Power Engineering - Design - Consulting

Marka elebonovia 19/11, Novi Beograd, Srbija

Vojvode Brane 41, Beograd, Srbija
Tel. + 381 11 30 89 747, 38 22 110
Tel/Fax: + 381 11 38 22 591
e- mail: esenergosystems@yahoo.com
www. esenergosystems.co.rs

PRILOG ANALITIKOM MODELU PONAANJA

KRUNOG TUNELSKOG ISKOPA

CILJ RADA: Kvalitativna i kvantitativna analiza parcijalnih uticaja osnovnih

parametara koji utiu na ukupno ponaanje sistema stenska masa - iskop
tunela - mere osiguranja prilikom iskopa tunela krunog poprenog preseka u
punom profilu.

BEOGRAD
13.08.2010.

AUTOR:
Miodrag Konstantinovi, dipl. ing. gradj.

Power Engineering - Design - Consulting

PRILOG ANALITIKOM MODELU PONAANJA KRUNOG TUNELSKOG

ISKOPA
1. UVODNE NAPOMENE
Iako je u toku izvanredan razvoj numerikih metoda (konani ili konturni / granini / elementi) sa primenom
u vidu profesionalno uraenih programskih paketa, inenjer mora jednostavnijim putem brzo i dovoljno
tano da proceni uticaj pojedinih parametara kako iskopa tako i okolne stenske mase i mera osiguranja na
sutinsku pojavu koja se jedino moe meriti, a to su pomeranja konture iskopa ili na konturi ili i iza konture
iskopa, kako bi u narednim fazama korigovao prethodno usvojene elemente reenja i ostao u granicama
potrebne sigurnosti i ekonominosti. U tu svrhu potrebno je raspolagati odgovarajuim raunskim
aparatom koji e u sebi spajati dovoljno tano opisivanje stenske mase i podesan analitiki model podesan
za brzu procenu promena podataka koji su najvaniji za rad: granice zone naruavanja uslova loma,
pomeranja na iskopnoj konturi kao i graninu nosivost mera osiguranja iskopa. U pogledu oblika najei
je kruni oblik tunela, zatim dolazi potkoviasti, dok posebni oblici mogu grublje da se aproksimiraju
elipsom.
U okviru ovog rada e se izloiti analitiki modeli pomou kojih se za praksu dovoljno tano mogu da
prate uticaji promena parametara kako samog iskopa, tako i stenske mase, mera osiguranja i razvoja
posledica iskopa - pomeranja konture iskopa i granice naruenog uslova loma.
2. CILJ RADA
Iz prethodnog poglavlja proizilazi i cilj ovog rada:
Kvalitativna i kvantitativna analiza parcijalnih uticaja osnovnih parametara koji utiu na ukupno
ponaanje sistema stenska masa - iskop tunela - mere osiguranja prilikom iskopa tunela krunog
poprenog preseka u punom profilu.
Uzroni parametri koji su od interesa su:
a). iskop:
radijus iskopne konture
poloaj iskopa u odnosu na slobodnu povrinu terena
b). stenska masa:
poetno (primarno) stanje napona unutar stenske mase
granina otpornost stenske mase
deformabilnost stenske mase
v). mere osiguranja:
deformabilnost
granina nosivost
Posledini parametri su:
a).granina kontura :
deli zonu stenske mase sa naruenim uslovom loma (uslovno nazvana zona
plastifikacije, plastifikovana zona ili oblast) od ostalog dela stenske mase u kome do
ovog naruenja nije dolo (uslovno nazvane elastine zone);
b). stanje napona i deformacija obeju zona:
radijalni i tangencijalni normalni naponi - za obe zone - i smiui naponi za
elastinu zonu kao i radijalne i tangencijalne deformacije za obe zone, stanje pomeranja
za iskopnu konturu (radijalna, tangencijalna i rezultujua pomeranja) stanje napona,
deformacija i pomeranja za pojedinane mere osiguranja iskopa granina nosivost za
primenjene pojedinane mere osiguranja zajednika granina nosivost stenske mase oko

Power Engine
P
eering - Desig
gn - Consultin
ng
isskopa sa prim
menjenim me
erama osigura
anja. U tu svrh
hu e se u nu
umerikom de
elu koristiti
g
granice
param
metara koje re
ealno postoje
e u praksi.
o
rada je
e primena analitikog
a
m
matematikog
g modela za ispitivanjje parcijalnog
g uticaja
Metoda ovog
pojedina
nih ili grupnih promena fiziko-mehan
f
nikih karakte
eristika homo
ogene anizottropne stenske mase
na ponaa
anje stenske mase prilikom
m iskopa otvo
ora po pricipim
ma savremen
nih metoda isk
kopa.
S obzirom
m na to da je kako za hidro
otehnike, ta
ako i saobra
aajne tunele popreni pre
esek kruni ili
i blizak
krunom, analiza se ograniava na kruni p
presek sa iskopom metodom puno
og ela (min
niranjem,
m ili krticom).
glodanjem
3. PRECIZ
ZIRANJE US
SLOVA RADA
A OBJEKTA
k
Problem zajednikog ponaanja kompleksa
sttenska masa
a <--> radni procesi <-- > objekat
je u tome to objekat kao
k
vetako
o telo dolazi u kontakt sa
s stenskom masom kod koje je u to
oku rada
u narueno zateeno
z
sta
anje ravnotee sa svim posledicama u generalno heterotropnoj
h
na iskopu
stenskoj
masi kao radnoj sredin
ni.
Shema ilu
ustruje kruni tunel u heterrotropnoj sred
dini sainjeno
oj od kvazihomogenih zona S, S2, S3,....

Ponaanje
e stenske ma
ase u mehanikom smislu
u je potpuno opisano ako
o za sve takke posmatrane oblasti
oko objek
kta postoje:
* uslovi ra
avnotee
* veze defformacija i po
omeranja
* veze napona i deform
macija
* uslovi ko
ompatibilnosti deformacija
* uslovi na
a konturi obje
ekta i spoljnoj konturi posm
matrane oblastti po naponim
ma, pomeranjima ili
me
eovito;
ponima ili defo
ormacijama na konturama iskopa i stensske mase u fu
unkciji
* poetni uslovi po nap
vre
emena od poetka rada do
o zavretka prrocesa stabilizzacionih proccesa po napon
nima i
defformacijama (uspostavljan
(
nje ranote sisttema stenska masa - objekkat).

Power Engineering - Design - Consulting

4. DETALJNA ANALIZA USLOVA RADA OBJEKTA
Analizirae se svaki od navedenih uslova ponaosob s obzirom na ve izloene probleme stenske mase kao
prirodne tvorevine i radne sredine.
Uslovi ravnotee:
Uslovi ravnotee se mogu lako u principu postaviti kao u Teoriji elastinosti.
Veze deformacija i pomeranja:
Nema principijelnih tekoa, bez obzira na moguu
uspostave veze izmeu deformacija i pomeranja.

komplikovanost odn. glomaznost izraza da se

Veze napona i deformacija:

Ovde postoje tekoe principijelne prirode jer je stenska masa po svojoj prirodi diskontinuum, pri emu je
njena kontinualizacija samo jedna vie-manje uspena aproksimacija. Delovi stenske mase izmeu
diskontinuiteta ili u sklopu diskontinuitata imaju uopte razliito ponaanje s obzirom na razliite
fiziko-mehanike osobine, to se manifestuje u razliitom ponaanju pri razvoju deformacija do loma
(krto ili ilavo ponaanje) a na ta utie i brzina nanoenja optereenja.
Generalno, problem se svodi na uvoenje najrazliitijih modela materijala kojima se opisuje elastino,
elasto-kruto-plastino, elasto-viskozno, elasto-plastino-viskozno itd. ponaanje saglasno registrovanom
ponaanju pri ogledima u laboratoriji, na licu mesta ili u opitnim iskopima. Ove probleme stalno reava
reologija stvarajui takve fiktivne materijale za koje je ve sada veoma teko dati eksperimentalno
prikupljene karakteristike.
Uslovi kompatibilnosti deformacija:
Strogo uzev, ovi se uslovi ne mogu ispuniti za opte sluajeve sem za modele koji su u svojoj strukturi
relativno jednostavni. Da bismo dobili bilo kakvo prihvatljivo i fiziki logino zasnovano reenje, odstupa
se od strogosti uslova kompatibilnosti deformacija pri emu se javlja problem dveju granica reenja i
najverovatnijeg reenja.
Uslovi na konturi iskopa i spoljnoj konturi oblasti:
Nema tekoa sa uvoenjem konturnih uslova bilo po silama odn, naponima bilo po deformacijama odn.
po pomeranjima bilo meovito. Uz poznavanje osnovne osobine svih fenomena naruavanja stanja u
oblastima sa potencijalom da se poremeaj amortizuje relativno brzo od lokacije poremeaja, mogue je
izdvajanje konane oblasti sa konturnim uslovima po pomeranjima dovoljno tanim u odnosu na stvarne.
Poetni uslovi unutar stenske mase:
Poetni uslovi unutar stenske mase su prevashodno po optereenju tj. po naponima. Matematikih
tekoa nema, postoje samo tekoe merenja, interpretacije i formulisanja optereenja unutar posmatrane
oblasti stenske mase.
Poetni uslovi na konturi iskopa su najee po silama odn. naponima i predstavljaju uticaj ili sistema
osiguranja ili obloge objekta.
U modele se unose brojne veliine mehanikih karakteristika stenske mase, elemenata osiguranja i
obloge. Radni proces je prisutan preko uvoenja faznog iskopa i faznog unoenja osiguranja i mera
melioracija stenske mase preko promena njenih mehanikih karkteristika.
Bez obzira na karakter modela (analitiki ili numeriki) stenske mase moraju biti poznati:
* zapreminska tena po zonama stenske mase prema IGP;
* IGM po ispucalosti;
* IGM po deformabilnosti izranoj u modulima deformacije i
elastinosti za glavne pravce anizotropije;
* IGM po parametrima za opisivanje vrstoe stenske mase zavisno od usvojenog uslova naruavanja
granine ravnotee (uslova loma ili uslova plastinosti);
* IGM po vodopropusnosti u obliku koeficijenata vodopropusnosti u glavnim pravcima anizotropije
vodopropusnosti ('to zavisi od sistema diskontinuiteta);

Power Engineering - Design - Consulting

Raspolaui napred navedenim IGP i IGM mogue je matematiko modeliranje sa tanou zavisnom
od toga da li se koristi analitiki postupak ili profesinalan softver zasnovan na MKE ili MGE.
5

MODELI OPISIVANJA PONAANJA STENSKE MASE PRI PRIMENI SAVREMENIH

METODA ISKOPA

Kao to je napred napisano, razvijeni su mnogobrojni modeli tzv. reolokih materijala koji opisuju veze
napona i deformacija uzimajui u obzir reoloke karakteristike i, zavisno od modela, mehanike
karkteristike otpornosti na lom; sloeniji modeli omoguuju simuliranje ciklusa optereenje-rastereenje.
Reoloki materijali su opisani matematikim vezama i odgovarajuim graninim uslovima kako bi se
mogli koristiti u sklopu matematikih modela opisivanja ponaanja iskopa. Nee se ulaziti u detalje
formiranja reolokih materijala jer je to predmet reologije kao dela mehanike.
Najvanije je da se pri korienju reolokih modela mogu uneti realno izmerene mehanike karakteristike
kao moduli elastinosti i deformacije, jednoaksijalna vrstoa na pritisak, funkcionalne veze napona,
deformacija i brzina deformacija proizilih iz triaksijalnog opita, parametri vrstoe proizili iz opita
smicanja u vidu ugla trenja i kohezije. Modeli koji se ne mogu snabdeti merenim podacima nemaju
trenutno interesa za praktian rad.
Prema tehnici formiranja i korienja modela u osnovi imamo
* analitike i
* numerike modele.
Pod pojmom tehnike analitikog ili numerikog modela podrazumeva se mogunost da se reenje problema
definisanog modelom rei ili u analitikom zatvorenom (ili bar iterativnom analitikom) postupku, odnosno
da se reenje mora zasnovati na primeni savremenih numerikih metoda i postupaka.
Na osnovu svega napred izloenog, kao i polazei od realnosti vaenja modela u sredini ije je
reagovanje na kruni iskop predmet ovog rada, usvaja se analitiki model na reenju zatvorenog tipa, sa
nekim sekvencama sa iterativnim radom, koristei
reenje problema
elasto-krutoplastine
homogene,
anizotropne po parametrima vrstoe i deformabilnosti teke ravni, za ravno stanje
deformacije.
Uticaj vremena u model nije ukljuen direktno preko sprege sa nekim od modela viskoznog ponaanja
materijala sredine, ve indirektno preko moguih varijacija osnovnih mehanikih karakteristika u funkciji
vremena.
Postoje mogunosti proirenja
ponaanja, uz unoenje time
nedovoljno opaanja.

predloenog analitikog modela u smislu ukljuenja vremenskog

i dodatnih fiziko-mehanikih karakteristika za koje jo uvek imamo

Najvaniji podatak su karakteristine linije za radijalna pomeranja iskopne konture pri promeni pritiska
stabilizacije iskopa na iskopnoj konturi, kao i grafici ponaanja sistema osiguranja zavisno od
materijala koji je primenjen.
Takoe se prikazuju odnosi promena parametara i veliina koji ukazuju na granice ocene ponaanja
sredine: pragovi poetka plastifikacije oko iskopa, granice elastine
i plastine (naruene) zone,
anvelope maksimalnih i minimalnih veliina bitnih za karakter ponaanja iskopa.
6. PREDLOG ANALITIKOG MODELA PONAANJA STENSKE MASE PRI PRIMENI
SAVREMENIH METODA ISKOPA
Predloen analitiki model za ispitivanje ponaanja tunelskog iskopa krunog poprenog preseka u stenskoj
masi definie se kao reenje ravnog problema za sluaj ravne deformacije u okolini iskopa u "tekoj"
homogenoj anizotropnoj elasto-plastinoj sredini.

Power Engineering - Design - Consulting

Najei model korien za ispitivanje ponaanja krunog tunelskog iskopa u literaturi je zasnivan na
Lame-ovom reenju za debelu cev uz granini prelaz u beskonanost radijusa spoljne konture cevi.
Radijalno optereenje du spoljne konture u beskonanosti generie unutar oblasti homogeno naponsko
stanje. Uz korienje uslova plastinosti i atairanog zakona teenja lako se dobija reenje pogodno za
analizu stanja napona, deformacija i pomeranja od inetresa.
Naredni korak je model sa ortohomogenim naponskim poljem koji je omoguio Kastner-u da prikae forme
plastinih zona uz primenu Kulon-Mor-ovog uslova plastinosti.
U pogledu ispitivanja razvoja deformacija i pomeranja pokazalo se da zakoni teenja proizili iz uslova
normalnosti vektora brzine teenja na povr uslova plastinosti nisu podobni poto su davali vrlo velike
vrednosti (deformacija odn. pomeranja), tj. prognozirana pomeranja bila su iznad realnih, u
uslovima laboratoriskih opita. Stoga su razni autori pokuavali da uvedu atairane zakone teenja prema
opaenim ojavama pri laboratoriskim opitima i tako priblie reenja realno opaanim deformacijama odn.
pomeranjima.
Uporeenjem reenja u literaturi formiran je hibridni model koji ukljuuje primenu raznih uslova
plastinosti, uz praenje razvoja plastinih deformacija preko pojave "dilatanse" tj.
uveanja
zapremine plastificirane zone oko iskopa. U daljem tekstu e se zadrati termin "dilatansa" sa znaenjem
koje je napred navedeno.
Stoga se dalje obrauje predloen model definisan kako sledi:
a. reenje teorije elastinosti ponaanja oko krunog otvora u tekoj homogenoj anizotropnoj ravni za
ravno stanje deformacije;
b.kontrola naruavanja uslova granine
izotropno ponaanje :
1. Kulon - Mor (Coulomb - Mohr)
2. Ferharst (Fairhurst)
3. Huk (Hoeck).

ravnotee

vri

se korienjem tri uslova plastinosti za

v. ponaanje unutar oblasti sa naruenim uslovom plastinosti definie se zakonima teenja:

1. Druker-Prager (Drucker-Prager)
2. Dekedr (Descoedre)
3. Ladanji (Ladanyi)
Na narednoj skici je prikazan model sa potrebnim oznakama:
MODEL KRUNOG OTVORA U STENSKOJ MASI

Power Engineering - Design - Consulting

Reenje teorije elastinosti za sluaj krunog otvora u tekoj homogenoj i anizotropnoj ravni
Veze optereenja i komponentnih napona
Kao osnova analitikog modela usvojeno je reenje prikazano u radu japanskog
(Yamaguchi), citiranog u prikazu K.Fukuime (K.Fukushima) /16 /.

autora

Jamaguija

Analizom izraza prikazanog reenja i uporenjenjem sa reenjem problema Kira (Kirsch) /13 / otkrivene su
neke greke i posle korigovanja i uvoenja bezdimenzionalnog odnosa radijusa

iskopne konture

ri i radijusa tekue take r :

r
= i
r
r >= ri

( 6.1)

moe da se napiu izrazi za komponentne napone u proizvoljnoj taki definisanoj radijusom r i uglom
(videti sl.1).

1 k
1r
1
1 + k
or = h
(1 2 ) +
( 1 4 2 + 3 4 ) cos2 i ( 3 + k )( ) cos +

2
4h
2

1
+ ( 1 k )( 5 3 + 4 5 ) cos3 + p i 2

( 6.2)

1 k
1 r 1 + 3k
1 + k
(1 + 2 )
ot = h
( 1 + 3 4 ) cos2 i
( 1 k ) cos
2
4 h
2

1
( 1 k )( 3 + 4 5 ) cos3 p i 2

1 k

1 k ri 1
1
ort = h
( 1 + 2 2 3 4 ) sin 2
( ) sin + ( + 3 3 4 5

4 h

( 6.3)

( 6.4)

Jo jednom se naglaava da je usvojena konvencija o znaku napona kao za beton tj. pritisak je pozitivan, a
zatezanje negativno. Ako se proizvod h zameni sa py a odnos ri/h za velike dubine tj. h zanemari kao
mala vrednost, tada se dobijaju poznati Kirovi izrazi naponskog stanja za ortohomogeno naponsko polje
oko krunog iskopa.
S obzirom na ravno stanje deformacije imamo u oba sluaja da je normalni napon u pravcu normale na
ravan problema:

Power Engineering - Design - Consulting

oz = ( or + ot )

( 6.5)

U sluaju ako se ne zanemaruje uticaj dubine h izrazi (6.2) do (6.5) imaju oblik:

r 1

er = h ( 1 2 ) i ( ) cos + p i 2
h

( 6.6)

r 1

et = h ( 1 + 2 ) i cos p i 2
h

( 6.7)

er = 0

( 6.8)

ez = ( er + et )

( 6.9)

Najzad, za sluaj kada je k = 1 tj. kada imamo hidrostatiko naponsko polje odn. za

p x = py = po
dobijaju se poznati izrazi koji slede i iz Lameovog reenja za debelu cev:

er = p o ( 1 2 ) + p i 2

( 6.10)

et = p o ( 1 + 2 ) p i 2

( 6.11)

er = 0

( 6.12)

ez = 2p o

( 6.13)

Veze napona i deformacija za elastino ponaanje sredine

Polazei od poznatog reenja za stanje napona za elastino ponaanje sredine i koristei poznate veze
napona i deformacija za sluaj ravnog stanja deformacija u polarnim koordinatama:

er =

1 e ( 1 + ) e
r
t
Er
Et

( 6.14.1)

E
=
r
E
cos
=
r
1

+
E
sin
2

r
r
=

(
.6
16

(
.6
17

Power Engineering - Design - Consulting

gde su Er i Et moduli elastinosti za radijalni i tangencijalni pravac, - Poasonov koeficijent.

6.1.3. Obuhvatanje anizotropije po deformabilnosti sredine

Anizotropija po parametrima deformabilnosti definie se kao ortotropija i to modulima elastinosti i
deformacija
u
dva ortogonalna pravca pri emu je
pravac
"1"
vezan
uglom o za
vertikalnu osu y. (videti sl.2). Prema tome, ortoropnost modela opisana je modulima elastinosti E1e, E2e ,
modulima deformacije E1d , E2d i jednim Poasonovim koeficijentom . Veze su jasne iz skice:

Uvodei ugao

usvojie se kao dovoljno tana veza predloena od strane Rupenejta / 6 /:

6.1.4. Veze komponentnih deformacija i pomeranja

Od trenutka formiranja otvora u stenskoj masi ve optereenoj poetnim naponskim poljem dolazi do
promene naponskog stanja pri emu e se u svakoj taki sredine pojaviti prirataji (pozitivni ili negativni)
napona r i t :

t
=

h
(cos

sin

+
k

(
1
h
cos

(
1
h
cos

)(
1
h

(
.6
17

k)

)cos

(
.6
18

(
.6
18

(
.6
19

h
(sin

k
cos

)(
1
h

)cos

(
.6
19

rE

(
.6
20

Power Engineering - Design - Consulting

gde su sa r o , t o oznaeni normalni naponi poetnog optereenja stenske mase. Iz skice sledi da su
u taki (r,) komponentni naponi:

a transformacija za radijalni koordinatni sistem daje

Naredna skica daje oznake i fiziko tumaenje prednjih izraza:

sa definisanim poetnim optereenjem, komponentnim naponima usled poetnog optereenja, vezama

deformacija i napona, kao i definisanom anizotropijom po deformabilnosti sredine, moe da se pristupi
izraunavanju deformacija t i t kao i pomeranja ur na iskopnoj konturi.
Izrazi (6.14 ) uz unoenje (6.17) postaju:

10

Power Engineering - Design - Consulting

t =

( 1 + )
1 2
t
r
Et
Er

( 6.20.2)

Od interesa je radijalno pomeranje ui na granici iskopa ri koje je bilo dato sa:

r2

u i = r dr

( 6.21)

ri

gde je sa r2 oznaena granica integracije koja moe biti fizika (granica odn. slobodna kontura) ili
matematika zavisno od tanosti numerike integracije, ili ako se umesto r uvede odgovarajui izraz
(6.20.1):

( 1 + ) 2
1 2 2
u i = r i ti =

dr

t dr
r
E r ri
E t ri

( 6.22)

Ako se uvedu oznake za integrale kako ih je dao Feder,/11/

r2

Ftr = r dr

( 6.23.1)

ri

r2

Ftt = t dr

( 6.23.2)

ri

Za granicu (L) polazei od veza (6.17.1) i (6.17.2) moe se pisati:

r2

Ftr ,L = ( er or )dr

( 6.24.1)

ri

r2

Ftt ,L = ( et ot )dr

( 6.24.2)

ri

Integrali predstavljaju vrednosti povrina zahvaenih izmeu krivih toka napona poetnog i novog
naponskog stanja tj. povrine dijagrama razlike napona, sa granicama ri kao donjom i r2 kao gornjom
granicom. Praktino, integracija se numeriki sprovodi do eljene tanosti. Promenom donje granice
mogue je odrediti i radijalno pomeranje unutar elastine oblasti. Grafiki prikaz interpretacije
izraunavanja potrebnih integrala je dat na skici:

11

J
00
=

12
2

(6.26.1)

J0
=

1-

(6.26.2

J1
=

ln

(6.26.3)

Power Engineering - Design - Consulting

Poto je kao model usvojeno reenje koje ima slobodnu konturu, mora se voditi rauna da se pri integraciji
za uglove >=90o mora uvesti kriterijum tanosti. Numerikim ispitivanjem je utvreno da je za praktian
rad dovoljno ii do ri 10-4 odnosno da je kritian ugao k:
k = arccos(10-4 )=89o ,99427042
Primenom izraza (16.25.1) i (16.25.2) uz poznate izraze za promenu poetnog naponskog stanja sredine
(16.2) i (16.3) javlja se potreba za nizom integrala koji e se koristiti u daljem radu. Ako je donja granica
integracije r1 , a gornja granica r2, uvodi se odnos

Provodei integraciju prema (16.25)) proizilazi da su potrebni sledei pojedinani integrali:

12

=
J3

(2
)1

=
ti

i,trF

Er

(
.6
26

E
F

i,tt

(6.29)

Power Engineering - Design - Consulting

J2 = 1

( 6.26.4)

1
J4 = (1 3 )
3

( 6.26.6)

1
(1 4 )
4

( 6.26.7)

J5 =

r
J 6 = Jo J oo ( i ) cos
h

( 6.26.8)

Izrazi za koeficijente Ftr i Ftt se dobijaju posle sreivanja naznaene integracije po izrazima (6.24) i
(6.26):

r
1 k
1 + k
Ftr = h
( Jo J2 ) +
( Jo 4J 2 + 3J 4 ) cos2 i [( 3 + k )( J oo J1) cos +
2
4h
2

(6.27)

(6.28)
r
1 k
1 + k
Ftt = h
( Jo + J2 )
( J o + 3J 4 ) cos2 i [( 1 + 3k ) J oo ( 1 k ) J1) cos
2
4h
2

Konano, tangencijalna deformacija u taki definisanoj parom (ri , ) za elastino ponaanje iznosi
vodei rauna da su u vrednostima za Er i Et sadrani izrazi koji vode rauna o eventualnoj anizotropiji
deformabilnosti sredine. Radijalno pomeranje take (ri , ) za elastino ponaanje je dato sa

13

Power Engineering - Design - Consulting

ui = riti

(6.30)

6.2. Uslovi plastinosti stenske mase

Uslovi plastinosti (odn. naruavanja granine ravnotee) e se uspostaviti za
- izotropno ponaanje i
- anizotropno ponaanje parametara vrstoe stenske mase
6.2.1. Uslovi plastinosti za izotropno ponaanje stenske mase
Kontrola naruavanja uslova granine ravnotee vrie se korienjem tri uslova plastinosti za izotropno
ponaanje :
1. Kulon-Mor (Coulomb Mohr)
2. Ferharst (Fairhurst)
3. Huk (Hoeck)
6.2.1.1. Kulon-Mor-ov uslov plastinosti
Ovo je nastariji i najkorieniji uslov s obzirom na razvijen eksperimentalni aparat za
parametara unutranje vrstoe uzoraka stenske mase /13/.

odreivanje

Ponaanje platificirane sredine opisuje se poznatom vezom

= tg + c

(6.31)

Ako se izrazi preko glavnih napona veza je:

1 = N 3 + CM
pr

(6.32)

uz

N=

1 + sin
1 sin

(6.33)

2c cos
1 sin

(6.34)

CM
pr =

Ovde su:
- prividni ugao unutranjeg trenja sredine
c - prividna kohezija sredine
prCM

- jednoaksijalna vrstoa na pritisak sredine definisana na dijagramu uslova

gde su:

14

=n

1m
p
+

(6.35)

(6.37)

Power Engineering - Design - Consulting

cs - kohezija stenske mase "in situ"
css -prividna kohezija stenske mase kao udeo usled
primene sistematskog sidrenja
s - totalna kohezija sredine = cs + css
6.2.1.2. Ferharst-ov uslov plastinosti
Ovaj uslov plastinosti se definie anvelopnom parabolom 2.reda koja dodiruje dva definiciona kruga,
respektivno za jednoaksijalnu zateznu i pritisnu vrstou:

U originalnom obliku prikazanog u radu Ladanji-ja

napona ima oblik:

ovaj uslov plastinosti izraen u prostoru glavnih

uz

Ovde su
p = jednoaksijalna vrstoa na pritisak sredine
z = jednoaksijalna vrstoa na zatezanje sredine
Poto jednoaksijalna vrstoa na zatezanje sredine moe imati esto u praksi vrednost blisku ili jednaku
nuli, ovaj oblik uslova plastinosti, iako ponavljan u literaturi, nepodesan je za rad raunarom jer se za
sluaj odsustva vrstoe na zatezanje javlja beskonana vrednost za odnos n pa je potrebno vriti granini
prelaz prilikom izraunavanja podataka odn. izraza zavisnih od (6.37).

15

Power Engineering - Design - Consulting

Polazei od istih definicionih uslova i oznaka, za potrebe ovog rada i praktinu primenu formulisan je
drugojaiji izraz za uslov plastinosti kojim se izbegava pomenuta nepodesnost. Ne ulazei u detalje
algebre izvoenja, izraz konano ima oblik:

1 = 3 + p + 2 k p 3 + m 2p

(6.41)

z
p

(6.39)

gde su:

m=

= 1 + 2m + 2 m + m 2

(6.40)

te sa ovom obllikom Ferharst-ovog uslova plastinosti nema potrebe za graninim prelazom prilikom
numerikog rada.
6.2.1.3 Huk-ov uslov plastinosti
Ovaj uslov plastinosti je proiziao iz eksperimenata i ima osnovni oblik / 21 /:

1n = 3n + m 3n + s

(6.41)

gde su 1n i 3n normalnizovani glavni naponi:

1n =

1
, 3n = 03
0
p
p

(6.42)

pri emu je PO jednoaksijalna vrstoa na pritisak uzorka stene, a m i s su parametri vrstoe zavisni
od litolokog sastava, ispucalosti i mineraloke oteenosti stenske mase. Ovi podaci su tabulisani i
dovedeni u korelaciju sa dva sistema klasifikacija stenskih masa (NGI i CSIR). Anvelope Mohr-ovih krugova
definisane su oblikom:

n = A( n pn ) C

(6.43)

n = A( n B) C

(6.44)

a mogu se sresti i u obliku:

gde su

n =

0p

(6.45)

n =

0p

(6.46)

Konstante A i B su izvedene iz nizova vrednosti n i n preko odnosa sa m i s / 21 /.

16

(3
1
tg

tg

)c
sin

Power Engineering - Design - Consulting

Ovaj uslov plastinosti je dobro zasnovan na veim serijama strogo kontrolisanih opita i veoma je podesan
za rad uz korelacije opisa stenske mase preko pomenutih klasifikacija (NGI , CSIR).
6.2.2. Uslovi plastinosti za anizotropno ponaanje
S obzirom na to da je stenska masa po svojoj sutini sa anizotropnim ponaanjem i u pogledu
graninih parametara vrstoe, predlae se proirenje prethodnih uslova plastifikacije za izotropno
ponaanje modifikacijom na uslove plastifikacije za anizotropno ponaanje.
Iz literature / 13 / je poznato da, zavisno od orijentacije glavnih napona 1 i 3 u odnosu na pravac
tzv.privilegovanih ravni niih vrednosti parametara vrstoe stenske mase (engl. weakness planes)
postoji promena vrstoe (prizme, ili kocke ili cilindra). Modelska ispitivanja su to takoe potvrdila. Stoga
se radi kompletnosti usvojenog modela uvodi uslov u obliku kako sledi, a prema / 13 /:

bilo koji uslov plastinosti sa izotropnu i intaktnu stensku masu

fp =

(6.47)

U ovom izrazu parametri vrstoe c i se odnose na pravac anizotropije sa niim vrednostima u

odnosu na vrednosti parametara vrstoe u pravcima upravnim na prethodni pravac sa viim
vrednostima. Prilikom kontrole uslova plastinosti za anizotropno ponaanje stenske mase po parametrima
vrstoe uvek je merodavna nia vrednost. Na granici (L) je:

Uz skicu na kojoj su dati znaenja simbola:

17

Power Engineering - Design - Consulting

Ovi uslovi su veoma podesni za rad u analitikim modelima, a koriste parametre koji se mogu sigurno
da mere ili usvoje putem analogije.
U praksi se izraz ( 6.47 ) kombinuje sa nekim od uslova plastinosti stenske mase, poto iz izraza proizilazi
da za neke vrednosti tekue promenljive razlika 1 - 3 moe dostii beskonanu vrednost pa je
potrebna simultana kontrola preko uslova plastinosti intaktne stenske mase, uz usvajanje nie
vrednosti za dalji rad.
Analizom izraza ( 6.47 ) kao i tokom primene ustanovljeno je sledee
- promenom ugla radijala i ugla poloaja ravni niih parametara vrstoe ( dalje: defektna ravan) 1
mogu nastupiti, algebarski, sluajevi da ugao bude i negativne vrednosti. Jasno je da to fiziki ne moe
biti sluaj te ugao ulazi u proraun sa apsolutnom vrednou
= - 1

(6.50)

- takoe, to je jasno iz skice na str. ugao fiziki ne moe imati vrednostv veu od /2 tj.90o ; pri
o
radu o tome voditi rauna i prvobitno dobijena vrednost se umanjuje za k.90 . sve dok ugao ne
bude
<= 90o
Razvijanjem izraza (6.50) i grupisanjem moe se dobiti oblik:

1 = N 3 +

( 6.51)

gde su :

N=

sin 2 + 2tg sin2

sin 2 2tg cos2

( 6.52.1)

2c
sin 2 2tg cos2

( 6.52.2)

I ovde iz isto fizike fenomenologije N i mora da budu apsolutne vrednosti. Jasno je da mora biti
poto za sluaj jednakosti nuli, vrednost 1 algebarski tei beskonanosti. Takoe, tokom

sin 2 2tg cos2 > 0

( 6.53)

prorauna mogu nastupiti i sluajevi neodreenosti, to je posebno analizirano zbog kasnijeg

automatskog prorauna.
6.3. Odreivanje granice (L) naruavanja granine ravnotee
Granica (L) koja deli oblast elastinog (E) od oblasti plastinog (P) ponaanja odreena je parovima
taaka (, rL). Oblik ove granice a time i (P) oblasti zavisi od optereenja, mehanikih karakteristika
vrstoe stenske mase i usvojenog uslova za kontrolu granine ravnotee (uslova plastinosti).
Uslov plastinosti opteg oblika

fp(1, 2, 3, ) = 0

(6.54)

18

Power Engineering - Design - Consulting

za ravno stanje deformacije se svodi na

fp(1, 3, ) = 0

(6.55)

Glavni naponi 1 i 3 se odreuju na poznat nain pri emu je

1 > 3

(6.56)

fp <= 0

(6.57)

fp > 0

(6.58)

Za sluaj ako je

imamo elastino, a za

imamo plastino ponaanje sredine. Na graninoj konturi (L) mora biti ispunjen uslov kontinuiteta radijalnih
napona

erL = prL
i radijalnih pomeranja

(6.59)

ueL = upL

(6.60)

u = r.,t

(6.61)

odnosno, zbog veze

sledi

= pL

(6.62)

Reenje za odreivanje granice (L) u zatvorenom obliku mogue je za jednostavnije algebarske forme
uslova plastinosti i izraze za napone od optereenja oko otvora. Za sloene algebarske oblike ili
numeriki definisane uslove plastinosti koriste se numeriki, iterativni, postupci.
Usvojeno je da se ponaanje unutar plastifikovane oblasti (R) opisuje Kulon-Morovim uslovom
plastinosti (sa vrnim ili rezidualnim vrednostima parametara vrstoe sredine). Tok napona rp i tp
unutar plastifikovane oblasti oko
krunog
otvora optereenog jednakopodeljenim radijalnim
optereenjem pi dovoljno tano je opisan izrazima

pr = (pi + c.ctg)(r/ri)N-1 - c. ctg

pt = N. pr + CMp

(6.63)
(6.64)

Neto bolje reenje predloeno je u radu /16 / pod pretpostavkom periodine promene radijalnog
podeljenog optereenja pi pa imamo da je tok normalnog napona rp :

pr = (pi + c.ctg)(r/ri)N-1 - c. ctg +

(6.65)

19

P
Power
Engine
eering - Desig
gn - Consultin
ng

1 - sin

+ .
.r[(r/ri - 1)cos
1-3.sin
n
p

dok izraz za tok tangen

ncijalnog napo
ona t ostajje nepromenjjen. U ovom reenju
r
vredn
nost prividnog ugla
eg trenja ogrraniena je na
a
unutranje

< arc sin(1/3)

(6.66)

to odgovvara vrlo mekiim stenama. Poznajui

P
gra
anicu (L), izraze za tok napona u (E) i (P) oblasti ge
eneralno
grafiki prikaz
p
toka na
apona je kao na skici:

atkad u literaturi nalazi i na

a linearne promene napona
a unutar plasttifikovane zon
ne (R).
Napominje se da se ka
noj konturi (L
L) za r = rL je
e
Na grani

prL = (pi + c.ctg)(rL//ri)N-1 - c. ctg

c

(6
6.67)

Na konturri (L) postoji veza

v
izmeu komponentn
nih napona reenja
r
teorije
e elastinosti

erL + etL = F(p,k,)

(6
6.68)

Po analog
giji za sluaj homogenog
h
naponskog po
olja kada imam
mo da je

erL + etL = 2po

(6
6.69)

erL = 2p* - etL

(6
6.70)

moe se napisati
n

smenom u uslov plasti

nosti definisan analitiki u formi

fp = fp (1 , 3 , K1 , K2 , ...)

(6.71)

Power Engineering - Design - Consulting

p

i reavanjem po rL dobija sez oblika

prL = (p* , K1 , K2 , ...)

(6.72)

a koji se moe postupkom dodavanja i oduzimanja p* dovesti na oblik

prL = p* - R

(6.73)

Izraz

R = p* - (p* , K1 , K2 , ...)

(6.74)

daje meru otpora sredine plastifikaciji, kako ju je uveo jo Ladanji / / mada za homogeno naponsko
polje oko krunog iskopa. Izjednaavanjem desnih strana izraza (6.67) i (6.73) sledi posle sreivanja:
1
*
p +c.ctg - R

rL/ ri = N-1
pi + c.ctg

(6.75)

vodei pritom rauna da je p* izraz koji zavisi od vrste optereenja, odnosa intenziteta optereenja, kao
i od ugla radijus vektora .
Za sluaj ako se stavi da je

rL/ ri = 1

(6.76)

sledi da to nastupa u sluaju kada optereenje pi na intradosu konture iskopa dostigne neku kritinu
vrednost

pi,krit = p* - R

(6.77)

Ponaanje sredine oko iskopa pri sniavanju intenziteta optereenja pi poev od p* do pi,krit je elastino,
a ispod te granice poinje da se razvija plastifikovana zona (P). Prema usvojenom reenju za naponsko
stanje u elastinoj oblasti za graninu konturu (L) spoljne optereenje je jednako radijalnom naponu rLe pa
moe da se pie prema ( ):

r
r

etL = h 1 + k 2(1 k ) cos 2 i k cos + i (1 k ) cos 2 erL

h
h

(6.78)

i sledstveno (6.70)

1r
1r
1 k

p* =
(1 k ) cos 2 i k. cos + i (1 k ) cos 3
2h
2h
2

(6.79)

Primenom odgovarajuih izraza za uslov plastinosti potraie se izrazi za otpor sredine plastifikaciji ime
je problem reen, poto izraz za izraunavanje poloaja taaka granice (L) vai za sve uslove
plastinosti.
6.3.1. Kulon-Mor-ov uslov plastinosti

21

Power Engineering - Design - Consulting

Uslov plastinosti je dat sa

fp = 1 - N. 3 - CMpr

(6.80)

odn. na graninoj konturi (L) je

fp = tL - N. rL - CMpr
i sa

(6.81)

tL =2p* - rL

erL = prL =

(6.82)

p * CM
pr

(6.83)

N +1

sledi
odn. proirenjem sa +p* i -p* i ureenjem do oblika (

rL = p *
odakle sledi da
plastinosti

je

otpor

sredine

R CM =

):

( N 1)p * + CM
pr

(6.84)

N +1

plastifikaciji

za

izotropno ponaanje po

( N 1)p * + CM
pr

Kulon-Morovom uslovi

(6.85)

N +1

6.3.2. Ferharstov uslov plastinosti

Za Ferharstov uslov plastinosti

f p = 1 3 pr 2 pr 3 + m 2pr = 0

(6.86)

f p = tL rL pr 2 pr 3 + m 2pr = 0

(6.87)

odnosno

na identian nain kao i u prethodnom sluaju uvoenjem

etL = 2p * erL

(6.88)

i reavanjem po rLp uz dodavanje i oduzimanje p* dobija se

rL

pr
= p p pr + m
2
*

2
pr

(6.89)

22

Power Engineering - Design - Consulting

i odmah sledi da je

pr
R F = p pr + m
2
*

2
pr

(6.90)

U ovom sluaju se mora kontrolisati znak potkorene veliine; ako je znak (-) nema uslova da se ostvari
otpor plastifikaciji.
6.3.3. Huk-ov uslov plastinosti
Ovaj uslov plastinosti se koristi u nenormalizovanom obliku tj. svi parametri e
jednoaksijalnom vrstoom uzorka stene pso pa e uslov plastinosti imati oblik

se

umnoiti

f p = 1 3 m p 3 + s 2p = 0

(6.91)

f p = tL rL m p rL + s 2p = 0

(6.92)

odnosno

i uz

tL = 2p * rL
dobija se

2p * 2 rL m p rL + s 2p = 0

(6.93)

Reavanjem ovog izraza po nepoznatoj rL uz usvajanje loginog znaka ispred potkorene veliine i
manjih transformacija dobija se

rL

8p * + m p
=p +

8
8

m p

to se dovodi lako na oblik (

1 (4p * s 2p )

(6.94)

1
1
1
rL = p * p * m p + m 2 2p + s 2p m p
64
4
8
4

(6.95)

odakle sledi neposredno

RH =

1 *
1
1
1
p m p + m 2 2p + s 2p - m p
4
64
4
8

(6.96)

23

Power Engineering - Design - Consulting

6.3.4. Sluaj anizotropnog ponaanja stenske mase

Analogno uslovu plastinosti Kulon-Mor moe se napisati izraz za otpornost stenske mase u ve poznatoj
formi

= 0 k, k = 1,2,3,..
( N 1)p * +
N +1

R=

(6.97)

ili razdvajanjem radi lake analize

N 1 *
p +
N +1
N +1

(6.98)

abs( N 1) *

p +
abs( N + 1)
abs(N + 1)

(6.99)

R=
odnosno zbog fizike problema

R=

Analizom ponaanja ustanovljeno je da singularnosti nastupaju za sledee vrednosti ugla :

a). za

k, k = 0,1,2,3,..
2

(6.100)

b). za

(6.101)

U sluaju kada je
=0, ,2,
graninim prelazom dobija se da je

R = p * + cctg

(6.102)

a za

3
= , , ,...
2 2
(6.103)
vrednost R

je :

R=

24

Power Engineering - Design - Consulting

v). za sluaj kada je

sin 2 + 2 tg sin 2 = 0

(6.104)

to nastupa za

= arctg
(6.104a)
Analizom po kvadrantima proizilaze sledea dva sluaja:

= 2 arctg
(6.104b)

= arctg
Kritino optereenje pri kome nastupa plastifikacija je dato sa

p i ,krit = p * R

(105)

Algebarski gledano, ima specifinih sluajeva zbog vrednosti odnosa k kada ova vrednost moe biti i
algebarski negativna. To znai da je otpornost stenske mase plastifikaciji izraena parametrom R
tako velika, da treba aplicirati optereenje pi sa smerom zatezanja iskopne konture da bi nastupila
plastifikacija. Naravno, ovo je posledica osobina uslova plastinosti i u tom sluaju otpornost stenske
mase R ne moe biti vea od vrednosti p* odn. poto je tada

pi,krit = 0
tj. pri iskopu bez sistema osiguranja do plastifikacije uopte ne dolazi.
Relativan odnos

p i ,krit
pv

p* R
pv

(6.106)

moe imati zbog odnosa k i vrednosti vee od 1, ali to je iz razloga to parametar p* menja svoju
vrednost u funkciji ugla . Za sluaj k = 1 toga nema (i niko od autora to ne pominje jer veina koristi u
svojim radovima sluaj k = 1).
Poloaj granice (L) se i dalje odreuje istim postupkom iteracije preko izraza
1

rL p * + c" ctg" R ' N"1

=
ri p i + c" ctg"

(6.107)

uz poetnu vrednost

rL

ri

= 1
0

25

tL

tr
rF
E

,E
tL

,tF
Lt

(6.111)

Power Engineering - Design - Consulting

i kontrolom iteracije sa

abs[(rL ) i (rL ) i 1 ] <

pri emu se usvaja da je obino 0.001 tj. 1 mm.
Numerikim ispitivanjem funkcionisanja uslova plastinosti za anizotropno odn. ortotropno ponaanje
stenske mase ustanovljeno je da promena ugla ide od 0 do , a potom se fiziki gledano (videti skicu)
ugao opet menja od 0 do . Dakle, u sluaju ugla veeg od , prilikom promene ugla od 0 do 2, isti
se mora umanjiti za i dalje produiti proraun. Ovo je naroito vano prilikom izrade rutina za grafiki
prikaz.
6.4. Izraunavanje deformacija i pomeranja na granici (L)
U delu 6.1. postavljene su osnove postupka za izraunavanje deformacija i pomeranja za elastinu
anizotropnu sredinu. Primenom izraza (6.22) uz poznate izraze za promenu poetnog naponskog stanja
sredine (6.23) i (6.24) javlja se potreba za nizom integrala koji e se koristiti u daljem radu. Ako je donja
granica integracije rL, a gornja granica r2, uvodi se odnos:

rL
r2

(6.108)

Izrazi za koeficijente Ftr,L i Ftt,L se dobijaju iz ranije naenih integrala vodei rauna o donjoj i gornjoj granici
odn. odnosu (6.108):
r 3 + k
1 + k
1 k
1 k

Ftr ,L = h
(J 0 J 2 ) +
(J 0 4J 2 + 3J 4 ) cos 2 L
(J 00 J 1 ) cos +
(J 00 5J 3 + 4J 5 ) cos 3 +
2
h 4
4

(6.109)

r 1 + 3k
1 + k
1 k
1 k
1 k

Ftt ,L = h
(J 0 + J 2 )
(J 0 + 3J 4 ) cos 2 L
J 00
J 1 cos
(J 00 J 3 + 4J 5 ) cos 3
2
h 4
4
4

(6.110)

Konano, tangencijalna deformacija na graninoj konturi (L) za elastino ponaanje iznosi

imajui u vidu da su u vrednostima za Er i Er sadrani izrazi koji vode rauna o eventualnoj anizotropiji
deformabilnosti sredine. Radijalno pomeranje granine konture (L) za elastino ponaanje je dato sa

6.5. Deformacije i pomeranja unutar plastine oblasti

26

Power Engineering - Design - Consulting

Ispitivanje deformacija i pomeranja oko otvora u sluaju kada je nastupila plastifikacija
odn.
naruavanje uslova granine ravnotee istorijski je ilo od Druker-ovog reenja sa uslovom normalnosti
vektora brzina na povr uslova loma (odn. uslova plastinosti), da bi ubrzo opiti demantovali to
polazite i uslonili problem: merenja su pokazivala da se lom stenske mase odvija kao da je Poasonov
koeficijent bio vei od 0.5 tj. kao da se javlja porast zapremine plastine oblasti; ovaj porast zapremine
stenske mase pri lomu koji se faktiki deava smicanjem dobio je naziv dilatansa (engl. dilatancy).
Sa ciljem uporeenja razliitih reenja, predloen analitiki model je usvojio pored Druker-ovog i neka
reenja koja polaze od pojave dilatanse, a koja je merljiva veliina tokom opita smicanjem.
Analitiki model obuhvata reenja razvoja deformacija i pomeranja unutar plastine oblasti :
a. Druker-ovo reenje /13 /
b. Dekedr-ovo reenje sa dilatansom /12 /
v. Ladanji-jevo reenje sa dilatanskom, u nekoliko
izmenjeno / /
Reenja b. i v. su sa neasociranim zakonima teenja.
6.5.1. Druker-ovo reenje
Ovo reenje se zasniva na asocioranom zakonu teenja uz uslov plastinosti i on uopte glasi

& ij =

f p
ij

(6.113)

Primenjen na Kulon-Morov uslov plastinosti u obliku

1 = N 3 + CM
pr

(6.114)

f p = 1 N 3 CM
pr

(6.115)

odn.

imamo da su parcijalni izvodi:

& pr = N
& pt =

(6.116)

& pz = 0

pa je i odnos

& pr
= N
& pt

(6.117)

27

Power Engineering - Design - Consulting

odnosno

& pr = N& pt

(6.118)

Za male vrednosti deformacija moe se pisati

pr = N pt

(6.119)

Dalje izvoenje zahteva uvoenje uslova kompatibilnosti deformacija. Za sluaj rotaciono-simetrinog

optereenja i homogeno izotropno ponaanje plastine sredine dovodi do poznate diferencijalne
jednaine

d pt N + 1 p
+
t = 0
r
dr

(6.120)

uz uslove na konturi

r = rL , u pL = u eL

(6.121)

i zbog veze

u=rt

(6.122)

je

t =

u
r

(6.123)

Smenom (6.119) u (6.120) dobija se diferencijalna jednaina

d pt N + 1 p
+
t = 0
r
dr

(6.124)

ije je opte reenje

pt = C.r ( N +1)

(6.125)

Unoenjem konturnih uslova (6.121) na konturi (L) sledi:

C = rLN +1 etL

(6.126)

i konano se dobija partikularno reenje za taku datu radijusom

ri > r > rL

28

r
pt = etL L
r

Power Engineering - Design - Consulting

N +1

(6.127)

Za iskopnu konturu (i) je:

r
= L
ri
p
ti

e
tL

N +1

(6.128)

a radijalno pomeranje iskopne konture je

u i = ri pti

(6.129)

Ovo reenje slui samo kao ilustracija potpunog reenja problema i komparacija sa ostalim reenjima
mogua je samo uz uslov da je k=1 i za mali odnos rL /h tj. za veoma duboko postavljene tunele.
Primena nelinearnih uslova plastinosti ne moe dovesti ni u najelementarnijem sluaju optereenja sa
k = 1 do reenja u zatvorenom obliku, te je tada mogue primeniti neki od postupaka numerike
integracije (Runge-Kuta, i sl.).
Primena asociranog zakona teenja na optiji sluaj optereenja tj.kada je k <1 nije od inetresa jer se
pokazuje da ovo reenje daje zbog eksponenta N+1 znaajno vei prirast plastinih radijalnih
pomeranja od opaanih, te ima samo akademsku vrednost.
6.5.2. Dekedr-ovo reenje
U svojoj monografiji /12/ Dekedr polazi od zakona teenja u obliku

r = erL + p =

t = etL p =

du
r

u
r

(6.130)
pri emu su
- vrednost dilatanse u plastinoj oblasti
p - plastini deo deformacije
Eliminacijom p se dobija

du
+ u = erL + etL
dr r

(6.131)

m = erL + etL

(6.132)

Ako se uvede:

diferencijalna jednaina (6.131) ima opte reenje:

u=

m
r + Cr
+1

(6.133) 29

u
=

itL

ir1
+

(2r

)r
d

0L
=

(2r

)(
1
0ir
sr
+

(6.137)

)
d

(6.138

Power Engineering - Design - Consulting

Za konturni uslov

dobija se da je integraciona konstanta

i konano je uz smenu r = ri

odnosno

6.5.3. Ladanjijevo reenje

B.Ladanji /22/ polazi od pretpostavke homogene plastifikacije unutar plastine oblasti i uz pomo odnosa
datih na skici:

formira se bilans promena povrina pre i posle plastifikacije

30

Power Engineering - Design - Consulting

uz

ri' = ri 0 u i
rL' = rL 0 u L

(6.139)
smenom u (6.138) i posle razvijanja, skraivanja i reavanja po nepoznatom pomeranju ui dobija se

u i = ri 0 ri20 (rL20 ri20 ) 2rL 0 u L + u 2L

(6.140)

ili ako se izvri deljenje sa rio uz uvoenje rio = ri , rLo = rL:

r
ti = 1 1 L 1 2 L
ri

ri

r
tL + L

ri

2
tL

(6.141)

Ako se kao mala veliina vieg reda zanemari lan tL2 dobija se:

r
ti = 1 1 L 1 2 L
ri

ri

tL

(6.142)

Ovde je prirataj usled pojave dilatanse i fiziki je jednak srednjoj vrednosti zapreminske deformacije.
Ova napomena se daje da bi se ova vrednost razlikovala od iste oznake u izrazu (6.137) Dekedrovog
modela.
Ovim je zaokruen analitiki model
anizotropne sredine oko krunog otvora.

za

ispitivanje

ponaanja elasto-krutoplastine homogene

Koristei Nortonov TurboBASIC uradjen je program PASTM pomou koga je mogue

numeriki ispitivati odn. provesti parametarsku analizu ponaanja krunog iskopa za
napred date uslove ponaanja stenske mase.

31

Power Engineering - Design - Consulting

7. LITERATURA

1. L.v.Rabczevicz: Bolted Suport for Tunnels, Water-Power, April 1954.

2. L.v.Ravczevicz: Die Ankerung im Tunelbau erzetzt bisher gebrauchliche
Einbaumetodev, Schw.Bauzeitung, 75.J.Nr.9,2.Martz 1957.
3. S.Timoenko: Teorija elastinosti, Gra.knjiga 1962.
4. L.v.Rabczevicz: The New Austrian Tunneling Method, I. & II, Water-Power
Nov.Dec.1964.
5. L.v.Rabczevicz,K.Sattler: Die Neue Oesterreichische Tunnelbauweise,
Bauingenieur 1965,H.8,289-301.
6. K.V.Ruppenejt: Mehanicheskie svoistva gornih porod ,Gostehizdat, 1968.
7. L.v.Rabczevicz, J.Goelser: Principles and Dimensioning the Supporting System
for the New Austrian Tunneling Method, Water-Power March 1973.
8. L.v.Rabczevicz,J.Goelser: Application of NATM to the undergrounf works at
Tarbela , I,II, Water-Power Sept. Oct. 1974.
9. G.Feder,M.Arwanitakis: Zur Gebirgsmechanik ausbruchnaher Bereiche tiefligender
Hohlraumbauten, BHM, 1976/4, 103-117.
10. G.Feder: Zur Wirkungsweise der Systemankerung von Hohlraumbauten in isotropen
festen Gebirge, BHM,1976/6, 225-229.
11. G. Feder: Zum Stabilitaetsnachweis fuer Hohlraume in festen Gebirge bei
richtungbetonten Primaersdruck, BHM, 1977/4, 131-140.
12. F. Descoedres: Mechanique des roches, Lausanne 1977, ETH Lausanne.
13. J.C.Jaeger , N.G.W.Cook: Fundamentals of Rock Mechanics, Science Paperback,
1977.
14. G.Gudehus: Finite elements in Geomechanics, J.Willey&Sons, 1977.
15. Grundlagen u.Anwendungen der Felsmechanik, Koloqium Karlsruhe 1978.
16. K.Fukushima: Tentative design principles for tunnel supports,
Weak Rock Symposium Tokio 1981,927-932.
17. G.Feder: Zur Wirkungsweise und Gestaltung voll eingemortelter Stabanker,
Tunnel 2/82
18. @.Radosavljevi: Armirani beton I, Graevinska knjiga , 1988.
19. K. Kovary: Eing beitrag zum Bemessungsproblem von Utertagbauten, Schw.Bauz.
1969,87/37.
20. M.Herzog: Die vereinfachte Bemessung des Tunnelausbaues, Die Bautechnik 8/1979.
21. E.Hoek,E.T.Brown: Underground excavations in rock, Inst. of Mining and Metalurgy,
1983.
22. J. Talobre: La mechanique des roches, Dunod 1957.

32

Power Engineering - Design - Consulting

33