni sigurnosti, u mnogim sluajevima, pokazali kao suvie veliki ili, pak, kao suvie
26 od 33

IWE kurs

Moduo 3- Zavarene konstrukcije i projektovanje

3.11 Uvod u mehaniku loma

mali. Suvie veliki stepen sigurnosti vodi ka predimenzionisanju, poveanju mase i samim tim porastu
utroka energije. Nedovoljan stepen sigurnosti prouzrokuje oteenja i lomove, esto sa traginim
posledicama.
Kao osnov za racionalnije dimenzionisanje delova izloenih promenljivim optereenjima, potrebno je
odrediti dinamiku vrstou, tj. najvei napon koji materijal moe izdrati bez loma i pri neogranienom
broju promena optereenja. Na ovaj nain dobija se sigurna i veita konstrukcija sa gledita dinamike
vrstoe. Ovo je konzervativni pristup projektovanju, zato to daje tee i skuplje konstrukcije. U novije
vreme se tei ka projektovanju konstrukcija kod kojih se nee pojaviti oteenja usled zamora u periodu
predvienog veka upotrebe. Na ovaj nain se postie jo racionalnije projektovanje.
Ponaanje materijala pri promenljivom optereenju nije lako upoznati. Pokazalo se naime da vrstoa
pri promenljivom optereenju zavisi od itavog niza uticajnih veliina: kvaliteta i stanja povrine,
korozionih oteenja, frekvencije optereenja, temperature, dimenzije, oblika.
Uticaj oblika je toliko velik da odreivanje karakteristika samog materijala nije dovoljna podloga za
proraun konstrukcija izloenih promenljivim optereenjima. Uprkos dugogodinjem istraivakom
radu, saznanja iz ove oblasti su nedovoljna, tako da u mnogim sluajevima proraun ne moe da poslui
za odluku o upotrebljivosti neke konstrukcije izloene promenljivom optereenju, ve se na samoj
konstrukciji, ili nekom sloenijem delu te konstrukcije, moraju izvesti ispitivanja pod uslovima koji su
to je mogue vie slini uslovima eksploatacije.
Ova ispitivanja se izvode najee spektrom optereenja koji predstavlja saetu istoriju optereenja
koju ta konstrukcija treba da izdri u stvarnom reimu rada. Na taj nain se dobija stvarni vek koji moe ta
konstrukcija da izdri.
Sa gledita konstruisanja i odravanja ovo su najopasnija i najskuplja oteenja. Do loma usled
zamora dolazi najee posle nekoliko godina upotrebe mainske konstukcije, kad je proizvodnja
osvojena i kad se u upotrebi nalazi mnogo proizvoda sa grekom. Otklanjanje ovih nedostataka je vrlo
skupo.
U mainskim delovima naponi su esto promenljivi i vrlo je vano znati kakvu otpornost imaju
materijali pod takvim uslovima. Ispitivanje zamaranjem prua mogunost za odreivanje dinamike
vrstoe. Odreivanje ove karakteristike bilo je, jo sredinom prolog veka predmet istraivanja Velera,
koji je time prvi kroio u podruje istraivanja dinamikih svojstava metala. Kasnije je veliki broj
istraivaa uloio znaajne napore da se brojni parametri, od kojih zavisi zamorno ponaanje materijala,
eksperimentalno analiziraju. Do danas su neka od tih ispitivanja obuhvaena standardima, koji su zbog
sloene meuzavisnosti uticajnih faktora ipak samo osnova za dalja ispitivanja. Prema obliku epruveta i
delova, koji se ispituju, mogu se ispitivanja zamora razvrstati u tri osnovne grupe:
1. ispitivanje glatkih epruveta;
2. ispitivanje epruveta sa zarezom;
3. ispitivanje gotovih konstrukcijskih oblika.
Ispitivanja epruveta u odnosu na zamorno ponaanje mogu da se izvode sa dva osnovna cilja: da se
dobiju standardni podaci ili da se istrauje uticaj jednog ili vie parametra zamornog ponaanja. Pri
ispitivanju konanih konstrukcijskih oblika je po pravilu cilj da se proveri uspenost konstrukcije u odnosu
na delujue optereenje.
Na osnovni standard koji definie problematiku zamora i njegovog ispitivanja je JUS C.A4.035.
Prema ovom standardu se periodino promenljivo optereenje moe pregledno predstaviti kao sinusoidna
zavisnost optereenja od vremena, sl. 27.
Karakteristine vrednosti napona u ciklusu odgovaraju optereenjima prikazanim na sl. 27. Ono to
se ne vidi iz sl. 27, a treba znati, to je da broj ciklusa u jedinici vremena predstavlja frekvenciju (f) i da
je odnos napona (R) - algebarska vrednost odnosa donjeg napona prema gornjem naponu:
R

d
g

R d

(44)

27 od 33

IWE kurs

Moduo 3- Zavarene konstrukcije i projektovanje

3.11 Uvod u mehaniku loma

Ovakvo optereenje (napon) moe se u optem sluaju shvatiti kao superpozicija nekog stalnog
srednjeg optereenja i nekog kolebajueg optereenja. U zavisnosti od veliine srednjeg optereenja
razlikuju se sledei karakteristini ciklusi promenljivog optereenja, sl. 28.

Sl. 27. Periodino promenljivo optereenje

Sl. 28. Karakteristini ciklusi promenljivog optereenja

Karakteristine veliine pri ispitivanju zamaranjem su:
- n - broj ciklusa; broj ciklusa do odreenog momenta posmatranja.
- N - broj ciklusa do loma; broj ciklusa koji ispitivana epruveta izdri do pojave prsline (ili loma).
- N, - dinamika vrstoa (izdrljivost) za N ciklusa; napon sastavljen od zbira srednjeg napona

SR i

najvee amplitude napona AN, pri kome epruveta izdri N ciklusa do loma.
-

- dinamika vrstoa (izdrljivost); napon sastavljen od zbira srednjeg napona

SR

i najvee

amplitude napona AN, koji epruveta moe izdrati bez loma i pri neogranienom broju ciklusa.
- ND - granini broj ciklusa; najmanji broj ciklusa posle kojeg ne nastaje lom ni pri neogranienom broju
ciklusa.
Poslednje tri veliine se odreuju iz Velerovog dijagrama zamaranja, sl. 29.
6.1. Velerova kriva
Za odreivanje dinamike vrstoe (izdrljivosti) potreban je veliki broj epruveta, po 8, za odreenu
amplitudu pri konstantnom odnosu optereenja R, a u podruju standardom definisane zamorne vrstoe
i vei broj epruveta radi urakljivanja njenog tanog nivoa. Oblik i dimenzije epruveta za normalna
ispitivanja propisuju se u odgovarajuim standardima u zavisnosti od svrhe i naina ispitivanja
zamaranjem (zatezanjem, pritiskivanjem, savijanjem, uvijanjem, ili kombinovanim naprezanjem).
Ispitivanje moe biti izvedeno u svrhu odreivanja karakteristike materijala sa i bez koncentratora
napnapona, kao i svrhu provere razliitih faktora koji utiu na granicu izdrljivosti. To su: uticaj obrade
28 od 33

IWE kurs

Moduo 3- Zavarene konstrukcije i projektovanje

3.11 Uvod u mehaniku loma

u hladnom stanju, uticaj frekvencije, uticaj temperature, uticaj korozije, uticaj zaostalih napona, uticaj
povrinske obrade i mnogi drugi faktori.
Epruvete se jedna za drugom izlau razliitim promenljivim optereenjima do pojave vidljive prsline
ili do potpunog loma. Tokom ispitivanja je odnos napona R konstantan (najee R=0,1 do 0,7), dok se
gornji napon smanjuje stepenasto od jedne do druge take Velerovog dijagrama. Za svaku epruvetu
registruje se broj ciklusa N pri kome je dolo do loma epruvete. Gornji napon se smanjuje sve do
vrednosti pri kojoj se epruveta ne lomi, ni poto je izdrala veoma veliki - granini broj ciklusa ND. Pod
graninim brojem ciklusa ND podrazumeva se najmanji broj ciklusa posle kojeg ne nastaje lom ni pri
neogranienom broju ciklusa. Kako se vrednost graninog broja ciklusa ND unapred ne zna, pri
ispitivanju zamaranjem primenjuje se uvek neki vei broj ciklusa koji sa dovoljnom sigurnou
premauje vrednost graninog broja ciklusa. Ovaj broj ciklusa iznosi 107 - za elike, a do 108 - obojene
metale i njihove legure.
Rezultati ispitivanja unose se u koordinatni sistem na kojem su, kao ordinate, nanete amplitude
napona, uz naznaenje srednjeg napona, a kao apscise odgovarajui brojevi ciklusa do loma. Take
unesene na osnovu rezultata ispitivanja spajaju se u kontinualnu krivu, sl. 4, koja najpre strmo pada, a
zatim postepeno prelazi u horizontalnu pravu. Ovako dobijen dijagram naziva se dijagram zamaranja ili
Velerov dijagram. Napon koji odgovara horizontalnom delu Velerove krive predstavlja dinamiku
vrstou D, a to je napon koji epruveta moe izdrati bez loma i pri neogranienom broju ciklusa.
Kako prelaz Velerove krive u horizontalu esto nije lako uoljiv, preporuljivo je da podela na
apscisi bude logaritamska. Na ovaj nain padajui deo Velerove krive prelazi u padajuu pravu, a sem
toga take krive dobijene pri manjem broju ciklusa bie razvuenije, ime se postie bolji pregled. Na sl.
4. je prikazan jedan Velerov dijagram sa logaritamskom podelom na apscisnoj osi i prikazom grafikog
odreivanja graninog broja ciklusa ND.

Sl. 29. Velerov dijagram

Sl. 30. Velerov dijagram sa logaritamskom podelom na apscisnoj osi

29 od 33

IWE kurs

Moduo 3- Zavarene konstrukcije i projektovanje

3.11 Uvod u mehaniku loma

6.2. Brzina rasta zamorne prsline

Dosadanja iskustva dobijena ispitivanjem konstrukcija radnim optereenjima su pokazala da se tokom
najveeg dela veka konstrukcije prslina razvija, dok je vreme nastanka prsline kratko. Prsline se pojavljuju
u procesu proizvodnje oko buenih otvora, delova poveane hrapavosti izazvane obradom, oznaka unetih
alatom. Vek konstrukcije se odreuje prema vremenu razvoja prsline, ne uzimajui u obzir vreme potrebno
za njeno stvaranje. Ovo je u suprotnosti sa ranijim izlaganjem, ali u pitanju su savremeniji prilazi
ispitivanju zamora. Ovakvim prilazom se projektuje laka i jeftinija konstrukcija, uz obezbeenje
sigurnosti. Dakle koristan vek konstrukcijskog dela se odreuje na osnovu vremena razvoja prsline u
konstrukciji, koje zavisi od otpornosti materijala konstrukcije prema razvoju dokritine prsline. Dokritina
prslina je prslina koja je manja od kritine prsline za delujue optereenje.
Prilikom prouavanja zamora pomou mehanike loma pretpostavlja se da postoji poetna prslina ili da
je period njenog nastanka mali i zanemarljiv. Vek konstrukcije se izraava preko vremena razvoja prsline.
Odreivanje radnog veka svodi se na predvianje vremena razvoja prsline. Tako je zakljueno da iz otrih
koncentratora napona u uslovima promenljivog optereenja posle odreenog broja ciklusa dolazi do
inicijacije prsline i do njenog napredovanja ako je prekoraen prag zamora Kth, definisan na sl. 31. Kako
konstrukcija pod odreenim uslovima optereenja po pravilu nee biti ugroena dok prslina ne dostigne
kritinu veliinu, moe se, uz prethodne analize, dopustiti eksploatacija konstrukcije sa prslinom i u
periodu rasta prsline. Bitan podatak za odluku o daljoj eksploataciji je poznavanje brzine rasta prsline i
njene zavisnosti od delujueg optereenja.
S obzirom da na vrhu prsline polje napona ima singularitet, uticaj naponskog stanja je najbolje
iskazati preko faktora intenziteta napona, a kako je u pitanju promenljivo optereenje, koje varira
izmeu gornje i donje vrednosti, to je najpogodnije opisati ga preko opsega faktora intenziteta napona
K. To je podloga Parisove zavisnosti 2, koja ini osnovu standarda za ocenu brzine rasta zamorne
prsline. Standard ASTM E 647-83 propisuje merenje brzine rasta zamorne prsline da/dN, koja se razvija
iz postojee prsline, i proraun opsega faktora intenziteta napona, K.
Kvantitativna ispitivanja rasta prsline preteno su izvedena na pljosnatim epruvetama, izraenim iz
limova ili ploa. Da bi se dobila prslina na unapred odreenom mestu i da bi se skratilo vreme za
dobijanje vidljive prsline, predvia se za ispitivanu epruvetu otvor ili dodatni leb, u zavisnosti od
oblika epruvete i naina ispitivanja. Posle toga se meri duina prsline u zavisnosti od broja ciklusa i iz
toga se odreuje brzina rasta prsline da/dN. Brzina rasta prsline zavisi uglavnom od amplitude napona i
trenutne duine prsline. Pri kritinoj duini je napon u preostalom preseku toliko visok da nastupa lom.
Razvijeni su postupci, koji daju teorijsko predvianje brzine rasta prsline pri konstantnoj amplitudi
optereenja. Podloga za takve postupke je poznavanje naponskog i deformacijskog stanja u okolini
prsline. Posebno je interesantna plastina deformacija, koja prethodi napredovanju prsline. Rast prsline
je uglavnom plastini proces, pa e i plastine deformacije oko vrha prsline pri promenljivom
optereenju biti zavisne od K. Zbog toga ima smisla da se brzina rasta prsline da/dN uporedi sa K u
obliku, koji je definisao Paris
da
C K n
dN

(45)

gde je K opseg vrednosti faktora intenziteta napona, a C i n su konstante koje zavise od uslova sredine.
Parisov izraz je primenljiv samo u srednjem podruju, sl. 31, i moe se primetiti da nagib krive rasta
prsline menja pri drugim reimima rasta prsline.
Na sl. 31. su uoljiva tri reima. Prvi reim I u kome se javlja prag zamornog rasta prsline Kth je
karakteristian po diskretnim mehanizmima rasta prsline. U ovoj oblasti deluje veliki uticaj mikrostrukture,
srednjeg napona i okoline. U drugom reimu II deluju neprekidni mehanizmi loma sa malim uticajem
mikrostrukture i debljine, a velikim uticajem nekih kombinacija okoline, srednjeg napona i frekvencije. U
ovom reimu i u ovoj oblasti je brzina rasta psline konstantna i kao to je ranije napomenuto vai Parisov
30 od 33

IWE kurs

Moduo 3- Zavarene konstrukcije i projektovanje

3.11 Uvod u mehaniku loma

izraz. U reimu III vladaju mehanizmi statikog loma i veliki uticaj mikrostrukture, srednjeg napona i
debljine, a mali uticaj okoline.

Sl. 31. Ponaanje brzine rasta zamorne prsline u zavisnosti od K

6.3. Osobenosti niskociklinog zamora
Dosadanja ispitivanja procesa zamora, naroito na glatkim epruvetama, objasnila su neke promene
mehanikih svojstava materijala u toku zamora. Tako je naeno da u poetnom periodu promenljivog
optereenja dolazi do akumulacije izoblienja kristalnih reetaka metala i do poveanja gustine dislokacija u
lokalnim oblastima metala. Ovo dovodi do poveanja mikrotvrdoe i napona teenja sa istovremenim
smanjenjem modula elastinosti. Pri ciklinom promenljivom optereenju u materijalu dolazi do tzv.
ojaavanja, odnosno slabljenja, to je ematski prikazano na sl. 32. U prvom sluaju relativno izduenje se
smanjuje u toku vremena, a u drugom poveava do izvesnih vrednosti za koje se deformisanje u toku
vremena stabilizuje.
Na sl. 33. shematski su prikazani dijagrami napona u funkciji relativnog izduenja pri ciklinom
naprezanju. Kao to se vidi u prvom sluaju pri ciklinom optereenju dolazi do smanjenja deformacije
tj. do ojaavanja materijala, a u drugom do poveanja ukupnih deformacija, tj. do slabljenja materijala.
Utvreno je da posle relativno kratkog vremena (esto manje od 100 ciklusa) dolazi do stabilizacije
deformacija. Oblik i veliina histerezisa ostaju tada nepromenljivi pri daljem ciklinom optereivanju.
Ovaj stabiliziran oblik krive napona u zavisnosti od relativnog izduenja je vana karakteristika
materijala.
Za razliite nivoe ciklinog napona mogu se dobiti odgovarajui oblici ovih krivih. Na sl. 34. prikazani su
ti stabilni histerezisi za elik visoke vrstoe. Spajanjem vrhova histerezisa dobija se tzv. ciklina kriva
napona u zavisnosti od relativnog izduenja. Na slici se uoava da je kriva napon-relativno izduenje pri
monotono rastuem optereenju iznad odgovarajue cikline krive, to znai da e kod ovog elika pri
ciklinom optereenju doi do slabljenja materijala. Neke legure ciklinim optereivanjem ojaavaju, a druge
slabe. Sklonost ciklinog ojaavanja ili slabljenja zavisi od odnosa zatezne vrstoe i napona teenja. Kada je
taj odnos vei od 1,4 materijal e ojaavati, a kada je manji od 1,2 oslabie. Za odnose 1,2 do 1,4 nisu
primeene vee razlike u mehanikim osobinama materijala pre i posle ciklinog optereivanja. Materijali
visoke vrstoe ciklinim deformisanjem slabe dok e meki materijali ojaati. Razlozi ovakvog ponaanja
materijala lee u prirodi i stabilnosti dislokacione strukture materijala. Kod slabijih metala gustina dislokacija
je niska, i pri delovanju plastino ciklinih deformacija ona naglo raste doprinosei znatnom ojaavanju. U
isto vreme novo formirane dislokacije predstavljaju jednu stabilnu konfiguraciju za taj materijal i za vrednost
cikline deformacije nastale u toku ispitivanja. Kada je materijal vee vrstoe, dejstvo ciklinih deformacija
31 od 33

IWE kurs

Moduo 3- Zavarene konstrukcije i projektovanje

3.11 Uvod u mehaniku loma

uzrokuje prestrojavanje dislokacija u novu konfiguraciju koja je manje otporna na deformacije pa takav metal
slabi.

Sl. 32. Ciklino ojaavanje i slabljenje materijala

Sl. 33. Dijagram napona u funkciji relativnih izduenja

32 od 33

IWE kurs

Moduo 3- Zavarene konstrukcije i projektovanje

3.11 Uvod u mehaniku loma

Sl. 34. Monotona i ciklina kriva zavisnosti napona od relativnog izduenja

Literatura:

1. Principal investigator, S. Sedmak, Fracture mechanics of weldments, Annual reports, Faculty of

Technology and Metallurgy, University of Belgrad, 1982.-1991.
2. M. Bogner, M. Borisavljevi, V. Matovi, M. M. Bogner, Zavarivanje, 2007.
3. S. Sedmak, Perspektive razvoja i primene mehanike loma, Monografija, Tehnoloko-metalurki
fakultet, Institut Goa, 1986.
4. R. W. Nichols, The use of fracture mechanic as an engineering tool, Sixth International
Conference on Fracture, ICF 6, New Delhi, India, 1984.

33 od 33