VISOKA TEHNIKA KOLA STRUKOVNIH STUDIJA U NIU

STUDIJSKI PROGRAM BEZBEDNOST DRUMSKOG

SAOBRAAJA

SEMINARSKI RAD
PREDMET: ANALIZA BEZBEDNOSTI SAOBRAAJA
TEMA:

KLIMATSKI USLOVI

Profesor:
Dr Dejan Bogievi, dipl.in. saob.

Student:
Aleksandra Kosti BDSs 13/12

NI, 2013.
0

SADRAJ
UVOD..........................................................................................................................
1.1.

UTICAJ KLIMATSKIH USLOVA NA BEZBEDNOST SAOBRAAJA........

1.2.
1.2.1.
1.2.2.
1.2.3.
1.2.4.
1.2.5.

LOI VREMENSKI USLOVI.........................................................................

Kia i poplave...............................................................................................
Magla i vetar.................................................................................................
Poledica i sneg...........................................................................................
Vlanost vazduha, atmosferski pritisak i temperatura..........................
Noni uslovi................................................................................................

1.3.

UTICAJ KLIMATSKIH USLOVA NA ZDRAVLJE VOZAA........................

1.4.
PREVENTIVNE AKTIVNOSTI ZA SMANJENJE UTICAJA KLIMATSKIH
USLOVA...................................................................................................................
ZAKLJUAK............................................................................................................
Literatura.................................................................................................................

1. UVOD
Sigurnost saobraaja na putevima, pored brojnih drugih faktora, nesumljivo
zavisi i od klimatskih uslova i pojava. Bilo koji meteoroloki element ili pojava, koji
promeni odnose izmeu elemenata saobraajnog sistema (voza, vozilo, put,
okolina) ili promeni karakteristike nekog (ili svih) od tih elemenata, direktno utie
na operativne i sigurnosne performanse celokupnog sistema.
Navedene injenice u poslednje vreme sve vie dobijaju na znaaju, tako
da i Svetska meteoroloka organizacija (World Meteorological Organization
WMO) pod okriljem Ujedinjenih nacija (UN), svoje aktivnosti sve vie koncetrie na
odnos i meuzavisnost meteorologije i sigurnosti saobraaja. Osnovni parametri
saobraajnog toka, kao to su brzina i gustina, su u direktnoj zavisnosti o
meteorolokim elementima i pojavama, tako da izuavanje ove zavisnosti
predstavlja preduslov za pronalaenje adekvatnih reenja u uslovima nepovoljnih
vremenskih prilika.
U vreme padavina (grad, kia ili sneg) raste rizik od nezgode. Skandinavska
istraivanja (Frdstroem i Bjornskau, 1989) su pokazala da neoekivane snene
padavine, prvi jesenji sneg i padavine posle duih perioda bez padavina znaajno
poveavaju rizik nezgoda, a posebno nezgoda sa nastradalim. Uesnici u
saobraaju se privikavaju na loe vremenske uslove i ovaj negativan uticaj slabi.
Posebno opada rizik od nezgoda sa povreenim i poginulim. Pojava grada najvie
utie na rizik nezgode, a posebno na rizik nezgoda mladih i neiskusnih vozaa.
Kada se utvruje broj klimatskih uslova na nastajanje saobraajnih
nezgoda, treba imati u vidu da su zbog geografskog poloaja ovi uslovi razliiti u
pojedinim zemljama odnosno podrujima. Zbog toga izmeu ostalog, treba
uporediti procente nezgoda koje su se dogodile po magli, snegu, kii i drugim
uslovima sa brojem dana sa maglom, kiom, i drugim uslovima u toku godine na
tom podruju.
Uticaj klimatskih uslova na odvijanje saobraaja je dvostruk: neposredno
menja spoljne uslove u kojima se saobraaj odvija, i utie na zdravlje uesnika u
saobraaju.
Statistiki podaci o saobraajnim nezgodama ukazuju na uticaj klimatskih
prilika na bezbednu vonju. Broj saobraajnih nezgoda je vei kada su niske ili
visoke temperature. Ovo se naroito odnosi na hladno vreme. Uticaj visokih
temperatura odnosi se uglavnom na vozae starije od 40 godina. Posle navrenih
50 godina, vozai se jo tee prilagoavaju visokim temperaturama, pa je i broj
saobraajnih nezgoda koje izazivaju stariji vozai pri vruini vei. Visoka
temperatura utie na poveanje razdraenja centralnog nervnog sistema.

1. 1. UTICAJ KLIMATSKIH USLOVA NA BEZBEDNOST SAOBRAAJA

Uprkos privrednom razvoju i sve veim tehnikim mogunostima, danas su
prirodnogeografski uslovii jo uvek bitni za odvijanje saobraaja.
Jedan od prirodno-geografskih uslova je klima, a uticaj klime na saobraaj
je najizraeniji za ekstremnih klimatskih uslova kada nedostaci saobraajne mree
posebno dolaze do izraaja.
Neka opasna mesta (nepovoljni radijusi krivina, nagiba i td.) postaju jo
opasnija. Zbog padavina (kia, sneg, led) smanjuje se vidljivost i koeficijent
prijanja pneumatika za kolovoz usled ega je tee, a nekad i nemogue realizovati
veu vunu ili koionu silu, za zaustavljanje vozila potreban je dui zaustavni put i
oteano je bezbedno odvijanje saobraaja. Dolazi do zanoenja, prevrtanja ili
drugih posledica raznih manevra vozilom.
Na pojedinim mestima usled padavina dolazi do odrona zemlje Ili kamena
koji padaju na put, javljaju se promene na bankinama, nanosi se blato na kolovoz
itd. Uticaj ovih uslova, naroito niskih temperatura, nepovoljno se i trajnije
odraava na kvalitet puta. Obino posle jakih zima javljaju se razna oteenja na
putu (rupe, klizanje tla i td.).
Uticaj vremenskih prilika na saobraaj moe biti
analiziran na dva nivoa:
- mikroskopski i
- makroskopski nivo.
Na mikroskopskom nivou analizira se uticaj vremenskih prilika na brzine
pojedinanih vozila i na vremenska i prostorna rastojanja izmeu vozila u toku
vonje.
Na makroskopskom nivou analiziraju se samo operativni saobraajni
parametri.

Slika 1. Efekti nepovoljnih vremenskih uslova na saobraaj i ponaanje vozaa

Smanjenje brzine slobodnog toka iznosi oko 8% u uslovima lagane kie i

oko 12,6% u uslovima kie srednje jaine.
Smanjenje kapaciteta je vezano za smanjenje brzine slobodnog toka i
vremenskog rastojanja izmeu vozila.
Kapacitet puta se smanjuje za oko 18,5% u uslovima lagane kie, a 21% u
uslovima kie srednje jaine.
U odnosu na kritinu gustinu vozila na putu zabeeno je smanjenje od 26%
u uslovima lagane kie, a 40% u uslovima kie srednje jaine.
Uticaj vremenskih prilika na spoljne uslove odvijanja saobraaja je
uglavnom vidljiv, voza je svestan njihovog prisustva i moe eliminisati ili bar
ublaiti njihov nepovoljan uticaj. Bez obzira to su mogunosti ublaavanja
nepovoljnog dejstva ovih uslova ograniene, ipak je lake poznate tekoe
savlaivati nego nepoznate. Osim toga, ovakve opasnosti delimino mogu otkloniti
I preduzea koja odravaju puteve, blagovremenim ienjem, posipanjem puteva
sredstvima protiv poledice.

Tabela 1. Nezgode sa nastradalim licima i posledice prema stanju kolovoza u

1992 godini

1. 2. LOI VREMENSKI USLOVI

Sneg, snena vejavica, kia, magla, poledica, grad i druge meteoroloke pojave
menjaju uslove, nekad toliko da dovode u pitanje i samo odvijanje saobraaja. Ovi
faktori poveavaju zahteve koje saobraaj, u odnosu na standardne uslove,
postavlja pred vozae. Poveani zahtevi se ogledaju i u sledeem:
potrebi prilagoavanja izmenjenim (teim) uslovima;

menjanju reima vonje (brzine i dr.);

produavanju zaustavnog puta;

smanjenju vidljivosti;

menjanju strukture i ritma radnji koje voza mora preduzeti itd.

1.2.1. Kia i poplave

Kia
Slabe kie u poetku padanja na putevima stvaraju s raznim stvarima
(praina, estice guma, tragovi ulja) tanki klizavi sloj. Kako su takve kie veinom
dugotrajne, dolazi do prodiranja vlage u podlogu saobraajnice, uzrokujui tako
njeno lagano smekavanje i laganu razgradnju. U zimskim mesecima dolazi do
smrzavanja upijene vode, nadimanja i razgradnje podloge.

Slika 2. Vonja po kii

Rizike vezane za vonju po kii ukljuuju :

- klizavi putevi,
- povean rizik od klizanja , ako je kolovoz prekriven listovima itd.,
- poplava,
- smanjena vidljivost i
- akvaplaning .
Sledee smernice pomoi e da se smanji rizik od vonje po kii :
- Kia moe da smanji vidljivost do 30 metara ili vie, a samim tim i brzina da bi se
obezbedioo adekvatni zaustavni put bi trebala da ne bude vie od 30 km / h,
- Proveriti da li su brisai dobrom stanju,
- Izbegavati naglo skretanje ili promene traka,
- Poveajte rastojanje izmeu vozila.
Da biste smanjili rizik od akvaplaninga na mokrim povrinama :
- redovno proveravajte pritisak u gumama i gazee povrine,
- zamene pohabanih ili istroenih gums,
- naduvajte pneumatike do preporuenog pritiska,
- zaobilaenje bara, ako je to mogue,
- izbegavanje putevea sklonih poplavama .

Slika 3. Akvaplaning

Slika 4. Raspored kinih padavina po koliini (mm) u Republici Srbiji Oktobar 2009

Slika 5. Raspored kinih padavina po koliini (mm) u Republici Srbiji Mart 2010

Poplave
Veoma je teko uoiti razliku izmeu mokrih puteva i poplavljenih , naroito
nou . Pratite putokaze , pogledajte topografiju i konture puta i ograde .
Budite oprezni sa bilo kojom nepravilnosti na drumskim povrinama u vlanim
uslovima .

Slika 6. Poplave na putu

1.2.2. Magla i vetar

Magla
Opasnosti od magle ukljuuju :
- smanjena vidljivost,
- mokri i klizavi uslovi na putu.
Kada vozite kroz maglu , potrebno je pridravati se :
- Postepeno smanjite brzinu do granice koja omoguava zaustavljanje vozila u
okviru vidnog polja,
- Obraanje vee panje na znakove i signale,
- Uvek koristite brisae i odmagljivanje ,
- Pritiskati konicu na vreme da bi upozorili vozae iza vas,
- Ne pokuavajte preticanje drugog vozila,
- Uvek posmatrati okolinu , proveriti ogledala i smanjiti brzinu , ne koiiti otro,
- Predvideti due vreme putovanja.
Magla eliminie ili pogorava vidljivost kao osnovi uslov za bezbedno
odvijanje saobraaja. Meteroloka sluba maglu definie kao vidljivost koja varira
izmeu 50-200 m, a gusta magla manje od 50 m. Voda u vazduhu vea od 0,8
g/m stvara gustu maglu sa vidljivou manjom od 50 m. Jaina i duina trajanja
magle zavisi od podruja. Magla se esto pojavljuje na putevima izgraenim pored
renih korita. Najee se javljla u periodima dana kada je inae vidljivost
smanjena (vee, jutro).

Slika7. Magla
Vetar
Potreba za poveanjem sigurnosti vozaa i vozila s obzirom na uticaj jakog
vetra, posebno je izraena u podruijima gde se esto registruje pojava jakog i
olujnog vetra. Promene smera vetra uz njegove jake udare (smicanje vetra),
neureena pomicanja vazduha u vezi s olujnim procesima i silaznim strujanjima
(propad) , pojava planinskih-zavetrinskih vetrova (rotori), znatno oteavaju vonju.
Jak vetar moe da utie na stabilnost vozila , naroito pri veim brzinama
.Uvek drite volan u toku vonje , tako da ete moi da usmerite vozilo protiv njih .
Vetar moe biti jai na mostovima, izlaz tunela i prilikom naputanja
podruija zaklona. Zatitni zidovi protiv buke ili zgradama . Tokom oluje sa jakim
vetrovima postoji ansa padanja leteih objekata ,kao to su grane, reklamne
table, prostirke ili drugi objekti.

Slika 8. Uticaj jakog vetra

Stalna i periodina vazduna strujanja (vetrovi) izazivaju kod velikog broja
ljudi razne psihofizike promene. Ove vazdune mase se meusobno sudaraju,
potiskuju, meaju i na taj nain utiu na promenu vremena. Ta razlika u
osobenostima vazdunih masa i njihova isprepletenost u naglom obliku utie na
ljudski organizam, jer izaziva promene temperature, pritiska i vlanosti vazduha.
Pored uticaja na vremensku situaciju, a putem nje na zdravlje vozaa,
vetar moe imati i nepovoljno mehaniko dejstvo na vozilo. Mehaniko dejstvo
vetra zavisi od jaine (brzine) vetra, pravca duvanja u odnosu na pravac kretanja i
udarne povrine. Vozilo osea dopunski otpor vetra ako duva direktno ili pod
malim uglom.
Boni vetar nastoji pomeriti vozilo pa voza mora korigovati kretanje.
Dejstvo vetra je opasnije na mokrom ili zaleenom kolovozu. Boni vetar nekad
iznenedi vozaa, dok voza shvati situaciju, oceni stepen dejstva, donese odluku i
izvri korigovanje kretanja proe odreeno vreme. Put koji pree vozilo od poetka
dejstva bonog vetra do korigovanja iznosi:

4.1

S sk t1 t 2 V

gde su:
S sk put koji pree vozilo;
t1 vreme reagovanja vozaa (obino 1 sek);
t 2 vreme potrebno vozau da izravna vozilo (obino 2-4 sek);

V brzina kretanja vozila m s .

Skretanje vozila usled bonog vetra zavisi od: konstrukcije vozila (bone
povrine), kolovoza, brzine kretanja vozila i brzine i pravca vetra u odnosu na
pravac kretanja vozila. Smer okretanja vozila zavisi od: poloaja teita vozila i
centra pritiska vetra. Ako je centar pritiska vetra ispred teita vozila, vetar nastoji
okrenuti vozilo u pravcu duvanja vetra. Ako je centar pritiska vetra iza teita
vozila, vetar nastoji okrenuti vozilo suprotno od pravca duvanja vetra.
Nepovoljno dejstvo (udari) vetra se osea naroito kad vozilo naputa
umu, tunel ili isek i izlazi na deo puta sa ravnom okolinom.

1.2.3. Poledica i sneg

Poledica
Nakupljanjem u vlaznom vazduhu padanjem hladne vode, nastaje poledica,
a najjae zaledjivanje je izmeu -2C i -10C.
Kada se kombinuju kia i nia temperatura , moe se formirati crni led na
putu . Ne moe se uoiti crni led na povrini puta i zato je jedan od najopasnijih
situacija, moe tokom vonje dovesti do neoekivanog gubitka kontrole nad
vozilom . Signali upozorenja za led su ako nema vodenog spreja sa toka voyila
ispred ukayuje na led i poveana opreznost prilikom prelaskamostova jer se esto
prvo na njima formira led.

Slika 9. Poledica na putu i vozilu

Sneg
Smernice prilikom vonje po snegu ukljuuju sledee :
- Uveriti se da su gume su dobre za puteve sa snegom .
- Neke drave ili zemlje zahtevaju upotrebu lanaca , tako da proverite da li znate
kako da ih koristite . Nepravilno korienje moe otetiti konice i gume .
- Smanjiti brzinu najmanje 1/ 3 . Na primer , ako vozite 90 km / h na suvom putu ,
smanjii na 60 km / h u snenim uslovima .

10

Slika 10. Uticaj snega

1.2.4. Vlanost vazduha, atmosferski pritisak i temperatura vazduha
Vlanost vazduha
Vonja u uslovima s visokim vrijednostima vlanosti vazduha (relativna,
specifina, apsolutna) naroito je povezana s vrlo visokim temperaturama i
uglavnom vrlo nepovoljno utie na vozae. U usjecima i dolinama pri takvim
uslovima vonje moe se dogoditi pojava vlanog kolovoza, to znatno povisuje
nesigurnost vonje.
Kao mera vlanosti vazduha uzima se relativna vlanost u g/m. Vlanost
vazduha u dobroj meri zavisi od temperature i poveava se sa viom
temperaturom. Visok procenat vlanosti pri visokim temperaturama stvara sparno
vreme koje nepovoljno utie na vozaa jer izaziva tromost, nelagodnost,
razdraljivost i potencira patoloka obeleja linosti. Uticaj vlanosti vazduha je
nepovoljan i pri niskim temperaturama zbog poveane osetljivosti na hladnou.
Atmosferski pritisak
Atmosferski pritisak nema posebnoizraenu ulogu u kopnenom saobraaju,
osim kao meteoroloki element u smislu analiza i prognoza vremenskih procesa.
Ipak, vonja na veim nadmorskim visinama (1 do 3 km) zbog smanjenog pritiska
vazduha, uslovljava i slabiji rad motora, jer se snaga motora moe smanjiti od 10
do 30 %.
Ako atmosferski pritisak brzo i obilno pada, kod jednog broja vozaa izaziva
razdraljivost, pad psihofizike sposobnosti, umor i pospanost. Ova kolebanja
naroito oseaju reumatiari, astmatiari i srani bolesnici. Reumatiari i drugi
bolesnici oseaju kolebanje vazdunog pritiska naroito njegov pad ispod normale.
Kako pad vazdunog pritiska obino predhodi pogoranju vremena, to ono
predviaju ovu promenu.
Temperatura vazduha
Godinja kolebanja temperature na naem podruju su velika. Razlike
izmeu najtoplijeg i najhladnijeg dana u godini prelaze 50C pa I 70C.
Visoke temperature nepovoljno deluju jer je odravanje stalne telesne
temperature mogue uz znatno naprezanje organizma. U letnjim mesecima visoke
temperature i sparno vreme mogu negativno uticati na opte psihofizike
sposobnosti za upravljanje vozilom, naroito kod sranih, nervnih i drugih
hroninih bolesnika.
Leti visoke temperature pretvaraju kabinu vozila u saunu. Merenja su
pokazala da su temperature u vozilu koje se kree vee od spoljne temperature.
Pri spoljnoj temperaturi od 20C temperatura u vozilu je vea za oko 2C a pri
spoljnoj temperaturi od 35C temperatura u vozilu je vea za oko 6C. U
parkiranom vozilu koje je due bilo izloeno sunevim zracima ove razlike su vee.
1.2.5. Nocni uslovi
Od ukupnog broja sabraajnih nezgoda 1/3 dogaa se nou, bez obzira na
to nepovoljni uslovi za vonju u nonim uslovima doprinose da se nou u odnosu
na obim saobraaja dogaa relativno vei broj nezgoda.
11

Opasnosti od none vonje ukljuuju :

- Smanjena vidljivost,
- Periferni vid nije kao otar,
- Tama usporava uoavanje razdaljine, pokreta i boja,
- Umor,
- Pre nego to se zapone vonja nou, potrebno je dati oima pet minuta da
prilagode mraku,
- Usporiti i ostaviti najmanje 4 sekunde ( u normalnim uslovima ) izmeu vaeg
vozila i vozila ispred vas,
- Ne gledati direktnou svetla pribliava jueg vozila,
- Prebaci fokus na belu liniju sa strane puta kao vodi,
- Ako se oseate pospano , siite sa puta na bezbedno mesto i odmoriti,
- Kada koristite oborena svetla , usporavanje brzine do koje e vam omoguiti da
se zaustavi na rastojanje koje moete videti napred .
Nou ispred svakog vozila nalazi se opasna zona ukoliko se voza kree
brzinom koja mu ne omoguava zaustavljanje vozila u vidnom polju. Zbog toga je
prilagoavanje brzine osnovni preduslov za bezbedno upravljanje vozilom na putu.
Teko se uoavaju tamne pojave, odnosno prepreke. Nou su naroito ugroeni
peaci i biciklisti, zbog ega treba da nastoje poveati svoje svetlosne
koeficijente. Uoljivost peaka nou zavisno od odee iznosi:

tamno obuen vidi se na 26 m.

sivo obuen vidi se na 31 m.

svetlo obuen vidi se na 38 m.

sa reflektujuom ploicom povrine od 29 cm vidi se na 136 m.

Tamno obuen peak nalazi se u opasnoj zoni svih vozaa koji se kreu
iznad 40 km/h, a peak sa reflektujuom materijom ne nalazi se u opasnoj zoni ni
kod vozaa koji se kreu sa 115 km/h jer odbija svetlost. Ovo zbog toga to
zaustavni put iznosi: 23m za 40 km/h; 56m za 70 km/h; 135m za 115 km/h.
U pojedinim vremenskim periodima no i smanjena vidljivost due traju.
Izmeu ostalog, no obezbeuje veu anonimnost koja se od strane nesavesnih
vozaa korisnika puta zloupotrebljava.

Slika 11. Voznja u nonim uslovima

12

Dobra osvetljenost puta u pravcu kretanja je od posebnog znaaja prilikom

vonje nou. Ispitivanja pokazuju da posle uvoenja osvetljenja na pojedinim
deonicama puta, broj saobraajnih nezgoda se smanjuje i za nekoliko puta. Kod
dobro osvetljenog puta, svetlost je jednako rasporeena, bez bljetanja.
Osvetljenost puta zavisi od poloaja i veliine stubova svetiljki, od jaine i vrste
rasipanja svetlosti, veliine i refleksione karakteristike puteva i od sistema
rasporeda svetiljki na putu.
Na autoputevima i na raskrsnicama potrebno je da se obezbedi ravnomerno
osvetljenje. Raskrsnice i prilazi autoputevima se osvetljavaju postepeno
pojaavanjem svetlosti, tako da se oi prilagode na promenu stepena osvetljenja.
Sve vrste drumskih vozila koriste i svoje sopstveno osvetljenje pri nonoj vonji i
smanjenoj vidljivosti. Velika svetla slue za osvetljenje puta kada na putu nema
vozila. Oborena svetla slue za vonju u naseljima, u koloni i kod mimoilaenja. U
pogledu izbora kratkog svetla postoje uglavnom dva shvatanja. Prvo shvatanje je
da se postigne to bolja vidljivost bez obzira na vee zaslepljenje ili da se to je
vie mogue smanji zaslepljenje. Asimetrino rasipanje svetlosti se uglavnom
ugrauje u evropskim vozilima, tako da je najvea jaina svetlosti na desnoj strani.
Pri osvetljavanju puta, glavni nedostatak prilikom osvetljavanja je zaslepljivanje
vozila tokom mimoilaenja.
Zaslepljivanje nastaje ako se u vidnom polju promatraa nalazi svetlosni
izvor veeg sjaja nego to je prosean sjaj vidnog polja. Sposobnosti oka su takve
da se ono bre prilagodi na vei nego na manji sjaj. Razlog za to je to je oko
izloenije poveanju sjaja nego smanjenju. Dugo svetlo automobilskih farova jako
bleti nou, a u toku dana, kada je sjaj okoline povean, ono se gotovo i ne opaa.
U prvom sluaju oko je adaptirano na manji sjaj okoline, a u drugome na veliki.
Postoje dve vrste zaslepljivanja. Apsolutno zaslepljivanje nastaje kada
voza danju vozi po suncu i ako mu ono bije u lice i to direktno, pa zbog toga
dobro ne vidi. Relativno zaslepljenje uzrokuje velike razlike u gustini svetla. Od
primarne vanosti je relativno zaslepljivanje.
Postoji velika opasnost kada se voza s vozilom kree due vreme sa
duim svetlima i kada ih smanji na kratka prilikom ulaska u slabo osvetljeno
naseljeno mesto. U ovom sluaju proe nekoliko sekundi dok se oi ne priviknu na
promenu svetla. Ovo vreme je upravo kritino za sigurnost kretanja vozila na delu
toga puta. Prilagoavanje oka na blesak je neravnomeran proces. Zenici je
potrebno svega 5 6 sekundi da se stisne, a da se ponovo vrati u prvobitan
poloaj 30 35 sekundi. To je razlika vremena u kome se vozilo kree, a vozai
nisu gospodari situacije na putu.
U uslovima gradskog saobraaja nou vozai koji se kreu svojim vozilima
sa upaljenim kratkim svetlima imaju smanjenje efektivnog vienja prepreke koja se
nalazi ispred vozila za oko 6 7% vrednosti u odnosu na vrednost vienja pre
zaslepljenja. Ovo pogoranje vienja je isto u ulicama loe i dobre osvetljenosti
javnom rasvetom. Magla takoe ima izvestan efekat bletanja jer vodene kapljice
pasipaju svetlost.
Naunim ispitivanjima je dokazano da oko 10% svih saobraajnih nezgoda
nastaje pri slaboj vidljivosti kao rezultat zaslepljivanja vozaa svetlima iz suprotnog
smera.
Stepen zaslepljenosti vozaa zavisi od jaine reflektora vozila koje dolazi u
susret. Glavni razlog je krenje propisa o upotrebi odgovarajueg svetla i
nepravilan poloaj i regulacija svetla. Smanjenje vidljivosti u poetku je povezano
sa kratkim vremenom adaptacije vida na svetlo, a posle mimoilaenja sa dugim

13

vremenom adaptacije vida u mraku, zbog ega voza ne razlikuje put i predmete
na putu. Pod tim uslovima preporuuje se upotreba kratkih svetla za maglu, ako su
ugraena na vozilu.
Osetljivost oka na zaslepljivanje zavisi i od brzine mimoilaenja vozila, to
je brzina vea, vea je i opasnost od zaslepljivanja.
Zaslepljivanje dovodi do smanjenja vidnih sposopnosti i oseaja neprijatnosti i
smetnji. Neugodnosti i smetnje od zaslepljivanja zavise od veliine svetlosnog
izvora, jaine svetlosnog izvora i okoline. Zaslepljivanje zavisi od veliine ugla; ono
je vee na uim nego na irim putevima. Takoe je opasnije na vlanom putu, jer
je vlaan put manje svetao od suvog puta. Rastojanje opaanja na putu poveava
se kada se poveava jaina svetlosti koja ga osvetljava, a opada sa poveanjem
jaine zaslepljujue svetlosti.
Osnovni parametri sposobnosti opaanja u situacijama zaslepljivanja jesu
jaina i veliina izvora svetlosti koji zaslepljuje i uglovno rastojanje predmeta koji
se posmatra i zaslepljujue svetlosti.
Vozei nou voza ne moe da opazi opasnost i da reaguje u roku od
jedne sekunde. Istraivanja su pokazala da vozai koji oekuju razlog za
zaustavljanje vozila, mogu pravovremeno da reaguju i da zaustave vozilo na
iznenadnu pojavu tamnih tela na brzini od 70 km/h. Preporuka glasi da se nou ne
vozi veom brzinom od 55 km/h po suvom kolovozu sa ukljuenim oborenim
svetlima.
Duga svetla na vozilu, po pravilu, ukljuuju se na onim udaljenostima do
kojih dopire njihov domet, to iznosi oko 150 metara. Sa oborenim svetlima vozi se
u koloni na udaljenostima dometa oborenih svetala do vozila ispred, to iznosi
najmanje 40 metara. Takoe se sa oborenim svetlima vozi pri mimoilaenju,
preticanju, u tunelima i otrim horizontalnim i vertikalnim krivinama.
Osnovno pravilo none vonje je da brzina treba da bude onolika koliko
dozvoljava vidljivost. Vidljivost sa oborenim svetlima mnogo je slabija nego to to
misli veina voaa.
Na razloge koji doprinose da ovek bude uzrok nastajanja nezgode utie
nekoliko vanijih komponenata:
1. neodgovarajue psihofizike, zdravstvene ili moralne osobine vozaa, peaka i
dr;
2. slaba adaptacija pri oteanim uslovima saobraaja u vreme sumraka nou, u
toku svanua, pri oteanim atmosferskim prilikama itd.;
3. nedovoljna stabilnost radnih osobina vozaa pod dejstvom vibracija, gladi,
zamora i sl.
4. prirodna ogranienja u brzini reakcije pri promenama saobraajne situacije;
5. prirodna ogranienja po obimu prijema informacija;
6. ogranienja po brzini primljenih informacija;
7. emocionalne smetnje (uzbuenje, depresija, strah i dr.) i promena naina
ponaanja vozaa, peaka i drugih uesnika u saobraaju.;
8. uticaj neodgovarajueg naina organizacije i regulisanja saobraaja, tehnikog
stanja vozila i dr. na emocionalno stanje vozaa;
9. socijalno stanje;
10. upotreba alkohola i drugih opojnih sredstava;
11. nivo saobraajne i tehnike kulture uesnika u saobraaju.

14

1.3. UTICAJ KLIMATSKIH USLOVA NA ZDRAVLJE VOZAA

Svaki ovek je osetljiv na vremenske prilike, ali one ne utiu na svakog
podjednako. Vrena su istraivanja koja pokazuju da visok procenat vlage u
vazduhu i visoka temperatura mogu dovesti do nasilnog i agresivnog ponaanja.
Kad je vreme lepo, sa suvim i sveim vazduhom, broj saobraajnih nezgoda je
manji. Na visokim temperaturama vozai se pojaano znoje, oseaju nelagodnost,
tromost, sanjivost, opada im radna sposobnost, pada koncentracija, javlja se umor,
usporavaju se refleksi, remete automatizovani pokreti, javlja se crvenilo u licu,
vrtoglavica, poviena telesna temperatura i gubitak svesti.
Niske temperature hladnoa dovode do suprotnih fiziolokih reakcija.
Da bi se spreilo gubljenje toplote, dolazi do suavanja krvnih sudova koji vode ka
rukama i nogama. Posledica toga je brzo hlaenje ruku i nogu, to oteava
upravljanje vozilom. Da nastane odmrzavanje, neophodno je zagrejati celo telo.
Pri hladnoi se javlja drhtanje kojim organizam potpomae angaovanje miia za
bre stvaranje toplote.
Granice izdrljivosti pri hladnoi, pored aklimatizacije, zavise i od odee i
aktivnosti miia. I kad je najtoplije odeven i obuven, ovek moe izdrati mirujui
oko 6 asova na hladnoi od 12C, a samo sat i po na temperaturi od 14C.
Aklimatizacija na ekstremne klimatske uslove je relativno brza, a najvie zavisi od
fizike aktivnosti oveka.
Delimina aklimatizacija na visoku temperaturu postie se posle nedelju
dana bavljenja fizikim aktivnostima, a potpuna posle vie meseci fizikih vebi.
Za vreme ovih vebi potrebno je u organizam unositi vie soli i vode.
Delimina aklimatizacija na hladnou postie se takoe za nedelju dana. Za
potpuno prilagoavanje na hladnou potrebno je vie meseci, a ponekad i vie
godina.
Na brzinu i mogunost prilagoavanja utie podneblje u kome su osobe
roene i ivele. Osobe roene u ekstremnim klimatskim prilikama, kao to su
tropske i polarne, tee se prilagoavaju drugim klimatskim prilikama.
Visoke temperature, naroito ako prelaze 30C, kod vozaa izazivaju:
poveano znojenje, oseaj nelagodnosti, tromost, sanjivost, opadanje radne
sposobnosti, slabljenje koncentracije, pojavu mora, usporavanje refleksa,
remeenje automatizovanih pokreta, pa sve do pojavetoplotnog udara koji se javlja
crvenilom lica, vrtoglavicom, povienom telesnom temperaturom, a nekada i
gubitkom svesti. Nepovoljan uticaj spoljnih temperatura je izraen kod starijih
osoba zbog toga to se one tee prilagoavaju.
Klimom, temperaturom, vlanou vazduha, vazdunim pritiskom, preko
brzine strujanja vazduha, a donekle i preko magle, kie, snega, vrri znaajan
uticaj na psihiko i fiziko stanje oveka, naroito pri naglim promenama. Svaki
ovek je osetljiv na vremenske promene ali one ne utiu na sve podjednako.
Sama osetljivost na vremenske promene nije nikakva bolest. Ona je samo
znak da su unutranji mehanizmi poremeeni i da bi se moglo dogoditi da pojedini
ograni budu ometani u obavljanju svojih funkcija. Bolje je kada je ovek svestan
toga jer u protivnom osobe osetljive na vremenske promene hvata nemir, strah i
nespokojstvo, a stvarni bolesnici su u takvom raspoloenju oseaju jo loije, pa
se i to nepovoljno odraava na njihovu sposobnost za uee u saobraaju.

15

Bioloki najpovoljnije za vozae je lepo vedro vreme, sa sveim povetarcem i

skoro suvim vazduhom. Za upravljanje vozilom ini sledea kombinacija
meterolokih elemenata:
temperatura vazduha 18-22 C;
vlanost vazduha 40-70 %;
kretanje (strujanje) vazduha 0,1 m/sek zimi i 0,5 m/sek leti i
vazduni pritisak oko 1000 mbar.
Ako ovek nije sposoban da se osmah prilagodi promenama vremena
reaguje vie ili manje burno. Promene vremena odnosno bioloki nepovoljno
vreme nejvie se odraava na ljude sa labilnim krvotokom, srane bolesnike,
osobe sa labilnom psiholokom konstitucijom, reumatiare i td. Ni potpuno zdrav
ovek nije imun na ove promene. Ako nita drugo osetie bar osetnije promene
uobiejene panje u toku vonje.
Bioloki nepovoljna vremenska situacija izaziva produeno vreme
reagovanja, pad radnog uinka, smanjenje radne sposobnosti i doprinosi nastanku
odreenog broja nezgoda.

1.4. PREVENTIVNE AKTIVNOSTI ZA SMANJENJE UTICAJA KLIMATSKIH

USLOVA
Europska unija i ostale europske zemlje nastoje svesti stradavanja u
saobraaju na drutveno prihvatljivi nivo, pa stoga organizirano djeluju s
namjernom ostvarivanja zacrtanih ciljeva od nacionalnih do lokalnih nivoa.
Generalna Skuptina Ujedinjenih naroda (UN) usvojila je rezoluciju kojom
razdoblje od 2011. do 2020. godine proglaava Deceniju akcije saobraajne
sigurnosti. Rezolucija je usvojena nakon viegodinjih brojnih aktivnosti Svjetske
automobilistike organizacije (FIA), Svjetske zdravstvene organizacije, Svjetske
banke i desetaka nacionalnih autoklubova.
Sveobuhvatno znanje o uticaju meteorolokih elemenata i pojava (koje jo
uvek nemamo) bi omoguilo razvoj adaptivnog modeliranja saobraaja na osnovu
preovladavajuih vremenskih uslova.
Osnovni cilj je da se operatorima u oblasti saobraaja i transporta ponudi
adekvatan menadmentski alat kojim e se reagovati na vremenske promene, s
tenjom za poveanjem sigurnosti u drumskom saobraaju.
Nepovoljan uticaj slozenih klimatskih uslova na bezbedno odvijanje
saobracaja moe se eliminisati ili ublaiti raznim merama, od kojih je neke
neophodno a neke poeljno preduzimati radi smanjenja rizika koji prati odvijanje
saobraaja u ovim uslovima.
Kod projektovanja puta- potrebno je voditi rauna i o moguem uticaju
klimatiskih uslova i obezbediti to vii tehniki nivo puta. U fazi
projektovanja puta izbegavati trase kroz maglovite predele. Ako se put mora
trasirati i kroz ove predele onda izbegavati ili svesti na minimum krivine,
ukrtanja, prikljuke i druge elemente koji se mogu nepovoljno odraziti na
bezbednost saobraaja u ovakvim vremenskim uslovima.

16

Uticaj klimatskih uslova na organizam vozaa- a time i na bezbednost

saobraaja je takav da je neophodna blia saradnja meteoroloke i
medicinske sluzbe i organa koji se bave poslovima bezbednosti saobraaja.
Ovi organi bi u svome radu trebali redovno koristiti izvetaje o vremenskozdravstvenim uslovima i u periodima kada se oekuju fizioloki nepovoljne
vremenske prilike prventivnim merama nastojati da se smanji broj
saobraajnih nezgoda.
Razviti sistem prognoze i informisanja- otkrivanje i davanje upozorenja u
sluaju riskantnih promena vidljivosti na putu, brzine vetra ili klizavosti koje
prouzrukuju vremenske prilike
Poboljanje sistema komunikacije- (saobraajni znakovi i informatika) je
znaajna mera za poboljanje uslova za bezbedno odvijanje saobraaja u
ovim uslovima. Potrebno je obezbediti pravovremeno informisanje I stvarati
uslove za potpuniju orjentaciju vozaa. To se moe postii postavljanjem
promenljivih saobraajnih znakova, obeleavanjem puta- obeleavanjem
ivica kolovoza, obeleavanjem opasnih mesta, ugradnjom automatskih
ureaja koji upozoravaju na postojanje magle (aktivira se automatski im se
vidljivost smanji ispod dozvoljene).
Tehnike mere- mogu donekle ublaiti nepovoljno dejstvo sloenih
vremenskih uslova, tu pre svega mislimo na: izbor vrste i boje kolovoza,
osvetljavanje opasnih deonica puta, mere protiv zaslepljivanja, mere za
poboljanje koeficijenta prijanjanja izmeu pneumatika I kolovoza.
Kvalitetno odravanje puteva u zimskim uslovima- je od posebnog
znaaja, kao i dobra organizacija odvijanja saobraaja. Nepovoljno dejstvo
vremenskih uslova donekle se moe ublaiti i kroz kvalitetniju obuku
vozaa.
Zatita od vetra- moe se obezbediti izgradnjom,odnosno podizanjem
raznih vetrozatitnih ograda i smanjenjem brzine kretanja vozila.
Vetrozatitne ograde mogu biti od razliitih materijala (zidovi, mree,
vegetacija) i solidnog estetskog izgleda. Ove ograde ne smeju smanjivati
vidljivost niti dozvoljavati da se zbog njih obrazuju sneni nanosi na putu.
One treba da istiu pravac trase puta i da imaju elastina svojstva kako bi u
sluaju naletanja vozila posledice bile blae.

17

ZAKLJUAK
Uticaj klimatskih uslova na odvijanje saobraaja je dvostruk: neposredno
menja spoljne uslove u kojima se saobraaj odvija, i utie na zdravlje uesnika u
saobraaju.
Sneg, kia, magla, poledica, grad stvaraju uslove za saobraajne nezgode.
Po magli se najee deavaju saobraajne nezgode tipa lananog sudara. Magla
je prirodna pojava i ona nije uzrok saobraajnih nezgoda, ve samo doprinosi
stvaranju uslova za njohovo nastajanje.
Zbog padavina kia, sneg, led smanjuje se vidljivost i koeficijenat
prianjanja pneumatike za kolovoz, usled ega je tee realizovati vunu i koionu
silu, zbog ega dolazi do zanoenja i prevrtanja vozila. Opasnost od klimatskih
uticaja se mogu ublaiti boljim odravanjem puteva.
U vreme padavina (grad, kia ili sneg) raste rizik od nezgode. Skandinavska
istraivanja (Frdstroem i Bjornskau, 1989) su pokazala da neoekivane snene
padavine, prvi jesenji sneg i padavine posle duih perioda bez padavina znaajno
poveavaju rizik nezgoda, a posebno nezgoda sa nastradalim. Uesnici u
saobraaju se privikavaju na loe vremenske uslove i ovaj negativan uticaj slabi.
Posebno opada rizik od nezgoda sa povreenim i poginulim. Pojava grada najvie
utie na rizik nezgode, a posebno na rizik nezgoda mladih i neiskusnih vozaa.
Sveobuhvatno znanje o uticaju meteorolokih elemenata i pojava (koje jo
uvek nemamo) bi omoguilo razvoj adaptivnog modeliranja saobraaja na osnovu
preovladavajuih vremenskih uslova.
Osnovni cilj je da se operatorima u oblasti saobraaja i transporta ponudi
adekvatan menadmentski alat kojim e se reagovati na vremenske promene, s
tenjom za poveanjem sigurnosti u drumskom saobraaju.

18

LITERATURA

Ini, M. Bezbednost drumskog saobaaja, FTN, Novi Sad, 2002.

[2] Ruzica Popovic_Sigurnost saobracaja na putevima..

[3]
AIGA TP 10_12 Safe Driving in bad weather conditions
http://www.asiaiga.org/docs/AIGA%20TP%2010_12%20Safe%20Driving
%20in%20bad%20weather%20conditions.pdf

19