http://www.gradjevinarstvo.

rs/tekstovi/3960/820/tehni%C4%8Dki-principi-zidanja-oblo
%C5%BEnih-zidova-od-fasadne-silikatne-opeke-uz-upotrebu-savremenih-na%C4%8Dinaoslanjanja-i-fiksiranja

Tehniki principi zidanja oblonih zidova od fasadne silikatne

opeke uz upotrebu savremenih naina oslanjanja i
fiksiranja
04.09.2013. | Zvonko Jablanovi d.i.g. | Gradjevinarstvo.rs
U tekstu su izloeni tehniki principi zidanja oblonih zidova od fasadne opeke sa analizom
raznih sluajeva otecenja usled primene neispravnih tehnikih reenja, a posebno
nepravilnog izbora elemenata za oslanjanje i fiksiranje. Poseban akcenat je dat na zahtevu za
pravilnim izvoenjem dilatacija oblonog zida od fasadne opeke, gde se posebna prednost
daje upotrebi silikatne opeke koja je najmanje osetljiva na promenu zapremine pod uticajem
spoljnih faktora. Pri tom je naglaen znaaj korienja savremenih elemenata za fiksiranje
fasadnih zidova, sidara i konzola od nerajueg elika, koji pored toga to su propisima
uslovljeni, ispitani i atestirani, takode pruaju i niz drugih prednosti u smislu sigurnije i bre
gradnje kao i slobode arhitektonskog oblikovanja i izraavanja.

Zahtevi za kvalitetnom termoizolacijom objekata, izraeni i nametnuti propisima, i potrebom

tednje energije, doveli su do masovne primene slojevite termoizolacije spoljnih zidova. Vie i
nema objekta projektovanog poslednjih godina koji nema vieslojne zidove, i ostale spoljne
vieslojne konstruktivne elemente. I pored toga to zadnjih godina za termiku izolaciju i oblogu

spoljnih zidova gotovo da je poptpuno prevladao sistem kontaktne termoizolacione obloge (u naim
krajevima odomaen termin demit sistem), koji je po ceni u prednosti, ipak se poslednjih godina
vraa potreba i svest da treba fasadni zid mnogo solidnije izvesti pa se obloga od fasadne opeke
vraa na velika vrata na naa gradilita.
Sa ovim u vezi aktuelizuje se potreba mnogih projektanata konstrukcija i detalja, da se ree i
otklone mnoge nepoznanice pa i greke u realizaciji. Poseban problem je i nedovoljno
poznavanje razvoja i proizvodnje elemenata za fiksiranje sendvi fasadnih zidova sa oblogom
od fasadne opeke, pa je ovaj tekst nastao kao pokuaj da se unese malo vie svetla u ovu,
naizgled jednostavnu, a u sutini veoma kompleksnu problematiku.

Sve u svemu projektant je veoma esto suocen sa dilemom koji detalj da primeni u vieslojnom zidu
od fasadne opeke, kako da rei eliminacija termickog mosta, kako da se izbegnu pucanja usled
ekstremnih irenja i skupljanja zidane fasadne obloge, kakav treba da bude ventilisani vazduni sloj,
itd. Posebno je iskuenje ta primeniti za oslanjanje obloge od fasadne opeke, betonski ispust ili
neki savremeniji nain - tipa konzole od nerajueg elika ili betonsku konzolu produiti
dodatkom prohronskog elementa. Takoe i dilema kako obezbediti horizontalnu stabilnost zidova
od dejstva vetra i seizmike, koja sidra (ankere) primeniti, kako uvrstiti izolaciju od mineralne vune
ili neke ekspandirane pene.
U nedostatku odgovarajue domae regulative, literature i prevedenih stranih propisa (i
edukacija, ak i na naim visokim kolama iz struke je u ovoj oblasti oskudna), projektant je
primoran da kreira originalna reenja umesto da projekat usmerava u pravcu proverenih
standardizovanih reenja. Rezultat ovakvog stanja bile su mnoge velike tete na izvedenim
objektima, koje su naalost i deo svakodnevne gradevinske prakse. Najcece tete u vezi sa
ovim problemima su otecenja zidne obloge usled nepravulno dilatiranih povrina,
kondenzacija u termikom sloju, degradacija veze zidnih obloga zbog korozije veznih
elemenata itd.
Primer oteenja zbog nepravilnog dilatiranja
Jedan od najecih uzroka otecenja fasadne obloge je nepravilno reeno dilatiranje fasadnog
zidnog platna velike duine koje je termoizolacijom odvojeno od noseeg zida. Ono to sutinski
razlikuje ovakvu zidnu strukturu od klasine je u tome to se kod sendvi zida radi o dve fiziki
odvojene celine koje su u razliitim uslovima temperature, vlanosti i opterecenja. S druge strane,
nosei unutranji i spoljni fasadni zid meusobno su spojeni vezama za horizontalni i vertikalni
pravac, pa se pravulno reeno dilatiranje postavlja kao uslov stabilnosti.

sl.1 - oteenja betonske konzole objekta

Najbolje shvatanje ozbiljnosti ove problematike je na loim primerima iz prakse. Na primeru jedne
osmospratne stambene zgrade iz niza istovetnih objekata bie prikazana analiza mehanizma
oteenja i uzroka koji su do toga doveli.
Objekat je spratnosti P+8+Pk. Nosei zidovi su od betona livenog u prenosnoj oplati, a tavanice su
od armiranobetonskih ploa debljine 15cm. Spoljne nosee zidove ine betonski zidovi debljine
15cm, izolacija je sloj staklene vune 5cm i spoljna obloga je fasadna opeka 12cm, oslonjena na
svakoj etai na betonske ispuste. Ovi ispusti su naknadno omalterisani sa spoljne strane i obojeni.

sl. 2 - detalj oteenja - opeka pritiska konzolu, obloni malter i prvi redovi opeke poputaju
Otecenja na ovoj fasadi (autor lanka je evidentirao veliki broj objekata, ak i irom bive SFRJ sa
ovakvim otecenjima), desila su se na fasadnoj oblozi na nivou betonskih noseih konzola. Uoava
se da je izlomljen povrinski deo obloge zidova od fasadne opeke na delu oslonakih betonskih
ispusta, a do loma je dolo i po sloju naknadno omalterisanog cementnog maltera, koji je zahvatio i
povrinski sloj opeke neposredno ispod i iznad ispusta-venca. Na delovima gde je opadanje
cemetnog maltera sa betonskog venca vie izraeno, uoava se oteenje ak i samog betonskog tela
konzole. tete su po pravilu uoljivije na svakoj drugoj odnosno treoj etai, i neto su vee na
zapadnoj i junoj fasadi (slike 1, 2).
Analiza uzroka oteenja
Ova analiza se radi na osnovu teoretskih razmatranja, bez ispitivanja karakteristika svih materijala,
specijalno fasadne opeke. U svakom sluaju radi se o razliitom dilatiranju spoljne fasadne obloge i
unutranjeg betonskog zida, koji je za tu oblogu ujedno i nosei zid, pa se moe zakljuiti na osnovu
prorauna napona u zidnoj oblozi da su razlozi tih razliitih dilatacija sledei:
a)
termiko
irenje
obloge
od
fasadne
opeke,
b)
elastoplasticne
deformacije
betonskog
zida
i
puzanje
betona,
c) mogunost bubrenja - irenja opeke usled upijanja vlage iz okoline ili povrinskom

kondenzacijom difuzne pare ili usled nekog fiziko-hemijskog procesa.

Proraunom maksimalnih dilatacija, kada se superponiraju svi od ovih uticaja irenja i
skupljanja sendvi zida, dobija se frapantan podatak, da se bez izvedenih dilatacija u
oblonom zidu od fasadne opeke moe dobiti sila koja pritiska betonsku konzolu silom od
456KN po metru dunom.
Za ilustraciju, samo usled temperaturnih uticaja u ovako s1oenoj vieslojnoj oblozi moe doi do
ekstremnog kolebanja temperature u fasadnoj oblozi od -10C do ak +70C to daje ukupnu
t=80C. Ova ekstremna termika kolebanja, a samim tim i irenja i skupljanja, odnose se samo na
spoljni fasadni zid jer se unutranji titi termoizolacionim slojem. Tu je i sutina razumevanja
potrebu za dilatacijama, odnosno odvajanja spoljne od unutranje fasadne strukture. Nikako se ova
ekstremna dilatiranja fasadne obloge ne smeju preneti na nosee elemente zida, u ovom slucaju na
nosee konzole.

oteenje povrine sendvi zida zbog nedostatka horizontalnih dilatacija na nivou betonskih
noseih ispusta
Vratimo se analizi naeg primera objekta gde nisu izvedene dilatacije zida od fasadne opeke i gde su
uoena otecenja betonskih ispusta. Kada bi konzolni elementi, posebno krajnji - gore i dole, bili
dovoljno otporni, onda bi se pitanje stabilnosti fasadne obloge moglo postaviti samo u pogledu
otpora fasadne opeke na napone pritiska. Ovaj napon je u analizi napona proraunat na oko 5MPa, a
to je napon koji fasadna opeka zidana produnim malterom moe da izdri. Meutim, malo je
kontradiktorno, ali bolje bi bilo da to nije tako, odnosno da je spoljna obloga malo meka.
Kod drugih objekata sa potpuno istim sistemom fasadne obloge, ali sa drugom vrstom fasadne
opeke ovakve tete se nisu dogaale. Razlog lei u tome to se kod poveanih dilatacija zid od

opeke - koji se u uslovima porasta napona pritiska ponaa vie kao plastino telo - deformie bez
vidnih oteenja i ne prenosi optereenja na oslonake elemente. Treba napomenuti da se na
fasadnim oblogama od silikatne fasadne opeke nisu uoila ovakva oteena pa se moe zakljuiti da
je njeno dilatiranje vie u oblasti plastinih deformacija koje su poeljnije u ovim fasadnim
oblogama. Isto bi se desilo u sluaju da se upotrebi slabiji malter.
U naem primeru, kada je fasadni zid, odvojen termoizolacijom od noseeg, velike mehanike
vrstoe, naponi od raznovrsnih dilatacija su se preneli na nosee konzolne elemente, pa su
oni i pretrpeli drastina oteenja (sl. 1 i 2). Sve u svemu ovde nije bila greka u kvalitetu
fasadne opeke, ve se na drastian i pouan nain dokazalo da su pravilno rasporeene i
dosledno izvedene dilatacije uslov primene ovakvog sistema uopte.
Uticaj temperature na povrinu fasadne obloge oituje se i kroz razlike u temperaturi spoljne obloge
(t). Stoga je potpuno rizino lepljenjem fiksirati fasadne obloge - ploice, cepanu opeku i i slino.
Tu se pojavljuje razaranje adhezije lepila zbog uticaja t pa je mogue otpadanje fasadne obloge.
Sanacija ovih oteenja izvela bi se postupkom prosecanja sloja fasadne opeke ispod noseeg
konzolnog elementa i naknadnog zidanja novog reda opeke bez zapunjavanja gornje spojnice
malterom. Ova spojnica zatvorila bi se elastinom sunerastom gumom i zagitovala elastinim ili
elastoplastinim gitom. Na ovaj nain bio bi obezbeen neometan rad svakog zidnog platna u visini
svake etae. Pri tom je potrebno dodati i sidra za stabilnost u horizontalnom pravcu, ako takva nisu
ugraena.

sl.3 - raspored dilatacije predvien DIN-om 1053

Pravila izvoenja dilatacija i primena sidara za horizontalno povezivanje zida od fasadne opeke
Naim standardima jo nije regulisan nain dilatiranja oblonih fasadnih zidova. Nemakim
standardom DIN 1053 predvieno je prekidanje fasadnog zida na sledee duine:
zapadna
juna
istona
- severna strana manje od 12m.

strana
strana
strana

manje
manje
manje

od
od
od

8m,
9m,
10m,

Dilatacije se obavezno izvode i na mestima preloma zida (sl.3).

Njihova dimenzija - irina fuge se obavezno proraunava i treba da bude 5 do 6 puta vea od
proraunate maksimalne dilatacije. Fasadni zid treba da se projektuje sa horizontalnom dilatacijom
neposredno ispod konzole min 2cm kao i vertikalnim na rastojanju od 10-12m. Na uglovima takoe
obavezno dilatatiranje od minimum 1,5cm irine fuge.
Ovi uslovi odnose se na neprekinuta fasadna platna tako da su za na sluaj, gde se zid oslanja na
nivou svake meuspratne ploe, logine dilatacije ispod svakog betonskog oslonca, odnosno na oko
3m u vertikalnom pravcu (slika 4). Ovo je svakako dosta skupo, pa treba razmiljati o oslanjanju na
svakoj drugoj etai, pa tako i o dilatiranju.

sl. 4 - Dilatacija izvedena ispod reda konzola od nerajueg elika

Kada se obloni zid od fasadne opeke po ovim pravilima dilatira, odnosno potpuno oslobodi
obavezno je da se za nosei zid povee, ankeruje ianim sidrima od nerajueg elika (5 kom na

m2 u skladu sa DIN 1053), od kojih svako izdrava silu upanja od 1kN. Sidra tako obezbeuju zid
od prevrtanja.
Ovde treba napomenuti da se kod nas u ovom sluaju najee ine greke tako to se koriste sidra
od pocinkovane ice 3 do 4mm. Pocinkovana ica moe u uslovima vlane sredine korodirati u
meusloju izmeu izolacije i fasadnog zida i to u realtivno kratkom vremenu od oko 10 godina, a
sanacija je gotovo nemogua.

sl.5 - Katastrofalno oteenje usled nedostatka kvalitne veze fasadnog zida za nosei zid
Za ilustraciju greaka koje su prisutne u naoj praksi, moe posluiti drastian primer ruenja
kompletnog polja fasadne obloge od opeke sa treeg sprata jedne relativno nove i solidno graene
zgrade (sl.5). Izvoa je raunao da je dovoljno da upotrebi par ica od pocinkovane ice za vezu
dva zida a da zid ukljeti punjenjem najvie spojnice malterom ispod betonske konzole. To
oigledno nije bilo kvalitetno reenje; nakon jaeg vetra sa suprotne strane i delovanje sile
podpritiska, celo zidno platno se sruilo, na svu sreu u noi kada nikog nije bilo u zoni ruenja.
Ovakvi sluajevi su dovoljna opomena da se obloni zid od fasadne opeke mora:
1. Kvalitetno dilatirati i omoguiti njegovo prirodno skupljanje i irenje. U nedostatku domaeg
propisa,
moe
se
primeniti
nemaki
DIN
1053.
2. Privrstiti u horizontalnom smislu za osnovni - nosei zid kvalitetnim ankerima (sidrima), koji su
takorei neograniene trajnosti kakav je nerajui elik i da pri tom se za tu vezu poseduje
odgovarajuci sertifikat. Na Pravilnik za zidanje iz 1991. godine, a i DIN 1053, izriito nalae
upotrebu sidara od nerajue eline ice 3 do 4mm, i to 5 komada na 1 kvadratni metar (sl.6).

sl.6 - sidra od nerajueg elika se ankeruju po 5cm u nosei, odnosno fasadni zid, a kuke su min
2,5cm
Primena savremenih naina oslanjanja zidova od fasadne opeke konzolama od nerajueg elika
Postoji mnotvo mana tradicionalnog, to jest ustaljenog naina zidanja fasadnog zida i njihovog
oslanjanja na betonske konzole. Kada se fasadni zid prihvata betonskim ispustima (betonskim
zubom) javlja se problem toplotnog mosta, i veih gubitaka energije, a kao propratna pojava moe
da se javi kondenzacija i buanje na unutranjoj strani zida. Takoe, postojanje vidnih venaca na
fasadi smeta oku arhitekata i ograniava izraajne slobode projektanata.

Slika 7 - levo; Slika 8 - desno

Umesto betonskog ispusta konzole postoje savemena reenja da se opeka prihvata konzolama od
nerajueg elika da bi se eliminisali svi toplotni gubici, a da bi se sa druge strane dobio zavidan
arhitektonski efekat da se na fasadi pojavljuje celovito zidno platno. Postoji vie tipova konzola
od nerajueg elika:
1) konzole koje se ugrauju suvim postupkom: cel. trn 10-20mm se ankeruje u prethodno
izbuenu rupu 2mm iru u arm-bet. gredi serklau nadprozorniku uz pomo dvokomponentne
injekcione
mase
(sl.7).
2) konzole koje se ugrauju mokrim postupkom: temovanje rupe u zidu od blokova, sa
ubetoniravanjem konzole. Loa strana je manja preciznost kasnije kod zidanja fasadnog zida
3) najsavremeniji i najlaki nain je montani postupak. Ostavljaju se kanalice C profila usidrene u
nosei zid tj. gredu. Kasnije se na te profile rafe konzole (sl.8).
Na slikama br. 9 i 10 dati su tipini detalji naina reavanja oslanjanja oblonih zidova od fasadne
silikatne, a i druge opeke kada se primenjuje sendvi sistem sa izolacijom i vazdunim ventilisanim
slojem. Pravilo je da bi debljina tog vazdunog sloja trebala biti min. 4cm da bi se efekat isuivanja
kvalitetno ostvario. S druge strane ovakav sistem se rauna za optimalan jer se izbegava kondenz u
sloju termoizolacije, rastvaranje soli iz opeke i cvetanje fasade.

Slika 9 - levo; Slika 10 - desno

Opisi fotografija iznad: Sl. 9 - Detalj noenja fasadnog zida: 1. betonski zid; 2. termoizolacija; 3.
ventilirani vazduni sloj; 4. fasadna opeka; 5. sidro od nerajueg elika; 6. konzola od nerajueg
elika; 7. dilatacija zaptiveno elast. gitom; sl. 10 - Detalj natprozornika fasadna opeka na ravan
svod: 1.nosei zid; 2. termoizolacija; 3. ventilirani vazduni sloj; 4. fasadna opeka; 5. sidro od
nerajueg elika; 6. konzola od nerajueg elika; 7. uzengija od nerajueg elika; 8. armatura
Za primenu konzola od nerajueg elika potrebno je dobro poznavanje specijaliste za ovu
oblast; svaka vrsta konzole mora biti ispitana i atestirana, a nosivost se ograniava na faktor
sigurnosti minimalno 3; mora da postoji sertrifikat za materijal, primenjen nain zavarivanja
i spojne elemente. Za svaku primenu ovog sistema odnosno za konkretan objekat se radi
projekat ankernog sistema.

Primer ugradnje konzola

U novije vreme se razvijaju i kombinovana reenja oslanjanja fasadne opeke. Princip je da se za
oslanjanje oblonog zida od fasadne opeke primeni primarno betonski ispust - konzola ali skraena
tako da ne dosee zavrnu fasadnu ravan ve se betonska konzola produi dodatnim nosaem od
nerajueg elika. Na ovaj nain se postie mogucnost da na delu betonske konzole prekine toplotni
most umetanjem tanjeg izolacionog sloja izmeu betona i opeke i ugradi opeka u zoni betonskog
ispusta i na taj nain postie estetski efekat neprekinute fasadne ravni. Pri tom se princip izrade
horizontalne fuge ispod kombinovane konzole mora dosledno potovati. Naravno, za horizontalnu
krutost se i ovde primenjuju icana sidra od nerajueg elika.
Prednost ovog reenja je pre svega u jednostavnijoj ugradnji, manje je osetljivo na ugradnju tiplova
i konzola jer glavninu optereenja prima betonski ispust. Iznad svega ovo je reenje i jeftinije i do
50% u odnosu na oslanjanje iskljuivo konzolama od nerajueg elika. Iako se ne moe rei za
ovaj sistem osanjanja da je jeftin, on spada u najsavremenija reenja fasadnih obloga u savremenoj
arhitekturi.
LITERATURA:
ilhard V. Suvremeno graenje, Drutvo gradevinskih inenjera Zagreb, Zagreb 1988.
Radosavljevic. . Armirani beton, Graevinska knjiga, Beograd 1977.
DIN 1053, Abschn 5.2.2, Abschn 5.2.1.