Professional Documents
Culture Documents
Теоријске основе ове области се излажу у оквиру предмета Механика флуида и предавања
предмета Пумпе и вентилатори. Математичко исходиште Бернулијевог интеграла
(швајцарски научник Daniel Bernoulli, 1700-1782.), који произилази из Ојлерове једначине
(швајцарски научник Leonhard Paul Euler, 1707–1783.), Дарсијеве (француски научник
Henry Philibert Gaspard Darcy, 1803–1858.) и Вајзбахове (немачки математичар и инжењер
Julius Ludwig Weisbach, 1806-1871.) (слика 1. и 2.) формуле се неће излагати на овом
месту. Оне ће бити коришћене у свом облику, који је у употреби у примењеној теорији
квазиједнодимензијских струјања у хидрауличко-пнеуматским системима. Проширеној
Бернулијевој једначини, за струјање вискозног флуида, се за решавање струјних
параметара, придружује и једначина континуитета.
Nicolaus
(1623-1708.)
Nicolaus (I)
(1687-1759.)
Пример прорачуна
Брзине кретања течности у усисном (ce) и потисном (ci) резервоару су, с обзиром на
њихову величину, доста мале, тако да се кинетичка енергија у оквиру стања на почетку и
на крају, може занемарити.
Кориолисов коефицијент j-тог пресека (струјне) цеви (j) представља однос стварне
кинетичке енергије струјног тока и кинетичке енергије, која се израчунава на основу
средње брзине струјања у ј-том пресеку. Вредност Кориолисовог коефицијента зависи од
расподеле стварне брзине у по пресеку струјне цеви. За развијено турбулентно струјање у
дугим правим цевима има вредност 1,01-1,12. За развијено ламинарно струјање има
вредност 2.
Како направити поделу између ова два режима струјања и одлучити се за вредност
Кориолисовог коефицијента?
За класификацију струјања се узима бездимензиона величина, која представља однос
cD
инерцијалних и вискозних сила и зове се Рејнолдсов број Re . Ово је запис
Рејнолдсовог броја за цеви са кружним попречним пресеком, где је с-средња, односно
просечна брзина, у случају турбулентног струјања, D-унутрашњи пречник цевовода, -
кинематска вискозност флуида. Вредност од 2320 се назива критични Рејнолдсов број. За
вредности мање од ове се узима да је струјање ламинарно, а за веће да је турбулентно.
Међутим, приликом пројектовања инсталација, прелазни режим Re=2000-4000 би требало
избегавати.
Губици првог типа се зову губици на трење или успутни губици, иако би овај други назив
требало избегавати због тога што сви губици, гледано са стране флуида и његовог кретања
кроз инсталацију, представљају успутне губитке. Димензиском анализом је добијен израз
за губитак механичке енергије услед трења, познатији као Дарсијева образац, који за цев
L c2
кружног попречног пресека гласи: Ygub.tr , где је - коефицијент хидрауличког
D 2
отпора трења, који се одређује из Мудијевог (Moody) дијаграма, и, у општем случају,
зависи од режима струјања, односно Рејнолдсовог броја и стања “храпавости” унутрашњег
зида цеви. Коефицијент трења има егзактну решење само у случају ламинарног струјања.
64
За случај цеви са кружним попречним пресеком образац гласи: . За случај
Re
турбулентног струјања, које је добијено у примеру прорачуна Рејнолдсовог броја, рачунао
би се помоћу формула Алтшула или Колбрук-Вајт-а [1]. У задацима овог курса ће
вредност коефицијента трења бити задата, јер би ова непознаница доста успорила
прорачун. У овом примеру је коефицијент трења исти у усисној и потисној деоници,
односно λs =λd =λ .
Губици другог типа се називају локални губици. Они су једнаки производу одговарајуће
кинетичке енергије и коефицијента локалног отпора (Вајзбахова формула), који
представља коефицијент пропорционалности и обележава се са грчим словом са
одговарајућим индексом за локални губитак. Њихова вредност зависи од режима струјања,
односно величине Рејнолдсовог броја и геометријског облика локалног отпора. Углавном
се одређују експерименталним путем. Губитак струјне енергије код наглог проширења
цевовода се назива губитак Борда-Карно (Borda-Carnot). Он може да се, увођењем
c1 c2
2
У оквиру овог задатка су усисни и потисни цевовод истог унутрашњег пречника, тако да
је иста просечна брзина дуж њега. Просечна брзина се рачуна на основу запреминског
Q 4Q
протока кроз постројење и површине проточног пресека, тј. c 2 .
A D
Уврштавањем свих разматраних величина у проширену Бернулијеву једначину за прост
цевовод приказан на слици 3., добија се:
p+p 8 6 L Ld 2 p+p
Y v m gH geo 4 2 ςi λ s Q v m gH geo m Q 2 (1)
D i 1 D
YA
6
8 L Ld
где је m
D i 1
4 2
ςi λ s
D
- коефицијент отпора, YA – напор постројења.
Из једначине (1) се види да се, приликом рада пумпа и цевовод налазе у динамичкој
равнотежи, тако да је Y=YA.
300
0
0 0.02 0.04 0.06 0.08 0.1 Q[m3/s] 0.12
Крива цевовода, као што се види из једначине (1), представља квадратну параболу:
p+p
YA v m gH geo m Q 2 (2)
700
Ya[J/kg]
600
m1
500
400 m
300
m2
200
100
0
0 0.02 0.04 0.06 0.08 0.1 Q [m3/s] 0.12
Мењањем коефицијента отпора (m), мења се и нагиб криве YA (видети слику 5.).
Коефицијент отпора се мења интервенцијом на цевоводу, на пример затварањем вентила
на потису пумпе, када се добија коефицијент отпора m1 или отварањем вентила када се
добија m2. Значи: m2<m<m1.
450
Y [J/kg]
400
YA
350
300
Y
250
РТ
200
150
100
50
0
3
0 0.02 0.04 0.06 0.08 0.1 Q [m /s] 0.12
На слици 6. је приказана спрега пумпе и цевовода. Резултат је радна тачка пумпе из које се
одређују проток, напор, кавитацијска резерва пумпе, степен корисности и снага пумпе.
Напомена
Приликом проучавања овог градива, упознати се са решеним задацима број 10. на 30. стр.
и број 12. на 35. стр. књиге [1]. Теоријске подлоге и детаљнија објашњења појомова
приказаних у овом изводу са аудиторних вежби се разматрају у оквиру курсева предмета
Механика флуида, као и предавања из предмета Пумпе и вентилатори.
Домаћи задатак
Литература:
[1] Чантрак С., Бенишек М., Павловић М., Марјановић П., Црнојевић Ц. (2005):
“Механика флуида-теорија и пракса”, (осмо прерађено и допуњено издање),
Машински факултет, Београд.
[2] Протић З., Недељковић М. (2006): Пумпе и вентилатори – проблеми, решења,
теорија, Едиција: Механика флуида и Хидрауличне машине, Машински факултет,
Београд, пето издање.
[3] Недељковић М. (школска 2007/08): Предавања из изборног предмета Пумпе и
вентилатори, Машински факултет, Београд.
[4] Чантрак С., Лечић М., Ћоћић А. (школска 2007/08): Механика флуида – теорија,
проблеми и задаци, књига у припреми. Изводи са предавања и аудиторних вежби.
Машински факултет, Београд. интернет сајт: http://147.91.26.38/
[5] http://www-groups.dcs.st-and.ac.uk/~history/Mathematicians/Bernoulli_Daniel.html
1. задатак
Кроз постројење које је приказано на слици 7. протиче 72 m3/h воде. Дати су следећи
подаци: Hgeo = 40 m, Hs,geo= 5 m, hs = 0,3 m, hd = 1 m, d = 0,1 m, Ls = 50 m, Ld = 100 m, λ =
0,02, ζs = 0,1, ζk = 1,2, ζv = 0,8.
Одредити:
б) Напор пумпе ако се између усисног и потисног цевовода угради повратни цевовод
(приказан црткасто на скици) у коме су губици занемарљиви.
РЕШЕЊЕ:
a) Задатак је, скоро у потпуности, преузет из књиге Пумпе и вентилатори [1] (бр. 39. на
109. стр. и 52. зад. на 144. стр.). Такође је био излаган и у оквиру аудиторних вежби
истоименог предмета и предмета Хидрауличне машине 1, од стране асистената мр
Радомира Килибарде и Дејана Ђукановића, па се излаже и на овом месту.
3500
Y [J/kg]
3000
2500
2000
1500
1000
РТ
500
Q [m3/s]
0
0 0,01 0,02 0,03 0,04 0,05 0,06 0,07 0,08 0,09 0,1
оквиру претходних разматрања наглашено, тј. Y=YA. Значи, пумпа ”удовољава” захтевима
система.
Разлика у вредностима Y и YA је у овом случају настала због тачности очитавања са
дијаграма (слика 8.).
Према дефиницији [1, 2], јединична струјна енергија се одређује на следећи начин:
Y Yd Ys . (4)
Јединична струјна енергија на потису пумпе Yd је:
cd2
pd
Yd
gzd (5)
2
где су следеће вредности мерене на мерном месту, утврђеном одговарајућим стандардом
за испитивање, на потисној страни пумпе: pd апсолутни притисак, cd просечна брзина,
zd геодезијска висина (положај) тежишта мерног пресека.
Заменом првих облика једначина (7) и (8) у једначину (6), добија се:
p ps ,v
Y d ,m g hm hs . (9)
Да би се одредила тражена показивања мерних инструмената, потребно је написати бар
једну проширену Бернулијеву једначину. Нека то буде једначина од нивоа е-е до мерног
места на усису пумпе:
pb ps c 2 8 L
gH s ,geo 4 2 s k s Q 2
2 d d
(10)
pb ps ,v ghs 8 Ls 2
gH s ,geo 4 2 s k 1 Q
d d
Из претходне једначине следи да је показивање вакуумметра:
8 L
ps ,v g H s ,geo hs s k 1 s Q2
d
4 2
d
8 50
1000 9 ,81 5 0 ,3 1000 4 2 0 ,1 1, 2 1 0 , 02 0 , 022 91873Pa.
0 ,1 0 ,1
Сада, из једначине (9), следи да је показивање манометра:
pd ,m Y ps ,v g hs hm 1000 504 ,907 91873 1000 9 ,81 0 ,3 1 406167 Pa.
Домаћи задатак
Паралелна спрега
Овде ће бити приказана спрега две пумпе, чије су криве напора познате и различите (слика
10.). У реалним случајевима, пре било каквог спрезања пумпи или цевовода, врши се
умањење напора пумпе или тзв. редукција, о чему ће бити речи у оквиру следећих извода
са аудиторних вежби.
QI I
Q Q
1 2
QII II
600
Y [J/kg]
500
400
300
200
YI YII (YI + YII)пар.
100
0
0 0,05 QI за 0,1 QII за 0,15 QI + QII за 0,2 Q [m3/s] 0,25
Y=200 J/kg Y=200 J/kg Y=200 J/kg
Слика 10. Приказ паралелне спреге две пумпе.
Редна спрега
I II
1 2
Q=QI=QII
Слика 11. Схема редне везе две хидрауличне пумпе.
Приликом проласка кроз редну спрегу две пумпе (између тачака 1 и 2), флуид бива
обогаћен енергијом Y = YI + YII. На слици 11. се види да је проток кроз обе пумпе исти.
500
YII
400
YII за
Q=0,06 m3/s
300
YI
200
YI за
100 Q=0,06 m3/s
0
3
0 0,02 0,04 0,06 0,08 0,1 0,12 Q [m /s] 0,14
600
Y [J/kg]
500
YА
400
300
0
0 0,05 0,1 0,15 0,2 Q [m3/s] 0,25
Слика 13. Одређивање радне тачке паралелне спреге (РТС) и појединачно пумпи (РТПI и
РТПII).
На слици 13. је дат поступак одређивања радне тачке система и сваке од пумпи
појединачно. Раднe тачке су дефинисане следећим вредностима запреминсог протока и
јединичне струјне енергије:
РТС Q 0 ,13m3 /s, Y=260 J/kg , РТПI
Q 0,04 m /s, Y=260 J/kg
3
и РТПII Q 0,09 m /s, Y=260 J/kg .
3
Вредност збира
запреминских протока пумпи појединачно мора дати запреминки проток који дефинише
РТС-а. То овде јесте случај, јер 0,04 m3/s + 0,09 m3/s = 0,13 m3/s. На основу ових вредности
се одређују степени корисности, вредности кавитацијске резерве пумпи и снаге.
Слично је урађено и за редну спрегу пумпи (слика 14.). Раднe тачке су дефинисане
следећим вредностима запреминсог протока и јединичне струјне енергије:
РТС Q 0,085 m3 /s, Y=380 J/kg , РТПI Q 0,085 m3 /s, Y=90 J/kg и РТПII
Q 0,085 m /s, Y=290 J/kg .
3
Вредност збира напора пумпи појединачно мора дати
запреминки проток који дефинише РТС-а. То овде јесте случај, јер
90J/kg+290J/kg=380J/kg. На основу ових вредности се одређују степени корисности,
вредности кавитацијске резерве пумпи и снаге.
900
Y [J/kg]
800
700
(YI + YII)редно
YА
600
500
YII
РТС
400
300
YI РТПII
200
100 РТПI
0
3
0 0,02 0,04 0,06 0,08 0,1 0,12 Q [m /s] 0,14
Слика 14. Одређивање радне тачке редне спреге (РТС) и појединачно пумпи (РТПI и
РТПII).
Домаћи задатак
1. Прокоментарисати случај Q = 0,05 m3/s за РТС. Одредити радне тачке обе пумпе.
Посматрати дијаграм на слици 13.
2. Прокоментарисати случај Q = 0,12 m3/s за РТС. Одредити радне тачке обе пумпе.
Посматрати дијаграм на слици 14.
3. Које су предности једне, а које друге спреге?
Литература:
РЕШЕЊЕ:
где је Q/2 због тога што се истовремено пуне обе гране цевовода.
Отворени резервоар висине 4,5m испуњен је водом до висине од 4m (слика 15.). На дну
резервоара смештена је пумпа чији је задатак да усисава воду у доњем делу резервоара и
да је пребацује у горњи део резервоара. Притом се и усисни и потисни цевовод налазе у
потпуности „под водом“. Усисног цевовода нема, док је еквивалентна дужина потисног
цевовода 5m. Пречник цевовода је 50mm. Излазни отвор потисног цевовода постављен је
на висини 4m oд дна резервоара. Коефицијент трења је =0,02. Проток кроз постројење је
Q=0,03m3/s.
Тражи се:
1. одредити напор и тип пумпе ако је брзина обртања n=1450min-1;
2. шта би се променило у раду постројења ако би се ниво воде у резервоару спустио
за 3m, a диспозиција пумпе и цевовода остала иста. Колики би тада био напор пумпе?
РЕШЕЊЕ:
n=1450 min-1
Q l/s 0 20 40 60 80 100 120
Y J/kg 200 196 185 168 145 117 79,5
η % 0 36 57,5 65,5 64,5 54,5 39
NPSEP J/kg 30 32,5 39 47,5 57,5 68,2 80,5
Тражи се:
1. одредити снагу са којом ради пумпа, као и протоке кроз поједине гране цевовода;
2. проверити да ли пумпа ради у безкавитационом режиму ако се усисна прирубница
пумпе налази 5m изнад нивоа воде у усисном резервоару. Разлика између
атмосферског притиска и притиска засићене водене паре за радну температуру воде
износи 0,98bar;
3. одредити нову радну тачку пумпе и њену снагу када се вентил В1 затвори у
потпуности;
Висока инжењерска школа струковних студија, Техникум Таурунум, Београд-Земун
Основе механике флуида и струјне машине 18/28
РЕШЕЊЕ:
1. Опточни вод на слици 16. заједно са кратким деоницам непосредно испред и иза пумпе
чини кружни систем који нема геодезијску висину, тако да се карактеристика опточног
вода може записати као:
Yby m by Q 2 0,12 Q 2 ,
где је Q [l/s].
Усисни и потисни цевовод, с обзиром да кроз њих протиче исти проток, су везани на ред,
тако да је карактеристика цевовода дата следећом једначином:
p 0,1105
YA m gH geo (ms m d )Q 2 9,81 3 0, 08 Q 2 39.43 0, 08 Q 2 ,
10 3
где је Q [l/s].
Када су оба вентила отворена, цевовод и опточни вод раде паралелно. Зато је на слици 17.
приказана паралелна спрега ова два цевовода (YA+Yby)пар.. Пресек ове криве са
карактеристиком пумпе одређује тражену радну тачку система (РТС), која се у овом
случају поклапа са радном тачком пумпе (РТП).
300
Y [J/kg]
250
YA
200 (YA+Yby)пар.
Yby РТП
150
100
NPSEP
η
50
0 Qby QA
0 20 40 60 80 100 120
-50
-100
Q [l/s]
NPSE A b
p p m pd
gH sgeo ms Q A2
0,98 0,1 105 9,81 5 0, 04 472 29.41J / kg.
1000
Кавитацијаска резерва пумпе за проток са којим ради Q=82l/s се чита из дијаграма на
слици 1. и износи NPSEP=60 J/kg.
Како је NPSEA < NPSEP, то значи да пумпа ради у кавитацијском режиму. С обзиром да је
NPSEA < 0, то се могло одмах и закључити.
Овде треба нагласити да су NPSEA и NPSEP рачунати са различитим протоцима, јер пумпа
ради са једним, а други пролази кроз цевовод.
300
Y [J/kg]
250 YA
C
150
100 РТП”
η
50
0
0 20 40 60 80 100 120
-50
-100
Q [l/s]
Y '' 88,57 J / kg
k 0, 055356 .
l / s
2 2 2
Q '' 40
Сада крива сличности гласи:
Yaf kQ2 0, 055356 Q 2 .
Пресек криве Yaf и старе криве напора пумпе даје тачку С (QC=56l/s) која је слична новој
радној тачки пумпе РТП”.
Сличне тачке С и РТП” имају исту значицу протока и степен корисности, одакле следи:
QC Q РТП" QC Q Q Q
C РТП" РТП" C РТП"
D2
D 2
D 2 n D 2 n " n n"
u 2,C 2 u 2,РТП" 2
4 4 60 60
nQ РТП" 1450 40
n" 1036 min 1 .
QC 56
Пошто тачка С „лежи“ на старој кривој напора пумпе за који важи стара крива степена
корисности то се очитава ηС=66% и он је уједно и степен корисности за РТП”.
Снага са којом пумпа сада ради је:
Q '' Y '' 1000 0, 04 88,57
P '' 5,37 kW.
C 0, 66
Литература:
5. задатак
вентилатор В1
Q m3/s 0 0,2 0,4 0,6 0,8 1 1,2
Δpt Pa 6120 5950 5440 4590 3400 1870 0
вентилатор В2
Q m3/s 0 0,2 0,4 0,6 0,8
Δpt Pa 4000 3750 3000 1750 0
Одредити:
2 4 B2
B1
C
5
P1
A B
8 7
1 6 3
РЕШЕЊЕ:
Уводне напомене
У оквиру овог предмета се сада, по први пут, излаже пример везан за прорачун једног
вентилационог постројења у целости.
где коефицијент отпора има димензију Pa/ m3 /s .
2
2 4 B2
B1
C
5
1 6 3
pA,56 m5 m6 Q 2 1700 Q 2 .
pекв. p*t ,1 pt*,2 пар.
.
Радна тачка система се, као и до сада, налази у пресеку кривих које представљају
”произвођача” (крива pекв. ) и ”потрошача” (крива pA,56 ).
8000
Δp [Pa]
pt ,1
6000
p*t,1
pt ,2 РТB1
4000
РТB2 ΔpA,12
pt*,2
РТС ΔpA,56
2000
p
*
t ,1 p*t ,2 пар.
ΔpA,34
0 QС QРТС Q [m3/s]
0 0,2 0,4 0,6 0,8 1 1,2 1,4 1,6
-2000
-4000
Слика 3. Одређивање радне тачке система (РТС) и радне тачке вентилатора В1 и В2.
Провера:
2 4 B2
B1
C
5
P1
8 7
Слика 4. Скица постројења са затвореним жалузинама 1, 6 и 3. Пример рециркулације
ваздуха.
У оквиру постројења приказаног на слици 4. се види да се сада свеж ваздух не усисава већ,
да само постојећи кружи у оквиру постројења. Сада вентилатор В1 узима ваздуха из
просторије С преко деоница 5, 8 и 2, а вентилатор В2 кроз деонице 5, 7 и 4 са друге стране.
Протоци се сабирају у рачви Р и достављају у складиште С. Поново се сматра се да у
оквиру складишта С не постоје запремински губици ваздуха. Из просторије С се ваздух,
преко деонице 5, поново убацује у кружни систем.
pA,5 m5 Q 2 1000 Q 2 .
Једначина континуитета написана за рачву Р даје:
pекв. p*t ,1 pt*,2 пар.
.
Радна тачка система се, као и до сада, налази у пресеку кривих које представљају
”произвођача” (крива pекв. ) и ”потрошача” (крива pA,5 ).
8000
Δp [Pa]
pt ,1
6000
p*t,1
pt ,2
4000
pt*,2 РТB’2 РТB’1 ΔpA,82
РТС ΔpA,5
p
2000 *
t ,1 pt*,2
пар.
ΔpA,74
Q [m3/s]
0
0 0,2 0,4 0,6 0,8 1 1,2 1,4 1,6
-2000
-4000
Слика 5. Одређивање нове радне тачке система (РТС') и радних тачака вентилатора В1 и
В2.
200 Q822 240 Q82 200 0 ,832 240 0 ,83 61, 42%,
B1
Провера:
Једначина континуитета важи за рачву Р, јер: Q82 Q74 0,83 0,51 1,34 QC' .
Домаћи задатак
Литература: