FIZIKA MIKROSVETA Cilj i zadaci Cilj nastave Fizike mikrosveta u gimnaziji je da se uenici upoznaju sa osnovnim saznanjima u oblasti fizike

nuklearnog jezgra i elementarnih estica (pojave, pojmovi, zakoni, teorijski modeli), i mogunostima korienja nuklearne energije tj. prednostima i nedostacima, kao i izazovima nuklearnog naoruanja. Posebno je znaajno njihovo upoznavanje sa programima zatite od nuklearnog zraenja i nalaenja i korienja starih i nalaenja novih izvora energije. Zadaci nastave Fizike mikrosveta jesu da uenici: - upoznaju najbitnije pojmove i zakone nuklearne i fizike elementarnih estica kao i najvanije teorijske modele; - upoznaju metode istraivanja nuklearne i fizike elementarnih estica; - razumeju fizike pojave u prirodi i svakodnevnoj praksi; - razviju oseaj za apstraktniji nain razmiljanja, u znatnoj meri razliit od naeg svakodnevnog iskustva, vezan za mehanike, elektrine i optike fenomene koje opisuje klasina fizika; - osposobe se da reavaju elementarne zadatke i probleme iz oblasti nuklearne i fizike elementarnih estica; - shvate znaaj savremene fizike mikrosveta za ostale prirodne nauke i za tehniku; - upoznaju stav oveka prema prirodi i razvijaju pravilan odnos prema zatiti ovekove sredine; - shvate znaaj za racionalno korienje svih vidova energije; - ire svoju radoznalost i interesovanjanje za prirodne fenomene; - osposobe se za samostalno korienje literature i drugih izvora informacija; - steknu radne navike. IV razred (3 asa nedeljno, 96 godinje) SADRAJI PROGRAMA 1. Elementi kvantne teorije (15+9) 1.1. Princip superpozicije (R). Hajzenbergove relacije neodreenosti i merenja fiziih veliina u mikrosvetu (R). (2+2) 1.2. redingerova jednaina (P). (2+1) 1.3. Postulati kvantne mehanike (R). (2+1) 1.4. Jednodimenzionalni problemi: Slobodno kretanje, ``tunel efekat'', vezana stanja u potencijalnim jamama (P). Linearni harmonijski oscilator (P). (4+2) 1.5. Orbitalni moment (R). Pravila slaganja momenata impulsa (R). tern-Gerlahov eksperiment i pojam spina (R). Prostor spinskih stanja. (4+2) 1.6. Vremenska evolucija sistema (R). (1+1) 2. Nuklearna fizika (22+12) 2.1. Osnovne osobine jezgra (R). Masa i naelektrisanje jezgra (R). Struktura jezgra (R). Spin i magnetni momenti jezgra (R). Energija veze (P). Defekt mase (P). Nuklearne

sile: osobine, hipoteza o mehanizmu prenoenja (R). Dimenzije jezgra (R). Modeli jezgra (R). (4+3) 2.2. Radioaktivnost (R). Zakon radioaktivnog raspada (P). Aktivnost (P). Prost i sloen raspad (P). Radioaktivna ravnotea (R). Primene (P). (4+2) 2.3. Raspadi (R). Alfa i beta raspad (R). K-zahvat elektrona (R). Gama-raspad (R). Neutrino, slaba interakcija (uvoenje pojmova) (R). (4+2) 2.4. Inerakcija radioaktivnog zraenja sa materijom. Inerakcija zraenja (naelektrisane estice, neutroni, lake i teke estice) (R). Detekcija zraenja (R). Dozimetrija (R). Mesbauerov efekat (R). Nuklearna magnetna rezonanca (pojam) (R). (3+2) 2.5. Nuklearne reakcije (R). Otkrie protona i neutrona (R). Neutronske reakcije (R). Transurani (R). Izvori (R). (3+2) 2.6. Nuklearna energetika (uvod i znaaj). Fisija, nuklearni reaktor (R). Termonuklearna fuzija (R). Konfiniranje plazme (R). Ideje o fuzionom reaktoru (R). Nuklearno oruje (R). Nuklearno zagaenje i zatita (R). (4+1) Demonstracioni ogledi: 2.4. i detektori, spektrometar. 3. Fizika elementarnih estica (18+8) 3.1. Istorijski razvoj fizike elementarnih estica. Pojam elementarne estice (R). Otkrie estica i antiestica do kvark modela (R). (4+2) 3.2. Tipovi osnovnih interakcija (R). Gravitaciona, elektromagnetna, jaka i slaba interakcija (R). (5+2) 3.3. Klasifikacija elementarnih estica (R). Bozoni i fermioni (R). Fotoni, leptoni i hadroni (R). Kvarkovi (R). Leptoni, kvarkovi i ``intermedijarni`` bozoni (R). Pojam i znaaj simetrija u fizici elementarnih estica (R). (5+2) 3.4. Akceleratori. Tipovi akceleratora i princip rada (R). Primeri znaajnih otkria (R). Sadanje stanje i perspektive. (4+2) Laboratorijske vebe (6): Karakteristike GM-brojaa. Apsorpcija zraenja. Odreivanje ukupnog kalijuma u nepoznatom uzorku na osnovu aktivnosti izotopa K40.

Dva dvoasovna pismena zadatka sa ispravkama, u svakom polugoditu po jedan (4+2=6). Nain ostvarivanja programa (uputstvo) Predloeni sadraji iz oblasti elementarnih estica trebalo bi da budu posebno atraktivni. Pored saznanja vezanih za elementarne estice i interakcije, uenici bi trebalo da shvate i prihvate deduktivni pristup u kome iz prisustva simetrija izvodimo osnovne fizike zakone i vrimo klasifikaciju estica. Uenici bi trebalo da kroz ovaj predmet shvate da je gradivo koje izuavaju deo vrlo dinamikog naunog istraivanja, podlonog stalnom razvoju i promiljanju, a ne zadatih nepromenljivih kanona.

Metode i postupci razvijeni u oblasti kvantne teorije su vaan segment programa. Nivo je prilagoen uzrastu uenika. Program nastave Fizike mikrosveta podeljen je na 3 tematske celine. Svaka od tematskih celina sadri odreen broj tema. Jednom arapskom cifrom oznaene su, po redosledu, tematske celine programskog sadraja (npr. 1. Elementi kvantne teorije). Dvema arapskim ciframa oznaene su teme, koje sadri svaka tematska celina. Prva cifra oznaava pripadnost teme odreenoj tematskoj celini, a druga redni broj teme u okviru celine (npr. 1.2. redingerova jednaina). Na isti nain kao i teme oznaeni su dvema arapskim ciframa i demonstracioni ogledi. Ove dve cifre pokazuju pripadnost ogleda temi (iste cifre) u okviru odgovarajue tematske celine. Iza naslova svake od tematskih celina nalaze se, u zagradi, dve cifre. Prva cifra oznaava orijentacioni broj asova za neposrednu obradu novih sadraja, a druga broj asova za utvrivanje, obnavljanje i vrednovanje obraenih sadraja (npr. Nuklearna fizika (22+12)). Svaka od tematskih celina sadri odreen broj naziva tema. Slino tematskim celinama iza naziva neke teme nalazi se u zagradi dve cifre, koje imaju isto znaenje kao i cifre iza naziva tematske celine. Teme su po datom sadraju logike celine. Oznake za nivoe obrazovno-vaspitnih zahteva nalaze se iza pojedinih naziva u okviru teme. Veliko slovo (P) u zagradi oznaava najvii nivo nivo primene, a slovo (R) nivo razumevanja i odnose se samo na prethodni tekst naziva u okviru teme. Neoznaeni nazivi u temi pripadaju najniem nivou nivou obavetenosti. Nivo obavetenosti iziskuje da uenik moe da reprodukuje ono to je uio. Nivo razumevanja iziskuje da uenik bude osposobljen da gradivo koje je uio reorganizuje, da odreene injenice objasni. Nivo primene iziskuje da uenik bude osposobljen da odreene generalizacije, principe, zakone, teorije ili opte metode primeljuje u reavanju problema i zadataka. Na kraju teksta programa pod naslovom ``Laboratorijske vebe`` nalazi se spisak naziva tih vebi. Broj u zagradi iza naslova je broj asova, predvien za obradu laboratorijskih vebi. Laboratorijske vebe se organizuju ciklino. Programom su predviena 2 pismena zadatka sa ispravkama, u svakom polugoditu po jedan. Polazei od ciljeva i zadataka nastave Fizike mikrosveta, nastavnik planira obradu sadraja konkretne tematske celine i pri tom koristi operativne zadatke, koje on postavlja, planira predvieni broj asova za neposrednu obradu te celine, koristei pri tom i nivoe obrazovno-vaspitnih zahteva koji odreuju obradu sadraja programa po dubini i po obimu. Nastavnik se u planiranju rukovodi redosledom sadraja koji zadaju tematske celine i teme u njihovom okviru, kako je to utvreno u nastavnom programu. Metodiko ostvarivanje sadraja programa u nastavi po ovom konceptu zahteva da celokupni nastavni proces bude proet trima osnovnim fizikim idejama: strukturom supstancije (na tri nivoa: molekulskom, atomskom i subatomskom), zakonima odranja i fizikim poljima kao nosiocima uzajamnog delovanja fizikih objekata.

irenju vidika uenika doprinee objanjenje pojmova i kategorija, kao to su fizike veliine, fiziki zakoni, odnos eksperimenta i teorije, veza fizike mikrosveta sa ostalim naukama, sa primenjenim naukama i sa tehnikom.

Dodatni rad uenika se organizuje sa po jednim asom nedeljno. Programski sadraji dodatnog rada predstavljaju produbljene izabrane sadraje iz redovne nastave, kao i neke nove sadraje koje ne obuhvata program redovne nastave. Uenici se slobodno opredeljuju pri izboru sadraja programa. Kriterijumi za izbor uenika za dodatni rad su pokazano posebno interesovanje za datu oblast fizike mikrosveta i natproseni postignuti rezultati u nastavi Fizike mikrosveta. Praenje i vrednovanje rada uenika poinje na poetku kolske godine, da bi uenici u toku odreenog vremenskog perioda (bar prvog tromeseja) mogli da ispolje svoja interesovanja i sposobnosti. Dodatni rad uenika se organizuje tako da svakom ueniku bude omogueno da maksimum vremena provodi radei samostalno. Za realizaciju programa nije dovoljno samo korienje predvienog udbenika za gimnaziju prirodno-matematikog usmerenja. On je, svakako, osnovna literatura, ali se nastavniku preputa da sam interpretira udbenik, dopuni i osvei drugom literaturom ili resursima sa interneta, kako bi zadovoljio interesovanja uenika i zahteve savremene nastave fizike. Posle izuavanja odgovarajuih tematskih celina, nuno je ukazati na zatitu ovekove sredine, koja je zagaena i ugroena odreenim fiziko-tehnikim procesima i promenama. Zahvaljujui ve realizovanim i planiranim donacijama i u zavisnosti od raspoloive kompjuterske opreme, odreeni deo nastave obavljae se u kompjuterizovanoj uionici. Ovo se pre svega odnosi na vizuelizaciju najjednostavnijih fenomena kvantne mehanike.