U DK/UDC: 621 .7.01 :62 1 .921 .

SPECI FICNOSTI OBRA DE A BR A ZI V N I M VODENI M M LAZOM

Dr Bogdan N EDIC, mr Jelena BA.RALIC

Kategorizacija rada: STRUCN I R A D Adresa:

Recenzent: Prof. dr Lju bodrag Djordjevic Masi nsk i fak u l tet
Rad primljen: 2 1 .09.2007.
K ragujevac

Rezime: Ohrada vodenim ahrazivnim m/azom idealna za rezanje razliCitih malenjala, tako Ja ve 1•1i:e
zamenjuje obrade plazmom i laserom, stim da ima !iiru primenu jer se vodenim abra=ivnim mlazom f!
IOKU ohradivati gotovo svi metalni i nemetalni materijali, male ivelike tvrdoce.

U raduje analiziran uticaj parametara rezima obrade na kvalitet obradene povd ine.
Kljucne reci: vodeni mlaz. abraziv, kvalitet povr. ine

..Kada je sve .to imate cekic, sve ostalo Varn izgleda kao ekser ". Ova izreka ofa fo 1ow1 na. ·
trudicionalni pog/ed na ma. insku ohradu, gde je a/at izraden od tvrdog materija/a i ohavezno inw
reznu ivicu. Pre vi§e od 50 godina p< javi/a se nova metoda ohrude gde je a/at hio .ws1·1111 (/1 11.t:i1.
u odnosu na nasa uobicajena shvatanja. a ranih 70-tih prol;/og veka proizvedena je pr rn ma\i no :u
ohru.du ovom metodom. Ova metoda je ohrada vodenim mlazom, a sam a /at jc mdeni mlu-: f( ,; n1
h RO-tih pro. log veka, ova, vec postojeca metoda je unapredena tako . to j l! u vodem miu_ c1. '"
ahraziv. Na ovaj nacin je stvorena ohrada ahrazivnim vodenim mlazom.
1. UVOD
izvodnji purnpi visokog pritiska 1.a pl1t rehl 1 • hr;1dt·
Svi veliki pronalasci su obicno rezultat spajanja ahrazivnim vodenim mlazom.Takodc Dr Ulst:n J L
vise nezavisnih istraiivanja. To je bio slucaj i sa razvio i prvi specijalizovani softver za k nnt n1!t1
obradom abrazivnim vodenim mlazom. Prvi patent procesa obrade vodenim rnlazom.
za koriscenje vodenog mlaza u nekoj proizvodnji
pojavio se u Rusiji 1936. godine. Zaposleni u 2. TI POV I OBRA DE VOOEN I
rudnicima uglja u Ukrajini su koristili vodeni mlaz M M LAZOM
za ispiranje uglja iz raznetih stena. Kasnije su
fokusirani vodeni mlaz koristili i za kopanje rupa u Postoje dva tipa obrade vodcrn m r11l a.1.u nL Prv1
stenama za postavljanje eksploziva u rudnicima. i950- tip koristi cist vodeni mlaz i razviJcn jc sredinom
tih i 1960-tih sve veca potreba za rudom uranijuma je 70-t i h god i na proslog vc"-a. Ovaj ti p st' na j\ ,·""
o:l.ivela interes za ovu metodu za 1skopavarlJc rude. e zove obrada cistim vodenirn m la1.on1 1 1 ' \\ .l -
Osnovni problem kod 1skopavanJa uranijuma je bila pun: waterjet). Njegova uobicajcna r n111rna J C u r<t
radioaktivnost ove rude, pa je taj rrnhlem prevaziden p t r'l < " industriji, prehrambenoj i nd ust rij1 i k n··
tako sto se umesto klasicn ih metoda koristila Drugi tip se javlja u rani rn ll0-11111 r n1 l1 w
metoda iskopavanja vodenim m lazom. Za razliku od prethodnog t ipa 1.1 , .i 1111,1 1

Istovremeno je zapoceto i konstruisanje savremenijih vodeni mlaz sa dodatkom a h1 ;11 i , ,

masina za kopanje rude, pa su se one "-a-,n ijc koristile
i za kopanje podzemnih sklad ista.
U isto vreme u SAD je Dr Norman Franc (koji
sc smatra tvorcem obrade vodenim mlazom)
Lapoceo proucavanje koriScenja m laza vode pod
visokim pritiskom kao reznog alata. Obzirom da je
Dr Franc bio inzenjer sumarstva, on je vodeni m laz
koristio za secenje drveta. Najveci problem koji je
Dr Franc imao je bilo postizanje visokog pritiska i
njegovo odr:lavanje na konstantnom ni vou.
Ranih 1 990-tih, Dr Dfon Olsen je z:apoceo
istrazivanje koncepta obrade vodenim mlazom i
obrade abrazivnim vodenim mlazorn. Najvecu
pafoju je posvetio konstruisanju, u napredcnju i pro-
obrade omogucava znatno siru oblast pri rncm·. < h;1
i tip obrade se naziva ohra\b .d» .,,
mlazom (A WJ-abrasive watcrJ t:l ).
Obrada abrazivnim voden i rn m l:111 'll '
grupi nekonvencionalnih po:-.t upalw 1it n ,idL . 1 ' ,
duze vreme se koristi u rnd ustriji Najcescc
operacije ko.1e se ovorn vrstorn ohr ;1dt- 1110!-' ll
izvod iti su: secenje, pol iranje pu-.rsi na, c1scen.1e
povrsina itd. U svim slucajevima mcha n1zam
obrade se zasniva na eroziji.
Velika prednost ovog post u pka obradc je
cinjenica da u zoni obrade ne dolazi do znarn.1rwg
porasta temperat ure, tako da je naroci to pogod rrn
za ohradu k rt ih rnaterijala (staklo, kera rn i ka, ka
rnen i td.) i kompozit nih materijala.

IMK-14 Istrazivanje i razvoj, God ina X III , Broj ( 26-27) 1 -2/2007 113
 Na slici I prikazana je instalacija za obradu
abrazivnim vodenim mlazom. 4000 bar, pri cemu vodeni mlaz dosti2e brzine i
Savremene instalacije za obradu abrazivnim do 900 m/s. Sematski prikaz obrade vodenim
vodenim mlazom rade sa pritiskom vode i preko mlazom bez abraziva dat je na slici 2 a).

Stika I. Ma.ina i mlaznica za obradu abrazivnim vodenim mlaZom

a) b)
Slika 2. Sematski prikaz obrade vodenim mlazom bez abraziva a) i sa abrazivom b)
N a l ic i 2 b) dat sematsk i pri kaz obrade voden im mlazom sa abrazivom.
I kud J ednog i kod drugog tipa obrade vodeni m mlazom postoje dve kljucne stvari:
• konstantno obezbedivanje visokog pritiska vode i
• obezbedivanje konstantne brzine vodenog mlaza i njegove koherentnosti.
Za stvaranje i odrfavanje visokog prit iska vode mogu se koristiti tri vrste pumpi:
• pumpa sa direktnim prenosom,
• pumpa sa kolenastim vratilom i
• multiplikator.

1 14 I M K--1 4 J strazi vanje i razvoj, Godina XIII, Broj (26-27) 1 -2/2007.

"., - ·_t ""
·,t
"l' ht !'l

Danas se zbog svoj ih karakterist i ka najl't:Sll'

koristi mu ltiplikator. Sto se tice ostvari van.1a
potrebne brzine vodenog m laza kl.1 ucn u ulogu
imaju mlaznice. lzgled mlaznice zavisi od toga o
kom tipu obrade vodenim mlazom se radi. U daljem
tekstu ce biti detaljnije opisani mu ltipl ikatori i
m laznice za obradu abrazivnim vodenim mlazom.
3. M ULTIPLI KATOR
M u lti pl ikatori su tipovi pumpi koji se najcesce
koriste kod savremen ih masina za obradu vodenim
m la-zom, bez obzira o kom tipu obrade se radi (obra-
/l·'>,111. I' '· ,.,
da cist 1m vodenim mlazom iii obrada abrazivnim
vodeni m mlazom). On se obicno sastoji od dva
c i l ind ra sa razl icitim un utrasnjim precn ikom.
Ci lindar sa vecim precnikom obicno pogoni
hidrau licno ulje pod pritiskom od 504350bar.
Pritisak u drugom cilindru zavisi od razlike u
precnicima cilindara, odnosno od odnosa poprecni h
preseka cilindara. Ovaj odnos se obicno krece u
granicama od I : I 0 do I :25. Zbog ovakvog odnosa
poprecnih preseka cilindara, pritisak vode u drug:om
cilindru dostize vrednosti od 4000 bar i v ise. Na
slici 3 je prikazan u proscen izgled m u ltipli ka tora
-t r • l<I-.. l • t

S/ika 3. Upro. cen prikaz multiplikatora

I >.1 h1 -.e ost vario k vazi-kontinualni rad obicno se koriste dva povezana mu lti pl i k atnra. sl1ka

Slika 4. M ultiplikator d vostrukog dejstva sa akumulatorom

Kod ovak vog tipa multiplikatora ( mu ltiplikaton
ntsku m laznicu. Precnik ot vora d1ja rn;m t--
dvostru kog dejstva) jedinice su direktno povezane i
k1 m lazmce se krece u granicama t1d r 1 I \1 !, 111 •
radc naizmemcno. Dok jedna jedinica isporucuje
· mm. Zbog ovako ma log prt'u11 k.i 1ll Lu n1 , ·
vodu pod pritiskom u sistem druga se puni. Zbog
mlaz dost ize veoma velt kt.: hr1111c I pored toga.
-,t i <; l jivost i vode prvih 1 5% hoda klipa se korist1 za
cistim vodenim m lazorn se mogu ohrad ":11 , . "·'
sab1.1a11.1e vode, i u tom periodu nema isporuke
meksi materijal i, pa se ovaJ t i p u braJ1: "'•1 1-,11
vode pod pritiskom u sistem. Zbog toga
uglavnom u papimoj i prehra mheno.1 i ndust n i1
dolaz1 do
Na slici 6. je prikaza na rn l a1n i l-.1 ;;, · '"' "'1,, .11 '!.i
,1scdacija vrednosti pritiska u sistemu. Da bi se ova
zivn im voden im m la1.om . Kau t u sL sa -.1 1 !..l
poja va ublazila koriste se multipl ikatori sa
ova mlaznica ima slozeniju konstru kci.1 u od m l a
ak u mu latorom. Jedan takav multiplikator prikazan
- zn ice za obradu voden i111 m l a1orn \'1 •d;1 1""1 ·'-
ie na slici 4.
istim pritiscirna kao u prethodnum l ucaJ U (od
130044000 ba r), prolazi k roz dija ma ntsk u m l a1n1, '·
4. M LAZN ICE
' precnika od 0, 1 840,4 mm. Na ova.1 11aun sl' st \ •11
lzgled mlaznice za obradu vodenim mlazom
<1 vodeni mlaz vel i ke brzine, koji zat irn prolazi
zavisi od tipa obrade, odnosno od toga da I i se
kroz rna lu kornoru. U ovoj komori se usled Vent u riJ
obrada vrsi Cistirn voden i rn mlazorn i i i ahraziv n im
n og
vodenim mlazom.
efekta stvara va k u u m koji je dovoljan da us1 s<1
Na slici 5 je pri kazana mlaznica za obradu
odreden u kolicin u abraziva u n.1 u Yodeni m la1
cist1m vodenim mlazom. Yoda koja dolaz1 u
u brza va cest ice abrazi va 1 zaJ t:dno sa n.1 ima
mlaznicu je najcesce pod prit iskom od 1 30044000
prolazi k roz d ugack u ci l indricn u cev la mda nje.
bar. Yoda pod ovim pritiskom prolazi k roz d iJ ama-
Mesa vma vode i abrazi v n i h cest ica i1.la1i iz cev i
1a mda nje

IM K- 1 4 Istra i va nje i razvoj, Godi na X II I, Broj ( 26--27) 1--212007. 1 15

 kao koherentni mlaz i vrsi obradu. U ovom gled abrazivnog vodenog mlaza, a samim tim
slucaju je veoma bitno da dijamantska mlaznica i kvalitet abrade.
Guard--cev za mesanje budu dobro centrirane, jer od toga
zavisi Mixing
iz- Tube

Inlet Water

/
J• J
I
Slika 5. Mlaznica za obradu
cistim vodenim mlazom

Inlet Water

Slika 6. Mlaznica za obradu abrazivnim vodenim mlazom

5. KA RA KTERISTI KE OBRADENE
POVRSI N E ABRAZI VNIM VODENIM
M LAZOM
Osnovne karakteristike povrsine
abrazivnim vodenim mlazom su :
• sirina reza
• konicnost reza i
• hrapavost obradene povrsine.
Sve ove karakteristike ukazuju na kvalitet
obradene povrsine. U ovom radu, najveca pa:Znja je
posvecena kvalitetu obradene povrsine. Kao glavni
obradene parametar za ocenu kvaliteta obradene povrsine
odabrana je srednja visina neravnina Rz, i pracena
je promena vrednosti ovog parametra u zavisnosti
od pojedinih parametara koji definisu obradu
abrazivnim vodenim mlazom.

1 16 IMK--1 4 Istrazivanje i razvoj, Godina XI II, Broj (26-27) 1-

2/2007.
 Karakteristican izgled povrsina obradenih abrazivnim vodenim mlazom prikazan je na slikama 7
i 8. Na slici 9 prikazana je topografija povrsina u zavisnosti od dubine reza.

Slika 7. lzgled povrsine obradene abrazivnim vodenim mlazom

a) Visok kvalitet obradene povrsine sa malim hrzinama kretanja predmeta i manjom produktivnoscu
rezanja

h) Nizak kvalitet obradene povr.5ine na iz/asku mlaza pri velikim hrzinama kretanja predmeta i ve/ikom
produktivnoscu rezanja
Slik a 8. Utica; hrzine kretania predmeta ohrade na kvalitet obradene povrsine

Sa sl i ka 7 i 8 se jasno vidi da se za. Hrapavosti, odnosno visine neravnina profila su

karakteristike obradene povrsine menjaju u
zavisnosti od brzine kretanja predmeta obrade, a sa
slike 9 se mo:le zakljuciti o postojanju velike
razlike u visini nera vnina u zavisnosti od
udaljenosti od povrsine materijala koji se obraduje,
odnosno od dubine re-
znatno manje na manjim dubinama reza, odnosno
veci kvalitet obrade je na ulasku mlaza u materijal
nego na vecim dubine reza, odnosno na izlasku
mlaza iz materijala.

IMK-14 Istrdivanje i razvoj, Godina XIII, Broj (26-27) 1-2/2007. 1 17

 Visina profila, µm
IHI
h 4'mm
11111

..
.IJMI

'UO -
fl 11 Jfl (JjJ
• Ill II

1 4111

·llKJ

- no
(I Ill HI II

h Omit\
1011

· !
Ill
"
I
··'
Ml
OU

· Ull
JI Ill II lO 411 fl
Duiina merenja profi/a, mm

S/ika 9. Profil obradene povrsine u zavisnosti od dubine reza - h

Medutim, brzina kretanja predmeta abrade u Materijal koji je koji je koriscen za ispitivanje
dubina reza nisu jedini parametri koji uticu na je aluminijum sa sledecim karakteristikama:
karakterist ike obradene povrsine. Karakteristike zatezna cvrstoca 90 MPa; modul elasticnosti 69
obradene povrsine zavise od niza parametara, kao 3
GPa i gustina 2.71 g/cm . Kao abrazivno sredstvo je
sto je radn i pritisak vode, vrsta abraziva koja se koriscen aluminijum-silikat, finoce 80.
koristi, udaljenost mlazn ice od povrsine predmeta
obrade, protok abraziva, materijal predmeta abrade Na slici I 0 je prikazan uticaj udaljenosti
itd. mlaznice od povrsine obrade na hrapavost obradene
povrsine, na razlicitim dubinama reza. Uoeava se
6. UTICAJ PARAM ETARA OBRADE da sa porastom udaljenosti mlaznice od povrsine
A BRAZIVNIM VODENIM MLAZOM predmeta abrade raste i parametar hrapavost
obradene povrsine Rz. Takode uocava se da
NA KV ALITET OBRADENE POVRSINE
parametar Rz naglo raste kada se mlaznica udalji od
Uticaj parametara abrade abrazivnim vodenim
obradivane povrsine vise od 3 mm, tako da
mlazom na kval itet obradene povrsine je znacajan i
hrapavost postaje velika nezavisno od dubine reza.
u ok vi ru ovog rada razmatran je kroz ispitivanja
Takode, mofo se zakljuciti da smanjivanje
uticaja:
rastojanja mlaznice od povrsine predmeta ispod 2
• udaljenosti mlaznice od obradivane
mm ne dovodi do smanjenja hrapavosti. To znaci
povrsine,
da postoji optimalno rastojanje mlaznice od
• pomocne brzina (brzine kretanja predmeta predmeta abrade, koje je u ovom slucaju oko
abrade) i 2 mm.
• radnog pritiska vode
na srednju visinu nera vnina Rz.

1 18 I MK-1 4 lstrazivanje i razvoj, Godina Xlll, Broj (26-27) 1-2/2007.

 Rz, µm
10
9
I
7
6
s
4
Slika I 0. Uticaj udaljenosti m/aznice
od povrsine ohrade na
3
hrapavost ohradivane povrsine,
2
I -+- t = IO mm --- t =20 mm
t - duhina reza
..... t -30 mm -t1- t -40 mm
O+- -r- --. ..- -r- --.
0 2 3 s
Udaljenost mlaznice od povine abrade, mm
Na slici l l je prikazan uticaj pomocne brzine na da sa povecanjem pomocne brzine hrapavost na
paramatar hrapavosti obradene povrsine Rz, na vecim dubinama reza znacajno raste, a da u
razlicitim dubinama reza. Sa dijagrama se vidi da se oblastima manjih brzina pomocnog kretanja kvalitet
sa povecanjem pomocne brzine povecava i Rz. Za po dubini reza je pribli2no konstantan, Takode,
vrednosti pomocne brzine od I 0 mm/min, Rz je smanjenjem brzine pomoc-nog kretanja ispod 20
duplo manje nego za vrednosti pomocne brzine od mm/min, u ovom slucaju ne dovodi do povecanJ a
50 mm/min, na istoj dubini reza. Moze se zakljuciti k valiteta obradene povrsine.
Rz, µm
13

-+- t = IO
mm 11 ..... t -
30 mm
....... t •20 mm
-+- 1•40 mm
9
Slika 11. Uticajpomocllt' hr "''
na hrapavost obradivane povrsine
7
t - duhina re:.a

J+- -.. ..-

0 20 40
Pomocna brzina, mm/min
Na slici 12 je prikazan uticaj radnog pritiska
vode na parametar hrapavosti obradene povrsine
Rz. Moze se uociti da za vece vrednosti radnog
pritiska vode, parametar Rz ima manje vrednosti,
odnosno, hrapavost obradene povrsine je manja.
Ova pojava je rezultat cinjenice da se sa poveca-
Rz, µm
8
60
njem pritiska vode krti kristali abraziva lome na
manje, finije kristale, a finiji kristali abraziva daJ U
finiju obradu odnosno manju hrapavost obradene
povrsine. I na ovom dijagram u se primecuJe da J
t: hrapavost obradene povrsine veca na veCim
dubinama reza.

s
4 Stika 12. Uticaj radnog pritiska vode
3 na hrapavost ohradivane povrsine,
2
t - duhina reza
-+- t • IO mm ...... t -20 mm
..... t -30 mm -4- t •40 mm
O +- .....- --. ..- -.- --.
0 20 30 40 so 60
Radni pritisak, bar

IMK-14 Istrazivanje i razvoj, Godina XIII, Broj ( 27)

1-2/2007. 1 19
7. PR EDNOSTI I N EDOSTACI OBRADE
A BRAZI VN I M VODENIM M LAZOM
Kada je u pitanju obrada abrazivnim vodenim
m lazom, m nogo je vise prednosti nago
nadostataka. Neke od prednosti su:
1 . Veoma brza priprema ( podesavanje
program iranje) masine
2. N i.1e potrebno stezanje-dr:fanje materijala
za obradu
3. Moguce je 1zraditi gotovo sve 20 oblike
I Nerm1 ;,agrevanja materijala u zoni obrade
5 !\1oguce je obraditi gotovo sve vrste
materijala
h \'coma mzak ni vo zagadenja okoline itd.
'\ nh i;.l al·1 u brade abra:tivntm vodenim mlazom su:
Buka koja se razvija prilikom obrade (do l OOdb)
< >bradena povrsina je uvek mat.
f ,. t.' 'idimo, kada je u pitanju obrada abra-
11vni rn v mk n i m rn la/.lnn, mnogo je vise
prednosti
·" I nedostal a h.a. Zbog toga se danas sve cesce
u
,11'.;recemo sa ovom vrstom obrade.
It /,:\ h.l..Jl'CA K
\ , ,iJ 1 /a ma dijagrama ut icaja parametara
rezanja
\ ulienim a brazivnim mlazom na kvalitet obradene
l '' ''1( i11 l' 111117l' se 1.a h.ljuc it i da je kvalitet
povrsine
.111 1 ,11 P(' du b1m reza i da na to najveci uticaj
ima brzma pomocnog k retanja, odnosno brzina
kretanja prl"d lllda obrade.
lakode, uocava se da povecanje udaljenosti
m lazn ice od povrsi ne predmeta obrade dovodi do
poveca nja hrapa vosti obradene povrsine, stim
da
n.1 cgPv1m smanjenjem ispod odredenih vrednosti
rnoze dovesti i rasta visi na neravnina, odnosno do
pogmsanja k val iteta obradene povrsine.
Sa povecanjem radnog pritiska vode dolazi do
fragmentacije krista la abraziva na manje delove pri
cem u se dobija i finija obrada. Zbog toga se sa po-
vecanjem radnog pritiska vode dobija bolji kvalitet
obradene povrsine, odnosno manja hrapavost.
Medutim, prilikom izbora parametara koji
definisu obradu abrazivnim vodenim mlazom treba
obratiti pafoju i na proizvodnost, odnosno na
ekonomicnost primene izabranih rezima obrade, jer
mala pomocna brzina rezanja i veliki radni pritisci
vode ne rezultuju ekonomicnim rezimom obrade.
Definisanje parametara obrade abrazivnim vodenim
mlazom treba da predstavlja optimalni odnos
izmedu proizvodnosti i kvaliteta obradene povrsine.
9. LITERATU RA
• Trajkovsk i S., Dudeski LJ., Nekonvencio-nalni
metodi na obrabotka, Univerzitet ,,Sv Kiri! i
Metodij", Skopje, 1999.
• Lazic M ., Nekonvencionalni postupci obrade,
Naucna knjiga, Kragujevac, 1990.
• Nedic B., Sarac J. Obrada abrazivnim
vodemim mlazom i kvalitet obradene pov rsim:.
Serbiantrib 07. Kragujevac, 2007.
• Sarvan M., Obrada metala re1.a njem 1 ma 111l
alatke, Novi svet, Pristina, 1997.
• Khan A.A., M unajat N., Tajudi n H . A Study
on Abrasi ve Water Jet Machmmg ol \
with Garnet Abrasives, Journal of Apphcll
Sciences 5(9): 1650-1654, 200"
• Uhlmann E., Veit R., Hilse M., l li.tl •
Removal u f Welded Hardfacings by Abrasive
Water Jet Machining, Tech n1sche lJ m versltat
Berlin, 1998.
• Hunt D.C., Burnham C.D., Kim T.J ., ur l .ic t
Finish Characterization m \fachininE?
Advanced Ceramics by Abrasive V. "'' 1 1 , ·
University of R hode Island, Kingston, 2003.
• Momber A.W ., Kovacevic R . Principlr·•, .!
Abrasive Watef)et Mad11 n111!! "I'' ' ' '" ·
London, 1998.

SPECI FIC OF ABRASIVE WATER .J ET MACH I N ING

.\ummury: l'ht! ahrasi1•e waterjet system is an ideal machine .fi>r the cutting of various maieriul.\ unJ 1,\

t'\ln'ml!V ''£>rsatile compared to alternative machinery such as lasers and plasmas. Waterjet cutting is
/ '• 1 f i1rmnl with "pure water "/( Jr the cutting <f - foam, package products. gaskets, gibson board, carpet, fi )
()d, rnhl>a. um/ many other sofi materials. The addition of abrasive (garnet) to the water stream provides
the uhilizv to cut - steel. stainless, copper, aluminum, granite, marble, laminated glass
In rhe papers presented quality sur.f ace o( ahrasive water jet machining.
Key words. water jet, ahrasive, surface qualizy
l20 T M K- 1 4 l strazi va nje 1 lil/\ o j. Godina X II I. Broj ( 26-27) 1-
2/2007.