Seminarski rad

Predmet:Hidrologija u
turizmu

Lednici

Mentor: Milivoj B. Gavrilov Student: Radomir Đorđević 1114

 Led na Zemlji zauzima 16,3 miliona kvadratnih kilometara ili 11% kopna.Najveća količina leda je u
polarnim krajevima (99%), dok su najzeleđeniji delovi Zemlje Antartik, Grenland i susedna ostrva.
Led se zadržava i na visokim planinama gde padne više snega nego što može da se otopi.
Granica iznad koje se nagomilavaju snežne mase naziva se snežna granica. Ona zavisi od
geografske širine i količine padavina i snižava se idući od ekvatora prema polovima i od mora ka
unutrašnjosti kopna.U polarnim oblastima ona je na nivou mora, na Alpima iznosi 3000m, kod
ekvatora 6000m, dok na planinama srednje Azije iznosi čak 7000m.

7000 m

6000 m

5000 m

4000 m

3000 m

2000 m

1000 m

0m
 Lednik ( glečer) je pokretna ledena masa, ledena reka, koja nastaje na
mestima na kojima sneg ne uspeva da se otopi, gde se godinama taloži.
Na samom početku taloženja sneg se pretvara u fini zrnasti led, a potom
dobija svoj tipičan izgled – postaje pravi lednički led. Kada težina
nagomilanog leda izazove pritisak u donjim delovima lednika dolazi do
topljenja leda na samom dnu, i celokupna masa lednika počinje da se
pomera preko otopljenog dela, klizeći prema podnožju padine. Na svom
putu, masa leda drobi sve pred sobom i potiskuje komade odlomljenih
stena, ostavljajući za sobom udubljenje u tlu u obliku oluka ili slova U.
Ovakavo udubljenje se naziva cirk. Po svom razornom uticaju na tlo,
lednik se smatra za najveću erozionu silu prirode.
 POPREČNI PRESEK KROZ LEDNIK

Zona Zona
akumulacije ablacije

Zona erozije Linija ekvilibrijuma

Zona transporta Završna

morena

Zona depozicije
Iako je led čvrst, on se
ipak kreće!
 Kada lednik dostigne
kritičnu debljinu
(>20m)
 Počinje kretanje ili tok

brže
 Lednik se na svom putu ponaša kao velika razorna reka, a kada naiđe
na strme delove, lednik poprima oblik vodopada, jer se ogromna
masa razmrvljenih ledenih blokova survava niz strminu. Iznad same
ivice vodopada mogu se stvoriti ledeni mostovi koji prekriju lednik koji
propada, tako da se on i ne vidi – poznat je ledeni vodopad Kumbu
na južnom delu Everesta, na Himalajima.

lednici kao ledene reke

ledeni vodopad
ledeni most Lednik Mendehall na Aljasci
i ledeni vodopad
 Postoje dve vrste lednika
*Kontinentalni

*Planinski
*Kontinentalni lednici
 Grenland i Antartik se nazivaju
kontinentalnim lednicima jer se led na
njima stalno kreće, i to od središta ka
ivicama – obalama kontinenta, gde
se, dolazeći u kontakt sa vodom,
lednici otapaju ili se sa njih odlamaju
veći ili manji komadi leda – ledeni
bregovi, koji se kreću vodenim
prostranstvima. Najpoznatiji, ali ne i
najveći, jeste ledeni breg koji je udario
u brod Titanik i potopio ga 14. aprila
1912. godine. Na Grenlandu se nalazi
i najbrži lednik na svetu – lednik
Kvarajak, koji za jedan dan pređe od
20 do 25 metara.

Shematski prikaz razvoja kontinentalnog lednika

*Planinski lednici
se javljaju na visokim planinama i formiraju u
cirkovima.Ukoliko ne izlaze iz njih nazivaju se
cirkni. Ako izađu iz cirka, ali se posle kratkog
pređenog puta završavaju na nekom strmom
odseku, to su viseći lednici. Treću grupu čine
dolinski lednici koji obrazuju svoje valove.

Dolinski lednik Malaspina, Aljaska

Viseći lednik Ice Bay, Aljaska Shematski prikaz razvoja planinskog lednika
*Kontinentalni lednici

Antarktik

Grenland
(topljenje leda na ledniku)

Grenland u proleće
*Planinski lednici

Lednici na Himalajima
Lednik Alec u Svajcarskoj

Lednik u Argentini

Lednici na vrhu Kilimandzara

 11% površine Zemlje
pokriveno je ledom
Od toga
- 85% na Antarktiku

- 11% na Grenlandu

- 4% ostalo

 Glečeri sadrže oko 75% sveže

vode na Zemlji!
 Na visokim planinama, na padinima većeg nagiba, može
doći do nagomilavanja snega. Pod uticajem vetra,
zemljotresa, jakog zvuka ili kretanja ljudi ili zivotinja događa
se da se snežna masa sruči niz padinu u dolinu.Takva pojava
naziva se lavina ili usov. Razlikujemo dve vrste lavina: suve i
vlažne. Suve se javljaju zimi i kreću se velikom brzinom (do
100 m/s)dok se vlažne javljaju u proleće kada počne
otapanje snega i veoma su opasne jer sadrže kamenje,
blokove stena, drveće...
Kritični ugao nagiba za
formiranje lavina
60°
konveksitet

45 °

15 ° 30 °
konkavitet
15 °

0°