IWE kurs Moduo 3- Zavarene konstrukcije i projektovanje

3.11 Uvod u mehaniku loma

3.11. UVOD U MEHANIKU LOMA

Opšti uslov za postizanje optimalne cene konstrukcije, koja odgovara maloj težini, upućuje
konstruktora na izbor materijala boljih mehaničkih karakteristika i manje specifične težine. Osnovnim
mehaničkim karakteristikama se smatraju zatezna čvrstoća i napon tečenja. Usvajanjem materijala većeg
napona tečenja Re, odnosno veće zatezne čvrstoće Rm, dobijaju se manje dimenzije dela. Pri tom je od
značaja i odnos napona tečenja i zatezne čvrstoće; što je on bliži jedinici, to je u dijagramu zatezanja
manje područje plastične deformacije. Savremeni čelici visoke čvrstoće i legure aluminijuma visoke
čvrstoće imaju visok napon tečenja, veoma blizak zateznoj čvrstoći. Napon tečenja kod ovakvih
materijala definiše se naponom, koji odgovara usvojenoj veličini plastične deformacije (npr. za plastičnu
deformaciju od 0.2% je napon tečenja Rp0.2), i najčešće se koristi kao karakteristika materijala
merodavna za proračun.
Kako se lomovi u eksploataciji mašinskih konstrukcija javljaju i pored ispunjenih strogih zahteva u
pogledu sigurnosti, mora se zaključiti da princip konstruisanja na osnovu dopuštenog napona i stepena
sigurnosti nije dovoljno pouzdan. Zbog toga se sve veća pažnja posvećuje proučavanju procesa razvoja
deformacija i procesa početka i razvoja loma u različitim uslovima.
Elastičnog razvoja prsline su različiti, a mogu biti prisutni u svim fazama prerade materijala, izrade
dela i eksploatacije dela u konstrukciji. Prsline mogu nastati u procesu livenja, kovanja, presovanja,
ispravljanja, zavarivanja, lemljenja, obrade skidanjem strugotine, pri termičkoj obradi i u toku galvan-
skih procesa. U eksploataciji se najčešće javljaju prsline u uslovima krtog stanja materijala, zamorne
prsline pri dejstvu promenljivog opterećenja, prsline pucanja pri dužem radu na povišenim
temperaturama, prsline usled istovremenog dejstva korozije i mehaničkog opterećenja, koje može biti i
ponavljano.
S obzirom da je konstruisanje u mašinstvu još uvek zasnovano na korišćenju dopuštenih napona i da
tim naponima odgovaraju isključivo elastične deformacije, razumljivo je gledanje konstruktora da je
razvoj loma pojava jasno odvojena od pojave deformacija. Detaljnije proučavanje procesa razvoja loma
pokazuje da je nemoguće razdvojiti lom i deformaciju, naročito ako se ima u vidu nepotpuni lom. Treba
imati u vidu da u realnim materijalima mogu postojati početne deformacije i mesta prekida homogenosti
materijala i pre dejstva opterećenja. Prekid homogenosti može biti posledica različitih poremećaja
strukture materijala, kao što su uključci, nečistoće, praznine i dislokacije. Svi ovi poremećaji strukture
su moguća mesta nastanka prslina i početka loma. Proces razvoja loma će biti uslovljen karakterom
deformacije koja mu prethodi, imajući pri tom u vidu da se čak i pri izuzetno brzom, krtom lomu proces
razvija sa vremenom od tačke do tačke, iz jednog ili iz više centara.
Veliki broj različitih uticaja i pojava vezanih za razvoj loma uslovljava i različite klasifikacije loma.
Poseban značaj ima podela loma na krti i plastični, jer ona obuhvata i uticaj deformacije koja prethodi
lomu. Pri tome se mogu uočiti dva granična slučaja. Jedan od njih se odnosi na lom koji nastaje u delu
čija je deformacija u potpunosti elastična; to je čist krti lom, čiji je prelom dobijen isključivo cepanjem i
koji odgovara ravnom stanju deformacije. Drugi granični slučaj predstavlja lom nastao posle potpune
plastične deformacije, sužavanjem poprečnog preseka sve dok ne dođe do potpunog razdvajanja dela. U
ovom slučaju površina preloma i ne postoji, jer je prethodno došlo do klizanja pri čemu je deformacija
bila prostorna. Potrebno je istaći da su ova dva granična slučaja samo teorijski značajna jer se praktično
sreću lomovi kojima prethode i elastične i plastične deformacije. Takvi mešoviti lomovi karakterišu se
žilavošću, koja se može smatrati merom sposobnosti materijala i konstrukcijskog dela da se suprotstave
razvoju krtog loma.
U procesu loma mogu da se odvoje dve faze:
1. Postepeni prelaz početne greške u submikroskopski, mikroskopski i makroskopski gubitak
homogenosti u prsline i šupljine, i njihov stabilni razvoj.
2. Nastajanje kritičnog (nestabilnog) stanja u razvoju prsline i brzi razvoj prsline do potpunog
razdvajanja (loma).

1 od 33
 IWE kurs Moduo 3- Zavarene konstrukcije i projektovanje
3.11 Uvod u mehaniku loma

Kod svih vrsta loma uočena je zakonitost opšteg karaktera, na primer, u prelazu od stabilnog u
kritično stanje, ali su isto tako uočene i znatne razlike u procesu loma. Dužine prsline u kritičnom stanju
su za različite vrste loma bitno različite. Pri krtom lomu kritično stanje nastupa pri maloj dužini prsline,
dok pri plastičnom lomu moče čitav proces biti završen u stabilnim uslovima, sa ravnomernim razvojem
loma. Ovo ujedno ukazuje i na brzinu razvoja loma. Nestabilni krti lom će se razvijati veoma brzo, u
određenim uslovima čak i trenutno. Za razvoj plastične deformacije i plastičnog loma je potrebno znatno
vreme, tako da je brzina deformacije mala. Unošenje faktora vremena, što je neizbežno u analizi plas-
tičnih deformacija, povezano je sa mnogim teškoćama, pa su i pojave koje u tom slučaju treba pratiti
znatno složenije od onih koje prate krti lom. Međutim, brzi razvoj krtog loma može imati katastrofalne
posledice, jer se lokalni poremećaj u kratkom vremenu prenosi na čitavu konstrukciju (lomovi posuda
pod pritiskom debelih zidova, lomovi na brodovima u eksploataciji, lomovi zavarenih konstrukcija
mostova). Jasno je da u ovakvim primerima krtih lomova veličina dopuštenog napona, određena kao
količnik napona tečenja i stepena sigurnosti, nema praktično nikakve veze sa pojavom loma.
Konstruisanje sa sigurnošću od loma u takvim slučajevima mora biti zasnovano na drugim principima.
Pre svega, potrebno je poznavati uslove u kojima se razvija krti lom. Struktura nekih materijala je takva
da je njihov lom krt u svim uslovima opterećenja i eksploatacije. Kod većine konstrukcijskih materijala
pojavi krtog loma pogoduju sledeći uslovi:
- velika brzina opterećenja, takva da nema dovoljno vremena da se iskaže plastična deformacija;
- postojanje dovoljnog koncentratora napona, koji će dovesti neravnomernom raspodelom napona do
lokalnog skoka napona;
- eksploatacija na temperaturama nižim od temperature nulte plastičnosti; kod nekih materijala
temperatura nulte plastičnosti je dostignuta već i pri atmosferskim uslovima.
Ovim uslovima treba dodati i konstrukcijski uslov stanja ravne deformacije, koji može da se
uspostavi, na primer, kod posuda pod pritiskom debelih zidova.
Pri analizi krtog loma treba uzeti u obzir i karakteristike materijala. Tako na primer, meki
konstrukcijski čelik, kod koga je napon tečenja znatno niži od zatezne čvrstoće, ima izraženu
plastičnost, pa koncentracija napona neće ispoljiti svoj uticaj na razvoj krtog loma, jer će se pri
lokalnom prekoračenju napona tečenja materijal plastično deformisati; međutim, isti materijal ima
izrazitu i prilično visoku temperaturu nulte plastičnosti i kada se koristi na nižim temperaturama
koncentracija napona će se svakako dovesti do krtog loma. Kod čelika visoke čvrstoće napon tečenja je
blizak zateznoj čvrstoći, rezerva plastičnosti je mala i uticaj koncentracije napona je mnogo veći; ovi
čelici, međutim, imaju dovoljno nisku temperaturu nulte plastičnosti.
Konstruktor, suočen sa mogućnošću pojave krtog loma, mora dobiti dovoljne podatke o materijalu.
Mehaničke karakteristike, koje se uobičajeno koriste, postaju nedovoljno pouzdane i zbog toga se uvode
nove karakteristike, prikladne za određivanje žilavosti loma. Kritični faktor intenziteta napona KIc i
otvaranje prsline COD se najčešće koriste za opisivanje ponašanja materijala u uslovima krtog loma. Za
određivanje karakteristika koje opisuju ponašanja materijala u takvim uslovima, odnosno karakteristika
koje mogu da pokažu stepen sklonosti materijala ka krtom lomu, neophodno je ispitivanja izvesti na
epruvetama i uređajima koji obezbeđuju bar jedan potpuni uslov krtog stanja materijala. Tako se za
određivanja kritičnog faktora intenziteta napona KIc uslovljava ispitivanje u prisustvu veoma oštrog
koncentratora napona - prethodno izazvane zamorne prsline - i to obavezno u stanju ravne deformacije.
Otvaranje prsline COD se takođe određuje na epruvetama sa zamornom prslinom, ali se ne uslovljava
stanje ravne deformacije, već se smatra poželjnim da debljina epruvete odgovara debljini dela u
konstrukciji.

2 od 33
 IWE kurs Moduo 3- Zavarene konstrukcije i projektovanje
3.11 Uvod u mehaniku loma

1. UTICAJ PRSLINA I ZAREZA NA RASPODELU ELASTIČNIH NAPONA

Raspodela napona u blizini vrha prsline od velikog je značaja za razvoj prsline i pojavu loma.
Primena rešenja teorije elastičnosti uslovljava analizu stanja napona pri elastičnoj deformaciji, pri čemu
se zanemaruju uticaji plastičnih deformacija, koje su inače na samom vrhu prsline neizbežne.
Teorijska čvrstoća pri lomu čvrstih tela je reda veličina E/10, gde je E modul elastičnosti. Praktično se
kod kristalnih tela može postići za dva reda manja veličina čvrstoće pri lomu. Grifit je prvi objasnio
razloge ovog neslaganja, i savremeni postupci za određivanje žilavosti loma zasnovani su na njegovim
osnovnim kriterijumima, koji su daljim istraživanjima u oblasti mehanike loma dopunjeni i prošireni.
Grifit je pretpostavio da makroskopski homogena epruveta može da sadrži greške tipa prsline, koje
uslovljavaju koncentraciju napona dovoljnu da se lokalno dostigne teorijska čvrstoća. Greška u
materijalu se u prvom približenju može zameniti eliptičnim otvorom, sa velikom osom 2a i malom osom
2b (sl. 1.). Ako opterećenje deluje upravno na veliku osu, maksimalni napon je
  a 1 / 2 
 max   1
2a 
   1 2   (1)
 b    
 

gde je =b2/a, poluprečnik zaobljenja u temenu elipse. Pri tome je pretpostavljeno da je ploča jedinične
debljine i beskonačna, pa opterećenje  predstavlja istovremeno napon u preseku dovoljno udaljenom od
otvora. Za veoma uski otvor (prslinu) se kao granični slučaj može uzeti da je poluprečnik zaobljenja na
vrhu prsline  jednak rastojanju atoma u rešetki bo. Kako je, zbog male veličine bo drugi član u izrazu
2.1 mnogo veći od 1, dobija se

Sl. 1. Šema za rešavanje problema Grifita

a
 max  2  (2)
bo

S obzirom da je izraz 2. dobijen za rastojanje atoma, može se uzeti da veličina max odgovara
teorijskoj čvrstoći. Da bi se ocenila teorijska čvrstoća, posmatra se kriva zavisnosti napona i deformacije
rešetke, pri čemu je napon količnik međuatomske sile privlačenja F i kvadrata rastojanja atoma u rešetki
bo2, a deformacija rešetke odnos povećanog rastojanja prema rastojanju atoma nedeformisane rešetke (sl.
2.). Ova se kriva može zameniti delom sinusoide, tako da je
   max sin 2 
x
(3)
  

3 od 33
 IWE kurs Moduo 3- Zavarene konstrukcije i projektovanje
3.11 Uvod u mehaniku loma

Sl. 2. Kriva zavisnosti napona i deformacije rešetke

Površina ispod krive odgovara radu deformacije rešetke do loma, pa se integracijom od 0 do /2
dobija
1 / 2
  2x 
 cos   2 (4)
2 max     0

Za vrlo mala pomeranja može se uzeti da je

x x
   max 2 E (5)
 bo

Zamenom  u 4, dobija se
E
 max  (6)
bo

Izjednačavanjem vrednosti max iz formule 2. i 6. dobija se veličina napona pri lomu u obliku
E
 (7)
4a

koja zavisi od modula elastičnosti materijala E, od jedinične energije  potrebne da se stvore dve površine
prsline, i od dužine prsline 2a. Ako je   ška ukupne dužine 2a jednake 5000 bo, što odgovara
2a1 m za rastojanje atoma bo2A, već je dovoljna da smanji čvrstoću za dva reda veličine. Pri korišćenju
formule 2.7 treba imati u vidu njen ograničen značaj jer je izvedena povezivanjem dva različita aspekta,
makroskopskog ponašanja u području linearne elastičnosti i mikroskopskog ponašanja, zavisnosti sile
privlačenja atoma i promene njihovog rastojanja. Ona je, ipak, pogodna da ilustruje značaj greške tipa
prslina za čvrstoću materijala.
Da bi se našlo rešenje Grifitovog problema posmatra se beskonačna ploča jedinične debljine sa
prslinom dužine 2a, zategnuta u jednom pravcu naponom  (sl. 1), i prati promena energije kada se
prslina poveća za infinitezimalnu veličinu. Za nastanak dve nove površine prsline je potrebna energija
jednaka jediničnoj površinskoj energiji  pomnoženoj površinom novonastalih prslina. S druge strane,
povećanjem dužine prsline oslobađa se elastična deformacijska energija tela, kao što se vidi ako se
posmatra kriva zatezanja (sila - pomeranje) za dve različite dužine poluprsline, a i a+a (sl. 3). Telo sa
dužom prslinom ima manji nagib krive i manju krutost. Ako su pomeranja ograničena u oba slučaja na
veličinu v1 povećanjem dužine prsline od a do a+a smanjiće se elastična deformacijska energija tela od
1/2F1v1 na 1/2F2v1. Grifit je utvrdio da će do nestabilnog rasta prsline doći ako je pri porastu dužine
prsline za a oslobođena elastična deformacijska energija veća od energije potrebne za nastanak novih
površina prsline.
Postupak koji je primenio Grifit je dosta složen, jer je on pratio promenu energije čitavog tela i zbog
toga morao da integrali proizvod napona i deformacija po čitavoj beskonačnoj ploči, da bi odredio silu
potrebnu za razvoj prsline na osnovu razlike energije, koju bi oslobodila prslina svojim razvojem i

4 od 33
 IWE kurs Moduo 3- Zavarene konstrukcije i projektovanje
3.11 Uvod u mehaniku loma

energije potrebne za stvaranje novih površina prslina. Praćenjem toka naponskih linija (sl. 4) može se do
rešenja doći i na jednostavniji način.
Pretpostavlja se da je neopterećeno područje iznad i ispod prsline trougao visine a (sl. 4b). Tada je,
za dužinu prsline a, oslobođena elastična deformacijska energija:

U  1 / 2 a 2 (8)
E

gde je E'=E za ravno stanje napona, a E'=E/(1-2) za ravno stanje deformacije. Iz izraza (8) sledi:
U

 2 1 2 
a (9)
a E

Da bi se odredio napon pri lomu, posmatra se promena energije sa dužinom prsline (sl. 5). Pri tome je
ukupna energija Ut:

Sl.3. Krive zatezanja za dve različite dužine poluprsline

Sl. 4 Naponske linije i približno određivanje oslobođene deformacijske energije

 2a 2
U t  U  U  1 / 2  2a (10)
E'
pa se na osnovu maksimuma ukupne energije (  Ut/  a=0) dobija
 2a
 2 (11)
E'

5 od 33
 IWE kurs Moduo 3- Zavarene konstrukcije i projektovanje
3.11 Uvod u mehaniku loma

Ako se uzmu izvodi (sl. 5b), presečna tačka veličina iz jednačine 11 određuje kritičnu dužinu prsline
acr. Brzina oslobođanja potencijalne energije, G=  U/  a, definisana za jedinicu debljine je sila razvoja
prslina. Za datu dužinu prsline može se odrediti kritični napon pri kom dolazi do nestabilnog razvoja
prsline:
2 E' 
 cr  (12)
a
to po obliku odgovara izrazu 7. Razlika je u tome što su izrazi Grifita dobijeni praćenjem promene
energije sa porastom prsline, a zanemaruju pojave oko vrha prsline pri razvoju loma. Zbog toga
jednačina 12. predstavlja potreban, ali ne i dovoljan uslov. Uslovi će biti i dovoljni za materijale kod
kojih se oko vrha prsline ne ržazvija plastična deformacija u većem obimu, na primer za staklo, za
slojevite anizotropne materijale i za materijale sa velikom otpornošću rešetke prema kretanju dislokacije
(dijamant, volfram i drugi vatrootporni metali).

Sl. 5. a) Promena energije sa b) Promena izvoda energije

dužinom prsline
1.1. Osnovni oblici formiranja površina preloma pri razvoju prslina
Razdvojene površine prsline predstavljaju neopterećene granice napregnutog tela, i zbog toga u
osnovi i određuju raspodelu napona u neposrednoj blizini vrha prsline. Irvin je pokazao da postoje tri
osnovna oblika pomeranja jedne površine prsline prema drugoj i da se njima opisuje ponašanje prsline u
svim naponskim stanjima. Na sl. 6. prikazani su ovi osnovni oblici pomeranja elementa koji obuhvata
vrh prsline.

Sl. 6. Osnovni oblici razvoja prslina i formiranja površina preloma

6 od 33
 IWE kurs Moduo 3- Zavarene konstrukcije i projektovanje
3.11 Uvod u mehaniku loma

Oblici pomeranja vrha prsline, koja leži u x-z ravni, mogu se opisati na sledeći način:
Oblik I - razvoj prsline cepanjem (sl.6a) određen je pomeranjem površina prsline tako da se one
razvijaju simetrično u odnosu na prvobitnu ravan prsline.
Oblik II - razvoj prsline klizanjem (sl.6b) se odnosi na lokalnu deformaciju pri kojoj jedna površine
klizi po drugoj u istoj ravni, ali u suprotnim smerovima.
Oblik III - razvoj prsline smicanjem (sl.6c) predstavlja slučaj lokalne deformacije, pri kojoj se
površine prsline smiču jedna po drugoj duž čela prsline tako da tačke materijala, koje su pre razvoja
prsline bile u istoj vertikalnoj ravni, posle razvoja prsline se raspoređuju po različitim vertikalnim
ravnima (tzv.neravni razvoj prsline).
Treba napomenuti da su najopasniji lomovi koji nastaju razvojem prslina cepanjem (oblik I).
Na osnovu izraza teorije elastičnosti vidi se da kada 0 (sl.1), naponi oko vrha prsline teže
beskonačnim veličinama što opravdava uvođenje faktora intenziteta napona KI
K I   a (13)
Ovde je važno uočiti da izraz za KI (13) važi samo u slučaju zategnute beskonačne ploče sa
centralnom prslinom. U svim ostalim slučajevima, znači kod tela konačnih dimenzija, ivičnih i
površinskih prslina ili drugačijih opterećenja, izraz (13) treba korigovati koeficijentom Y, koji uzima u
obzir navedena odstupanja od slučaja zategnute beskonačne ploče sa centralnom prslinom:
K I  Y a (14)
Vrednosti koeficijenta Y za veliki broj različitih slučajeva su date u raznim priručnicima, dok su ovde
na sl.7. dati izrazi za neke osnovne (zategnute konačne ploče sa centralnom, ivičnom ili dve ivične
prsline, epruveta za savijanje u tri tačke, CT epruveta, zategnuta ploča sa površinskom prslinom).

1.2. Kritična veličina faktora intenziteta napona

Prema Irvinu za svaki materijal postoji kritična veličina faktora intenziteta napona, pri kojoj počinje
rast prsline. Prema tome, do rasta prsline i loma neće doći ako je ispunjen uslov
KI<KIc (15)
gde je KIc je karakteristika materijala, koja se najčešće naziva žilavost loma pri ravnoj deformaciji, zato
što je ravno stanje deformacije epruvete uslov dobijanja jednoznačnih vrednosti. Primenom rešenja
Grifita na određivanje žilavosti loma može da se dobije izraz:
KI 2
GI  (16)
E'

koji povezuje brzinu oslobađanja energije GI(globalna veličina) i faktor intenziteta napona KI(lokalna
veličina).
Teorija Grifita daje dobro objašnjenje za čvrstoću krtih materijala, ali je njena primena na materijale
sa izraženom plastičnosti, kakva je većina konstrukcijskih materijala, uslovljena uvođenjem
odgovarajućih modifikacija. Eksperimenti koje je izveo Irvin sa saradnicima na epruvetama sa
središnjim prslinama, izrađenim od lima debljine 0,8 mm od legure tipa AlZnMg, pokazali su da se
kritična vrednost napona može izraziti u obliku:
EGc
 cr  (17)
a

pri čemu je Gc mnogo veće od površinske energije materijala 2.

Orovan i Irvin su nezavisno zaključili da se značajna energija troši na razvoj plastične deformacije oko
vrha prsline, gde je lokalno prekoračen napon tečenja, zbog čega ukupna energija pri lomu mora da
bude znatno veća od površinske energije 2. Rad plastične deformacije, koja prethodi nestabilnom
7 od 33
 IWE kurs Moduo 3- Zavarene konstrukcije i projektovanje
3.11 Uvod u mehaniku loma

razvoju prsline, ne zavisi od početne dužine prsline, i karakteriše otpornost materijala prema lomu, kao i
površinska energija pri potpuno krtom lomu. Kako je područje oko vrha prsline, obuhvaćeno plastičnom
deformacijom, veoma malo u poređenju sa dužinom prsline, ili sa širinom ploče, mogu se još uvek
koristiti relacije linearne elastičnosti, s obzirom na makroskopski oslobođenu energiju. To znači da malo
područje plastičnosti na vrhu prsline neće uticati na nagib krivih opterećenja (sl. 3) za dužine a i a+a,
tako da se može zadržati zavisnost G i opterećenja. Orovan je proširio jednačinu Grifita uvođenjem
energije potrebne za rad plastične deformacije p koja prethodi nestabilnom razvoju prsline, pa je

 cr 

E 2   p  (18)
a

Kako je  p  2 mnogo veće od 2, može se uzeti približno

E p
 cr  (19)
a

1/ 2
 a 
K I   a sec 
 w

K I  Y a
2
a a
Y  1,99  0,41  18,7  
w  w
3 4
a a
 38,48   53,85  ;1,99  1,12 
 w  w
K I  Y a
2 3
a a a
Y  1,99  0,76  8,48   27,36 
w  w  w

FL   a 1 / 2  a  5 / 2
KI  2,9  4,6  
Bw3 / 2   w   w
7/2 9 / 2
a a 
 37,6   38,7 
 w  w 

 1/ 2 3/ 2
29,6  a
F a
KI   185,5  
Bw1 / 2   w  w
5/ 2 7/2 9 / 2
a a a 
 655,7   1017   63,9 
 w  w  w 

2
KI   a

1/ 4
 a  2 a2 
Ki  sin   cos2  
  c2 

1/ 2
 / 2 c2  a2  3 a 2
   1  sin 
2 
d   
0   2
c2 
8 8c

Slika 4.7. Osnovni oblici epruveta sa prslinom i formule za određivanje KI

8 od 33
 IWE kurs Moduo 3- Zavarene konstrukcije i projektovanje
3.11 Uvod u mehaniku loma

Irvin je svoje rezultate izrazio uvođenjem kritične sile razvoja prsline Gc za jediničnu debljinu tela.
Veličina Gc uključuje rad potreban za lom atomske rešetke i sve ostale oblike utroška energije, kao što
je, na primer, plastična deformacija, koja može proizvesti toplotu ili zvuk. Iako Gc bitno zavisi od uslova
ispitivanja, ipak se može u uslovima kvazi-krtog ponašanja materijala, odnosno male plastične
deformacije oko vrha prsline, uspostaviti linearno elastična veza sa naponom pri lomu cr. Irvinov
parametar Gc je nazvan žilavost loma, mada se danas ovaj naziv gotovo isključivo primenjuje za kritičnu
vrednost faktora intenziteta napona Kc.
1.3. Uticaj debljine na oblik preloma
U izrazu 18. uspostavljena je zavisnost kritičnog napona cr, pri kome dolazi do loma, i dužine
prsline a. Ako su ostale veličine u navedenim izrazima konstantne, onda je napon pri lomu obrnuto
proporcionalan kvadratnom korenu dužine prsline. Ovakvu je zavisnost utvrdio Irvin sa saradnicima na
epruvetama sa središnjim zarezom, čija je dužina iznosila 35% od širine epruvete W (2a/W  0,35, sl.7).
S obzirom da epruvete imaju konačnu širinu W, to je za određivanje veličina uvedenih izrazom 18, Irvin
koristio izraz
1/ 2
  a 
K   W tg  (20).
  W 

koji za male odnose a/W daje veličinu  a , kao u slučaju beskonačne ploče. Za podatke sa sl.7. je
dobijeno Gc=130 kJ/m2, što je približno pet puta više od površinske energije AlZnMg legure, koja spada
u krte materijale. Ovim su potvrđene formule date za kvazi-krti lom, kod kojih je zanemaren uticaj
površinske energije. Pri tom treba imati u vidu da je ponašanje ploča pri ispitivanju u osnovi ostalo
elastično, što znači da je zona u kojoj se javlja plastična deformacija veoma mala u poređenju sa
dimenzijama epruvete.
U zategnutim, tankim pločama se uspostavlja ravno stanje napona, pri čemu je uvedena pretpostavka
da je pri dovoljno maloj debljini ploče komponenta normalnog napona z zanemarljivo mala, s obzirom
da je jednaka nuli na bočnim površinama ploča. To znači da se sa povećanjem debljine ploče povećava
intenzitet ove komponente ka sredini ploče, pa se umesto ravnog stanja napona uspostavlja prostorno
stanje napona. Zbog različitih naponskih stanja u srednjim ravnima tankih i debelih ploča biće različito i
njihovo ponašanje pri lomu.
Ako se kao mera žilavosti loma uzme veličina Gc, onda je sa sl. 8. jasno da ona ima minimalnu i
konstantnu veličinu tek kada debljina pređe određenu veličinu. Slika 8. je dobijena praćenjem uticaja
debljine na epruvetama sa središnjim zarezom (sl.7). Na dijagramu promene žilavosti loma sa debljinom
moguće je razdvojiti tri karakteristične oblasti, označene sa A, B i C. U oblasti A žilavost loma raste sa
povećanjem debljine, uspostavljeno je ravno stanje napona, zavisnost napona i izduženja je linearna do
loma, a prelom je kos. U oblasti B žilavost loma se smanjuje sa povećanjem debljine, na bočnim
površinama je uspostavljeno ravno stanje napona, koje ka sredini prelazi u prostorno stanje napona,
zavisnost napona i izduženja je linearna do tačke P, koja odgovara početnoj pojavi ravnog preloma i
njegovom brzom razvoju, da bi u drugom delu zavisnost imala blaži nagib sve do pojave loma; prelom
je delimično ravan, dok je na bočnim površinama kos. U oblasti C uspostavlja se konstantna veličina
žilavosti loma, zavisnost napona i izduženja je linearna, napon pri lomu je srazmerno manji, a površina
loma je pretežno ravna.

9 od 33
 IWE kurs Moduo 3- Zavarene konstrukcije i projektovanje
3.11 Uvod u mehaniku loma

Sl.7. Zavisnost napona pri lomu od dužine prsline kod tanke epruvete
Oblast C na sl.8. obuhvata debljine pri kojima je žilavost loma konstantna. Površina preloma je
ravna, izuzev veoma malog područja na bočnim površinama, gde je prelom kos. U sredini debele ploče
uspostavlja se ravno stanje deformacije, i kada nastupi tečenje oko vrha prsline, lokalno opterećenje je
veliko i uspostavlja se prostorno stanje napona. Za dovoljno veliki napon zatezanja y ispred zareza,
delovaće onaj mehanizam razvoja prsline, kome je materijal sklon. Ako, pak, do razvoja prsline dođe
kada deformacija u neposrednoj blizini vrha dostigne kritičnu veličinu, uticaj prostornog stanja napona
će porasti zbog izazvane promene gradijenta deformacije u tom području. Za određenu veličinu
otvoranja prsline plastična zona je mnogo veća pri ravnom stanju napona (bokovi epruvete) nego pri
ravnoj deformaciji (sredina debljine epruvete) zato što je tečenje materijala uslovljeno komponentom
tangencijalnog napona koja obuhvata čitavu veličinu y (kod ravne deformacije utiče veličina y-z).
Promena plastične deformacije od vrha prsline do nule na elasto-plastičnom prelazu se raspoređuje po
znatno većoj površini pri ravnom stanju napona. Kod ravne deformacije je gradijent deformacije odmah
ispred vrha prsline vrlo strm, deformacija je koncentrisana i lako dolazi do razvoja prslina.
Na sl. 9. dat je izgled plastične zone ispred vrha prsline na ploči konačne debljine B. Mala zona plastične
deformacije u sredini odgovara stanju ravne deformacije, dok je na bočnim površinama izražena plastična
deformacija pri ravnom naponskom stanju.

10 od 33
 IWE kurs Moduo 3- Zavarene konstrukcije i projektovanje
3.11 Uvod u mehaniku loma

Sl. 8. Promena žilavosti i udela ravnog preloma sa debljinom epruvete

U posmatranom području (sl.8) debljina epruvete mora da bude dovoljna da se čitav noseći poprečni
presek nalazi u stanju ravne deformacije. Lom u sredini se razvija u uslovima ravnog stanje deformacije
i razlike u ponašanju epruvete na bočnim površinama su beznačajne u odnosu na uslove loma epruvete
kao celine. Opterećenje raste linearno do kritične veličine pri kojoj nastupa krti lom.

Sl. 9. Plastične zone ispred vrha prsline u ploči debljine B

Kada epruveta nije toliko tanka da se uspostave uslovi ravnog stanja napona, a ni dovoljno debela da se
lom odvija u uslovima ravne deformacije, razvija se prelazni oblik loma, koji odgovara području B na sl.8.
Površine preloma u tom slučaju imaju izražen i ravni i kosi deo (sl.10), a dejstvo opterećenja se vidi na sl.8b,
srednji dijagram. Kod debelih epruveta prslina se nestabilno razvija u trenutni lom, jer je gotovo ceo poprečni
presek u uslovima ravne deformacije. Kada debljina ne zadovoljava ovaj uslov, doći će do klizanja površina
preloma na većem delu poprečnog preseka, pa je lom stabilan.
Zbog delimičnog rasta prsline nastaje izduženje pri konstantnom (ili čak opadajućem) opterećenju
(dijagram sa skokom). Sa povećanom dužinom prsline, posle izraženog skoka napona, epruveta ima
manju krutost, koja se odražava manjim nagibom krive napon-izduženja (sl.8b).
Sa porastom prsline plastična zona isped vrha prsline postaje sve veća, i sve se više smanjuje
komponenta napona z. Završna faza loma se odvija u uslovima ravnog stanja napona, kao i kod tankih

11 od 33
 IWE kurs Moduo 3- Zavarene konstrukcije i projektovanje
3.11 Uvod u mehaniku loma

ploča. Čvrstoća pri lomu je niža od odgovarajuće čvrstoće tanke ploče, jer je u trenutku loma dužina prslina
veća. Kada je lom prelazni, udeo ravnog preloma koji se formira pre konačnog loma zavisi od dužine
prsline, ali i od debljine epruvete, jer od debljine zavisi i naponsko stanje.
2. ODREĐIVANJE ŽILAVOSTI LOMA PRI RAVNOJ DEFORMACIJI
Na osnovu linearno elastične mehanike loma u SAD je propisan standard ASTM E 399, a u Velikoj
Britaniji BS5447 za određivanje žilavosti loma pri ravnoj deformaciji KIc. Ovom standardu je
predhodilo višegodišnje prikupljanje podataka ispitivanja, koja su bila usmerena na materijale visoke
čvrstoće. Kod nas je određivanje žilavosti loma KIc takođe standardizovano.

Sl. 10. Izgled površine preloma pri prelaznom obliku loma

Propisano ispitivanje sastoji se iz nekoliko faza, od kojih svaka mora biti izvedena tako da se ispune
veoma strogi zahtevi da bi rezultati ispitivanja bili važeći. Još uvek nisu usaglašena mišljenja o značaju
pojedinih zahteva i o odstupanjima koja se pri ispitivanju mogu dopustiti.
Da bi rezultati ispitivanja mogli da se prate i kasnije analiziraju, biće u najkraćim crtama prikazani
postupak i uslovi ispitivanja. Osnovni uslov koji treba ispuniti određuje debljinu epruvete
2
 K 
B  2,5 Ic  (21)
 R p 0 ,2 
 

Međutim, kako žilavost loma pri ravnoj deformaciji KIc pre početka ispitivanja nije poznata, nije
moguće unapred oceniti da li je uslov 21. ispunjen. Zbog toga su preporučene debljine za različite
odnose Rp0,2/E, ali je u nekim slučajevima dovoljna i manja debljina od preporučene. U vezi sa
debljinom epruvete je i drugo ograničenje. Naime, debljina epruvete mora biti utoliko veća ukoliko je
napon tečenja manji; na primer, za čelike sa Rp0,2=350MPa preporučuje se debljina B najmanje 200 mm,
a ovakve epruvete gotovo da nije moguće ispitati na standardnoj opremi zbog velike potrebne sile.
Ovde je prikazan primer određivanja žilavosti loma čelika povišene čvrstoće i male plastičnosti
(označenog sa ČV), pri čemu je korišćena epruveta za savijanje, jer se u praksi to ispitivanje pokazalo
najjednostavnije i može se povezati sa drugim ispitivanjem (određivanje kritičnog otvaranja prsline
CODc) kod materijala, kod kojih uslov debljine nije ispunjen. Za čelik ČV usvojena je debljina epruvete
B=20 mm, prema kojoj su definisane sve ostale dimenzije (sl.11). Primena strelastog zareza (tip II) je
pogodna jer se ista koncentracija napona dobija pri većem poluprečniku zaobljenja. Mere epruvete treba
utvrditi pre nego što se pristupi izradi zamorne prsline.
Zamorna prslina je potrebna da bi se dobila kritična veličina faktora intenziteta napona (žilavosti
loma) KIc, i to pod uslovom da je zamorna prslina ostvarena odgovarajućim postupkom. Da li zamorna
prslina ispunjava potrebne uslove može se proceniti tek po završetku ispitivanja, odnosno posle loma
epruvete.
12 od 33
 IWE kurs Moduo 3- Zavarene konstrukcije i projektovanje
3.11 Uvod u mehaniku loma

Slika 11. Epruvete za savijanje za određivanje žilavosti loma

Najmanja dopuštena dužina zamorne prsline je 1,3 mm (izuzetno može biti 1,1 mm), koja mora da
bude ostvarena promenljivim opterećenjem između Fmax i 0,1Fmax, tako da je srednje opterećenje
0,55Fmax. Sili Fmax odgovara maksimalni faktor intenziteta napona Kfmax, ograničen za čelik odnosima
K f max K f max
 0,00032m1 / 2 ili  0,67 (22)
E K Ic

Uslov 22. mora biti ispunjen pri razvoju prsline za završnih 1,3 mm, dok se kod dužih zamornih
prslina u ranijoj fazi procesa zamaranja dopuštaju i nešto veći odnosi.
Za usvojenu veličinu Kfmax i pripremljenu epruvetu maksimalna sila zamaranja može da se odredi na
osnovu izraza za faktor intenziteta napona za slučaj savijanja u tri tačke:
 a
3Fmax Sf  
K W  (23)
2 BW 3 / 2
gde je S=4W raspon oslonca.
Minimalni broj promena opterećenja treba da bude 25 000 za završnih 1,3 mm dužine prsline, a
preporučuje se da se ne prelazi 250 000 promena opterećenja zbog dužine trajanja procesa zamaranja. U
pogledu načina ostvarenja ciklusa promene opterećenja ne postavljaju se ograničenja. Da bi se
obezbedila minimalna dužina prsline od 1,3 mm, potrebno je da ona bude postignuta na bočnim
površinama, jer front zamorne prsline najčešće ima oblik luka sa najvećom dužinom prsline u sredini.
Za stvaranje zamorne prsline korišćen je visokofrekventni pulsator Amsler kapaciteta 98,1kN.
Ostvarivanje željenog režima ciklusa zamaranja bilo je, naročito kod nekih epruveta, povezano sa
znatnim teškoćama u izboru parametara. Rast prsline je morao biti praćen na pulsatoru kako se
zamaranje ne bi prekidalo pre no što se postigne potrebna dužina prsline. Za praćenje je korišćena lupa
sa mernom skalom i uvećanjem 20 puta. Da bi se mogla da vidi prslina, bilo je potrebno da se bokovi
epruveta prebruse.
Epruveta sa zamornom prslinom se savija na kidalici pomoću posebnog uređaja koji se postavlja na
sto kidalice. Da bi se odredila veličina KIc potrebno je u ispitivanju dobiti dijagram opterećenje (sila)-
deformacija. Kao mera deformacije služi otvaranje prsline, koje se meri preko električnog otpora
ugrađenih mernih traka specijalnog merača. Dijagram se zapisuje na koordinatnom pisaču, čija je
ordinata povezana sa kidalicom radi praćenja sile, a apscisa sa meračem otvaranja prsline o čiji se
signal pojačava u elektronskom pojačivaču. Preporučuje se da se razmere za silu i otvaranje prsline
usvoje tako da početni nagib krive bude između 35 i 65 (sl.12). Sila treba da bude predstavljena
izraženim maksimumom, i potrebno je zapisati vreme postizanja maksimuma. Prirast sile treba da iznosi
0,03 do 0,15 kN/s da bi se dobio prirast faktora intenziteta napona u području od 0,55 do 2,75 MPam/s.

13 od 33
 IWE kurs Moduo 3- Zavarene konstrukcije i projektovanje
3.11 Uvod u mehaniku loma

Za određivanje žilavosti loma pri ravnoj deformaciji KIc potrebno je analizirati slomljenu epruvetu i
dobijeni dijagram. Izgled preloma pokazuje udeo nastao zamaranjem , područje loma pri ravnoj
deformaciji i područje usana klizanja, gde se lom odvija u uslovima ravnog stanja napona. Kod čelika
ČV, s obzirom na malu plastičnost i usvojenu debljinu epruvete dominira ravna deformacija i osnovni
uslov za ispitivanje je ispunjen (21). Dužina zamorne prsline se meri na 5 mesta: na ivicama, u sredini i
na mestima koja su od ivica udaljena 1/4B.

Važeća zamorna prslina mora u svim tačkama da bude duža od 1,3 mm, a razlika mera ne sme preći
2,5% W (1 mm) kod unutrašnjih mera, odnosno 5% W (2 mm) između mera na ivicama i unutrašnjih
mera. Merenje dužine prsline je izvedeno lupom povećanja 20 puta sa mernom skalom. Loša zamorna
prslina može nastati zbog više inicijalnih mesta, grešaka u materijalu ili zbog nepovoljno odabranih
parametara zamornog ciklusa. Korišćenjem strelastog zareza se dobija ravnomerniji razvoj zamorne
prsline, pa su mere prsline ujednačenije. Na taj način se mogu izbeći loše zamorne prsline.
Da bi dijagrami (sl.12) bili važeći, moraju biti ispunjeni svi postavljeni uslovi. Zbog toga se prvo
proverava ugao nagiba linearnog dela, koji treba da bude između 35 i 65, pri čemu se može zanemariti
izvesna nelinearnost početnog dela dijagrama. Tangens ugla linearnog dela se smanjuje za 5% i pod
novim uglom se iz početka povuče prava koja seče krivu. Ako je maksimum krive ispred presečne tačke,
onda je maksimalna sila merodavna za proračun; u protivnom je merodavna sila koja odgovara
presečnoj tački. Treba napomenuti da je smanjenje od 5% empirijski podatak, kojim se obuhvata uticaj
kvazi-krtog loma, odnosno veličine plastične deformacije na vrhu prsline. Merodavna sila će odrediti
važeću vrednost KIc ako je ispunjen dodatni uslov dijagrama. Na visini od 80% od merodavne ordinate
određuje se odstupanje krive od prvobitne tangente v1 i uslov važećeg dijagrama je da to odstupanje
bude manje od 1/4 odgovarajućeg odstupanja v na visini merodavne ordinate. Veličina merodavne sile je
dobijena množenjem merodavne ordinate i razmere za silu. Zatim se odredi odnos a/W, gde je a zbir
dužine zareza i zamorne prsline ao, odnosno ukupna dužina prsline. Ako je ovaj odnos u granicama 0,45
do 0,55 uzima se odgovarajući koeficijent Y1 iz standarda i određuje merodavni faktor intenziteta
napona po formuli
KY1
K (24)
1/ 2
BW
Merodavna veličina KQ je u stvari određena prema 23, pa se korišćenjem te formule može odrediti i
kada je odnos a/W u granicama 0,35 do 0,45, odnosno 0,55 do 0,6. Ako je a/W<0,35 ili a/W>0,6 ne
dobija se važeći rezultat za K.
Merodavna veličina K predstavlja kritičnu veličinu KIc, ako je ispunjen uslov 21, koji se sada može
proveriti. Zatim treba proveriti uslov 22, na osnovu maksimalne sile ciklusa zamaranja Fmax, kao i uslov
prirasta intenziteta napona. Osim krive zapisane prilikom ispitivanja epruvete 6, sl.12, u nastavku teksta
dati su, kao komentar, i ostali elementi potrebni za određivanje KIc.
U prvom ispitivanju KIc na epruvetama sa ravnim zarezom od 12 epruveta samo sa 4 epruvete je
dobijen potpuno važeći rezultat, dalja 3 ispitivanja su bila još uvek merodavna, dok je 5 ispitivanja bilo
nevažećih. Lako se može zaključiti o visokoj ceni ovih ispitivanja, što opravdava pokušaje da se nađe
prikladniji postupak za određivanje KIc, odnosno da se nađu drugi kriterijumi za ocenu ponašanja
materijala u uslovima razvoja krtog loma i nestabilnog razvoja prsline. Postupak za određivanje KIc je
svakako prikladan za materijale visoke čvrstoće, ali je i u tom slučaju, kao što se vidi iz rezultata
ispitivanja čelika ČV, potrebno mnogo pažnje i iskustva da bi se dobili važeći rezultati.
Veličina žilavosti loma pri ravnoj deformaciji KIc čelika ČV iznosi oko 88,7 MPam, a rezultati
dobijeni ispitivanjem ne pokazuju značajnije rasturanje. Sama veličina KIc nije dovoljna za ocenu o
ponašanju materijala, već je potrebno da se ona razmatra zajedno sa veličinom čvrstoće, tako da se
uzima još i podatak o naponu tečenja Rp0,2. S obzirom na visoku vrednost Rp0,2=1308 MPa, dobijena
vrednost za KIc pokazuje da čelik ČV, i pored male plastičnosti, ima zadovoljavajuće osobine otpornosti
prema razvoju prsline, što je u skladu i sa niskom NDT temperaturom, utvrđenom kod ovog čelika.
14 od 33
 IWE kurs Moduo 3- Zavarene konstrukcije i projektovanje
3.11 Uvod u mehaniku loma

Sl.12. Dijagram sila - otvaranje za određivanje žilavosti loma pri ravnoj deformaciji

Komentar slike 12.

1. Ugao nagiba krive  :tg  0,9;  42
2. Ugao nagiba sečice 1 :tg1  0.95;tg  0.855;1  40,53
3. Ordinata preseka sečice i krive: Y=118 mm
4. Sila FQ merodavna za proračun: F=uFY=27795 N
5. Odnos odstupanja tangente od krive na ordinatama 0,8YQ i YQ: v1/v=0,07
6. Odnos a/W: a/W = 0,555
3FS  a
7. Proračun KQ: KQ= f    88,5853MPa m
2BW3 / 2  W 
2
 K 
8. Provera debljina epruvete: 2,5 Q   11,46 mm
 Rp0 ,2 
K F
9. Provera uslova pri zamaranju: f max  max  0,67
K F
10. Ispitivanje je izvedeno zadanom brzinom klipa Vk=0,0125 mm/s

3. OTVARANJE PRSLINE (COD)

Kada se u području vrha prsline pojavi plastična zona značajne veličine, nije više moguće
jednoznačnim parametrom opisati polje napona i deformacija, kao što je to bio slučaj sa kritičnim
faktorom intenziteta napona KIc. Kotrel i Vels su nezavisno uočili da veličina otvaranja prsline pre
njenog razvoja može biti karakteristika područja vrha prsline, odnosno da može da služi kao parametar
za određeni materijal ispitivan u određenim uslovima.
Kotrel je analizirao potpuno žilav lom malih epruveta, uzetih iz velikih ploča koje su se krto lomile
znatno pre potpune plastičnosti preseka (sa 90% ravnim prelomom). Za određenu dužinu prsline a i za
određenu veličinu COD odgovor na pitanje da li će lom nastupiti pre ili posle potpune plastičnosti može
se dobiti na osnovu veličine ligamenta (udaljenost naspramne ivice od vrha prsline). Ako je naspramna
ivica blizu prsline, plastična zona će se razviti u celom ligamentu pre nego što se dostigne kritična
veličina COD (c) na vrhu prsline, pa je lom plastičan; ako je naspramna ivica toliko udaljena od prsline
da se prvo dostigne veličina c, lom je krt. Međutim, veličina otvaranja prsline u svim slučajevima je
gotovo ista, pa se može uzeti kao parametar loma. Kotrel je kritičnu veličinu otvaranja prsline c
definisao za slučaj prostorne deformacije i opterećenja zatezanjem u obliku:
15 od 33
 IWE kurs Moduo 3- Zavarene konstrukcije i projektovanje
3.11 Uvod u mehaniku loma

8Reh a    c 
c  ln sec 
 (25)
E   2Reh 

gde je c napon pri lomu, a Reh napon tečenja. Kod delova velikih dimenzija, kod kojih se lom javlja pre
potpune plastičnosti, količnik c/Reh je mali, pa važi
EReh c
c  (26)
a
Treba istaći da se kritična veličina COD (c) odnosi samo na početak razvoja prsline i da se bitno
razlikuje od veličine koja odgovara nestabilnom razvoju prsline.
3.1. Merenje kritičnog otvaranja prsline
Teorijski i eksperimentalni rezultati proučavanja razvoja prsline dali su dovoljno podataka da se
razradi standardna metoda za određivanje COD (Bs 5672, ASTM E 1290). S obzirom na srodnost sa
postupkom za određivanje KIc, usvojen je isti tip epruvete za savijanje koncentrisanom silom što je
omogućilo i primenu iste tehnike izvođenja ispitivanja i zapisivanja dijagrama u istom koordinatnom
sistemu (sila-pomeranje na meraču). Na sl.13. date su osnovne mere, pomoću kojih se određuje
otvaranje prsline. Epruveta se definiše sa dimenzijama koje odgovaraju debljini dela u eksploataciji,
izreže se zarez, i iz tog zareza se izvede zamorna prslina. Savijanjem za ugao  dobija se odgovarajuće
otvaranje prsline .
Na dijagramu sila-pomeranja na meraču se posle ispitivanja odredi kritična veličina pomeranja Vc,
koja odgovara trenutku daljeg razvoja zamorne prsline, koji se u mnogim slučajevima poklapa sa
dostizanjem maksimalne sile. Sa poznatom veličinom Vc kritično otvaranje prsline c se određuje na
osnovu jednačina:

c 
0.45W  a   R W 1  2
Vc   eh
  za Vc  2RehW 1  2  (27)
0.45W  0.55a  z  E  E

0.45W  a   Vc2 E  
2RehW 1   2 
c  
 
0.45W  0.55a  z  4RehW 1   2 
   za Vc 
E
(28)

Za debljine epruvete do 50 mm, kojima odgovaraju c između 0,0625 i 0,625 mm, što je u praksi
najčešći slučaj, izrazi za određivanje c se mogu uprostiti:
c 
W  a Vc (29)
W  2a  3 z

Poseban problem pri merenju kritičnog otvaranja prsline je utvrđivanje početka razvoja zamorne
prsline.
Rezultati ispitivanja COD u praksi pokazuju osetna rasipanja. Razloge treba tražiti u nepreciznom
određivanju početka razvoja prsline i u nedefinisanoj brzini ispitivanja. Iako pruža mogućnost za
praktičnu primenu određivanja kritične dužine greške tipa prsline, ispitivanje COD još nije dovedeno do
nivoa pouzdanog standardnog ispitivanja.
3.2. Primer određivanja kritičnog otvaranja prsline
Primer određivanja kritičnog otvaranja prsline je dat za ugljenični konstrukcijski čelik ČN, kod koga
je odnos Reh/E oko 0,002, a procenjena žilavost loma prema podacima iz literature za slične materijale
KIc125 MPa m , pa je prema izrazu 2.1. najmanje potrebna debljina 100 mm. Jasno je da uslov
debljine onemogućava praktičnu primenu standarda za određivanje žilavosti loma KIc na čelik ČN.

16 od 33
 IWE kurs Moduo 3- Zavarene konstrukcije i projektovanje
3.11 Uvod u mehaniku loma

Sl. 13. Geometrijske zavisnosti pri deformaciji epruvete za određivanje COD

Ponašanje epruveta sa prslinom, izrađenih od čelika ČN, ispitivano je prema BS 5672, određivanjem
kritičnog otvaranja prsline COD (c), odnosno pomeranja pri maksimalnoj sili (m). Epruveta za ovo
ispitivanje je razvijena prema epruveti za određivanje KIc savijanjem tip I, tako da je osnovna zavisnost
mera ista. Debljina epruvete se usvaja prema materijalu koji se koristi u konstrukciji i kod koga je od
interesa da se odredi c ili m. Ostale mere su date u zavisnosti od debljine. Zamorna prslina se stvara
istim postupkom kao i pri određivanju KIc. Uslov za zamaranje je u ovom slučaju drugačije definisan,
tako da faktor intenziteta napona Kf bude:
K f  0.63RehB1 / 2 (29)
Na osnovu veličine Kf može se odrediti maksimalna sila ciklusa zamaranja Fmax.
Ispitivanjem na kidalici je dobijen dijagram sila-otvaranje (mereno na mestu postavljenih noževa),
sl.14, odakle se određuje merna veličina otvaranja Vc, koja odgovara kritičnom otvaranju prsline c.
Prema izrazima 27-29 može se na osnovu Vc odrediti veličina c. Ako je došlo do stabilnog razvoja
prsline, na dijagramu sila - otvaranje nije moguće oceniti početak naglog razvoja prsline, pa se kao
mera uzima otvaranje prsline koji odgovara dostizanju maksimalne sile (m).
Za određivanje kritičnog otvaranja prsline korišćene su epruvete, na kojim nije mogla da se izmeri
kritična veličina otvaranja preko merača, jer je njegov hod bio do 2 mm; zbog toga je dijagram sniman
kombinovano, tako da je otvaranje u prvom delu mereno direktno, a u drugom delu preko ugiba f, koji je
zapisan na mašini (sl.14). Analizom geometrijskih odnosa procenjena je veličina Vm, koja odgovara
otvaranju na meraču pri maksimalnoj sili.
Za linearni odnos ugiba, ugla savijanja i otvaranja, koji se može usvojiti na osnovu odnosa sa
snimljenog dijagrama (sl.14), dobija se Vm=2,6 mm. Sada je moguće sračunati otvaranje prsline m, koje
odgovara maksimalnoj sili Fm.
Geometrijske mere epruvete, za koju je dobijena kriva na sl.14, iznose:
- debljina B=12,15 mm
- širina W=23,96 mm
- dužina zamorne prsline (prosek tri mere) ao=2,22 mm
- dužina zareza J=10 mm
- ukupna dužina prsline a=12,22 mm.
Odavde je odnos a/W=12,22/23,96=0,51, čemu odgovara Y1=10,96. Maksimalna sila u ciklusu
zamaranja, uspostavljena nakon pokretanja prsline, iznosila je Fmax=5003 N, tako da je maksimalni
faktor intenziteta napona pri zamaranju
17 od 33
 IWE kurs Moduo 3- Zavarene konstrukcije i projektovanje
3.11 Uvod u mehaniku loma
FmaxY1 0,005003 10,96
Kf    29,16MPa m
1/ 2
BW 0,01215 0,023961 / 2

što je manje od preporučene veličine

1/2 1/2
0,63RehB =0,63422,20,01215 =29,32 MPa m
Maksimalna sila pri savijanju Fm=13,047 kN dostignuta je nakon t=284 s. Interpolacijom je određena
veličina
C
2V ' 2Reh 1   2


 0,00576
 (30)
W E
tako da je CW=0,0057623,96=0,1382,6=Vm. Na osnovu izraza (27) dobija se m=0,686 mm, dok se
prema (29) dobija m=0,56 mm. Raspon između oslonaca je bio S=4W=96 mm, a odstojanje vrha noža
merača z=2 mm. Istim postupkom procene veličine Vm=2,095 mm određeno je pomeranje m kod ep-
ruvete; izraz (027) je dao m=0,713 mm, a (029) m=0,587 mm za dužinu prsline a=3,53 mm i širinu
epruvete W=9,99 mm, pri čemu je 2V'/W=0,00535.

Slika 14. Dijagram za određivanje otvaranja prsline

Rezultati dobijeni prema izrazima (027) i (029) se razlikuju i do 22%; razlog za ovo neslaganje treba
tražiti u velikim vrednostima c i m, tako da treba uzeti u obzir i trenutni položaj centra obrtanja pri
razvoju prsline.
4. Rajsov konturni J integral
Po definiciji J integral je dat sledećom jednačinom:
 ui 
J   W dy Ti ds  (31)
 x 
Rajs je dokazao da je J integral nezavisan od putanje integracije pod odgovarajućim uslovima. Ovo je
omogućilo njegovo izračunavanje duž bilo koje pogodne putanje, jer je njegova vrednost ista za putanje
u neposrednoj blizini vrha prsline, za putanje izvan plastične zone i za putanju duž ivica epruvete. S
druge strane, J integral može da se predstavi kao energija oslobođena na vrhu prsline po jedinici porasta
površine prsline, Bda, odnosno važi
ui
JBda  B  Wdyda  B  Ti dsda (32)
  x

18 od 33
 IWE kurs Moduo 3- Zavarene konstrukcije i projektovanje
3.11 Uvod u mehaniku loma

Slika 15. Proizvoljna putanja integracije za J integral.

gde je B debljina epruvete. Član BWdyda označava energiju dobijenu (i utrošenu) na konturi pri
priraštaju prsline za da, uz pretpostavku nelinearne elastičnosti. Drugi član u izrazu (7.5) predstavlja rad
sila zatezanja na pomeranju konture za priraštaj prsline da. Veličina JBda je ukupna energija na vrhu
prsline koja je na raspolaganju za rast prsline i odgovara veličini G (Grifitova energija):
K2
J G (33)
E
U oblasti plastičnosti, W nije gustina deformacijske energije, jer se energija rasipa unutar materijala, pa
stoga J nije energija raspoloživa za dalji rast prsline.
Ideja da JBda predstavlja rad u nelinearnoj elastičnosti potiče od Rajsa, koji je pokazao da se J
integral može odrediti i na drugi način, sl.16. Na sl.16. se vidi da veličina Jda predstavlja razliku
jediničnih radova po debljini između dva ista tela koje se razlikuju za malu veličinu u dužini sa prsline
da:
Jda F 
J   d F   F dF (34)
da a a
Ovaj izraz koristili su mnogi autori radi dobijanja inženjerske procene za J integral neposredno na
osnovu laboratorijskih podataka.
Da bi se osiguralo postojanje J singularnog polja oko vrha prsline potrebno je zadovoljiti neke uslove.
Na sl.17. se vidi da oko vrha prsline postoji područje u kojem se materijal značajno deformiše, uz
pojavu šupljina, klizanja i drugih oblika izvan oblasti proučavanja mehanike kontinuma. Ovo područje
se naziva "procesna zona loma". Veličina procesne zone mora da bude mala u odnosu na dimenzije tela
u ravni, a da bi se zadovoljili uslovi ravne deformacije, procesna zona mora biti mala u odnosu na
epruvetu ili njenu debljinu. Ova ograničenja se zasnivaju na eksperimentima, a obično se primenjuje
uslov za dimenzije
J
B ,b ,a  25
o
(35)
gde je ligament b=W-a - ligament epruvete.

19 od 33
 IWE kurs Moduo 3- Zavarene konstrukcije i projektovanje
3.11 Uvod u mehaniku loma

Slika 16. Drugi način definisanja J integrala.

Za elastične idealno plastične materijale Y integral je direktno povezan sa otvaranjem prsline COD
(drugačije označeno s
J

m Re
(36)
gde je m koeficijent čije su vrednosti između 1 i 2,6, pri čemu manje vrednosti odgovaraju ravnom
stanju napona i idealnoj plastičnosti, a veće ravnom stanju deformacije i ojačavanju materijala.
4.1. Primena J integrala
Ponašanje elasto-plastičnog materijala pri stabilnom rastu prsline može da se opiše dijagramom J-Δa,
gde je Δa priraštaj prsline, sl.18. Kako se pri krtom ponašanju materijala lom razvija bez dodatnog
utroška energije, za taj slučaj dijagram J-Δa predstavlja horizontalnu pravu liniju koja preseca ordinatu
na visini JIc. Ta visina odgovara kritičnom utrošku energije koji je potreban za početak razvoja prsline.
Kada se materijal ponaša plastično, u početnoj fazi porasta sile i utroška energije, deformacija se
iskazuje samo povećanjem otvora postojeće prsline, a ne i napredovanjem prsline. Ovo odgovara vrlo
strmoj liniji zavisnosti J-Δa, i predstavlja fazu zatupljavanja vrha prsline. U kritičnoj tački dolazi do
promene nagiba krive zavisnosti, što znači da je dalje otvaranje prsline povezano sa napredovanjem
prsline i porastom njene dužine. Tačka pregiba u početnoj fazi se uzima kao JIc, pa se na osnovu te
vrednosti može odrediti kritični faktor intenziteta napona KIc.4.2. Određivanje JIc, mere žilavosti loma
(ASTM E 813)

Slika 17. Uticaj J integrala na procesnu zonu loma.

20 od 33
 IWE kurs Moduo 3- Zavarene konstrukcije i projektovanje
3.11 Uvod u mehaniku loma

Slika 18. Stabilni razvoj prsline.

Američko društvo za ispitivanje materijala (ASTM) ustanovilo je standardni postupak dobijanja
krivih otpornosti metalnih materijala prema razvoju prsline. Oblik i dimenzija epruveta za savijanje u tri
tačke kao i kompaktnih epruveta za zatezanje definisani su ovim standardom (sl.19. a i b).

Slika 19. Epruveta za savijanje u tri tačke i kompaktna epruveta za zatezanje prema ASTM E 813.
Na sl.20. je prikazana šema ispitivanja epruveta za savijanje u tri tačke. Uslov za debljinu epruvete je:
J
B  2S Ic (37)
Re

gde je: Re = (Rp0,2 + Rm)/2 - napon ojačavanja,

Rp0,2 - napon tečenja,
Rm - zatezna čvrstoća,
JIc - kritična vrednost J integrala pri razvoju prsline cepanjem (sl.18)

21 od 33
 IWE kurs Moduo 3- Zavarene konstrukcije i projektovanje
3.11 Uvod u mehaniku loma

Slika 20. Šema ispitivanja epruveta za savijanje u tri tačke.

Očigledno je da se debljina može proveriti tek posle ispitivanja. Isto ograničenje važi i za dužinu
početnog ligamenta b, odnosno:
25J Ic
b  W  a0 , b (38)
R p0,2

gde je W visina epruvete, a0 nazivna dužina zamorne prsline.

Sledeće ograničenje se odnosi na stvarnu dužinu prsline pri ovom ispitivanju. Prvo se određuje linija
zatupljivanja, koja predstavlja zakonitost promene J integrala kada se pri deformaciji ne povećava
dužina prsline, već se njen vrh zatupljuje kao posledica otvaranja vrha prsline (CTOD - crack tip
opening displacement). Prividno povećanje dužine prsline za taj slučaj je jednako polovini CTOD. To
prividno povećanje dužine prsline a definiše liniju zatupljivanja
J J
dB   (39)
Re 2 Re

koja prolazi kroz koordinatni početak sistema J-Δa. Paralelno sa linijom zatupljivanja povlače se prave
koje presecaju apscisu (Δa) u tačkama 0,15 mm i 1,5 mm (sl. 3.15). Ove dve prave ograničavaju
područje važećih tačaka za veličine J integrala. Zahteva se da se bar četiri tačke nađu u tom području, pri
čemu postoje ograničenja i za njihov međusobni položaj (najmanje jedna od četiri tačaka treba da bude
na zadovoljavajućem rastojanju od linije zatupljivanja, ΔA/3.
Zatim se kroz najmanje četiri, važeće tačke povlači regresiona prava najmanjeg kvadratnog
odstupanja promene J integrala sa dužinom prsline Δa. Pri tom treba voditi računa da od važećih tačaka
neke mogu postati nevažeće primenom sledećeg postupka. Kroz presečne tačke regresione linije i
graničnih pravih (za 0,15 mm i 1,5 mm dužine prsline) povuku se vertikale i odbacuju se tačke koje se
nalaze izvan tih vertikalnih linija. Za novu regresionu liniju potrebno je da preostanu bar četiri tačke, od
kojih svaka, pored navedenih, mora da ispuni dodatni zahtev:
J
Z  15 , Z  (B; b) (40)
R p0,2

Konačan zahtev važećeg JIc je da nagib regresione linije bude ograničen sa:
dJ
 R p 0,2 (41)
da

Tada nova linija na preseku sa linijom zatupljivanja definiše JIc (sl.21).

22 od 33
 IWE kurs Moduo 3- Zavarene konstrukcije i projektovanje
3.11 Uvod u mehaniku loma

Slika 21. Prikaz postupka za izbor merodavnih tačaka za određivanje JIc prema standardu ASTM E
813.
Na osnovu opisanog ponašanja materijala može se uspostaviti kriterijum za predviđanje loma u
uslovima ravnog stanja napona, primenom krive otpornosti materijala na rast prsline. U tom cilju je
potrebno uspostaviti zavisnosti otpornosti materijala i sile razvoja prsline od porasta dužine prsline. Pri
tome treba imati u vidu da se u praksi umesto J često koristi J1/2, sl.23. Postupak za utvrđivanje
kriterijuma loma na osnovu krive otpornosti obuhvata sledeće korake:
 određivanje (JR)1/2 krivih za materijal od kojeg je izvedena konstrukcija, koristeći pogodne epruvete
 određivanje (JR)1/2 vrednosti za konstrukciju (preko sile razvoja prsline) za različite dužine prsline i
opterećenje, koristeći prikladan model plastičnosti
 određivanje tačke nestabilnosti A na dodiru krive razvoja prsline i krive otpornosti materijala, sl. 7.6.
Napon loma je Δ4, a priraštaj dužine prsline a.

Sl. 23. Postupak za utvrđivanje kriterijuma loma na osnovu krive otpornosti.

4.3. J - R krive otpornosti
Energija loma i temperature prelaska u krto stanje bile su najčešće prihvaćen opšti kriterijum žilavosti
za materijal koji nije krt. Primena mehanike loma na određivanje otpornosti prema rastu prsline danas
predstavlja osnovu za praktične metode ispitivanja duktilnih materijala. Kao što je već pomenuto, J-R
krive su prvobitno razvijene u cilju određivanja JIc. Razmatranje ovih krivih je pokazalo da je JIc
konzervativna mera žilavosti loma kod većine konstrukcijskih materijala. Primena J integrala na analizu
rasta prsline je ustvari pokušaj da se žilavost materijala iskoristi i posle početka rasta prsline. Pri tome je
bitno naglasiti da je metoda određivanja J-R krive pomoću više epruveta veoma nepogodan, a da pri-
mena metode jedne epruvete zahteva precizno određivanje trenutne dužine prsline.
23 od 33
 IWE kurs Moduo 3- Zavarene konstrukcije i projektovanje
3.11 Uvod u mehaniku loma

Primena krivih otpornosti u predviđanju loma konstrukcije obično zahteva određivanje tačke dodira
krivih otpornosti i sile rasta prsline, sl.22. Značajnu komplikaciju čini postojanje izrazito polaganog
stabilnog rasta prsline (pri kvazistatičkom opterećenju), koji prethodi nestabilnom rastu i katastrofalnom
lomu. Stoga umesto jednog kriterijuma za konstrukciju izloženu ravnoj deformaciji
J  J Ic (42)
za konstrukcije u kojima je značajan usporen stabilan rast, moraju da se zadovolje dva kriterijuma
J J r
J  Jr i  (43)
a a

Slika 22. Sila razvoja prsline i otpornost prema rastu prsline, uslov nestabilnog rasta prsline
5. USLOVI PRELAZA OD PLASTIČNOG DO KRTOG LOMA
Poznavanje osnovnih mehaničkih karakteristika materijala (zatezne čvrstoće i napona tečenja,
procentualnog izduženja, kontrakcije, tvrdoće, udarne žilavosti) nije dovoljno da se u različitim radnim
uslovima konstrukcije predvidi da li može doći do loma, i ako dođe do loma, da li će to biti plastični ili krti
lom. Isti materijal, primenjen u različitim konstrukcijskim oblicima, može se pri nekim radnim uslovima
ponašati plastično, dok se pri drugim radnim uslovima ponaša krto. U kojoj meri treba da se promene
uslovi da bi se prešlo od plastičnog do krtog loma materijala zavisi, pre svega, od svojstva materijala, što
znači od njegove osetljivosti na promenu veličina koje određuju radne uslove. Ako se posmatra jedan
materijal, onda uslovi prelaza od plastičnog do krtog loma zavise od oblika i mera konstrukcijskog dela,
brzine dejstva opterećenja i brzine deformacije i od radne temperature.
5.1. Uticaj oblika i mera konstrukcijskog dela
Raspodela i veličina napona pri određenom spoljnem opterećenju zavise od koncentracije napona i od
veličine plastične zone, koja se javlja pri prekoračenju napona tečenja. Uspostavljeno stanje napona i
deformacija će pogodovati plastičnom ili krtom lomu. Pri ravnoj deformaciji postoje uslovi za razvoj
krtog loma, dok se pri ravnom stanju napona razvija plastični lom. Osnovne mere konstrukcijskog dela
imaju odlučujući značaj za stanje napona koje će se uspostaviti u prisustvu koncentratora napona.
Poređenjem epruveta istog oblika i istih mera, osim debljine, može se utvrditi približno ista veličina
područja u kome je uspostavljeno ravno stanje napona, a ako je debljina epruvete manja od tog područja
doći će do plastičnog loma. Što je debljina veća, to će biti više izražen ravan, krti prelom. Može se
zaključiti da od mera epruvete, i od oblika koncentratora napona zavisi da li će lom biti plastičan ili krt.
5.2. Uticaj brzine opterećenja i deformacije
Promena brzine ispitivanja u mnogim slučajevima može uticati na promenu mehaničkih svojstava
materijala; ove promene su u vezi sa prelazom u drugo mehaničko stanje (npr. prelaz iz plastičnog u krto
stanje), s prelazom od lokalnog loma nekih zona na trenutni lom čitavog tela, sa promenom veličine i

24 od 33
 IWE kurs Moduo 3- Zavarene konstrukcije i projektovanje
3.11 Uvod u mehaniku loma

oblika deformisane zapremine, kao i sa pojačavanjem ili slabljenjem fizičko-hemijskih procesa, za čije
odvijanje je potrebno određeno vreme.
Standardna ispitivanja koja se koriste za određivanje osnovnih mehaničkih karakteristika su
kratkotrajna; pri tom se brzine ispitivanja mogu razlikovati i za nekoliko redova veličine. Ispitivanja
koja se izvode pri izuzetno velikim brzinama, na primer ispitivanje dejstvom eksplozivnog talasa,
iziskuju posebnu analizu.
5.3. Uticaj temperature
Lomovi zavarenih konstrukcija u eksploatacijskim uslovima, a pre svega lomovi brodova Liberti u
toku II svetskog rata i kasnije, doveli su do potrebe da se prouči i uticaj temperature na ponašanje čelika
i njegovih zavarenih konstrukcija. Rezultati dobijeni u tim ispitivanjima omogućili su da se oforme
dijagrami zavisnosti mehaničkih karakteristika od temperature. Osnovni takav dijagram za
konstrukcijski meki čelik, kakav je korišćen za izradu brodova, prikazan je na sl.24. Kriva 1 pokazuje
promenu zatezne čvrstoće sa temperaturom, a kriva 2 promenu napona tečenja. Karakter promene ove
dve veličine je sličan sve do veoma niske, prelazne temperature: sa snižavanjem temperature povećavaju
se i zatezna čvrstoća i napon tečenja. Krive 3 i 4 za promenu izduženja i kontrakcije su takođe slične, da
bi na temperaturi od oko -200C i kontrakcija i izduženje pali do nule, čime je dobijen potpuno krti lom
glatke epruvete, koja se na bliskoj višoj temperaturi još uvek lomila plastično (lomovi B-D).
Ako postoje male prsline u telu, krti lom će početi da se javlja na osetno višim temperaturama (krive
5 i 6). Na ovim krivama su i karakteristične tačke temperaturnog prelaza. Tačka NDT (Nil Ductility
Transition - NDT temperature) određuje temperaturu ispod koje se u prisustvu prsline može pojaviti
samo krti lom. Tačka FTE (Fracture Transition Elastic) označava najvišu moguću temperaturu za
nestabilni razvoj krtog loma. Iznad te temperature pri naponima nižim od napona tečenja neće doći do
loma, a pri višim naponima prslina će se razvijati stabilno. Tačka FTP (Fructure Transition Plastic)
određuje prelaznu temperaturu plastičnosti, iznad koje je moguć samo plastični lom ispitivanih čelika,
čak i u prisustvu prsline. Objašnjenje prelaza od plastičnog do krtog loma dao je Orovan (sl.25). On je
pošao od postavke da je lom cepanjem (krti lom) zavisan od veličine napona tečenja, pa je zbog toga
zarezana epruveta u većoj meri sklona krtom lomu od glatke (na određenoj temperaturi), s obzirom da je
faktor porasta napona Q veći od jedinice.

Sl.24.Promena mehaničkih svojsta konstrukcijskog mekog čelika sa temperaturom: 1 - zatezna čvrstoća;

2 - napon tečenja; 3 - izduženje; 4 - kontrakcija; 5 - početak loma u prisustvu malih prslina; 6 - granična
kriva krtog loma.

Napon pri lomu zarezane epruvete malo zavisi od temperature (kriva 3) i u preseku sa krivom 1 za
napon tečenja glatke epruvete i 2 za maksimalni napon u plastičnoj zoni zarezane epruvete dobijaju se
prelazne temperature. Temperatura TA odgovara temperaturi NDT, a temperatura TB temperaturi krtog

25 od 33
 IWE kurs Moduo 3- Zavarene konstrukcije i projektovanje
3.11 Uvod u mehaniku loma

loma glatke epruvete na sl.24. Iako je model Orovana zanemario mnoge faktore koji utiču na prelaz
čvrstoće, može se koristiti kao ilustracija osnovne zakonitosti.
Najčešće primenjeni konstrukcijski materijali se ne ponašaju na isti način pri promeni temperature (sl. 26).
Čelici niske i srednje čvrstoće imaju izraženu prelaznu temperaturu, kod čelika visoke čvrstoće i kod legura
titana ona je manje izražena, a za legure aluminijuma visoke čvrstoće se uzima da ne postoji prelazna
temperatura, jer se u širokom dijapazonu temperatura, mehaničke karakteristike veoma malo menjaju.
Primena prelazne temperatura omogućena je konstrukcijom dijagrama analize loma FAD (Fracture
Analysis Dijagram), koji predstavlja razradu interesantnog područja opšte zavisnosti od temperature (sl.
26). Na ovom dijagramu kriva CAT (Crack Arrest Temperature) označava temperature zaustavljanja
prsline, što znači da na temperaturama iznad CAT razvoj prsline nije moguć.

Sl. 25. Orovanova teorija krtog loma

Slika 26. Zavisnost energije loma od temperature za različite konstrukcijske figure

6. ZAMOR
Veliki broj delova mašina i konstrukcija izložen je u toku rada opterećenjima promenljivim po
veličini, a često i po smeru. Još od početka razvoja industrijske mašinogradnje poznato je da materijali
mnogo teže podnose opterećenja koja se u toku vremena menjaju nego mirna - statička opterećenja.
Dobro je poznato da pri ponavljanju opterećenja i rasterećenja, ili pri naizmenično promenljivom
naprezanju, može nastupiti lom pri naponima manjim od statičke nosivosti materijala. Veličina napona
koji izaziva lom opada, kada broj ciklusa napona raste. Za pojavu loma nije, od odlučujućeg značaja samo
veličina opterećenja, već i učestalost njegovog ponavljanja. Ova pojava smanjenja otpornosti materijala pri
promenljivom naprezanju zove se zamaranje, a tako izazvan prelom - prelom usled zamora.
Za dimenzionisanje delova mašina i konstrukcija dugo vremena su korišćeni podaci o svojstvima
čvrstoće materijala dobijenim statičkim ispitivanjem. Međutim, razvoj tehnike, naročito saobraćaja, kao
i stremljenja ka ekonomičnijim konstrukcijama, zahtevaju tačno preispitivanje metoda proračuna, jer su
se uobičajeni stepeni sigurnosti, u mnogim slučajevima, pokazali kao suviše veliki ili, pak, kao suviše
26 od 33
 IWE kurs Moduo 3- Zavarene konstrukcije i projektovanje
3.11 Uvod u mehaniku loma

mali. Suviše veliki stepen sigurnosti vodi ka predimenzionisanju, povećanju mase i samim tim porastu
utroška energije. Nedovoljan stepen sigurnosti prouzrokuje oštećenja i lomove, često sa tragičnim
posledicama.
Kao osnov za racionalnije dimenzionisanje delova izloženih promenljivim opterećenjima, potrebno je
odrediti dinamičku čvrstoću, tj. najveći napon koji materijal može izdržati bez loma i pri neograničenom
broju promena opterećenja. Na ovaj način dobija se sigurna i večita konstrukcija sa gledišta dinamičke
čvrstoće. Ovo je konzervativni pristup projektovanju, zato što daje teže i skuplje konstrukcije. U novije
vreme se teži ka projektovanju konstrukcija kod kojih se neće pojaviti oštećenja usled zamora u periodu
predviđenog veka upotrebe. Na ovaj način se postiže još racionalnije projektovanje.
Ponašanje materijala pri promenljivom opterećenju nije lako upoznati. Pokazalo se naime da čvrstoća
pri promenljivom opterećenju zavisi od čitavog niza uticajnih veličina: kvaliteta i stanja površine,
korozionih oštećenja, frekvencije opterećenja, temperature, dimenzije, oblika.
Uticaj oblika je toliko velik da određivanje karakteristika samog materijala nije dovoljna podloga za
proračun konstrukcija izloženih promenljivim opterećenjima. Uprkos dugogodišnjem istraživačkom
radu, saznanja iz ove oblasti su nedovoljna, tako da u mnogim slučajevima proračun ne može da posluži
za odluku o upotrebljivosti neke konstrukcije izložene promenljivom opterećenju, već se na samoj
konstrukciji, ili nekom složenijem delu te konstrukcije, moraju izvesti ispitivanja pod uslovima koji su
što je moguće više slični uslovima eksploatacije.
Ova ispitivanja se izvode najčešće spektrom opterećenja koji predstavlja sažetu istoriju opterećenja
koju ta konstrukcija treba da izdrži u stvarnom režimu rada. Na taj način se dobija stvarni vek koji može ta
konstrukcija da izdrži.
Sa gledišta konstruisanja i održavanja ovo su najopasnija i najskuplja oštećenja. Do loma usled
zamora dolazi najčešće posle nekoliko godina upotrebe mašinske konstukcije, kad je proizvodnja
osvojena i kad se u upotrebi nalazi mnogo proizvoda sa greškom. Otklanjanje ovih nedostataka je vrlo
skupo.
U mašinskim delovima naponi su često promenljivi i vrlo je važno znati kakvu otpornost imaju
materijali pod takvim uslovima. Ispitivanje zamaranjem pruža mogućnost za određivanje dinamičke
čvrstoće. Određivanje ove karakteristike bilo je, još sredinom prošlog veka predmet istraživanja Velera,
koji je time prvi kročio u područje istraživanja dinamičkih svojstava metala. Kasnije je veliki broj
istraživača uložio značajne napore da se brojni parametri, od kojih zavisi zamorno ponašanje materijala,
eksperimentalno analiziraju. Do danas su neka od tih ispitivanja obuhvaćena standardima, koji su zbog
složene međuzavisnosti uticajnih faktora ipak samo osnova za dalja ispitivanja. Prema obliku epruveta i
delova, koji se ispituju, mogu se ispitivanja zamora razvrstati u tri osnovne grupe:
1. ispitivanje glatkih epruveta;
2. ispitivanje epruveta sa zarezom;
3. ispitivanje gotovih konstrukcijskih oblika.
Ispitivanja epruveta u odnosu na zamorno ponašanje mogu da se izvode sa dva osnovna cilja: da se
dobiju standardni podaci ili da se istražuje uticaj jednog ili više parametra zamornog ponašanja. Pri
ispitivanju konačnih konstrukcijskih oblika je po pravilu cilj da se proveri uspešnost konstrukcije u odnosu
na delujuće opterećenje.
Naš osnovni standard koji definiše problematiku zamora i njegovog ispitivanja je JUS C.A4.035.
Prema ovom standardu se periodično promenljivo opterećenje može pregledno predstaviti kao sinusoidna
zavisnost opterećenja od vremena, sl. 27.
Karakteristične vrednosti napona u ciklusu odgovaraju opterećenjima prikazanim na sl. 27. Ono što
se ne vidi iz sl. 27, a treba znati, to je da broj ciklusa u jedinici vremena predstavlja frekvenciju (f) i da
je odnos napona (R) - algebarska vrednost odnosa donjeg napona prema gornjem naponu:
d 
R ; R d (44)
g g

27 od 33
 IWE kurs Moduo 3- Zavarene konstrukcije i projektovanje
3.11 Uvod u mehaniku loma

Ovakvo opterećenje (napon) može se u opštem slučaju shvatiti kao superpozicija nekog stalnog
srednjeg opterećenja i nekog kolebajućeg opterećenja. U zavisnosti od veličine srednjeg opterećenja
razlikuju se sledeći karakteristični ciklusi promenljivog opterećenja, sl. 28.

Sl. 27. Periodično promenljivo opterećenje

Sl. 28. Karakteristični ciklusi promenljivog opterećenja

Karakteristične veličine pri ispitivanju zamaranjem su:
- n - broj ciklusa; broj ciklusa do određenog momenta posmatranja.
- N - broj ciklusa do loma; broj ciklusa koji ispitivana epruveta izdrži do pojave prsline (ili loma).
- σN, - dinamička čvrstoća (izdržljivost) za N ciklusa; napon sastavljen od zbira srednjeg napona σSR i
najveće amplitude napona σAN, pri kome epruveta izdrži N ciklusa do loma.
- σD - dinamička čvrstoća (izdržljivost); napon sastavljen od zbira srednjeg napona σSR i najveće
amplitude napona σAN, koji epruveta može izdržati bez loma i pri neograničenom broju ciklusa.
- ND - granični broj ciklusa; najmanji broj ciklusa posle kojeg ne nastaje lom ni pri neograničenom broju
ciklusa.
Poslednje tri veličine se određuju iz Velerovog dijagrama zamaranja, sl. 29.
6.1. Velerova kriva
Za određivanje dinamičke čvrstoće (izdržljivosti) potreban je veliki broj epruveta, po 8, za određenu
amplitudu pri konstantnom odnosu opterećenja R, a u području standardom definisane zamorne čvrstoće
i veći broj epruveta radi urakljivanja njenog tačnog nivoa. Oblik i dimenzije epruveta za normalna
ispitivanja propisuju se u odgovarajućim standardima u zavisnosti od svrhe i načina ispitivanja
zamaranjem (zatezanjem, pritiskivanjem, savijanjem, uvijanjem, ili kombinovanim naprezanjem).
Ispitivanje može biti izvedeno u svrhu određivanja karakteristike materijala sa i bez koncentratora
napnapona, kao i svrhu provere različitih faktora koji utiču na granicu izdržljivosti. To su: uticaj obrade

28 od 33
 IWE kurs Moduo 3- Zavarene konstrukcije i projektovanje
3.11 Uvod u mehaniku loma

u hladnom stanju, uticaj frekvencije, uticaj temperature, uticaj korozije, uticaj zaostalih napona, uticaj
površinske obrade i mnogi drugi faktori.
Epruvete se jedna za drugom izlažu različitim promenljivim opterećenjima do pojave vidljive prsline
ili do potpunog loma. Tokom ispitivanja je odnos napona R konstantan (najčešče R=0,1 do 0,7), dok se
gornji napon smanjuje stepenasto od jedne do druge tačke Velerovog dijagrama. Za svaku epruvetu
registruje se broj ciklusa N pri kome je došlo do loma epruvete. Gornji napon se smanjuje sve do
vrednosti pri kojoj se epruveta ne lomi, ni pošto je izdržala veoma veliki - granični broj ciklusa ND. Pod
graničnim brojem ciklusa ND podrazumeva se najmanji broj ciklusa posle kojeg ne nastaje lom ni pri
neograničenom broju ciklusa. Kako se vrednost graničnog broja ciklusa ND unapred ne zna, pri
ispitivanju zamaranjem primenjuje se uvek neki veći broj ciklusa koji sa dovoljnom sigurnošću
premašuje vrednost graničnog broja ciklusa. Ovaj broj ciklusa iznosi 107 - za čelike, a do 108 - obojene
metale i njihove legure.
Rezultati ispitivanja unose se u koordinatni sistem na kojem su, kao ordinate, nanete amplitude
napona, uz naznačenje srednjeg napona, a kao apscise odgovarajući brojevi ciklusa do loma. Tačke
unesene na osnovu rezultata ispitivanja spajaju se u kontinualnu krivu, sl. 4, koja najpre strmo pada, a
zatim postepeno prelazi u horizontalnu pravu. Ovako dobijen dijagram naziva se dijagram zamaranja ili
Velerov dijagram. Napon koji odgovara horizontalnom delu Velerove krive predstavlja dinamičku
čvrstoću σD, a to je napon koji epruveta može izdržati bez loma i pri neograničenom broju ciklusa.
Kako prelaz Velerove krive u horizontalu često nije lako uočljiv, preporučljivo je da podela na
apscisi bude logaritamska. Na ovaj način padajući deo Velerove krive prelazi u padajuću pravu, a sem
toga tačke krive dobijene pri manjem broju ciklusa biće razvučenije, čime se postiže bolji pregled. Na sl.
4. je prikazan jedan Velerov dijagram sa logaritamskom podelom na apscisnoj osi i prikazom grafičkog
određivanja graničnog broja ciklusa ND.

Sl. 29. Velerov dijagram

Sl. 30. Velerov dijagram sa logaritamskom podelom na apscisnoj osi

29 od 33
 IWE kurs Moduo 3- Zavarene konstrukcije i projektovanje
3.11 Uvod u mehaniku loma

6.2. Brzina rasta zamorne prsline

Dosadašnja iskustva dobijena ispitivanjem konstrukcija radnim opterećenjima su pokazala da se tokom
najvećeg dela veka konstrukcije prslina razvija, dok je vreme nastanka prsline kratko. Prsline se pojavljuju
u procesu proizvodnje oko bušenih otvora, delova povećane hrapavosti izazvane obradom, oznaka unetih
alatom. Vek konstrukcije se određuje prema vremenu razvoja prsline, ne uzimajući u obzir vreme potrebno
za njeno stvaranje. Ovo je u suprotnosti sa ranijim izlaganjem, ali u pitanju su savremeniji prilazi
ispitivanju zamora. Ovakvim prilazom se projektuje lakša i jeftinija konstrukcija, uz obezbeđenje
sigurnosti. Dakle koristan vek konstrukcijskog dela se određuje na osnovu vremena razvoja prsline u
konstrukciji, koje zavisi od otpornosti materijala konstrukcije prema razvoju dokritične prsline. Dokritična
prslina je prslina koja je manja od kritične prsline za delujuće opterećenje.
Prilikom proučavanja zamora pomoću mehanike loma pretpostavlja se da postoji početna prslina ili da
je period njenog nastanka mali i zanemarljiv. Vek konstrukcije se izražava preko vremena razvoja prsline.
Određivanje radnog veka svodi se na predviđanje vremena razvoja prsline. Tako je zaključeno da iz oštrih
koncentratora napona u uslovima promenljivog opterećenja posle određenog broja ciklusa dolazi do
inicijacije prsline i do njenog napredovanja ako je prekoračen prag zamora Kth, definisan na sl. 31. Kako
konstrukcija pod određenim uslovima opterećenja po pravilu neće biti ugrožena dok prslina ne dostigne
kritičnu veličinu, može se, uz prethodne analize, dopustiti eksploatacija konstrukcije sa prslinom i u
periodu rasta prsline. Bitan podatak za odluku o daljoj eksploataciji je poznavanje brzine rasta prsline i
njene zavisnosti od delujućeg opterećenja.
S obzirom da na vrhu prsline polje napona ima singularitet, uticaj naponskog stanja je najbolje
iskazati preko faktora intenziteta napona, a kako je u pitanju promenljivo opterećenje, koje varira
između gornje i donje vrednosti, to je najpogodnije opisati ga preko opsega faktora intenziteta napona 
K. To je podloga Parisove zavisnosti 2, koja čini osnovu standarda za ocenu brzine rasta zamorne
prsline. Standard ASTM E 647-83 propisuje merenje brzine rasta zamorne prsline da/dN, koja se razvija
iz postojeće prsline, i proračun opsega faktora intenziteta napona, K.
Kvantitativna ispitivanja rasta prsline pretežno su izvedena na pljosnatim epruvetama, izrađenim iz
limova ili ploča. Da bi se dobila prslina na unapred određenom mestu i da bi se skratilo vreme za
dobijanje vidljive prsline, predviđa se za ispitivanu epruvetu otvor ili dodatni žleb, u zavisnosti od
oblika epruvete i načina ispitivanja. Posle toga se meri dužina prsline u zavisnosti od broja ciklusa i iz
toga se određuje brzina rasta prsline da/dN. Brzina rasta prsline zavisi uglavnom od amplitude napona i
trenutne dužine prsline. Pri kritičnoj dužini je napon u preostalom preseku toliko visok da nastupa lom.
Razvijeni su postupci, koji daju teorijsko predviđanje brzine rasta prsline pri konstantnoj amplitudi
opterećenja. Podloga za takve postupke je poznavanje naponskog i deformacijskog stanja u okolini
prsline. Posebno je interesantna plastična deformacija, koja prethodi napredovanju prsline. Rast prsline
je uglavnom plastični proces, pa će i plastične deformacije oko vrha prsline pri promenljivom
opterećenju biti zavisne od K. Zbog toga ima smisla da se brzina rasta prsline da/dN uporedi sa K u
obliku, koji je definisao Paris
 C  K n
da
(45)
dN

gde je K opseg vrednosti faktora intenziteta napona, a C i n su konstante koje zavise od uslova sredine.
Parisov izraz je primenljiv samo u srednjem području, sl. 31, i može se primetiti da nagib krive rasta
prsline menja pri drugim režimima rasta prsline.
Na sl. 31. su uočljiva tri režima. Prvi režim I u kome se javlja prag zamornog rasta prsline Kth je
karakterističan po diskretnim mehanizmima rasta prsline. U ovoj oblasti deluje veliki uticaj mikrostrukture,
srednjeg napona i okoline. U drugom režimu II deluju neprekidni mehanizmi loma sa malim uticajem
mikrostrukture i debljine, a velikim uticajem nekih kombinacija okoline, srednjeg napona i frekvencije. U
ovom režimu i u ovoj oblasti je brzina rasta psline konstantna i kao što je ranije napomenuto važi Parisov

30 od 33
 IWE kurs Moduo 3- Zavarene konstrukcije i projektovanje
3.11 Uvod u mehaniku loma

izraz. U režimu III vladaju mehanizmi statičkog loma i veliki uticaj mikrostrukture, srednjeg napona i
debljine, a mali uticaj okoline.

Sl. 31. Ponašanje brzine rasta zamorne prsline u zavisnosti od K

6.3. Osobenosti niskocikličnog zamora
Dosadašnja ispitivanja procesa zamora, naročito na glatkim epruvetama, objasnila su neke promene
mehaničkih svojstava materijala u toku zamora. Tako je nađeno da u početnom periodu promenljivog
opterećenja dolazi do akumulacije izobličenja kristalnih rešetaka metala i do povećanja gustine dislokacija u
lokalnim oblastima metala. Ovo dovodi do povećanja mikrotvrdoće i napona tečenja sa istovremenim
smanjenjem modula elastičnosti. Pri cikličnom promenljivom opterećenju u materijalu dolazi do tzv.
ojačavanja, odnosno slabljenja, što je šematski prikazano na sl. 32. U prvom slučaju relativno izduženje se
smanjuje u toku vremena, a u drugom povećava do izvesnih vrednosti za koje se deformisanje u toku
vremena stabilizuje.
Na sl. 33. shematski su prikazani dijagrami napona u funkciji relativnog izduženja pri cikličnom
naprezanju. Kao što se vidi u prvom slučaju pri cikličnom opterećenju dolazi do smanjenja deformacije
tj. do ojačavanja materijala, a u drugom do povećanja ukupnih deformacija, tj. do slabljenja materijala.
Utvrđeno je da posle relativno kratkog vremena (često manje od 100 ciklusa) dolazi do stabilizacije
deformacija. Oblik i veličina histerezisa ostaju tada nepromenljivi pri daljem cikličnom opterećivanju.
Ovaj stabiliziran oblik krive napona u zavisnosti od relativnog izduženja je važna karakteristika
materijala.
Za različite nivoe cikličnog napona mogu se dobiti odgovarajući oblici ovih krivih. Na sl. 34. prikazani su
ti stabilni histerezisi za čelik visoke čvrstoće. Spajanjem vrhova histerezisa dobija se tzv. ciklična kriva
napona u zavisnosti od relativnog izduženja. Na slici se uočava da je kriva napon-relativno izduženje pri
monotono rastućem opterećenju iznad odgovarajuće ciklične krive, što znači da će kod ovog čelika pri
cikličnom opterećenju doći do slabljenja materijala. Neke legure cikličnim opterećivanjem ojačavaju, a druge
slabe. Sklonost cikličnog ojačavanja ili slabljenja zavisi od odnosa zatezne čvrstoće i napona tečenja. Kada je
taj odnos veći od 1,4 materijal će ojačavati, a kada je manji od 1,2 oslabiće. Za odnose 1,2 do 1,4 nisu
primećene veće razlike u mehaničkim osobinama materijala pre i posle cikličnog opterećivanja. Materijali
visoke čvrstoće cikličnim deformisanjem slabe dok će mekši materijali ojačati. Razlozi ovakvog ponašanja
materijala leže u prirodi i stabilnosti dislokacione strukture materijala. Kod slabijih metala gustina dislokacija
je niska, i pri delovanju plastično cikličnih deformacija ona naglo raste doprinoseći znatnom ojačavanju. U
isto vreme novo formirane dislokacije predstavljaju jednu stabilnu konfiguraciju za taj materijal i za vrednost
ciklične deformacije nastale u toku ispitivanja. Kada je materijal veće čvrstoće, dejstvo cikličnih deformacija
31 od 33
 IWE kurs Moduo 3- Zavarene konstrukcije i projektovanje
3.11 Uvod u mehaniku loma

uzrokuje prestrojavanje dislokacija u novu konfiguraciju koja je manje otporna na deformacije pa takav metal
slabi.

Sl. 32. Ciklično ojačavanje i slabljenje materijala

Sl. 33. Dijagram napona u funkciji relativnih izduženja

32 od 33
 IWE kurs Moduo 3- Zavarene konstrukcije i projektovanje
3.11 Uvod u mehaniku loma

Sl. 34. Monotona i ciklična kriva zavisnosti napona od relativnog izduženja

Literatura:

1. Principal investigator, S. Sedmak, Fracture mechanics of weldments, Annual reports, Faculty of

Technology and Metallurgy, University of Belgrad, 1982.-1991.
2. M. Bogner, M. Borisavljević, V. Matović, M. M. Bogner, Zavarivanje, 2007.
3. S. Sedmak, Perspektive razvoja i primene mehanike loma, Monografija, Tehnološko-metalurški
fakultet, Institut Goša, 1986.
4. R. W. Nichols, The use of fracture mechanic as an engineering tool, Sixth International
Conference on Fracture, ICF 6, New Delhi, India, 1984.

33 od 33