РЕПУБЛИКА СРБИЈА

АКАДЕМИЈА ТЕХНИЧКИХ СТРУКОВНИХ СТУДИЈА

БЕОГРАД
ОДСЕК ПРИМЕЊЕНЕ ИНЖЕЊЕРСКЕ НАУКЕ
ПОЖАРЕВАЦ

Семинарски рад из предмета: Геологија

ОЛУЈНО-ГРАДОНОСНЕ НЕПОГОДЕ

Кандидат: Стево Џуџелија Професор:

Пожаревац 2022.
 САДРЖАЈ

ПРИРОДНЕ КАТАСТРОФЕ......................................................................................................................2
ДЕФИНИЦИЈА ОЛУЈНО-ГРАДОНОСНИХ НЕПОГОДА............................................................................4
ОЛУЈНО-ГРАДОНОСНЕ НЕПОГОДЕ-КАКО НАСТАЈУ?............................................................................5
ВЕЛИЧИНА.............................................................................................................................................6
КАКО ЗАШТИТИ ЗАСЕДЕ И УСЕВЕ ОД ГРАДА?.....................................................................................7
ПРОТИВГРАДНЕ РАКЕТЕ........................................................................................................................9
ЗАКЉУЧАК...........................................................................................................................................12
ЛИТЕРАТУРА........................................................................................................................................13

2
ПРИРОДНЕ КАТАСТРОФЕ
Природне катастрофе настају деловањем природних сила, а манифестују се
као настајање земљотреса, пожара (укључујући и шумске пожаре),
поплаве, суше, лавине, олујног невремена, одрона и клизања тла,
орканских ветрова, вулканских ерупција и др. Природна катастрофа може
да узрокује губитак живота и оштећења имовине,и типично оставља за
собом знатну економску штету, величина које зависи од отпорности
угрожене популације, или способности да се оправи, као и од доступне
инфраструктуре. Једна од заједничких карактеристика природних
угрожавања која се односи на већину њих, је изненадност настанка (нпр.
земљотреси, одрони и клизање тла, пожари отвореног простора и др.) иако
се кроз научна достигнућа и модерну технологију, данас већ може
предвидети настанак неке од природних угрожавања по месту и времену
(нпр. поплаве, урагани, ниске температуре, суша и сл.). Врсте природних
катастрофа су:

 геолошке
 метеролошке
 хидролошке

Олујно-градоносне непогоде спадају у метеролошке катастрофе поред:

 мећаве
 циклонске олује
 суша
 олује са грмљавином
 торнадо
 топлотни таласи

3
ДЕФИНИЦИЈА ОЛУЈНО-ГРАДОНОСНИХ НЕПОГОДА
Град је назив за врсту високих падавина у облику ледених облутака. Ове
падавине наносе велике штете пољопривреди и сматрају се непогодом.
Разликује се од суградице, иако се та два облика често
поистовећују.Састоји се од куглица или неправилних грудица леда, од
којих се свака назива градом. Ледене куглице углавном падају по хладном
времену, док је раст града у великој мери инхибиран током хладних
површинских температура. Свака олуја са грмљавином која производи
град који доспе до земље позната је као олуја са градом. Кристал леда
пречника >5 mm (0,20 in) сматра се градом.Град може нарасти до 15 cm (6
in) и тежити више од 0,5 kg (1,1 lb).За разлику од ледених пелета, туча је
слојевита и може бити неправилна и згрудана. Град се састоји од
провидног леда или наизменичних слојева провидног и прозирног леда
дебљине најмање 1 mm (0,039 in), који се таложе на камену града док
путује кроз облак, бива суспендован у ваздуху уз снажно кретање нагоре
док његова тежина не надвлада узлазно кретање, те почне да пада на
земљу. Иако је пречник туче различит, у Сједињеним Државама, просечна
примена штетног града је између 2,5 cm (0,98 in) и величине лоптице за
голф 1,75 in (4,4 cm).Камење веће од 2 cm (0,80 in) се обично сматра
довољно великим да изазове штету. Метеоролошка служба Канаде издаје
озбиљна упозорења на грмљавину када се очекује град те величине или
већи.[8] Национална метеоролошка служба САД има граничну вредност
пречника од 2,5 cm (0,98 in) или више од јануара 2010. године, што је
повећање у односу на претходни праг од 0,75 in (1,9 cm) за град.[9] Друге
земље имају различите прагове према локалној осетљивости на град; на
пример, мањи градови могли би негативно да утичу на подручја за узгој
грожђа. Град може бити веома велики или веома мали, у зависности од
тога колико је јак узлазни струј: слабије олује са градом производе мање
градоносне олује него јаче олује са градом (као што су суперћелије), пошто
снажније узлазне струје у јачој олуји могу да држе веће камење града у
висини.

4
ОЛУЈНО-ГРАДОНОСНЕ НЕПОГОДЕ-КАКО НАСТАЈУ?
Настаје у облацима који се зову кумулонимбуси, који имај јаку узлазну
струју. Дешава се да снажне ваздушне струје одвуку водене капи из облака
у више слојеве где је температура нижа. Капи се тамо заледе и поприме
облик лопте, односно претварају се у град. Када узлазна струја која је
понела те капи не може више да одржи њихову масу, ледене кугле падају
на земљу. На стопу раста туче утичу фактори као што су већа надморска
висина, ниже зоне смрзавања и смицање ветра. Као и друге падавине у
кумулонимбусима, град почиње као капљице воде. Како се капљице
подижу и температура падне испод нуле, оне постају прехлађена вода и
смрзаваће се у контакту са језгрима кондензације. Пресек кроз велики град
показује структуру налик на лук. То значи да је град направљен од дебелих
и провидних слојева, који се смењују са слојевима који су танки, бели и
непрозирни. Некадашња теорија је сугерисала да су градови били
подвргнути вишеструким спуштањима и успонима, падајући у зону
влажности и поново замрзавајући при подизању. Сматрало се да је ово
кретање горе-доле одговорно за узастопне слојеве туче. Ново
истраживање, засновано на теорији, као и студији на терену, показало је да
то није нужно тачно. Узлазно струјање олује, са брзином ветра усмереном
нагоре до 110 mph (180 km/h), разноси камење града који се формира у
облак. Како се град пење, прелази у области облака где варира
концентрација влаге и прехлађених капљица воде. Стопа раста туче се
мења у зависности од варијације у влажности и прехлађеним капљицама
воде на које наиђе. Стопа накупљања ових капљица воде је још један
фактор у расту града. Када се град креће у подручје са високом
концентрацијом капљица воде, он захвата потоње и добија провидан слој.
Ако град бива премештен у област где је углавном доступна водена пара,
он добија слој непрозирног белог леда. Штавише, брзина града зависи од
његовог положаја у узлазном струјању облака и његове масе. Ово одређује
различите дебљине слојева града. Брзина акреције прехлађених капљица
воде на град зависи од релативних брзина између ових капљица воде и
самог града. То значи да ће генерално већи камени град формирати
одређену удаљеност од јачег узлазног струјања где може да прође више
времена у расту. Како град расте, он ослобађа латентну топлоту, која
одржава њену спољашњост у течној фази.

5
Пошто подлеже 'влажном расту', спољашњи слој је лепљив (тј. лепљивији),
тако да један град може нарасти сударом са другим мањим градом,
формирајући већи ентитет неправилног облика. Град такође може бити
подвргнут „сувом расту“ у којем ослобађање латентне топлоте смрзавањем
није довољно да се спољашњи слој задржи у течном стању. Град који се
формира на овај начин изгледа непрозиран због малих ваздушних
мехурића који се заробљавају у камену током брзог замрзавања. Ови
мехурићи се спајају и излазе током режима 'влажног раста', а град је
јаснији. Начин раста за град може да се мења током његовог развоја, а то
може резултирати различитим слојевима у попречном пресеку града.Град
ће наставити да расте током олује све док његова маса више не буде могла
да буде подржана узлазним струјањем. Ово може потрајати најмање 30
минута на основу силе узлазног струјања у грмљавини која производи
град, чији је врх обично виши од 10 km. Затим пада према земљи док
наставља да расте, на основу истих процеса, све док не напусти облак.
Касније ће почети да се топи док прелази у ваздух изнад температуре
смрзавања.Дакле, јединствена путања у олуји је довољна да објасни
слојевиту структуру града. Једини случај у којем се може разговарати о
вишеструким путањама је у вишећелијској олуји са грмљавином, где град
може бити избачен са врха „мајчинске” ћелије и заробљен у узлазном
струјању интензивније ћелије „ћерке”. Ово је, међутим, изузетан случај.

ВЕЛИЧИНА
Најчешће, ове ледене кугле нису веће од 5 mm, али се дешава да буду
много веће и да нанесу велике штете, па и да буду опасне по људе. У лето
2001. у италијанској области Венето падао је град величине кајсије и
уништио усеве. На граници САД и Канаде 1998. године, град је падао
читавих девет дана, због чега је више од милион људи остало без
електричне струје и хране. Највећи град је падао у Бангладешу 1986.
године; маса појединих ледених кугли је тежила чак 13,6 килограма.
Приликом ове непогоде погинуло је 5 људи, а повређено око 225.

6
КАКО ЗАШТИТИ ЗАСЕДЕ И УСЕВЕ ОД ГРАДА?
Сваке године после налета градоносних облака пољопривредни
произвођачи размишљају на који начин и по којој цени могу да спрече
новонастале штете од елементарних непогода на својим усевима. Како год
"рачунали" јефтиног решења нема! Ратарима и повртарима је на
располагању осигурање усева код неких од осигуравајућих фирми, а
воћари и виноградари могу да бирају; полису осигурања или противградне
мреже? Пре коначне одлуке треба детаљно проучити све предности и мане
ова два спасоносна система.

Колико кошта противградна мрежа?

Противградне мреже су добра заштита воћњака и винограда од града, а

штите и плодове од јаке сунчеве светлости која изазива ожеготине.
Инвестиција није мала, готово за поједине воћне врсте је равна цени
једногодишњег приноса у пуној берби. Зависно од квалитета и избора
стубова (дрвени или бетонски), креће се од 12 до 15 хиљада евра по
хектару. Најбоље је мреже поставити пре садње да би се спречило
оштећење младих стабала. Противградна мрежа када се спусти са бочних и
чеоних страна воћњака може послужити да се спречи улазак штетних
инсеката у воћњак и смањити штете, нарочито у интегралној производњи,
што је још један плус за њу.Треба истаћи да држава субвенционише
постављање мрежа рефундирајући воћарима уложена средства до 50
одсто.Величина окаца (отвора) на мрежи одређује и цену и ефикасност
заштите засада.

На пример, кроз окца 5џ8 мм могу проћи ситна зрна града и да направе
тачке на плодовима, док са окцима од 3џ7 мм то није могуће. Мрежа са са
већим отворима има мању граматуру и јефтинија је од мреже са мањим
отворима. Јефтиније мреже имају гаранцију седам до осам година, а
скупље 15. Ако се мрежа стави на тек засађен воћњак, бира се она са
гаранцијом од 15 година, која у пракси може да траје од 22 до 25 година,
таман толико колики је и рентабилни производни век густо засађеног
воћњака у шпалиру. Друго могуће решење за избегавање штете од леда
олује је осигурање једногодишњих ратарских усева и вишегодишњих
засада. Како наши произвођачи немају навику да плаћају полисе
осигурања, држава и код овог начина заштите усева одобрава позамашне
7
субвенције. И поред тога, само три одсто регистрованих газдинстава и 10
одсто обрадивог земљишта је осигурано у Србији. Произвођачи који имају
до 20 хектара земље и желе да се осигурају, држава их помаже са 40 до 35
одсто од уплате премије осигурања. Такође, поједине општине додатно
помажу са 10 до 20 одсто. Од 2019. године у пет округа централне и
западне Србије (златиборски, моравски,подунавски, шумадијски и
колубарски) субвенције су 70 одсто. Трећи могући начин заштите је
помоћу противградних ракета који је у примени већ неколико деценија, а
њега финансира држава. Међутим, овај се начин није показао сигурним јер
ракете не могу да разбију све врсте облака, неретко се и не набављају у
довољним количинама. Често закаже и људски фактор, стрелци на
лансирним рампама не дејствују правовремено јер нису ни адекватно
награђени за свој рад.

8
ПРОТИВГРАДНЕ РАКЕТЕ
Република Србија је од 60-их година прошлога вијека развијала сопствене
капацитете за производњу противградних ракета. Данас се савремене
противградне ракете средњег и дугог домета производе у фабрикама:
„Крушик” из Ваљева, „Полиестер” из Прибоја и „Трајал” из Крушевца.
Слободно се може истаћи, да је од земаља насталих распадом Југославије
једино на територији Србије најбоље испоштована оригинална
методологија заштите од града те да су због тога највећи ефекти и
резултати управо остварени у Србији. Претходно поменуто је реализовано
уз непрекидну сарадњу оперативне примјене и науке, што је било и остало
предуслов за стални развој методологије и нових сазнања. Такође, у
Србији је непрекидно праћена и оцјењивана ефикасност, кроз низ
међународно објављених и верификованих радова. Карактеристична је
ратна 1999. година, када противградна заштита у Србији није
функционисала и када се биљежи висок проценат од 7,1% (повећање 3,5
пута) захваћених површина са градом. Посљедње је директна посљедица
тога што није било дејстава противградне заштите, односно изостало је
засијавања облака сребро-јодидом. Резултати који су међународно
рецензирани, верификовани и публиковани показују ефикасност
противградне заштите у Србији од 63 до 74%. Средња честина града за
вријеме постојања противградне заштите за 25% је мања него прије, а
послије примјене теста осјетљивости на субјективност осматрача и три
теста и корекције утицаја промјене климе и /или промјене методе
осматрања закључено је да је мала вјеројатност да позитивног дејства
нема, односно 1-2 процента или мања. Такође је закључено и да смањење
честине града износи око 15 до 20%. Најсвјежији радови између осталог
говоре и о економским ефектима противградне заштите у Србији.
Анализиран је период од 1972. до 2003. године и израчунато је да се сваки
уложени динар у систем заштите од града у Србији вратио чак 14 пута.
Данас се на геопростору Републике Србије методологија сузбијања града
спроводи на укупној површини од 77 508 км² од чега је 51 133 км²
пољопривредно земљиште. У поменутих 7,7 милона хектара брањеног
подручја не улазе Косово и Метохија. Оперативни систем чини мрежа од
13 радарских центара са радарима „С“-банда опсега (10 радара
„Мицубиши“ „РЦ34А“ и 3 „Гематроник“ радара), 1650 активних
противградних станица, телекомуникациони систем који чини систем
радио-везе са 50 репетитора и 1800 радиостаница и оперативно-
9
методолошки центар у Београду. Развијени су посебни софтвери „ХАСИС“
(Хаил Суппрессион Информатион Сyстем), 1997. године, односно,
„ГЕМА-ХАСИС“ који су повезали брзу обраду радарских података,
припрему продуката, одређивање елемената за лансирање ракета и обраду
података о спроведеном засијавању. Просјечно се у Србији биљежи 110
дана са развојем потенцијално градоносне облачности, током просјечно 60
дана се врши засијавање, а по подацима за протеклих 5 година просјечно
се троши око 12 000 ракета, домета 6 и 8 километара. На основу раније
изнетих података РХМЗ Србије, за квалитетно функционисање постојећег
ракетног система сузбијања града била би довољна 2 Еура по хектару
брањене пољопривредне површине. У неколико последњих година, док је
противградна заштита била дио РХМЗ Србије, цјелокупан рад у сезони
финансирао се из буџета Републике Србије и на годишњем нивоу се
издвајало 10 000 000 Еура. Број стално запослених у противградној
заштити је био 210, док се остатак стријелаца на противградним станицама
ангажује по уговору. Од 2011. године противградна заштита је измјештена
из Републичког хидрометеоролошког завода у Сектор МУП-а Србије за
ванредне ситуације гђе чини посебно ођељење. Поменутом преласку
претходила је негативна медијска кампања, са чланцима којима се често не
наводи аутор, о противградној заштити у Србији при чему је нарочит
интерес показан за раније поменути буџет. У кратком временском року
појавио се низ „стручних” радова са критичким освртом на противградну
заштиту како аутора који никада нису имали додира са разматраном
ђелатношћу тако и метеоролога из самог ДХМЗ Србије, наравно који се
такође нису бавили заштитом од града. Као било, не упуштајући се у причу
гђе су завршила средства из буџета Србије намјењена за послове
противградне заштите, пребацивањем у МУП Србије противградна
заштита се нашла у потпуно неприродном окружењу, такорећи у запећку
МУП-а, што доводи до закључка да је учињен корак уназад. На основу
бројних чланака који су писани медији у Србији објавили у сезони заштите
од града 2012. и 2013. године евидентан је хроничан недостатк новца за
набавку противградних ракета што је довело до срозавања квалитета
услуге. Велики ђелови, пољопривредних региона, Србије страдавају од
олуја праћених градом без адекватне могућности одговора. Висок степен
сарадње на пољу одбране од града противградна заштита Србије остварила
је са Противградном превентивом Републике Српске, те са мађарском
жупанијом Бач Кишкун и Републиком Румунијом које развијају капацитете

10
противградне заштите. Противградној превентиви Републике Српске
пружена је сва потребна стручна и техничка помоћ. Током сезоне заштите
од града у Републици Српској, за заштиту њеног источног дијела користи
се радарска слика са Центара Фрушка Гора и Самош. За сарадњу са
мађарским сусједима постоји протокол о успостављању сарадње и
трансферу опреме и знања. На основу протокола израђена је Студија
изводљивости започињања, или је боље рећи обнове, ракетног система
одбране од града у пограничним дијеловима Мађарске, са Србијом, путем
Програма који би се финансирали из ИПА фондова прекограничне
сарадње. По изради студије и ишчекивања отпочињања реализације
наведеног Програма велики интерес за укључивање су показали удружење
НЕФЕЛА и Национална метеоролошка служба Мађарске.

11
ЗАКЉУЧАК
Кумулонимбус облаци садрже огромне количине енергије у облику
узлазних и силазних струја. Ови вертикални ветрови могу достићи брзину
од преко 176 километара (110 миља) на сат. Град расте у главном узлазном
струјању олујног облака, где је највећи део облака у облику "прехлађене"
воде. Ово је вода која остаје течна иако је њена температура на или испод 0
степени Целзијуса (32 степена Фаренхајта). На температурама вишим од -
40 степени Ц (-40 степени Ф), прехлађеној капи воде потребно је нешто на
чему ће се смрзнути или ће остати течна. Кристали леда, смрзнуте капи
кише, прашина и со из океана такође су присутни у облаку. Приликом
судара, прехлађена вода ће се смрзнути на било који од ових домаћина,
стварајући нове камење града или повећавајући оне који већ постоје.
Попречни пресеци туче често откривају слојеве, слично као код лука. Ови
слојеви су узроковани различитим брзинама акумулације и смрзавања
прехлађене воде, како се формира град. Када је у ваздуху велика количина
прехлађене течности кроз коју пада град, вода се акумулира брже него што
може да се смрзне, па се формира слој течности. Ово постаје слој чистог
леда када се замрзне. Када град пада кроз ваздух са мањом количином
течности, течност се смрзава у контакту са градом, формирајући мале
ваздушне мехуриће у непрозирним слојевима. Што више прехлађене воде
дође у контакт са градом, то ће камен вероватно постати већи и тежи. Када
град постане толико тежак да га више не може издржати узлазни ток, он
пада са неба.

12
ЛИТЕРАТУРА
https://web.archive.org/web/20100327214028/http://www.ucar.edu/
communications/factsheets/Hail.html

https://pgprs-info.com/o-protivgradnoj/protivgradna-u-evropi/zastita-od-grada-
u-srbiji/

https://sr.wikipedia.org/sr

13