Efekat staklene bate i globalno zagrevanje

Efekat staklene bate nastaje zbog toga to Zemlja i molekuli u atmosferi apsorbuju Sunevu toplotu. Toplota koja stie sa Sunca pada na Zemlju, odatle se odbija i najveim delom odlazi daleko od Zemlje. Ali tako je bilo nekad, meutim aktivnosti ljudi ostavljaju velike "oiljke" na naoj planeti. Korienjem sve veeg broja razliitih hemijskih jedinjenja u svakodnevnom ivotu ljudi su promenili sastav gasova u atmosferi nae planete. Ova promena hemijskog sastava atmosfere dovela je do toga da, umesto da proputa toplotu odbijenu sa povrine, atmosfera pone da zadrava odbijenu toplotu. Na ovaj nain se cela atmosfera sve vie zagreva. Mnogi naunici su zabrinuti i smatraju da efekat staklene bate moe dovesti do globalnog zagrevanja koje bi imalo katastrofalne posledice na ivot na planeti. Analize su pokazale da je od 1800 godine prosena temperatura porasla za 0,7 OC. Mnogima moe izgledati nerealno da e biti neeg loeg u tome to e na planeti biti malo toplije, meutim globalni porast temperature bi mnogo uticao na uslove ivota na naoj planeti, a moda bi ak doveo do toga da ivot ljudi na planeti vie i ne bude mogu. Sa poveanjem temperature tropske oblasti bi poele da se ire od ekvatora. Klima bi se totalno promenila, za promenom klime sledila bi promena flore i faune svih krajeva na planeti. Dolo bi do velikih poremeaja u lancima ishrane. Hrane bi bilo sve manje, ali zato vode sve vie. Led u polarnim oblastima bi poeo da se topi, a bilo bi i mnogo vie padavina. Topljenje lednika bi dovelo do podizanja nivoa svetskog mora i to moda ak i za nekoliko metara, a to ne znai da bi se samo morske obale podigle, ve bi porasle i reke i jezera. Ovo bi dovelo do plavljenja podruja na kojima ivi oko jedna treina ukupnog stanovnitva. Ovo nije ni malo lep scenarijo, ali ako ljudi budu mislili da se ovo ne moe desiti i ne ponu intenzivno da rade na smanjenju zagaenja posledice globalnog zagrevanja mogu postati bitan faktor u naim ivotima. Smatra se da najvie posledica na globalno zagrevanje imaju: 1) Ugljendioksid (CO2) smatra se da ovaj gas uestvuje sa oko 50 55% u globalnom zagrevanju. Osnovni razlog poveanja koncentracije ovog gasa u atmosferi je sve vee korienje fosilnih goriva (ugalj, nafta, gas) i sea uma. 2) Hlorofluorokarbonati (CFC) uestvuju sa oko 25% u globalnom zagrevanju. CFC jedinjenja se koriste za pravljenje plastinih masa i u rashladnim ureajima. 3) Metan (CH4) oko 12% uea, nastaje raspadanjem organskih jedinjenja ali najvea koliina metana u atosferi potie iz industrijskih postrojenja 4) Azot (I) oksid uestvuje sa 6% u globalnom zagrevanju. Najveim delom se oslobaa u industriji, ali velike koliine ovog gasa se oslobode i u vulkanskim erupcijama Ciljevi: Modelom prikazati efekat staklene bate u realnom svetu Prikupiti i analizirati podate Primeniti steeno znanje u svakodnevnom ivotu na zatiti Planete

Potreban materijal: Dve jednake, providne kutije 1

Miloevi Milan

Efekat staklene bate i globalno zagrevanje

Dve sijalice od 100 W Dve lapme Plastina kesa (dovoljna da pokrije jednu od kutija) Flaa sa vodom Dva termometra toperica Zemlja (iz parka) Papir za beleenje rezultata i crtanje grafika Olovke razliitih boja

Priprema: 1. U svaku od kutija staviti sloj zemlje debljine 2 3 cm. Od kartona napraviti dva draa za termometar i saviti po jedan u svaku kutiju. Staviti termometar tako da ne dodiruje zemlju. Vodom poprskati zemlju u obe kutije. Jednu od kutija pokriti plastinom kesom. Postaviti lampe na 25 cm iznad sredine svake kutije Uenicima podeliti tabele za beleenje podataka i pitanja na koja treba da odgovore nakon izvrene demonstracije

2. 3.

Postupak: 1. 2. Upoznati uenike sa osnovnim pojmovima o efektu staklene bate i globalnom zagrevanju. Ukljuiti obe sijalice i pustiti uenike da samostalno belee temperaturu u obe kutije svakog minuta, narednih 15 minuta. Nakon toga ugasiti obe sijalice. Uenici sada opet treba da zapisuju temperature u kutijama svakog minuta u trajanju od 15 minuta. Jedan od uenika treba da meri vreme a ostali, po jedan za svako merenje, treba da itaju temperaturu i govore je ostalima. Uenici sada treba da nacrtaju grafik na osnovu dobijenih podataka. Na horizontalnoj osi treba naneti vreme a na vertikalnoj temperaturu. Najbolje je da se grafici za obe kutije crtaju u istom koordinatnom sistemu ali razliitom bojom da bi razlike u promeni temperature bile lake uoljive. Analizirati dobijene rezultate

3.

4.

Pitanja za diskusiju: 1. Napraviti poreenje ovog modela i globalnog efekta staklene bate: a) svetlo b) zemlja c) vazduh u kutiji d) plastina kesa (Odgovor: a) Sunce, b) Zemljina kora, c) atmosfera, d) gasovi koji dovode do efekta staklene bate) 2. Slinosti i razlike ovog modela u odnosu na globalni efekat staklene bate?
Efekat staklene bate i globalno zagrevanje

Miloevi Milan

(Odgovor: Ovaj model realno prikazuje proces u kome dolazi do "zarobljavanja" toplote i poveanja temperature u celom sistemu. Nedostatak modela ogleda se u tome da je mehanizam koji zadrava toplotu mnogo jednostavniji u odnosu na kompleksne fizike i hemijske interakcije u realnom svetu) 3. U kojoj od kutija je vea promena temperature? Objasniti. (Odgovor: U pokrivenoj kutiji. Plastina kesa ima ulogu izolatora koji onemoguava meanje vazduha iz kutije sa okolinom i zbog toga se ovaj gas, vazduh, bre zagreva) 4. ta predstavlja plastina kesa kojom je pokrivena jedna od kutija? (Odgovor: gasove kao to su ugljen dioksid, azot oksid, sumpor dioksid itd) 5. Odakle potiu gasovi koji dovode do efekta staklene bate? (Odgovor: navesti razliite, konkretne. izvore CFC jedinjenja, ugljen dioksida, azot oksida i metana) 6. Koji su uticaji globalnog zagrevanja na zdravlje ljudi? (Odgovor: treba diskutovati o uticaju toplote na svaki ivi organizam, prenaseljenosti, migracijama itd) 7. ta moemo da uradimo da pomognemo u kontrolisanju koliine tetnih gasova koji se isputaju u atmosferu? Potrebno vreme: 45 do 60 minuta Uzrast uenika: 4 do 6 razreda

Efekat staklene bate i globalno zagrevanje

Miloevi Milan