PLOVNI PUTEVI

y Mora y Jezera y Reke i y Plovni kanali Mora i jezera uglavnom zadovoljavaju potrebe saobraaja u svom prirodnom stanju, odnosno bez potrebe izvoenja naroitih tehnikih radova. Prirodni vodni tokovi obino zahtevaju izvesne tehnike mere da bi zadovoljili potebe koje namee plovidba. Plovni kanali su vetaki izgraeni plovni putevi, koji sa svojim objektima i postrojenjima pruaju mogunost obavljanja plovidbe.

KARAKTERISTIKE UNUTRANJEG VODNOG SAOBRAAJA

PRIRODNI TOKOVI KAO PLOVNI PUTEVI

y Rezim plovnih tokova retko odgovara osnovnom zahtevu vodnog saobraaja, a to je kontinualno odvijanje plovidbe tokom cele godine, ili bar veim delom godine, uz odgovarajuu bezbednost. y Prirodni reim zavisi od niza parametara promenljivih u prostoru i vremenu, to utie na promenljivost uslova plovidbe. Ovi uslovi u nekim periodima mogu biti nepovoljni da delimino ili u potpunosti onemoguavaju odvijanje plovidbe.

y Osnovni cilj intervencija u renom slivu i renom koritu sa stanovita ureenja za potrebe plovidbe je prilagoavanje prirodnog reima potrebama i zahtevima unutranje plovidbe. y Projektovane regulacione mere moraju biti sastavni deo kompleksnih zahvata na reci jer bi u protivnom, skupe investicije znaajno opteretile plovidbu i uinile je nerentabilnom u odnosu na ostale vidove saobraaja.

Regulacionim radovima je potrebno zadovoljiti sledee: y Formirati plovni put potrebnih gabarita y Prilagoditi elemente trase plovnog puta zahtevima plovidbe y Obezbediti sigurnost plovidbe u toku navigacionog perioda y Maksimalno produenje navigacionog perioda

Najee primenjivane mere koje se preduzimaju pojedinano ili u kombinaciji su: y Regulacija renog korita posredstvom regulacionih graevina i radova y Kanalisanje renog toka izgradnjom sistema y ustava y brana i objekata za savladavanje denivelacije y Izmena hidrolokog reima, posebno reima malih i velikih voda (najee izgradnjom akumulacija u gornjim delovima sliva)

Osnovne karakteristike renih tokova

y Pod prirodnim tokom podrazumevaju se sveukupne pojave koje ga karakteriu, ukljuujui klimatoloke, hidroloko-meteoroloke, hidraulike, morfoloke, geomehanike, geoloke i druge. y Zajednika karakteristika svih ovih pojava je njihova promenljivost u vremenu i prostoru, koja nije funkcionalne ve stohastike -sluajne prirode.

Gornji tok bujini, veliki padovi, krupan nanos, dubinska erozija. Srednji tok - nagib dna je blai, brzine toka manje, krupnoa nanosa se smanjuje, manje je vuenog, vie suspendovanog nanosa. Donji tok - nalazi se u renom aluvijumu, male brzine toka, veliki proticaji, velike koliine nanosa (uglavnom suspendovanog), znaajno taloenje vuenog nanosa.
Aluvijum-naplava,naplavljeno, geol. najgornji, tj. najmlai slojevi Zemljine kore koji su postali nanosom.

VODOSTAJI
y Vodostaj predstavlja vertikalnu razliku izmeu nivoa vode i nekog fiksnog (nultog) poloaja. Taj fiksni poloaj se define u zavisnosti od tipa ureaja kojim se vri merenje i ne sme se menjati tokom perioda merenja. y Vodostaji se na jednom renom toku osmatraju u prostoru i vremenu. S obzirom da predstavljaju jednu od osnovnih hidrolokih veliina, osmatraju se u unapred definisanim profilima du renog toka koji se nazivaju vodomernim stanicama. y Svrha ovih osmatranja je dobijanje slike o karakteru promene vodostaja u toku vremena, na osnovu ega se, indirektno, moe doi I do podataka o proticajima.

y Profil vodomerne stanice bi trebalo da se nalazi na pravolinijskom-reprezentativnom sektoru reke, tako da bi se, ako je to mogue, izbegli sekundarni efekti, koji bi mogli negativno uticati na tanost rezultata osmatranja. y Najee se poloaj vodomerne stanice vezuje za postojei objekat u renom toku (mostovski stub, kejski zid i sl.). poeljno je da reni tok, u profilu vodomerne stanice, bude skoncentrisan u jednostruko reno korito, kojim protie celokupan reni tok, ak i pri maksimalnim vodostajima proticajima. y Takodje je poeljno da duina pravolinijske deonice bude bar pet irina renog korita, ime se bar priblino obezbeuje uniformonost strujne slike u renom koritu.

VODOSTAJI

Merenje pomou vodomerne letve

y Na letvu su naneti podeoci od po 2 cm tako da je mogue vriti oitavanje vodostaja sa tanou od 1cm. Vodostaji se mere u odnosu na nulu vodomerne letve, koja predstavlja proizvoljno izabrani podeok na letvi, i to tako, da je veina vodostaja pozitivna. Nula vodomerne letve ima svoju apsolutnu kotu u odnosu na nivo Jadranskog mora. Vodomerna letva je irine 15 cm, izrauje se u komadima od po 1m, a moe biti drvena, plastina ili metalna. Brojevi koji su upisani na letvi predstavljaju decimetre, tako da prvi metar nosi brojeve od 0 do 9, drugi od 10 do 19, itd.

y Nain ugraivanja vodomera zavisi od uslova na terenu. Ako u profilu vodomerne stanice postoji vetaki objekat (kejski zid, mostovski stub) ili stena sa vertikalnom povrinom, letva se aneksiranjem na podlogu postavlja u strogo vertikalni poloaj. y Ako je obala kosa, onda se po jedan, dva ili vie komada od po jednog metra letve privruju na vertikalno pobijene ipove (drvene, betonske, gvozdene) i na taj nain se dobija stepenasti vodomer. Ovaj drugi tip se koristi u profilima u kojima nema stalnih objekata u renom toku ili na obali. Ovakav vodomer se ne moe koristiti kao stalni vodomer ukoliko su ipovi izloeni udaru leda ili ploveih predmeta.

y Ako se osmatranje vodostaja obavlja pomou vodomerne letve, onda je to uglavnom jednom dnevno, sem u sluajevima prolaska talasa velikih voda, kada se oitavanja vre i vie puta na dan. y Poetak, nulu letve, treba, u principu, postaviti ispod najnieg opaenog nivoa. Ako ovaj uslov nije mogao biti ispunjen u trenutku ugrajivanja letve, ili se korito tokom vremena produbilo, nivo vode e u sunim periodima spasti ispod nule vodomera. U tim sluajevima, naknadno se ugrauje negativna letva kod koje podela raste u obrnutom pravcu (nanie). Na ovakvom vodomeru mogu se, onda, itati i pozitivni (npr. 126 cm) i negativni vodostaji u malovodnim periodima (npr. -56 cm).

y Osmatranje vodostaja pomou vodomerne letve vri se vizuelno, to znai da su greke mogue. S obzirom na ovaj nedostatak i injenicu da rezultati osmatranja nisu kontinualni, imajui u vidu da je vodostaj nestacionaran fenomen, u profilima vodomernih stanica na znaajnim rekama osmatranja se vre kontinualno, pomou automatskih ureaja koji se zovu limnigrafi.

Osmatranje vodostaja pomou limnigrafa

Osnovni elementi limnigrafa su sledei: y Plovak sa protiv-tegom koji pliva na povrini vodnog ogledala i prati njegove oscilacije; y Valjak na koji je namotana specijalna hartija sa odgovarajuom koordinatnom mreom vodostaji (ordinata) vreme (apscisa); y Satni mehanizam koji pokree valjak; y Prenosni mehanizam i y Pisa koji ucrtava oscilacije nivoa vodostaja na hartiju.

Limnigraf radi na sledei nain: plovak prati oscilacije vodostaja i preko pisaa ih nanosi na papir, namotan na dobo koji se okree pod dejstvom satnog mehanizma, iji rad moe biti kontinualan u toku jednog dana, sedam dana ili ak est meseci. Na ovaj nain dobija se nivogram za odreeni period i odreeni reni profil.

VODOSTAJI
y Registovani podaci za sve vodomerne stanice, ijim radom rukovodi Republiki Hidrometeoroloki zavod se publikuju u tzv. hidrolokih godinjacima, koji se izdaju svake godine. Podaci o vodostajima se prikazuju tabelarno. y Prvi stepen obrade podataka o vodostajima predstavlja njihovo grafiko prikazivanje u obliku nivograma.

y Nivogrami se mogu formirati za bilo koji vremenski period, a u zavisnosti od karaktera pojave koja se izuava (poplavni talas, godinje ili viegodinje promene nivoa). y Na osnovu podataka o vodostajima (tabelarnih i grafikih) vri se dalja statistika analiza. Jedan od narednih koraka predstavlja formiranje krivih trajanja i krivih uestalosti za jednu vodomernu stanicu. Ako se razmatra viegodinji period, onda se formiraju srednje krive trajanja. One mogu biti srednja po vremenu (za odreeni vodostaj se definie srednje trajanje) ili srednje po vodostajima (za odreeno trajanje se definie srednji vodostaj).

Merenje brzine u renom toku

y Brzina je vektorska veliina, i da bi bila tano definisana moraju se poznavati njeni intenzitet, pravac i smer. U veini sluajeva pravac i smer brzine u jednoj taki su definisani pravcem i smerom strujanja osnovnog toka, tako da je samo intenzitet nepoznata veliina. U nekim sluajevima strujanje moe biti povratno-cirkularno i tada je neophodno primeniti posebne instrumente pomou kojih se registruju i intenzitet i pravac i smer strujanja.

y Brzina opada po dubini, idui od povrine renog toka ka dnu, to se objanjava uticajem trenja, i raste idui od renih obala ka sredini. y Dijagram brzina u pojedinim vertikalama renog toka mogu biti veoma razliiti, u zavisnosti od hidraulikih, hidrolokih, morfolokih i lokalnih uslova.

Spajanjem taaka u poprenom profilu, u kojima u jednom trenutku vlada ista brzina, dobijaju se linije istih brzina izotahe. U zavisnosti od irine renog toka, definie se i broj vertikala u profilu u kojima se vre snimanja dubine i brzine. U jednoj vertikali, merenja brzine se vri pri vrhu (0.2 m od nivoa), 0.2h, 0.6h, 0.8h i pri dnu (0.2m od dna). Merenje brzine u jednoj taki trebalo bi da traje 1-5 min i poeljno je da se merenja nekoliko puta ponove, da bi se greka smanjila na najmanju moguu meru.

U zavisnosti od raspoloivih ureaja, vremena i uslova na terenu, brzine se u renom toku mogu meriti na razne naine: y Pomou razliitih vrsta plovaka, y Pitotove cevi, y Pomou hidrometrijskog krila.

Za praktina razmatranja uvodi se pojam tzv. srednje profilske brzine, koja predstavlja kolinik izmeu veliine protoka (proticaja) Q (m3/s) i povrine poprenog preseka profila za koji se meri brzina, F (m2): Srednja linijska brzina se rauna:

Q v = (m / s ) F

y S-rastojanje izmeu dva profila na renom toku, za koji se

S vl = (m / s ); (km / h) t

izraunava linijska brzina (m; km); y t-vreme koje je potrebno da vodena masa pree taj put (s; h) U renom koritu se razlikuje nekoliko vrsta brzina: povrinska brzina (vo) brzina pri dnu (vd) srednja brzina u profilu (v) srednja brzina u vertikalama najvea brzina u profilu (vmax)

y y y y y

Morfoloke karakteristike toka

y Morfologija u optem sluaju predstavlja nauku o oblicima zemljine povrine, a u konkretnom sluaju nauku koja prouava oblike koji se javljaju kod aluvijalnih tokova. y Osnovno obeleje morfolokih oblika prirodnih tokova je njihova promenljivost u vremenu i prostoru. Ova promenljivost se objanjava injenicom da se reno korito formira pod uticajem niza inilaca sluajnog karaktera, kao sto su npr: hidroloski reim renog toka, turbulentni reim strujanja, reim renog nanosa, itd. Drugim reima, morfoloski oblici prirodnih tokova odraavaju zakonitosti meusobnih uticaja faktora reima vodotoka.

y Reni nanos predstavlja vrstu fazu, od ijih karakteristika bitno zavise zakoni formiranja korita prirodnih tokova. y Nanos se prema krupnoi i nainu kretanja deli na dva osnovne grupe: suspendovani i vueni. Prvi se, u obliku suspenzije, kree zajedno sa vodom, dok se drugi kotrlja skakue po renom dnu. Ova podela je uslovna obzirom da se pojedine frakcije nanose u odreenim uslovima ponaaju kao suspendovani, a u drugom kao vueni nanos. y Suspendovani nanos nastaje razaranjem zemljinog pokrivaa, tako da je u svim vodotocima priblino istog sastava. Suspendovanog nanosa ima obino oko 85-95% u odnosu na ukupnu koliinu nanosa.

Reni nanos

Najznaajnije morfoloke karakteristike od interesa za plovidbu su: y Prouavanje morfolokih karakteristika vodotoka u cilju utvrivanja osnovnih zakonitosti formiranja renog korita i uzajamnih veza izmedju pojedinih faktora reima vodotoka y Odreivanje deonica nepovoljnih sa stanovita plovidbe y Utvrivanje osnovnih gabarita plovnog puta na bazi prouavanja uglednih deonica y Utvrivanje elemenata trase plovnog puta y Procena obima radova za potrebe osposobljavanja vodotoka za potrebe plovidbe y Prognoza deformacije renog korita toka pod uticajem regulacionih radova

Zakonitosti formiranja renog korita y Reno korito se formira u procesu uzajamnog dejstva vrste i tene faze (renog nanosa pokretnog i nepokretnog i vode). Aluvijalno korito se neprekidno menja u vremenu i prostoru, to se objanjava njegovom nestabilnou, poto je formirano u nekoherentnom - lako promenljivom aluvijalnom materijalu. y Jedno od osnovnih obeleja aluvijalnih tokova je MEANDRIRANJE (vijuganje) rene trase, koje se objasnjava helikoidalnim (zavojnim) strujanjem u renoj krivini. Ova pojava objanjava se pojavom poprenog strujanja u krivinama pod dejstvom centrifugalne sile, koje u kombinaciji sa osnovnim poduznim strujanjem, daje helikoidalno strujanje.

a) Sematski prikaz meandriranja u osnovi; b)deformacija korita u krivini

Posto je reno korito formirano u lako pokretnom materijalu, to se ono pod uticajem helikoidalnog strujanja neprekidno pomera, pri emu se zapaa jasna tendencija kretanja renih meandara nizvodno.

y Opisan proces razvoja renog korita je manje -vie kontinualan i postepen. U izvesnim periodima razvoja korita dolazi meutim do naglih-diskontinualnih pojava koje se sastoje u samo-prosecanju renih krivina, naputanju starog korita i formiranju novog. Do ovih pojava dolazi u onom trenutku kada su hidrauliki otpori teenju vode starim koritom vei od onih koje reni tok savlauje pri formiranju novog korita. y Ovakva pojava je nedopustiva sa stanovita plovidbe. y U pojedinim delovima renog korita javljaju se specifine morfoloke forme kao posledica prirodnog razvoja.

y Osovina plovnog puta se postavlja tako da bude du konkavne obale, da bi u zoni infleksije presekla osovinu renog toka. y Najozbiljnije smetnje plovidbi javljaju se u zoni infleksije (menjanje oblika), i sa obzirom na to, ove prelazne deonice mogu biti povoljne ili nepovoljne sa stanovita plovidbe. y Tzv. dobri prelazi javljaju se u infleksijama u kojima je prelaz dinamike osovine toka ili osovine plovnog puta iz jedne krivine u drugu postepen i blag.

y U periodu velikih voda dolazi do izrazite erozije konkavne obale i do intenzivnog formiranja sprudova. y U malovodnom periodu proces je obrnut. Odnosi se materijal iz sprudova i taloi se dubljim delovima renog toka. y Osnovnu podlogu za morfoloku analizu vodotoka sa stanovita plovidbe ine podaci o snimljenim poprenim profilima, kao i podaci o karakteristikama trase renog korita u horizontalnoj projekciji.

y Osnovni podaci o raspoloivom gabaritu plovnog puta definiu se za svaki profil renog toka pomou plovne dubine (raspoloive dubine pri zadatoj irini plovnog puta), odnosno plovne irine (rasploive irine plovnog puta pri zadatoj plovnoj dubini), u odnosu na ranije utvreni niski plovni nivo. y Za svaki reni tok koji se prouava sa stanovita plovidbe, moraju unapred biti utvrene minimalne dimenzije plovnog puta u uslovima niskog plovidbenog nivoa.

y Dalja obrada morfolokih veliina sastoji se u formiranju uzdunih dijagrama promene ovih veliina. Namena ovih dijagrama je viestruka: y Sa njih se oitavaju vrednosti analizirane veliine plovne dubine ili plovne irine na podjednakim odstojanjima. y Na osnovu uzdunih dijagrama promene raspoloivih plovnih dubina i irina, a na osnovu unapred poznatih neophodnih minimalnih plovnih dubina i irina, mogu se utvrditi deonice na posmatranom renom sektoru na kojima je odvijanje plovidbe mogue u prirodnim uslovima, odnosno deonice na kojima se mora intervenisati regulacionim radovima.

y Dalja obrada raspoloivih plovnih dubina i irina sastoji se u formiranju krivih sumarne raspodele i krivih uestalosti, na osnovu kojih se tano mogu utvrditi duine deonica renog toka na kojima su potrebne odreene intervencije.

y Na slian nain obrauju se i podaci o zakrivljenosti trase plovnog vodotoka y r=c/R y Gde je:

r zakrivljenost, y c je proizvoljno izabrana konstanta ija vrednost treba da je tolika da se veliina zakrivljensoti za veinu krivina kree oko jedinice, i y R je poluprenik krivine renog toka.
y

Od meteorolokih karakteristika koje mogu znaajno da utiu na plovidbu, najznaajniji su vetar i magla. Svaka od ovih pojava moe znaajno ugroziti plovidbu na pojedinim sektorima, utiui na taj nain na bezbednost trajanja plovidbe i na trajanje navigacionog perioda plovidbe. Vetar Podaci o karakteristikama vetra (apsolutno maksimalne brzine, srednje brzine po pojedinim pravcima i estina pravaca i tiina) registruju se na meteorolokim stanicama za 16 glavnih strana sveta. Osnovni podaci se prikazuju na RUI VETROVA. Brzina vetra se meri instrumentom zvanim ANEMOMETAR.

Meteoroloke karakteristike

Rua vetrova

Prema brzini duvanja vetrovi se klasifikuju u 13 kategorija:

y Kritine vrednosti pojedinih karakteristika vetra (brzine, pritiska,) nisu uniformne za sve plovne vodotoke ve se definisu za svaki plovni put posebno, to zavisi od niza inilaca. y Npr. za Dunav su kao kritine sa stanovita plovidbe usvojene jaine vetra od 6 po Boforu (12.4m/s) za nizvodnu plovidbu, odnosno 8 po Boforu (18.2m/s) za uzvodnu plovidbu. y Ovi kriterijumi vae samo za pojedine sektore Dunava i do njih se doslo na osnovu iskustva.

Magla y Magla moe da predstavlja ozbiljan vid smetnje plovidbi y Pod maglom se podrazumeva kondenzvana vodena para u prizemnom vazdunom sloju ili na neznatnoj visini iznad zemlje, odnosno vodene povrine. y Prema meunarnodnoj klasifikaciji pod maglom se podrazumeva zamuenost vazduha u takvoj meri da se okolni predmeti mogu videti na udaljenosti manjoj od jednog kilometra.

Prema stepenu vidljivosti, odnosno intenzitetu zamuenosti vazduha, magle se dela na: y Slabe magle ako je vidljivost manja od 1000m y Umerene magle ako je vidljivost manja od 500m y Jake magle ako je vidljivost manja od 200m Za Dunav na teritoriji Srbije, minimalna vidljivost za uzvodnu plovidbu je 500 m i 800m za nizvodnu plovidbu.

Podaci o magli registruju se u meteorolokm stanicama, a za potrebe plovidbe obrauju se sledei podaci: y Prosean broj dana sa maglom odreenog stepena vidljivosti u toku godine. y Broj pojava magle prema trajanju izraenom u asovima. y Karakteristini periodi pojave magle u toku godine Na osnovu ovih podataka mogue je odrediti vreme pojave i proseno trajanje prekida plovidbe usled pojave magli kritinog intenziteta za jedan plovni put.

Prirodni tokovi su sa stanovita hidraulike veoma specificni, s obzirom na sledee karakteristike: y Strujanje vode u prirodnim tokovima je neustaljeno i turbulentno y Reno korito je promenljivo u prostoru i vremenu. Korito je neprizmatino. y Hidrauliki uslovi nisu uniformni, to se objanjava sloenou poprenog preseka, kao i sekundarnim strujanjima koja izazivaju razliiti uticaji (centrifugalna sila u krivinama, viskozitet, ) y Hidraulika rapavost koja delimino zavisi od karakteristika materijala od koga je formirano reno korito, menja se po duini toka, po irini renog korita i u toku vremena.

Led hidroloka pojava Pojava leda se naravno vezuje za niske temperature, osim ako nije re o ledu koji sa uzvodnih deonica pristie u vidu ledenih santi U profilima stanica registruju se karakteristini datumi pojave leda: y Najraniji datum pojave, y Najkasniji datum oslobaanja reke od leda, y Srednji datum pucanja ledene kore, y Datumi pojave ledostaja i ledohoda -na osnovu ega se odreuje vreme trajanja ledohoda i ledostaja, y Prognoziranje verovatnoe pojave leda.

Analiza smetnji na prirodnom vodotoku

y Smetnje plovidbi na prirodnim vodotocima mogu biti razlicitog karaktera: nepovoljni hidroloko -hidrauliki uslovi, nepovoljni morfoloki uslovi, itd. Utvrivanje karaktera i trajanja smetnji plovidbi treba da da odgovor na pitanje kakve su mogunosti renog toka u pogledu odvijanja plovidbe, da li su i kakve mere ureenja potrebne, kao i koliki je obim radova za njihovu realizaciju neophodan.

y Uzroci koji dovode do pojave smetnji plovidbi veoma su razliiti i mogli bi se svrstati u sledee osnovne grupe: y Smetnje izazvane nepovoljnim hidroloko meteorolokim faktorima, y Smetnje izazvane nepovoljnim morfolokim i geolokim prilikama (nedovoljne irine plovnog toka, nedovoljne plovne dubine, nepovoljni elementi trase renog korita, morfoloki nestabilne deonice, deonice sa nepovoljnim geolokim sastavom, ) y Smetnje izazvane ovekovim dejstvom (zaostale graevine i objekti u renom koritu, nepravilno prosecanje renih krivina, pregraivanje renog korita branama ili ustanovama, )

y Podela smetnji prema uzroku njihovog nastanka korisna je i sa stanovita odreivanja njihovog trajanja y Trajanje smetnji na koje se ne moe praktino uticati uslovljava duinu perioda u toku koga je plovidba samo teorijski mogua, koji e se nadalje nazivati navigacioni period za razliku od, stvarnog navigacionog perioda koji je jednak navigacionom periodu umanjenom za trajanje najnieg (NPN) i najvieg plovnog nivoa (NVPN).

y Trajanje smetnji koje se razliitim intervencijama mogu ukloniti ili ije se trajanje bar moe skratiti mora se izraziti u odnosu na trajanje navigacionog perioda, poto to daje realnu sliku mogunosti odvijanja plovidbe. y Trajanje navigacionog perioda umanjeno za trajanje ostalih vrsta smetnji definie tzv period fiziki mogue plovidbe koji je odraz stvarnih mogunosti analiziranog vodotoka u pogledu plovidbe.