KAJAK I KANU NA DIVLJIM VODAMA

Kajak na divljoj vodi se sastoji iz dve discipline, i spada u Olimpijske sportove. Te discipline su slalom i veleslalom u camcima kajak i kano. Tehnika veslanja i tehnika sedeja su ralicite. Specificnosti su: teziste kajaka i kanoa je ispod tezista veslaca, a kod drugih camaca teziste je pomereno napred. Lako se okrecu oko svoje ose, ali nije lako odrzati camac stabilnim. Potrebno je brzo promeniti pravac camca da bi se izbegle prepreke. Sedenje nije isto, u kajaku na divljim vodama, kolena su rasirena i uprta u palubu camca. Kada se prevrne camac moramo da ispravimo noge da bi lako izasli iz camca. U kanou se kleci, ali i sedi, veslac u kanou zauzima sedeci polozaj na petama. Mirne vode- stajace vode, bare, jezera. Sporo tekuce vode imaju brzinu 4-7 km/h i mozemo mirno da hodamo pored toka reke. Preko 7 km/h su vec brzo tekuce vode i pored takve vode moramo da trcimo da bi pratili tok reke. Da bi razlikovali oblik i tezinu vode moramo da razlikujemo sledece elemente: korito reke, obalu, dno, maticu ( glavni tok reke). Razlikujemo i kontra maticu, ona se javlja pored obale i tece u suprotnom smeru od glvnog toka reke ( odnosno matice). Ona se javlja pored obale, zato sto postoji trenje obale, velike mase vode koja se krece u jednom smeru i dela koji je nepokretan. Najcesce se javlja na brzim rekama, planinskim, ali moze i na Savi. Ona nam trreba, jer u slalomu da bi prosli kontra kapiju kod obale, moramo da koristimo kontra maticu. OD CEGA ZAVISI TEZINA VODE? Zavisi od protoka vode, konfiguracije obale i dna. Moze da bude mali protok a stepen tezine veliki i obrnuto. Imamo stepen tezine vode od 1 do 6, 7 stepen je neprelazana, to znaci da mora da se izadje iz camca i da se ide pesaka pored obale, nosimo camac. Nova nomenklatura ukljuuje 7 stepen kao prelazni a osmi kao neprelazan. Stepeni gradiraju na razlicitim takmicenjima. Da bi se odrzalo nacionalno takmicenje mora da bude cetvrti stepen. Ali na Olimpijsim igrama moraju da postoje svi stepeni sem 7 i 8. Voda mora da sadrzi sve stepene. Prvi stepen- jasno izrazena matica sa jasno izrazenom kontramaticom. Drugi stepen- poojava talasa, razlicitih. Treci stepen- pojava lomnih talasa, talas se izdigne prelomi na vrhu i pada vertikalno dole. Najcesci oblik su povratni talasi, npr. neka stena u koju talas udara i vraca se nazad. Kada se nadjemo u situaciji da smo u kajaku uz stenu i nemozemo da se izvucemo iz talasa, samo se okrenemo na bok od stene i povratni- lomni talasi nas guraju od stene. Svaki sledeci stepen ima oblike tezine vode, javlja se promena na vodi, vrhovi, katarakte, vodopadi. Katarakta je stepenicasto padanje vode, ima malu visinu, razlika izmedju gornje i donje tacke je 1m. Vodopad je velika razlika izmedju gornje i donje tacke. Nijagarini vodopadi 30-40m. Hladne vode- kanjon na Korzici. Tople vode- kanjon Kolorada. Vir je kruzno kretanje vode, nastaje od udarca vode u neku prepreku, vracanje te vode ili od promene na obali. Voda ide i kruzi pored obale, docekuje je sledaca voda koja je vraca nazad i tako nastaje vir. Imamo tri sloja vode. Prvi sloj je najbrzi, drugi sloj je sporiji, a treci sloj je najsporiji ilise voda nekrece. Virovi skoro nikada nisu veliki, najvei 5-6m dubine, precnika 4-5m. Onaj ko dolazi u vir ima osecaj kao da je naglo izgubio pravac, a ako pliva kao da ga je neko povukao za nogu. Ljudi se najcesce dave na sredini u drugom sloju. Kada ulazimo u vir, on nas povlaci dole, u donjim delovima vode sporo tece, tako da pustimo da nas odvuce dole i

onda isplivamo sa strane. Druge vrste virova nemaju kruzni tok, na velikim rekama postoje prepreke na vodi i tu nastaju virovi. Virovi skakavci su obicno ispod mostova reka, izbijaju sa plitke povrsine vode, kruznog tanjirastog oblika. Voda udara u _____ i ide vertikalno, na povrsini reke se pojavljuje tanjirasti deotoka, nestalna pojava, nije kruzni deo kretanja vode. Na malim vodopadima moze biti jak da izbacuje vodu kao gejzir. Na severnoj Zemljinoj polulopti vazi jedno pravilo vezano za vodu, na juznoj polulopti vazi obrnuto pravilo. Obala reke se odredjuje nizvodno, levo je leva obala a desno je desna obala. Na severnoj polulopti sve leve obale reka, zbog okretanja Zemlje u smeru kazaljke na satu, su odronjene; talasi se odijaju o leve obale i odnose obale, leve obale su duboke, ostecene, tu su glina, ilovaca i tu brze tece voda, jer matica nije po sredini reke. Na desnoj obali imamo vegetaciju, plitka je, ravna i ima dug plicak. Druga stvar koja je jos bitna za nas je da su mirnije vode, jezera nastala od vodotoka gde su vazila ova pravila leve i desne obale. Leva odsecena, desna plitka. Savsko jezero ima levu i desnu stranu, na Obrenovackoj obali je ravno, a na levoj je osteceno. Na minim vodama moramo da znamo da li je prirodno ili vestacko jezero, da saznamo kakav je vodotok bio, koja je leva a koja desna obala.