Sadržaj

1.Uvod.............................................................................................................................................1
2. Faktori koji utiču na temperaturu vazduha i kolovoza...............................................................2
3. Snižavanje tačke mržnjenja.........................................................................................................3
4. Faktori koji određuju efekat putne soli (TVV)............................................................................4
5. Fazni dijagram.............................................................................................................................5
6. Eutektička tačka...........................................................................................................................6
7. Zamena i dodaci putnoj soli.........................................................................................................7
7.1.1. Kalcijum hlorid (CaCl2)....................................................................................................7
7.1.2. Magnezijum hlorid (MgCl2)..............................................................................................7
7.1.3. Kalcijum magnezijum acetat (CMA).................................................................................8
7.1.4. Kalijum acetat (KAS)........................................................................................................8
7.1.5. Natrijum hlorid (NaCl)......................................................................................................8
8. Zahtevi u pogledu prethodnog vlaženje soli................................................................................9
9. Strategije zimskog održavanja puteva.......................................................................................10
10. Sistematski pristup održavanju................................................................................................11
11. Oprema zimskog održavanja puteva........................................................................................12
12. Vozila.......................................................................................................................................12
12.1.1. Kamioni.........................................................................................................................12
12.1.2. Motorni grejderi.............................................................................................................13
12.1.3. Utovarivači....................................................................................................................14
12.1.4. Raspršivači snega...........................................................................................................14
13. Obrasci posipanja.....................................................................................................................15
14. Putni meteorološki informacioni sistemi (RWIS)...................................................................16
15. Zaključak................................................................................................................................17
16. Literatura..................................................................................................................................18

0
1.Uvod

Putna so je još uvek najpouzdanija dostupna hemikalija za uklanjanje leda. Savremena

osoba koja se bavi zimskim održavanjem vodi se sledećim motom: Prava količina Pravog
materijala na Pravo mesto u Pravo vreme“, odnosno pametnija i efikasnija njena upotreba.
Prethodno navedeno je izuzetno važno, jer ukoliko istu upotrebimo previše, vozači će biti
zabrinuti zbog pojave korozije na svojim automobilima, stručnjaci za životnu sredinu će početi
da brinu o štetnim efektima na biljni i životinjski svet, odnosno oticanju soli u podzemne vode. U
suprotnom, ukoliko je primenimo premalo, isti pomenuti vozači će se buniti zbog nebezbednih
uslova na putu. Zimsko održavanje i njegove aktivnosti obezbeđuju koristi u 2 pravca:
1. Direktne (smanjenje broja saobraćajnih nezgoda, skraćenje vremena putovanja i smanjenje
troškova putovanja) i

2. Indirektne (ekonomska produktivnost, održavanja socijalnih aktivnosti, smanjenje broja

odštetnih zahteva na osnovu smanjenja broja saobraćajnih nezgoda i smanjenje potreba za
angažovanjem službi za hitne slučajeve (policija i vatrogasci)).
Mogu se uočiti 3 oblasti na koje upotreba soli kao alata zimskog održavanja ima veliki uticaj:

1. Prirodno okruženje - So za soljenje puteva ima veliki broj potencijalnih uticaja na životnu
sredinu:

a. Hloridi oštećuju vegetaciju pored puta, opadanje lišća, propadanje drveća i biljaka, smanjenje
prinosa voća,

b. Akumulacija Na u zemljištu prouzrokuje smanjenje plodnosti zemljišta,

c. Povećanje saliniteta površinskih i podzemnih voda.

2. Putna infrastruktura - Putna so pogoršava stanje čelika i betona u slučaju mostova i garaža za
parkiranje automobila. Ministarstvo za saobraćaj države Ontario procenilo je da oštećenja
mostova i garaža za parkiranje, prouzrokovana dejstvom putne soli, koštaju oko 216 miliona $
godišnje. U SAD se na preventivne i korektivne mere u slučaju oštećenja mostova i garaža
dejstvom putne soli, svake godine potroši 1 mlrd. $. Putna so oštećuje motorna vozila kroz tzv.
korozioni efekat hlorida na metal. Vozači godišnje troše milijarde dolara da bi predupredili ili
sanirali oštećenja koja nastaju usled korozije.

3. Troškovi održavanja - Institut za Analizu bezbednosti saoobraćaja u SAD-u uradio je studiju i

uporedio dobit i troškove korišćenja putne soli od 1976. godine. Pri tome su računati direktni

1
troškovi agencija i dobit kroz smanjenje udesa, uštedu operativnih troškova, skraćenje vremena
putovanja, smanjenje troškova putne infrastrukture i životne sredine. Glavni zaklјučak bio je da
neuspeh i propusti u otklanjanju leda na kolovozu prouzrokuju direktne ekonomske gubitke
mnogo više nego što su svi troškovi solјenja puteva zajedno.

2. Faktori koji utiču na temperaturu vazduha i kolovoza

Praćenje temperature vazduha (Tv) i vremenskih uslova podjednako je bitno kao i praćenje
temperature površine kolovoza (Tk). Led se formira na putu ili na bilo kom drugom mestu kada
su ispunjena dva uslova:

1. Voda je prisutna u tečnom stanju,

2. Temperatura vode pada ispod tačke mržnjenja.

Najveći broj odluka koje se odnose na zimsko održavanje uklјučuju u razmatranje veliki broj
faktora i promenlјivih. Što je više faktora koji se moraju uzeti u obzir, situacija postaje
kompleksnija. Bitno je znati kako i kada će led početi da se formira na putu, a onda doneti
odgovarajuću odluku. U praksi postoji veliki broj izvora i mogućnosti iz kojih voda može naći
svoj put do površine puta i postoji više od jednog načina kako temperatura vode može pasti ispod
tačke mržnjenja, odnosno:

1. Može se zalediti u atmosferi i pasti na zemlјu kao led,

2. Može pasti u tečnom stanju i zalediti se na hladnom kolovozu.

Formiranje leda na putevima veoma je čest zimski fenomen, ali ono što se često dobro ne razume
jeste da je temperatura površine na kojoj se voda formira, ili na koju pada (a ne temperatura
vazduha koja je okružuje) glavni faktor koji utiče na temperaturu vode koja se nalazi na toj
površini. Takođe, temperatura vazduha na različitim visinama određuje tip padavina, ali
temperatura površine kolovoza ipak ima najveći uticaj da li će vlaga postati ili ostati led.
Veoma je bitno pratiti temperaturu površine kolovoza zato što ona može značajno da se koleba u
zavisnosti od doba dana, oblačnosti, uslova ispod površine (dubina smrzavanja tla, prisustvo
vlage, zaostala toplota itd.) i tipa kolovoza. Ustvari, odluke o kontroli snega i leda treba da se
baziraju na tendencijama promene temperature površine kolovoza, pre nego na tendencijama
promene temperature vazduha. Na kraju krajeva, led će se formirati samo onda kada je
temperatura površine kolovoza niža od tačke mržnjenja vode.

2
Temperatura površine kolovoza direktno zavisi od radioacionog zagrevanja tokom dana i
radioacionog hlađenja tokom noći. Oba ova procesa naizmenično su prouzrokovana izolacionim
efektom oblaka. Sunčevi zraci utiču na rast temperature površine kolovoza, koji je sačinjen od
crnog asfalta i to za neki stepen više u odnosu na temperaturu površine kolovoza od svetlog
betona. Tokom noći, vedro nebo će prouzrokovati brže hlađenje nego oblačno nebo.
Još jedan fenomen koji utiče na temperaturu površine kolovoza jeste turbulentni transfer. Ova
pojava je poznata kao „faktor ledenog vetra“ za tela koja gube, odnosno oslobađaju toplotu. Tako
na primer turbulentni transfer vetrom prouzrokovaće da se lјudsko telo oseća hladnije nego što
zaista jeste. Mada putevi nisu pod direktnim uticajem faktora ledenog vetra, turbulentni transfer
uticaće na površinu kolovoza da se ohladi brže do neke stabilne temperature.

3. Snižavanje tačke mržnjenja

Današnje zimsko održavanje zasniva se na stvaranju hemijskih rastvora, razlaganju veze natrijum
hlorida (NaCl), kao i veze led-kolovoz. Korišćenje soli jeste najefikasniji i najisplativiji način za
toplјenje leda i snega. So je „snižavač tačke mržnjenja“, odnosno to je samo kraći naziv za izraz
„snižavač tačke mržnjenja vode do temperature koja je niža od 0 °C“. Postoje mnoge alternativne
hemijske materije koje se mogu koristiti za snižavanje tačke mržnjenja vode, ali je so ipak
najbolјe rešenje, zato jer joj je cena mnogo manja od ostalih alternativa, lakše se njom rukuje i
veoma je pouzdana u ostvarivanju sigurnijih uslova pri upravlјanju vozilom.
So u kamenom obliku ne može da otopi sneg i led. Sastoji se od negativnih jona hlora i
pozitivnih jona natrijuma koji su vezani i formiraju kristal. Sve dok ostaju sjedinjeni nemaju
nikakvog uticaja na led. U cilјu toplјenja leda ovakva so mora biti rastvorena u vodi i tako
formirati vodeni rastvor. Slana voda je gušća i teža od slatke vode (gustina je mera koliko neke
materije ima u određenoj količini zapremine ili prostora). Dodavanjem soli vodi ili obrnuto, so
se razlaže na jone. Pri ovom procesu imamo neznatno povećanje zapremine i povećanje mase
rastvora za oko 25%, jer se joni soli razdvajaju dok ona prelazi u rastvor, vezujući se za
molekule vode. Pošto je masa rastvora znatno porasla u odnosu na njegovu zapreminu, to znači
da se i gustina rastvora povećala.
Kako se sneg akumulira na putu i kako postaje utaban usled odvijanja saobraćaja, on počinje da
se vezuje za kolovoz praveći problem zbog nemogućnosti otklanjanja mehaničkim sredstvima.
Jedini način na koji se može raskinuti veza led-kolovoz jeste pomoću hemijskih sredstava kakva
je putna so.
Tokom akcije uklanjanja leda, so se primenjuje po vrhu utabanog snega i ukoliko je prisutna
dovolјna količina vlage i toplote (rezultat kombinacije delovanja sunca, saobraćaja i viših
dnevnih temperatura), putna so će se rastopiti i formirati rastvor. Zrnca soli koja prelaze u rastvor
prodiraće kroz utaban sneg sve do površine kolovoza, vršeći otapanje celom svojom dužinom.
Što se tiče uslova za otapanje, neophodno je postojanje i krupnijih kristala soli, koji će imati

3
dovolјno snage da izvrše toplјenje sve do površine puta. Zavisno od gustine, soni rastvor (slana
voda) prolazi naniže kroz utaban sneg sve do površine kolovoza.
Klјuč za efikasnije korišćenje putne soli i bezbednije uslove na putu, nalazi se u primeni soli na
početku snežne oluje, kako bi se stvorili uslovi kojima bi se preventivno delovalo na pojavu
smrzavanja i formiranja veze led-kolovoz. Putna so se takođe primenjuje u slučaju padanja kiše
koja se ledi i to često u kombinaciji sa abrazivima (kamena rizla), kako bi se povećalo trenje i
otopio led. Ovakav pristup, deo strategije preventivnog delovanja, odnosno sprečavanja
nastanka leda, mnogo je efikasniji i zahteva korišćenje manje količine soli, nego korektivni
pristup koji podrazumeva otklanjanje nastalog leda.
9.3. Granulometrijski sastav
Bez obzira kako nastaje, postoje standardne specifikacije koje se odnose na hemijski sastav i
fizičke karakteristike soli, odnosno natrijum hlorida (NaCl), a čije je krajnje odredište površina
puta. Nјene fizičke karakteristike se odnose na veličinu zrna, koja može biti sitna ili krupna.
Ukoliko se so primenjije u priobalnom ili morskom okruženju (uslovi velike vlažnosti
vazduha, česte poledice) nephodno je na puteve posuti so sitnije granulacije. Sitnozrna so
takođe se koristi i za spravlјanje mešavine soli i peska koja se zimi baca na puteve.
Tradicionalni postupak otklanjanja leda podrazumeva upotrebu soli krupne granulacije. Ovim se
obezbeđuje da so dovolјno krupnog zrna, proizvede zahtevanu količinu rastvora, a kao preduslov
za početak procesa toplјenja leda, odnosno raskidanje veze sneg/led–kolovoz. Međutim, kada se
krupnozrna so koristi pri standardnoj primeni, u cilјu postizanja nivoa usluge „čist kolovoz“, ova
se zrna mogu duže zadržati na kolovozu nego što se predviđa intervalom između dva čišćenja i
posipanja. S tim u vezi, kada se uklanja lapavica sa puta, na njemu se mogu naći i nerastvorena
zrna soli, koja će prerano biti uklonjena u jarkove i na bankine.
Osim toga, veća zrna, iako imaju veću masu i nisu sklona da ih vetar lako oduva sa puta,
kotrlјaće se i odskakati tokom posipanja i imaće manji koeficijent zadržavanja na putu. Sitnija
zrna soli pružaju efikasnije dejstvo tokom ranih primena. Sa druge strane, sitna zrna mogu imati
tendenciju da zapuše posipni izlazni kanal na samom posipaču, odnosno da formiraju grumulјice.

4. Faktori koji određuju efekat putne soli (TVV)

Postoje tri faktora koja određuju efekat putne soli, a kao sredstva za toplјenje leda:

1. Temperatura (temperatura jeste kritični faktor pri prelasku soli u vodeni rastvor). Kretanje
temperature kolovoza je kritičniji faktor, nego kretanje temperature vazduha u slučaju odluke
koju strategiju solјenja primeniti. Putna so po hemijskom sastavu predstavlјa kristale NaCl, koji
su međusobno vezani elektrolitičkom vezom. Toplota je neophodna da bi se ova veza raskinula,
prouzrokujući da se kristali NaCl razbiju na jone Na i jone Cl pri prelasku u rastvor. Kada ne
postoji dovolјno toplote u atmosferi, putna so će je uzeti iz najbližeg raspoloživog izvora,
odnosno kolovoza, a kako bi prešla u vodeni rastvor. Pod određenim uslovima, preporučuje se

4
primena katalizatora za proizvodnju toplote, poput tečnog CaCl koji ima posebnu prednost kada
se primenjuje na niskim temperaturama ambijentalne sredine);

2. Vlažnost (zrna soli se rastvaraju pri prvom susretu sa vlagom sa kojom dođu u dodir,
obezbeđujući na taj način temperaturu koja je adekvatna da omogući neophodnu toplotu). Suva
so će ostati suva, osim ako nema dejstva vlage koja može biti prisutna u obliku padavina,
vlažnosti vazduha ili direktno, prethodnim vlaženjem soli. Tehnika prethodnog vlaženja soli
obuhvata dodavanje tečnosti putnoj soli u spremište posipača ili na konvejer posipača
neposredno pre nego što so dotakne kolovoz. Važno je naglasiti da se mora znati

da li je so postala rastvor pre nego što bude uklonjena sa puta preranom upotrebom plugova za
čišćenje snega ili delovanjem saobraćaja, jer bi se time samo izaziva potencijalno štetan uticaj na
životnu sredinu);

Jednom kada putna so pređe u vodeni rastvor, ona će nastaviti da otapa sneg i led proizvodeći
više vlage koja će zatim redom rastvarati sve više čestica soli. Početni rastvor soli smatra se
zasićenim ako se so više ne može rastvarati. Ukoliko postoji dovolјno padavina i vlage, reakcija
rastvaranja nastaviće se dok se sve čestice soli ne rastvore i ne pređu u vodeni rastvor soli. Svako
naknadno dodavanje vlage razblažiće rastvor i smanjiće njegovu efikasnost. NaCl (kamena so)
zasićena je sa oko 26% koncentracije, a najefikasnija je sa 23,3% koncentracije. Ostale
hemikalije imaju različite, veće koncentracije pri kojima rade najefikasnije.

3. Vreme (kada se putna so primenjuje na početku snežne oluje, prve padavine obezbeđuju
neophodnu vlagu da bi se raskinula elektrolitička sona veza i generisao soni rastvor, pri čemu se
smanjuje mogućnost da se sneg i led zalepe ili natalože na površini kolovoza. Takođe se
sprečava kasnije stvaranje leda i omogućava lakše i ranije čišćenje snega plugovima). Kako
temperatura opada, efikasnost putne soli se smanjuje, sve dok ne postane potpuno neefikasna.
Mnoge studije odredile su minimalan prag temperature, ispod koga putna so ne treba da se
primenjuje. Da li koristiti putnu so ili ne, zavisiće od prisustva sunca, intenziteta saobraćaja i
temperature površine kolovoza.

Međusobna interakcija ova 3 elementa određuje kada i koliko dugo ona ostaje na putu i kada
treba dejstvovati sa plugovima i počistiti otopine leda i snega.

5. Fazni dijagram

Tačka mržnjenja vode nije statična. Odnosno, ona je promenlјiva veličina i zavisi od
koncentracije snižavača tačke mržnjenja u sonom rastvoru. Zato je neophodno razumeti
NaCl/H2O fazni dijagram, koji prikazuje tačku mržnjenja rastvora, soli i vode. Linija na

5
dijagramu predstavlјa različite koncentracije sonog rastvora koje obezbeđuju minimalnu
temperaturu na kojoj se može vršiti toplјenje i ispod koje će se (ukoliko se prekorači) formirati
kristali leda.
Sve tačke ispod krive predstavlјaju kristale leda i rastvor NaCl i H20. Sve tačke iznad krive i u
sredini predstavlјaju kristale NaCl i rastvor NaCl i H20. U oblasti sa desne strane od tačke
toplјenja nalazi se previše soli, tako da se u toj oblasti ponovno zamrzava rastvor NaCl i H20.
Kada su se čestice soli potpuno rastvorile u vodi, dalјe toplјenje snega i leda razblažiće rastvor
tako da temperatura, na kojoj se vrši dalјe toplјenje i na kojoj se formiraju kristali soli, raste ka 0
°C. Kako se rastvor soli razblažuje, kristali leda počinju da se formiraju, prouzrokujući da voda
izađe iz rastvora, povećavajući na taj način koncentraciju preostalog rastvora kao i dužinu
vremena za koje će rastvor biti efikasan u prevenciji potpunog smrzavanja.

Ukoliko koncentracija soli u rastvoru raste, tačka smrzavanja opada. Na primer, čista voda
smrzava na 0 °C, a 10%-ni rastvor soli se neće smrznuti dok temperatura ne padne ispod -6 °C.
Temperatura smrzavanja rastvora nastaviće da pada ukoliko se rastvoru doda još soli, odnosno
ukoliko mu se poveća koncentracija. Najniža tačka smrzavanja rastvora NaCl+H20, koja se može
dostići je, -21 °C, pri koncentraciji od 23,3%. Ova optimalna koncentracija koja obezbeđuje
najnižu moguću tačku mržnjenja rastvora, zove se eutektička tačka. Svaki snižavač tačke
mržnjenje ima svoju sopstvenu eutektičku tačku. Ukoliko se količina rastvora smanjuje i ukoliko
je razblaženost skoro kompletna (skoro voda), formiraće se „zrnasta lapavica“ koja može da
bude očišćena sa površine puta plugovima pre sledeće primene soli.

6. Eutektička tačka

Kada jednom koncentracija rastvora pređe iznad eutektičke tačke, rapidno raste temperatura
smrzavanja tako da rastvor sa 30% koncentracije ima tačku mržnjenja blizu 0 °C. (Eutektička
tačka vodenog rastvora CaCl2 koncentracije oko 30% jeste -51°C).
Pored razumevanja principa fazne promene, treba takođe znati koliko leda može otopiti putna so
na različitim temperaturama. Tabela pored prikazuje odnos između ambijentalne temperature i
količine otoplјenog leda dejstvom putne soli i jedna od vrsta pokazuje da na -1 °C, 1 kg soli
otapa 46 kg leda. Međutim, kako temperatura pada do -4 °C, 1 kg soli otopiće samo oko 14 kg
leda. Međutim, neophodno je znati da cilј nije otopiti sav led, već raskinuti vezu led-kolovoz.
Ovaj odnos i razumevanje faznog dijagrama formira osnov za određivanje standardnih količina
primene putne soli. Takođe, važno je naglasiti da ne postoji opšte prihvaćeni standard za količinu
primene putne soli. U zavisnosti od lokalnih uslova i politike, opseg primene putne soli može
varirati između 80-600 kg/km puta sa dve saobraćajne trake.
Najbolјi način za redukciju količine soli koja se primenjuje je u bolјem predviđanju kada
nam je ona potrebna, bolјoj praksi rukovanja, kao i u unapređenju tehnologije posipanja.

6
7. Zamena i dodaci putnoj soli

Značajan broj ispitivanja je vršen za alternativne hemikalije koje otklanjaju nastali led i u
savršenom svetu ovakva ispitivanja bi dovela do otkrića hemijskih jedinjenja koja su jeftinija
zamena za so, kompletno netoksična (neškodlјiva po životnu sredinu), kojih ima u izobilјu, pri
čemu takođe neće prouzrokovati koroziju vozila i koja će biti jednostavna i sigurna za rukovanje.
Međutim, u stvarnosti postoji težnja da se pronađe alternativna supstanca koja se može koristiti
kao zamena za so ili kao dodatak soli, u cilјu redukovanja ukupne količine soli koja dospeva u
životnu sredinu i crpi budžet zimskog održavanja puteva. Mnoge putne uprave eksperimentisale
su sa alternativama, ali su se na kraju obično vraćale na pouzdanu i dobro poznatu so. Osnovni
razlog jeste taj: što su troškovi njene nabavke značajno manji, što je rukovanje sa njom
uhodano i zbog predvidlјivosti u postizanju bezbednih uslova vožnje.
Pet najčešće korišćenih hemikalija za otklanjanje i prevenciju stvaranja leda jesu tri „putne soli“ i
dve „alternative“ navedene u tabeli iznad. Neke od ostalih imaju visok štetan uticaj na životnu
sredinu (urea), toksični su za lјude i životinjski svet ukoliko se progutaju (glikoli); isparlјivi su,
zapalјivi i toksični (metanol); ili nisu dovolјno ispitani da bi se pouzdano odredila bezbednost i
korisnost njihove primene (natrijum format).

7.1.1. Kalcijum hlorid (CaCl2)

Jeste egzotermično hemijsko jedinjenje, jer deluje na nižim temperaturama nego ostala.
Međutim, navedena prednost može postati slabost, jer izvlači toplotu sa kolovoza pre nego što
postane rastvor. Takva pojava može biti veoma nepoželјna, jer snižavanjem temperature
smrzavanja kolovoza postiže se njegovo zaleđivanje. Apsorbuje vlagu iz atmosfere, oslobađa
toplotu kada prelazi u tečno stanje i takve karakteristike ga svrstavaju u savršen dodatak soli.
Uspešno deluje i na temperaturama koje su i ispod -15 ˚C. Može se koristiti kao prethodno
navlažen agens, pomešan sa peskom, a kako bi se sprečilo smrzavanje. Uspešno može delovati i
kada je pomešan sa solјu. Prirodno je u tečnom stanju, ali se može naći i u čvrstom u obliku
pločica. Takođe je efikasan agens koji deluje protiv prašine na makadamskim putevima tokom
leta.

7.1.2. Magnezijum hlorid (MgCl2)

Magnezijum hlorid predstavlјa hidroskopnu supstancu, odnosno uzima i zadržava vlagu iz
kolovoza, vazduha, snega ili leda. Uspešno sprečava vezivanje snega za kolovoz i stvaranje
poledice i crnog leda. Najednostavnija upotreba zahteva prskanje po putevima pre nailaska
snežne oluje. Sobzirom da navedeno jedinjenje ima eutektičku tačku od -36,6 oC, popularno se
naziva i ,,antifriz za puteve“, jer snižava temperaturu smrzavanja vode i sprečava pojavu leda
koji stvara jaku vezu sa putem (posebno efikasan u spečavanju crnog leda i u slučajevima kiše
koja se ledi). Time kolovoz ne može postati klizav, bezbednost odvijanja saobraćaja jeste
pobolјšana i broj nezgoda je smanjen. Ukoliko se koristi kao agens za prethodno vlaženje peska,
utiče na bolјe vezivanje abraziva za utabani sneg. Vrlo je osetlјiv kada je u pitanju uticaj na

7
životnu sredinu, jer predstavlјa jednu od retkih hemikalija koja može postepeno da razori beton.
Neki testovi su pokazali da ako se primeni ispravno, ne postoje negativni efekti na podzemne i
površinske vode, kao i vegetaciju.

7.1.3. Kalcijum magnezijum acetat (CMA)

Za potrebe zimskog održavanja u upotrebi je već 25 godina i kao hemijsko jedinjenje predstavlјa
dolomitnu krečnjačku stenu i acetatnu kiselinu. Može biti upotreblјen u tečnom obliku ili
kombinovan sa solјu i peskom. Ukoliko se iskoristi u vidu tečnosti, može uspešno sprečiti
nastanak leda. Važno je znati da CMA ne topi sneg i led, već ih pretvara u ovseno-brašnastu
teksturu. Ovo omogućava lagano čišćenje i odnošenje i ukoliko je na putevima saobraćaj veoma
intenzivan, ima tendenciju vrlo efikasnog uklanjanja lapavice u stranu. U tom slučaju mora biti
primenjen na početku snežne oluje pre akumulacije velike količine snega. Efikasniji je u
sprečavanju nastanka leda nego u otklanjanju već nastalog. Sposoban je da spreči pretvaranje
utabanog snega u led i zatim njegovo vezivanje za kolovoz, ali jednom kada se led stvori, treba
koristiti neku drugu hemikaliju kako bi raskinuli ovu vezu.
CMA je biorazgradlјiv i u više od 30 godina testiranja nije nađeno da poseduje štetan uticaj na
kompaktnost i snagu zemlјišta. Imam veoma malu pokretlјivost, ne prodire duboko u zemlјište,
tako da ne može doseći do podzemnih voda. Miriše kao sirće i nije atraktivan za životinje kao so.
U Skandinaviji ga koriste u oblastima gde ima dosta divlјači, a u cilјu prevencije saobraćajnih
nezgoda u kojima učestvuju vozila i životinje. Manje je korozivan za metale nego so i ne
doprinosi lјuspanju i lјuštenju novog armiranog betona.

7.1.4. Kalijum acetat (KAS)

Biorazgradlјivo jedinjenje stvoreno reakcijom acetatne kiseline i kalijum karbonata i sa visokom
eutektičkom tačkom. Primarno primenjivan kao sredstvo za otklanjanje leda, ali takođe i za
držanje pružnih skretnica otvorenim. Snaga navedenog jedinjenja jeste u podjednako dobrom
otklanjanju i sprečavanju nastanka leda. Ukoliko je primenjen na početku snežne oluje, može
sprečiti formiranje veze led/kolovoz.
Kao dodatna prednost može se navesti da ostavlјa talog na putevima, što može igrati značajnu
ulogu u sprečavanju nastanka leda za sledeću snežnu oluju (produženo delovanje). Prilikom
razlaganja se raščlanjuje na kalijum i acetat i prilikom promene u uglјenik i vodu, neophodna je
neznatna količina kiseonika („Biološka kiseonična potražnja“ – BKP). Kao jedina negativnost
može se navesti da je toksičan za ribe u rastućoj koncentraciji. Generalno je nekorozivan, ali se
ne sme stavlјati u dodir sa galvaniziranim metalima. Može se primeniti pri ekstremno niskim
temperaturama, ne oštećujući značajno životnu sredinu i prouzrokujući vrlo malo korozije, osim
u izuzetnim slučajevima. Mora se držati u čistom i zapečaćenom kontejneru, jer bi u suprotnom
mogao prerano početi sa biorazgradnjom i izložiti se biološkom rastu.

7.1.5. Natrijum hlorid (NaCl)

Prisutna je već dugo vremena i proizvod prirode. Može biti stara stotine miliona godina ili samo
godinu dana u solarnom slanom basenu. Putne agencije primenjuju so već 60 godina i ona
predstavlјa najproučavaniju i najshvatlјiviju od svih hemikalija koje se koriste za otklanjanje

8
leda. Ukoliko se postavi pitanje zašto se upotreblјava toliko dugo vremena, odgovori su da deluje
brzo, pouzdano i jeftino.
Takođe, najviše snežnih i ledenih događaja se manifestuje u opsegu temperatura na kojima so
deluje najbolјe, odnosno iznad -9 °C. Na ovoj temperaturi ne postoje bitne razlike u
performansama između prethodno navedenih hemijskih jedinjenja, jer tada funkcionišu
podjednako brzo. Kada je

ambijentalna temperatura suviše niska da bi se samostalno upotrebila, odlično funkcioniše kada

je prethodno navlažena nekim od bolјih sredstava za otklanjanje leda (daleko je jeftinije
primeniti so kao navlaženu, nego koristiti samo neku skupu alternativu).
Temperatura površine kolovoza je verovatno najbitnija promenlјiva. So snižava temperaturu
kolovoza, ali ovaj efekat iznosi manje od 1 °C i dužina trajanja je manja od 5 minuta ili
manje, posle čega efekat nestaje.
Neki od prethodno nabrojanih konkurenata podižu temperaturu kolovoza, ali i ovaj efekat takođe
nestaje vrlo brzo. Takođe važno je naglasiti da konkurenti soli privlače vlagu kako bi počeli da
deluju efikasno, dok je njoj za to potrebna vlaga iz ledenih padavina.
Danas sve više putnih agencija koristi so prethodno navlaženu ili kao soni rastvor, tako da
počinje da funkcioniše momentalno. Međutim, kada prestane snežna oluja, pomaže da se
površina puta osuši vraćajući je u stanje bezbednih uslova. Neki od njenih higroskopnih
konkurenata nastavlјaju da privlače vlagu zadržavajući na taj način vlažne uslove na putu.
Takođe se na gradilištu može mnogo jeftinije praviti rastvor nego je kupovati kao tečnost, zatim,
radnici su navikli da manipulišu sa njom i zato je njeno korišćenje jeftino i lako. I na kraju,
kompetitivna prednost upotrebe soli jeste njena cena i zato danas najveći broj agencija traži
najisplativije rešenje.

8. Zahtevi u pogledu prethodnog vlaženje soli

Rastvor soli, a ne čvrsta so topi sneg i led i jedan od kritičnih faktora ovog procesa jeste
vreme. Ostala dva faktora su vlaga i temperatura. Pošto se ne može mnogo uraditi na kontroli
prethodno dva nabrojana faktora, ostaje mogućnost smanjenja potrebnog vremena da čvrsta so
pređe u vodeni rastvor. Jedan od najefikasnijih načina za postizanje navedenog cilјa jeste
primena vodenog rastvora soli, zajedno sa čvrstom soli i ovakav proces se naziva "prethodno
vlaženje".
Kada je tečnost primenjena na zrna kamene soli, zrna će apsorbovati malu količinu tečnosti. To
će povećati gustinu zrna i započeće proces rastvaranja, odnosno tečnost će omekšati i
enkapsulirati zrna. Kada vlažno zrno soli dotakne površinu kolovoza, imaće manju tendenciju
klizanja i odskakanja.
Usled prisustva vlage unutar sebe, saobraćaj ne može lako da oduva navlaženo zrno sa puta kao
što je na primer kod suvog zrna. U čitavom Severnoameričkom snežnom pojasu, mnoge
organizacije došle su do zaklјučka da mogu smanjiti vreme reakcije soli i time obezbediti
9
toplјenje leda na nižim temperaturama (tehnikom prethodnog vlaženja), a poštujući sledeće
koncentracije:

 23% rastvor tečnog natrijum hlorida,

 32% rastvor tečnog kalcijum hlorida,

 32% rastvor magnezijum hlorida,

 25% rastvor kalcijum magnezijum acetata i

 42% rastvor kalcijum acetata.

Povećanje efikasnosti delovanja znači da prethodno navlažena so redukuje zahtevanu količinu

soli. Prskanje zaliha i tovara u kamionima, takođe se računa kao prethodno tretiranje, ali ovakva
praksa nije praktična zato što se zrna soli ne vlaže podjednako, tako da tečnost može da zaobiđe
zrna i učinak na putu neće biti isti na svim deonicama.
Najbolјi učinak se postiže kada se so vlaži u trenutku izlaska iz posipača ili kada se prskanje vrši
na spineru. Samo 4% soli jeste izgublјeno kada je kolovoz prethodno tretiran navlaženom soli,
nasuprot 30% gubitaka u slučaju kada je put tretiran suvom soli.

9. Strategije zimskog održavanja puteva

Postoje dve strategije ukoliko želimo da kolovoze održimo čistim i sigurnim (pre, za vreme i
posle snežne oluje), a to su preventivna ili korektivna.

 Prvi pristup podrazumeva sprečavanje nastanka leda, odnosno njen glavni cilј jeste
sprečavanje formiranja i razvoja veze sneg/led-kolovoz, kao i omogućavanje njenog lakog
raskidanja. Ukoliko se veza formirala posle početnog preventivnog tretmana, ona će biti veoma
slaba što će usloviti njeno lako uklanjanje, a za razliku od veze koja je nastala bez prethodnog
tretmana. Kao takva predstavlјa najefektivniji i najefikasniji način postizanja nivoa usluge
„čist kolovoz“.

 Drugi pristup podrazumeva uklanjanje leda. Predstavlјa korektivni odgovor na uslove koji
egzistiraju na kolovozu. Cilј korektivne strategije jeste raskidanje veze koja je nastala između
snega/leda i kolovoza i ona počinje sa formiranjem nakon minimalno 25 mm ili više
akumuliranog ili vezanog snega za kolovoz. Sobzirom da je navedena strategija korektivna, ona
ne može podržiti zahteve za bezbednim uslovima na putu tokom snežne oluje. Primenjujući samo

10
korektivne mere, vrlo je teško postići ”čist kolovoz“ u prihvatlјivom vremenskom periodu, a
nakon završetka snežne oluje.

Osnovni zadatak efikasnog korišćenja putne soli jeste u „pravovremenosti“ delovanja.

„Pravovremenošću“ se definiše strategija kao preventivna ili korektivna. Kritičan parametar o
kome je neophodno voditi posebnu pažnju jeste izbor pravog materijala, primenjena količina i
pravo mesto primene tog materijala. Zato je efikasnost određena pravovremenošću primenjene
operacije. Ukoliko primenimo aplikaciju suviše rano, putna so može biti oduvana ili rasuta
delovanjem saobraćaja, pre nego što bi korektno delovala. Ukoliko aplikacije primenimo suviše
kasno, propustiće

se šansa sprečavanja nastanka veze led-kolovoz što će usloviti primenu korektivnih mera,
odnosno primenu veće količine soli. Ukoliko oluja i temperaturni uslovi ne dozvolјavaju
raspoloživim resursima adekvatnu akciju usmerenu prema snežnim akumulacijama, putnu so je
neophodno primeniti kako bi otopila već sabijeni sloj snega (postupak rasipanja u vidu rastvora
kako bi se omogućilo lakše mehaničko odnošenje). Ovakav način korišćenja soli zahteva TVV,
uzimajući u obzir vremensku zavisnost od deblјine utabanog snega, i „preostale energije“ za
rastvaranje zrna soli.

10. Sistematski pristup održavanju

Preventivne operacije zahtevaju sistematski pristup zasnovan na kontinualnom praćenju i proceni
informacija iz različitih izvora. Parcijalna lista pitanja koja se mora proučiti i na osnovu kojih se
formira plan akcija jesu:

 Koji je nivo usluge održavanja propisan za puteve u posmatranoj nadležnosti?

 Koji tip nevremena je u nailasku i kada se očekuje njeno delovanje?

 Da li nevreme sadrži padavine i ukoliko ih sadrži, koje su vrste i kolika je očekivana količina?

 U kom trenutku tokom oluje će nastupiti padavine i koliko će vremenski trajati ?

 Kakvi su trenutni uslovi na kolovozu, uklјučujući temperaturu površine kolovoza?

 Koja je trenutna temperatura vazduha, brzina vetra, visina vlažnosti vazduha?

 Koliko lјudi i opreme je na raspolaganju?

 Trenutni kapaciteti raspoloživih hemikalija za preventivnu strategiju i način njihovog

posipanja?

11
 Trenutak njihove primene?

 Da li je neophodna njihova ponovna primena i kada?

 U kom trenutku vozila za čišćenje snega treba poslati na teren?

11. Oprema zimskog održavanja puteva

Kao rezultat istraživanja i razvoja tehnologija zimskog održavanja puteva, današnja oprema
može da: pomogne pri redukovanju količine soli koja se upotrebljava, kontroliše njen uticaj na
životnu sredinu, poboljša zimske uslove vožnje i smanji ukupne troškove. Veoma je važno
naglasiti da i najbolje izrađen plan, baziran na tačnim podacima i pouzdanim analizama neće
imati efekta ukoliko raspoloživa oprema ne preokrene teoriju u akciju.

Akumulirani sneg, led ili lapavica mogu se na putu kontrolisati mehanički, odnosno ukloniti
pomoću plugova koji su montirani na kamione, grejdere ili utovarivače. Takođe i raspršivači
snega se mogu iskoristiti u pojedinim oblastima. Putna so se primenjuje upotrebom raznih alata i
tehnika za posipanje, a osnovni cilj mehaničkog odnošenja jeste povećanje trenja na putu. U
daljem tekstu biće analizirana vozila i oprema, uključujući prednosti i nedostatke svake
pojedinačno.
Neophodno je naglasiti da bi se održavalo adekvatno trenje tokom zimskog nevremena,
pneumatici za vuču moraju biti pažljivo odabrani, odnosno šare pneumatika i kvalitet materijala
mora biti odgovarajući. Kamioni zahtevaju blokirajući diferencijal ili elektronsku kontrolu vuče,
čime se sprečava gubitak vuče usled proklizavanja. Kamioni sa 4x4 pogonom često su korišćeni
u prošlosti, ali unapređenjem perfomansi vozila nestala je potreba za pomenutim.

12. Vozila
12.1.1. Kamioni

 Sa plugovima montiranim napred i krilima, mogu operisati pri brzinama bliskim brzini
ostalog saobraćaja, predstavljajući na taj način manju opasnost po bezbednost saobraćaja i
omogućavajući da putevi brzo postanu čisti. Radeći pri većim brzinama, mogu vrlo efikasno
„bacati“ sneg na distancu dovoljno udaljenu od ivice bankine, čime se sprečava stvaranje snežnih

12
nanosa na kolovozu. Međutim, veća brzina može biti neprikladna u gradu, jer sneg koji se
odbacuje iza ivice kolovoza može oštetiti objekte koji se nalaze pored puta;

 Da bi osigurali potrebnu vuču i nosivost, prednje i zadnje gume moraju biti pažljivo odabrane,
odnosno moraju imati odgovarajuće šare, zatim napravljene od adekvatnog materijala i moraju
imati dovoljno osovinsko opterećenje kako bi se obezbedilo upravljanje tovarom i plugovima.
Nosivost prednje osovine je veoma važna i vozilo treba ispuniti zakonske zahteve koji se tiču
dozvoljenog osovinskog opterećenja. Navedena vozila zahtevaju i blokirajući diferencijal ili
elektronsku kontrolu vuče, čime bi se sprečio eventualni gubitak vuče usled proklizavanja;

 Mogu biti konfigurisani sa spremištem odnosno rezervoarom koji će omogućiti dvostruku

ulogu vozila za posipanje materijala i čišćenje snega. Pri tome treba biti obazriv u pogledu
njihove karakteristike da mogu biti konstruisani i kao kruto konfigurisano zimsko vozilo
odgovarajućih konjskih snaga i hidraulike, nego kao vozilo fleksibilne konstrukcije.

12.1.2. Motorni grejderi

 Mogu biti dodatno opremljeni plugovima i krilima za uklanjanje snega. Svojom velikom
staklenom površinom napred i sa strane, i visoko uzdignutim mestom operatera, obezbeđuju
odličnu preglednost terena u bliskom okruženju. Veoma su korisni u uskim četvrtima gradskih
ulica i na putevima sa promenlјivim širinama. Navedena vozila dozvolјavaju operaterima da u
potpunosti završe posao uklanjanja snega, minimizirajući preostalu količinu koja će biti
ukklonjena hemikalijama;

 Obezbeđuju odličnu preglednost koja ih čini sigurnijim i bezbednijim za manevrisanje, dok

rade u okruženju pešaka i uslovima velike gustine saobraćajnog toka;

 Mogu biti opremlјeni plugovima montiranim napred u jednom pravcu, reverzibilnim

plugovima, „V“ plugovima ili bočnim krilima. Takođe, mogu biti opremlјeni nazublјenim nožem
ili kružnim nožem koji služe da izbrazdaju veoma čvrste naslage leda, čime se privremeno
pobolјšava trenje;

 Ovakva vozila često su odmah raspoloživa za zimsko održavanje i njihova upotreba je široko
rasprostranjena pri opštinskim upravama, kao i kod izvođača radova leti za izgradnju i
održavanje puteva. Poseduju tešku konstrukciju koja obezbeđuje izdržlјivu mašinu za operacije
čišćenja snega;

 Modernije verzije operišu pri većim brzinama od starijih modela, ali je ta brzina ipak u
granicama od 30-35 km/h (20 mph),

13
 Veoma su efikasni tokom jesenjeg smrzavanja i prolećnog otapanja, kada su putevi sa
umanjenom nosivošću, pa se tako mogu oštetiti delovanjem kamiona za čišćenje snega
opremlјenih plugovima.

12.1.3. Utovarivači

 Nјihov rad obično zahteva kiper kojim će se odlagati sneg na za to predviđenu lokaciju. Mogu
ponekad biti opremlјeni plugovima, krilima ili raspršivačima u cilјu uklanjanja snega. Modernije
verzije, koje imaju velike staklene površine na prednjoj i bočnim stranama i visoko uzdignutu
poziciju za sedenje, obezbeđuju operateru odličnu preglednost u neposrednom radnom
okruženju;

Ovakva vozila često su odmah raspoloživa za zimsko održavanje, i njihovo korišćenje je široko
rasprostranjeno pri opštinskim upravama i kod izvođača radova leti, za potrebe izgradnje i
održavanja puteva, ali se takođe često koriste u putnim bazama za punjenje kamiona posipača
peskom i solјu;

 Veoma je korisno raditi sa njima u uskim četvrtima gradskih ulica, lakat krivinama,
autobuskim stajalištima i na putevima sa promenjivim širinama. Koriste se da sakupe i uklone
sneg sa nepristupačnih mesta sa ograničenim prostorom za skladištenje

12.1.4. Raspršivači snega

 Poseduju hidrauličnu kontrolu na izlaznim kanalima, tako da mogu precizno us meriti sneg na
kamione predviđene za odvoženje snega. Montiraju se na kamione namenjene za tu svrhu, na
traktore ili se pričvršćuju na velike utovarivače sa posebnim prednjim branikom;

 Često ostavlјaju određenu količinu snega na kolovozu koji se kasnije mora tretirati
abrazivima ili hemikalijama za otklanjanje leda, a u cilјu realizacije bezbednijih uslova vožnje;

 Koriste se za čišćenje puteva i obezbeđivanje prohodnosti u oblastima sa velikim količinama

snežnih padavina. Takođe se koriste za utovar snega koji se uklanja iz gradskih područja, duž
puta sa ograničenim prostorom za skladištenje u kamione.

14
13. Obrasci posipanja

Zimsko održavanje predstavlјa mnogo više od znanja o tome kada, gde i koliko soliti i koji tip
posipača upotrebiti. Takođe mora se znati i kako posipati. Prilagođavanjem metoda primene
zahtevima održavanja, predstavlјa najbolјi način postizanja najefikasnije upotrebe putne soli.

1. Nagomilavanje (predstavlјa neprekidno nanošenje duž srednje linije puta). Koncentrisana

masa materijala minimizira njegovu tendenciju da odskače ili biva oduvan sa puta delovanjem
saobraćajnog toka. Kada prelazi u rastvor, so prodire duž krune puta kroz led i utabani sneg, tako
da se određena količina leda i lapavice odnosi sa puta delovanjem saobraćaja, a da pri tome ne
mora biti rastoplјen.

Uniformna deonica duž osovine puta postaje ogolјena pružajući stabilnost za dva pneumatika
motornih vozila. Ispuštanjem materijala kroz izlazni kanal posipača postiže se nanošenjem
aplikacije bez upotrebe spinera. Nanošenje soli duž osovine puta nije uvek dobra reakcija. Tako
na primer, pomenuto rešenje nije odgovarajuće ukoliko je površina kolovoza opasna za saobraćaj
i pri tome se zahteva momentalni tretman u cilјu otklanjanja nastalog leda. Drugi primer
predstavlјaju krivine sa nagibom na kojima se so postavlјa na višoj strani

kolovoza. U navedenim situacijama, ne preostaje drugi izbor nego primena više soli preko
saobraćajnih traka.

2. Posipanje ispred točkova (pesak i putna so mogu biti nanešeni sa bilo koje strane posipača,
ispred prednjih ili zadnjih točkova ili sa zadnje strane vozila, a u pravcu njegove uzdužne ose.
Primenom ispred točkova obezbeđuju se dve značajne prednosti:

a. Kada je trenje između pneumatika i kolovoza slabo, posipanjem peska ispred točkova
posipača obezbeđuje se pobolјšanje navedenog,

b. Posipanje neposredno u blizini vozačeve kabine omogućava vozaču bolјi pregled, čime je
obezbeđen neometan tok materijala. Međutim, kada su loši vremenski uslovi može nastati
ozbilјan problem kada oprema radi, kada se velika količina materijala istovara i gde postoji
opasnost od stvaranja ledenih grudvi.

Posipači sa zadnjim istovarom su jeftiniji. Klizni posipač može biti montiran ili demontiran brzo
ukoliko se ne traži prednji istovar. Istovar sa zadnje strane u pravcu uzdužne linije posipača jeste
jednostavniji, ali ograničava vozilo da operiše samo u onoj saobraćajnoj traci u kojoj se nalazi (u
slučaju dvotračnog puta). U protivnom, pogoršava se tačnost aplikacije prilikom upotrebe na
drugim vrstama kolovoza. Nevedeni posipači često se upotreblјavaju u kombinaciji sa
plugovima. Pojedini proizvođači obezbeđuju opremu sa podesivim izlaznim kanalima kako bi

15
menjali poziciju primene soli na spineru. Time je omogućeno operaterima modifikacija mesta
primene i koncentracije primenjenog materijala.

14. Putni meteorološki informacioni sistemi (RWIS)

Širom sveta nadležni za puteve i aerodrome preko 25 godina upotreblјavaju putne meteorološke
informacione sisteme (RWIS) zasnovane na senzorima. Ovakvi sistemi često operišu u Evropi i
SAD-u. Pored unapređenja kvaliteta informacija o putevima i trendovima temperatura, RWIS
mreže podržavaju radove zimskog održavanja u sledećem:

1. Pobolјšavaju preciznost donošenja odluka, omogućavajući bolјe razumevanje vremenskih

prognoza i trendova temperature površine kolovoza,

2. Senzori ugrađeni u kolovoz, u ravni sa površinom i ispod površine kolovoza, preciziraju

informacije koji se mogu poslati do centralnih lokacija, omogućavajući time kvalitetniju analizu
trendova i vremenskih prognoza,

3. Senzori u kolovozu mogu pratiti temperaturu površine kolovoza, vlažnost kolovoza, tačku
mržnjenja rastvora na putu, prisustvo hemikalija i njihove koncentracije (samo za određene
hemikalije), kao i

temperature ispod površine kolovoza,

4. Senzori postavlјeni na određenoj visini mogu obezbediti lokalne informacije u realnom

vremenu o tipičnim atmosferskim uslovima, poput padavina, relativne vlažnosti vazduha, tački
rose, temperaturi vazduha i brzini i smeru delovanja vetra,

5. Službe za vremensku prognozu mogu iskoristiti putne informacije kako bi definisali prognoze
„vremena na putevima“, što pomaže radnicima na održavanju puteva pri donošenju kvalitetnijih
odluka koje se odnose na kontrolu snega i leda,

6. Optimizuje se upotreba putne soli i primena hemikalija preciznijim rasporedom lјudstva i

opreme,

7. Druge vrste senzora i sistema mogu se dodati na RWIS radi dalјe podrške osobama na
održavanju, poput uređaja ugrađenih u kolovoz radi merenja trenja na putu i deblјine snežnog
pokrivača, automatski sistemi za primenu tečnih sredstava za uklanjanje leda, i fiksna
automatizovana tehnologija za raspršivanje (FAST).

16
RWIS se obično sastoji od niza komponenti, uklјučujući mrežu kolovoznih i atmosferskih
senzora koji zahtevaju stabilno električno napajanje (postoje jednostavniji tipovi na baterije i
solarne ćelije). Jedan standardni RWIS čini: 1. Meteorološka stanica sa atmosferskim senzorima,
2. Senzori na površini i ispod površine kolovoza koji mere temperaturu, prisustvo vlage na putu i
koncentracije hemikalija, 3. Jedinica za dalјinsku obradu (RPU) i 4. Modemi i telefonske veze.
Kolovozni senzori su povezani sa meteorološkom stanicom pored puta koja prikuplјa informacije
o: brzini i smeru delovanja vetra, sunčevom zračenju, barometarskom (vazdušnom) pritisku,
prisustvu ili odsustvu padavina, merenje vidlјivosti ili identifikaciju vrste padavina, relativnoj
vlažnosti vazduha i temperaturi vazduha.

15. Zaključak

Usklađen i usvojen dokument o obezbeđenju odgovarajućeg Nivoa Usluge (NU) jeste preduslov
za obezbeđenje kontrole snega i leda. Standardnim NU definisan je „primaran cilј“ za zimske
uslove na putu, u datom trenutku, tokom i posle završetka snežne oluje. Da bi se ispunili zadati
cilјevi, neophodno je započeti sa preventivnim operacijama na početku snežne oluje, kao i
nastavak kontinualnih operacija koje „prate“ dalјa vremenska zbivanja.
Kada se planiraju tokovi akcije prvenstveno je neophodno proveriti standarde NU, jer je
nekorisno primeniti startegiju “čist kolovoz” na kraju nevremena, kada je sve što se zahteva
standardnim NU čista sredina kolovoza. Obično, NU diktira vremenski okvir izražen direktno u
časovima, ili indirektno u količini akumuliranog snega. Odnosno, NU diktira maksimalnu
dozvolјenu količinu akumuliranog snega, na određenom putnom pravcu u bilo kojoj tački, tokom
određenog vremenskog događaja; ili propisuje uslove koji moraju biti ispunjeni u okviru
određenog vremenskog perioda po završetku snežne oluje. Standardi NU su najčešće određeni na
osnovu intenziteta saobraćaja, kategorije puteva, značaja određenog pristupnog koridora
(deonice za slučaj opasnosti, deonice za teška teretna vozila, ekonomski koridor), ili nekih drugih
faktora.

Najviši standard nivoa usluge, važi za puteve sa najvišim stepenom prioriteta, a to je pretežno
NU „čist kolovoz“. Čist kolovoz ne sadrži zagađivače (pesak, lapavicu, utabani sneg, led) i
obezbeđuje najbolјe moguće trenje za gume vozila, u cilјu održanja neometane kontrole
upravlјanja nad vozilima. Na manje prometnim kolovozila, NU „čista sredina kolovoza“ ili
„dozvolјen utabani sneg na kolovozu“, može biti sasvim odgovarajući. Pri uslovima „čista
sredina kolovoza“, koristi se manje soli, dok za uslove koji dozvolјavaju utabani sneg na
kolovozu, putna so se koristi samo onda kada su nastupili ekstremno ledeni uslovi, ili uslovi pri
kojima mehaničko delovanje plugova, grejdera ili abraziva ne pobolјšava trenje na putu.

17
Standard ”čist kolovoz“ zahteva i hemijsko i mehaničko odnošenje. Iako je mehaničko odnošenje
ekonomski isplativije, gledajući na količinu snega i lapavice koji se uklanjaju, samo hemijska
sredstva (poput putne soli) na kraju obezbeđuju čist kolovoz pri neprekidnim zimskim uslovima.
Ukoliko je propisanim NU za drugu kategoriju puteva, dozvolјeno postojanje utabanog snega u
roku od 24 sata nakon završetka snežne oluje, tada se adekvatne hemikalije ne zahtevaju i na
pomenute kolovoze je moguće poslati vozila da očiste sneg nakon obavlјenog posla na putevima
višeg prioriteta, odnosno na putevima na kojima je propisan viši NU.

Međutim, ukoliko standard NU ”čist kolovoz“ podrazumeva najviše standarde održavanja u

najkraćem mogućem roku (a nakon završetka snežne oluje), tada strategija preventivnih mera u
potpunosti ima prednost. Čist kolovoz se može postići upotrebom mera korektivne strategije, ali
tada takva mera zahteva više opreme, više zaposlenih, više hemikalija i više vremena. Kvalitet
putne soli je bitan faktor za postizanje standarda NU.

16. Literatura

1. Vera Mijušković: ,,Putevi“, Saobraćajni fakultet Univerziteta u Beogradu, Beograd 1990.god.

2. Drumske i gradske saobraćajnice-skripta,Saobraćajni fakultet Beograd

18