8 Elementarne Cestice

Наставна тема:
8. Физика елементарних
честица
У складу са захтевима новог наставног плана и програма, где је један час седмично
издвојен за вежбе, овај предлог припрема је то узео у обзир. Али, пошто се изучавани
садржаји такви, да се углавном не могу реализовати „прави“ експерименти, то су
експерименти виртуелни и нисмо у опасности да погрешна процена може да нас
лансира у свемир. Такође, овде ће се практично направити један детектор честица -
маглену комору.
Ово је предлог расподеле наставног градива по часовима:
1. Уводна разматрања
- Обрада
2. Стандардни модел
- Обрада
3. Класификација елементарних честица

- Обрада
4. Честице и античестице
- Обрада
5. Кваркови
- Обрада
6. Основне интеракције између честица

- Обрада
7. Шта је иза границе тренутног знања?

- Обрада
8. Елементарне честице
- Обнављање
9. Детектор честица и космичког зрачења
- Вежба
10. Акцелератори честица. CERN

- Пројекат
11. Космичко зрачење

- Пројекат
12. Тамна материја и тамна енергија

- Пројекат
13. Систематизација градива и предлог оцена за крај школске године

- Обнављање и утврђивање
Након наставне теме Физика елементарних честица, ученик је развио следеће

компетенције:
Основни ниво:
2.ФИ.1.5.1. Наводи својства фотона и микрочестица.
2.ФИ.1.5.2. Описује основне појаве у микросвету, емисију и апсорпцију фотона,

радиоактивност, фисију и фузију, рендгенско зрачење.
2.ФИ.1.5.5. Препознаје опасност од електромагнетног и радиоактивног зрачења;зна

основе дозиметрије; познаје примену изотопа, рендгенског и ласерског зрачења у
медицини и осталим областима.
Средњи ниво
2.ФИ.2.5.5. Зна поделу и основне карактеристике елементарних честица (фермиони и

бозони), као и интеракције међу њима.
Исходи учења
Следећи искази описују шта ученик зна и уме, након обраде наставне теме Физика
елементарних честица:
Основни ниво
 Kористи научни језик за описивање физичких појава;

 Безбедно по себе и околину рукује уређајима, алатима, материјалима;
 Наведе неке од филозоза и научника који су одиграли најзначајнију улогу у
развоју науке;
 Разуме да се наука развијала и кроз погрешне претпоставке;
 Разуме потребу за класификацијом елементарних честица;
 Зна да постоји антиматерија;
 Наведе особине позитрона као античестице електрону;
 Спозна улогу ЦЕРН – а у развоју физике и науке уопште;
 Наведе врсте космичког зрачења;
 Зна опасности космичког зрачења по жива бића;
 Зна да постоји тамна материја и тамна енергија;
 Користи научни језик физике за описивање физичких појмова: структура
материје, атом, неутралне честице, неутрон, ширење Универзума, космичко
зрачење.
Средњи ниво (поред већ наведеног на основном нивоу)
 Наведе честице које граде Стандардни модел;

 Наведе критеријуме поделе елементарних честица;
 Према трагу детектованих честица утврди о којим честицама је реч;
 Наведе врсте космичког зрачења;
 Користи научни језик физике за о писивање физичких појмова: фермиони,
бозони, антиматерија, позитрон, маглена комора, тамна материја и тамна
енергија.
Напредни ниво (поред већ наведеног на основном и средњем нивоу)
 Зна поделу елементарних честица према задатом критеријуму;

 Наведе особине позитрона као античестице електрона;
 Разуме услове потребне за креацију пара електрон – позитрон;
 Разуме процес анихилације;
 Зна да у нашем Универзуму постоје иста количина материја и антиматерија;
 Наведе примере примене антиматерије у свакодневном животу;
 Зна да постоје кваркови;
 Наведе врсте и ознаке кваркова;
 Наведе кваркове унутар протона и неутрона;
 Објасни зашто је протон позитивно наелектрисан, а неутрон електронеутралан;
 Наведе основне интеракције између честица;
 Наведе елементарне честице преносиоце интеракција;
 Објасни ефекте јаке и слабе интеракције;
 Наведе неке од примера у природи које није могуће описати Стандардним
моделом;
 Зна да тренутно познајемо око 5% састава Универзума;
 Зна да око 95% састава Универзума чине тамна материја и тамна енергија и да је
мање од 5% обична материја;
 Користи научни језик физике за описивање физичких појмова: Хигсов бозон, W
и Z бозони, глуони, Стандардни модел, кваркови, лептони, бариони, мезони,
креирање пара електрон – позитрон, анихилација, кварк, антикварк, јака
интеракција, електромагнетна интеракција, слаба интеракција, гравитациона
интеракција.
ПРИПРЕМА ЗА ЧАС БРОЈ 106
Предмет: Физика Школа и разред:

Наставник/ Датум
наставница: одржавања:
Наставна Физика елементарних честица
тема/област:
Наставна јединица: Уводна разматрања
Тип часа: Час обраде.
Прошетати кроз историју и навести филозофе и научницике који

Циљ часа: су одиграли најзначајнију улогу у развоју науке.
На крају часа ученик ће бити у стању да:

 Наведе неке од филозоза и научника који су одиграли
Очекивани исходи најзначајнију улогу у развоју науке;
на крају часа:  Разуме да се наука развијала и кроз погрешне
претпоставке.
Наставне методе: Дијалошка.

Слике, компјутер.
Наставна средства:
Облици рада: Фронтални.

Међупредметне
Компетенција за учење, комуникацију, сарадњу.
Међупредметно
Математика, хемија.
повезивање:
Метафизика, структура материје, атом, неутралне честице,
Кључни појмови: неутрон.
ТОК ЧАСА
Планиране активности Планиране активности

наставника/наставнице: ученика:
Уводни део часа (15 минута)
- Проверити успешност израде домаћег - Припремају потребна

задатка, формативно вреднујући средства за час;
постигнућа ученика; - Дискутују о домаћем задатку;
- Проверити колико ученици знају о - Износе знања о историји
историји физике; физике;
- Дозволити ученицима да дискутују и - Учествују у иницијалној
износе различита мишљења. дискусији, али и започињу
дискусију.
Главни део часа (20 минута)
- Прошетати кроз историју и развој науке - Прате излагање наставника;

уопште и физике посебно; - Одговарају на постављена
- Присетити се Аристотелове питања;
„Метафизике”; - Дискутују, на основу ранијих
- Поменути Талеса из Милета; знања о филозофима и
- Не заборавити Аристотелову погрешну научницима који су одиграли
претпоставку да тежа тела падају брже; најзначајнију улогу у развоју
- Рећи да је Галилеј доказао да тела, без науке.
обзира на масу, падају на тло са истим
убрзањем и да је у физику увео оглед као
неизоставни део процеса откривања тајни
природе;
- Присетити се Исака Њутна, чија су
истраживања водила ка спознавању саме
структуре материје;
- Не заборавити Демокритову идеју о
атому;
- Рећи да је Џон Далтон направио важан
корак у разумевању структуре материје
тако што је атому придружио својство које
је мерљиво – масу;
- Подсетити да је Дмитриј Мендељејев
уочио да се хемијске особине елемената
периодично понављају, и да је направио
приодни систем елемената;
- Рећи да је Мендељејев храбро оставио три
непопуњена места у свом периодном
систему, чиме је предвидео откриће
галијума, скандијума и германијума;
- Поновити Радерфордов експеримент,
током којег је посматрано расејање алфа
честица при проласку кроз танке фолије од
злата, што је омогућило описивање
унутрашњу структура атома;
- Рећи да је Нилс Бор својим постулатима
отворио пут квантномеханичком моделу
атома;
- Подсетити да је Радерфорд 1920. изнео
претпоставку да, поред протона, у
атомском језгру постоји још једна врста
честица које су неутралне;
- Подсетити да је ову претпоставку 12
година касније потврдио Џејмс Чедвик,
открићем неутрона;
- Рећи да је још тада спонтано наметнуло
питање да ли електрон, протон и неутрон
имају унутрашњу структуру.
Завршни део часа (10 минута)

- Поновити истакнуте филозофе и научнике - Поновљају истакнуте

који су одиграли најзначајнију улогу у филозофе и научнике који су
развоју науке; одиграли најзначајнију улогу
- Задати пројекте: у развоју науке;
 Акцелератори честица, CERN; - Постављају питања.
 Космичко зрачење;
 Тамна материја и тамна енергија;
- Дати смернице за израду пријеката;
- Задати домаћи задатак:
 Поновити Хајзенбергове релације
неодређености.
Изглед табле
Уводна разматрања
 Аристотел
 Талес из Милета
 Галилеј
 Исак Њутн
 Демокрит
 Џон Далтон
 Дмитриј Мендељејев
 Радерфорд
 Нилс Бор
 Џејмс Чедвик
 Да ли електрон, протон и неутрон имају унутрашњу структуру?
 Домаћи задатак:
 Поновити Хајзенбергове релације неодређености.

Наставна јединица: Стандардни модел
Упознати ученике са потребом увођења класификације

Циљ часа: елементарних честица и са Стандардним моделом.

Очекивани исходи  Разуме потребу за класификацијом елементарних честица;
на крају часа:  Наведе честице које граде Стандардни модел.


Хигсов бозон, W и Z бозони, глуони, стандардни модел.
Кључни појмови:
ТОК ЧАСА


- Проверити колико ученици знају о - Износе знања и сазнања о
елементарним честицама; елементарним честицама;
- Дозволити ученицима да дискутују и - Учествују у иницијалној
износе различита мишљења; дискусији, али и започињу
- Рећи да је 1932. Волфганг Паули објавио дискусију.
рад у коме је, по сопственим речима, „увео
духа у физику”, где је описао честицу без
масе, наелектрисања и магнетног момента;
- Рећи да је ту честицу Енрико Ферми
назвао неутрином;
- Нагласити да су се увођењем неутрина у
теоријски опис структуре материје јавила
два нова питања: „Како експериментално
доказати постојање неутрина?” и „Да ли
постоје нове непознате честице?”.
- Поновити Хајзенбергове релације - Прате излагање наставника;

неодређености и последице; - Одговарају на постављена
- Рећи да је 1935. Хидеки Јукава питања;
формулисао израз за нуклеарну силу и да - На основу ранијих знања
је претпоставио да морају постојати дискутују о Стандардном
честице одговорне за пренос нуклеарне моделу елементарних
силе, које је назвао мезонима; честица.
- Рећи да су улагања у физику после Другог
светског рата довела до открића великог
броја нових честица;
- Рећи да је до почетком шездесетих година
20. века откривено око 200 честица;
- Рећи да се класификацијом елементарних
честица бавио Мари Гел – Ман;
- Предочити да су по његовој теорији,
протон и неутрон састављени од по три
кварка, а да мезоне граде два кварка;
- Рећи да је било потребно пронаћи честице
одговорне за преношење слабе и јаке
интеракције, и да слабу интеракцију
преносе W и Z бозони, док су за
преношење јаке интеракције одговорни
глуони;
- Рећи да су претпостављене масе W и Z
бозона биле јако велике, потпуно супротно
у односу на фотон;
- Истаћи Питера Хигса који се бавио овим
проблемом, и да је формулисао „Хигсов
механизам”, којим је образложио зашто
неке честице имају, а неке немају масу;
- Рећи да је због тога у теорију уведена
честица која је одговорна за постојање
масе других елементарних честица –
Хигсов бозон;
- Рећи да су средином седамдесетих година
прошлог века радови више физичара
обједињени у нову теорију елементарних
честица, Стандардни модел;
- Навести имена неких од истакнутих
научника заслужних за формулисање
Срандардног модела;
- Нацртати/показати слику 8.1. са 210.
стране уџбеника;
- Нацртати/показати табелу са 210. стране
уџбеника и дискутовати које честице граде
Стандардни модел.

- Поновити основне идеје формулисања - Поновљају основне идеје

Стандардног модела; формулисања Стандардног
- Задати домаћи задатак: модела;
 Одговорити на питања 1 и 2 са 233. - Постављају питања.
стране уџбеника.
Стандардни модел
 1932. Волфганг Паули - описао честицу без масе, наелектрисања и магнетног

момента
 Енрико Ферми - неутрино
 Хајзенбергове релације неодређености
ћ
∆𝑥 ∙ ∆𝑝𝑥 ≥
2
ћ
∆𝐸 ∙ ∆𝑡 ≥
2
 1935. Хидеки Јукава - израз за нуклеарну силу
 Шездесетих година 20. века откривено око 200 честица
 Мари Гел – Ман класификација елементарних честица
 протон и неутрон су састављени од по три кварка
 мезон граде два кварка
 Преносиоци слабе интеракције - W и Z бозони

 Преносиоци јаке интеракције - глуони
 Питер Хигс - „Хигсов механизам”
 Хигсов бозон
 Стандардни
модел
Домаћи задатак:
 Одговорити на питања 1 и 2 са 233. стране уџбеника.

Наставна јединица: Класификација елементарних честица
Упознати ученике са поделом елементарних честица према

Циљ часа: различитим кретеријумима.

 Разуме потребу за класификацијом елементарних честица;
Очекивани исходи  Наведе критеријуме поделе елементарних честица;
на крају часа:  Зна поделу елементарних честица према задатом
критеријуму.


Кваркови, лептони, фермиони, бозони, бариони, мезони.
ТОК ЧАСА


- Поновити Стандардни модел. - Понављају Стандардни
модел;
- Учествују у иницијалној
дискусији, али и започињу
дискусију.
- Навести два најзначајнија открића: - Прате излагање наставника;

отктиће W и Z бозона и откриће Хигсовог - Одговарају на постављена
бозона; питања;
- Рећи да је У CERN-у, 1983. на SPS - Дискутују о поделама
постројењу експериментално доказано елементарних честица.
постојање W+, W- и Z0 бозона;
- Рећи да је поново у CERN-у, на LHC
постројењу 2012. доказано постојање
Хигсовог бозона;
- Полазећи од Стандардног модела
класификовати елементарне честице;
- Показати слике 8.2. и 8.3. са 212. стране
уџбеника;
- Рећи поделу елементарних честица према
критеријуму да ли могу да постоје у
невезаном стању или не, на кваркове који
не могу да постоје као слободне честице и
лептоне који могу;
- Показати слике 8.4. са 213. стране
уџбеника;
вредности спинског браја на: фермионе са
нецелобројним спинским бројем и бозоне
са спином 0 или целобројним спинским
бројем;
- Показати слике 8.5. са 213. стране
уџбеника и 8.6. са 214. стране уџбеника;
броју кваркова који граде честицу на:
барионе који су изграђени од три кварка и
мезоне који су изграђени од два кварка,
тачније од кварка и антикварка;
- Навести примере бариона: протон и
неутрон;
- Рећи да је протон изграђен од два u и
једног d кварка, а да неутрон граде два d и
један u кварк;
- Навести пример мезона: 𝜋 + мезон;
- Показати слику 8.7. са 214. стране
уџбеника;
стабилности.

- Поновити поделе елементарних честица; - Поновљају поделе

- Задати домаћи задатак: елементарних честица;
 Одговорити на питања 3, 4 и 5 са - Постављају питања.
233. стране уџбеника.
Класификација елементарних честица
 Два најзначајнија открића:

o отктиће W и Z бозона - CERN 1983. - SPS - W+, W- и Z0 бозони
o откриће Хигсовог бозона – CERN 2012. - LHC
 Поделе елементарних честица:

1) Да ли могу да постоје у невезаном стању или не:
 кваркови – не могу
 лептони – могу
2) Према вредности спинског браја:

 Фермиони - нецелобројни спински број
 Бозони - спином 0 или целобројни спински број
3) Према броју кваркова који граде честицу:

 Бариони - изграђени од три кварка
 Мезони - изграђени од кварка и антикварка
 Бариони:
 протон (два u и један d кварк)
 неутрон (два d и један u кварк)
 Мезон: 𝜋 + мезон
 Одговорити на питања 3, 4 и 5 са 233. стране уџбеника.

Наставна јединица: Честице и античестице
Упознати ученике са постојањем антиматерије.

Циљ часа:
 Наведе особине позитрона као античестице електрону;
 Разуме услове потребне за креацију пара електрон –
Очекивани исходи позитрон;
на крају часа:  Разуме процес анихилације;
 Зна да у нашем Универзуму постоје иста количина
материја и антиматерија;
 Наведе примере примене антиматерије у свакодневном
животу.


Антиматерија, позитрон, креирање пара електрон – позитрон,
Кључни појмови: анихилација.
ТОК ЧАСА


- Поновити Стандардни модел; - Понављају Стандардни модел
- Поновити поделу елементарних честица; и поделу елементарних
- Рећи да је до сада вештачким путем честица;
произведено само неколико нанограма - Учествују у иницијалној
најскупље супстанце на планети – дискусији, али и започињу
антиматерије; дискусију.
- Предочити да је цена по граму око 500
000 000 пута већа од цене злата;
- Подсетити/рећи да је двадесетих година
прошлог века Пол Дирак покушавао
математичким једначинама да опише
електроне који се крећу брзинама
упоредивим са брзином светлости и да је
спојио квантну механику и
релативистичку физику и добио једначину
која је добро описивала релативистичке
електроне.
- Рећи да Дирак није одбацио негативно - Прате излагање наставника;

решење као физички бесмислено већ му је - Одговарају на постављена
дао нови смисао – негативна вредност питања;
енергије је описивала антиматерију; - Дискутују о честицама и
- Навести 1932. као годину када је античестицама.
експериментално доказано постојање
позитрона;
- Навести особине позитрона;
- Рећи шта је анихилација;
- Урадити Примере 1 и 2 са 216. старне
уџбеника и продискутовати процесе
креације парова и анихилације;
- Урадити Пример 3 са 216. старне уџбеника
и објаснити разлоге емитовања
антинеутрина а не неутрина у наведеном
распаду;
- Нагласити да се честица антиматерије
ствара само у пару са честицом материје;
- Рећи да та чињеница имплицира да у
нашем универзуму имамо исту количину
материје и антиматерије;
- Рећи да у нашем универзуму практично не
постоји слободна антиматерија.

- Навести примере примена антиматерије у - Поновљају поделе

свакодневном животу; елементарних честица;
- Показати слике 8.8. и 8.9. 218. са стране - Постављају питања.
уџбеника;
 Пронаћи пример примене
антимстерије који није наведен на
часу.
Честице и античестице
 Стандардни модел
 Пол Дирак – Диракова једначина
 Негативна вредност енергије – антиматерија
 1932. - експериментално доказано постојање позитрона
 Анихилација
 Пример 1 – креирање пара електрон - позитрон
 Пример 2 – анихилација
 Пример 3
𝑛 → 𝑝 + 𝑒 − + 𝜈̅𝑒
 Примери примене антиматерије у свакодневном животу
Уређај за позитронску емисиону

томографију
Снимак главе пацијента добијен позитронском

емисионом томографијом
 Пронаћи пример примене антимстерије који није наведен на часу.

Наставна јединица: Кваркови
Упознати ученике са постојањем кваркова и антикваркова.

Циљ часа:
 Зна да постоје кваркови;
Очекивани исходи  Наведе врсте и ознаке кваркова;
на крају часа:  Наведе кваркове унутар протона и неутрона;
 Објасни зашто је протон позитивно наелектрисан, а
неутрон електронеутралан.


Кварк, антикварк.
ТОК ЧАСА


- Поновити креирање пара електрон – - Понављају креирање пара
позитрон, анихилацију; електрон – позитрон,
- Поновити примере примена антиматерије анихилацију, примере
у свакодневном животу; примена антиматерије у
- Рећи да је време је да се „обоји” свет свакодневном животу;
елементарних честица; - Учествују у иницијалној
- Претпоставити постојање кваркова који дискусији, али и започињу
граде хадроне; дискусију.
- Рећи да мора постојати интеракција која ће
их држати на окупу;
- Навести постојање антикваркова;
- Поставити питање шта је услов за
настанак јаке интеракције?
- Рећи да је одговор на питање шта је услов - Прате излагање наставника;

јаке интеракције нека нова особеност - Одговарају на постављена
супстанце на нивоу елементарних честица; питања;
- Рећи да се показало да то ново својство - Дискутују о кварковима.
мора имати три могућа стања и да је
прикладно име за опис новог својства
елементарних честица била боја;
- Рећи да се кваркови, по договору могу
представити у једној од три боје: црвена,
зелена и плава;
- Нацртати слику 8.10. са 219. стране
уџбеника и дискутовати је;
- Показати слику 8.14. наелектрисања
елементарних честица са 220. стране
уџбеника и дискутовати је;
- Нацртати/показати табеле 1 и 2 о
кварковима, са 221. стране уџбеника и
дискутовати.

- Урадити пример 5 са 219. стране уџбеника - Учествују у изради примера
и објаснити зашто је протон позитивно 5;
наелектрисан, а неутрон - Поновљају врсте, ознаке,
електронеутралан; наелектрисања и енергије
- Поновити врсте, ознаке, наелектрисања и мировања кваркова;
енергије мировања кваркова; - Постављају питања.
 Поновити врсте интеракције које
смо до сада учили.
Кваркови
 Креирање пара електрон - позитрон
 Анихилација
 Кваркови: црвена, зелена и плава боја

 Пример 5
 Поновити врсте интеракције које смо до сада учили.

Наставна јединица: Основне интеракције између честица
Упознати ученике са основним интеракцијама честица.

Циљ часа:
Очекивани исходи
на крају часа:  Наведе елементарне честице преносиоце интеракција;
 Објасни ефекте јаке и слабе интеракције.


Јака интеракција, електромагнетна интеракција, слаба
Кључни појмови: интеракција, гравитациона интеракција.
ТОК ЧАСА

- Припремају потребна
- Проверити успешност израде домаћег средства за час;
задатка, формативно вреднујући - Дискутују о домаћем задатку;
постигнућа ученика; - Понављају врсте, ознаке,
- Поновити врсте, ознаке, наелектрисања и наелектрисања и енергије
енергије мировања кваркова; мировања кваркова,
- Са ученицима поновити гравитациону и гравитациону и
електромагнетну интеракцију. електромагнетну
интеракцију;
дискусију.
- Рећи да у овом тренутку, динамику макро - Прате излагање наставника;

и микросвета можемо описати користећи - Одговарају на постављена
четири фундаменталне интеракције; питања;
- Навести фундаменталне интеракције; - Дискутују о врстама
- Навести преносиоце интеракција; интеракција.
- Показати табелу са 223. стране уџбеника;
- Рећи које су елементарне честице
Стандардног модела обухваћене јаком,
електромагнетном и слабом интеракцијом;
- Показати слике 8.16, 8.17 и 8.18. са 223. и
224. стране уџбеника;
- Размотрити ефекте јаке и слабе
интеракције;
- Нацртати слику 8.19. са 224. стране
уџбеника и анализирати неки од процеса
чију динамику контролише слаба
интеракција.

- Урадити пример 6 са 226. стране уџбеника; - Учествују у изради примера

- Поновити врсте интеракција; 6;
- Најавити презентовање пројеката на - Поновљају врсте интеракција;
следећим часовима; - Постављају питања.
 Одговорити на питања број 7, 8, 9 и
10 са 233. стране уџбеника.
Основне интеракције између честица
 Фундаменталне интеракције:
 јака интеракција
 електромагнетна интеракција
 слаба интеракција
 гравитациона интеракција
 Преносиоци интеракција
 електромагнетне интеракције – фотони
 слабе интеракције - бозони W+ , W- и Z0
 јаке интеракције – глуони
 гравитационе интеракција - гравитони
 Слике 8.16, 8.17 и 8.18

 Неки од процеса чију динамику контролише слаба интеракција
 Пример 6
 Одговорити на питања број 7, 8, 9 и 10 са 233. стране уџбеника.

Наставна јединица: Шта је иза границе тренутног знања?
Упознати ученике са границама тренутног знања.

Циљ часа:
Очекивани исходи  Наведе неке од примера у природи које није могуће
на крају часа: описати Стандардним моделом;
 Зна да тренутно познајемо око 5% састава Универзума.


Математика, филозофија, уметност.
Јака интеракција, електромагнетна интеракција, слаба
Кључни појмови: интеракција, гравитациона интеракција, ширење Универзума.
ТОК ЧАСА


- Поновити врсте интеракција; - Понављају врсте интеракција;
- Рећи да Стандардни модел није коначна - Учествују у иницијалној
теорија елементарних честица и да постоје дискусији, али и започињу
појаве откривене у природи које није дискусију.
могуће описати Стандардним моделом.
- Навести неке од примера у природи које - Прате излагање наставника;

није могуће описати Стандардним - Одговарају на постављена
моделом; питања;
- Нацртати/показати слику 8.28. са 231. - Дискутују о ширењу
стране уџбеника и сагледали проблем Универзума.
обједињавања фундаменталних
интеракција;
- Рећи претпостављени састав Универзума и
нацртати/показати слику 8.29. са 232.
стране уџбеника;
- Нагласити да знамо од чега је састављено
тек 5% Универзума;
- Рећи да је на основу анализе кретања
галаксија закључено да у свемиру постоји
значајно већа маса него што се очекује;
- Подсетити да је ова недостајућа маса
„тамна материја”.

- Рећи да се физика по први пут у историји - Дискутују о тренутном стању

човечанства бави темама које су биле у физици;
резервисане само за филозофију и - Постављају питања.
религију;
- Рећи да физика тражи одговоре на питања
како, када и зашто је настао Универзум;
- Рећи да се физика повезује са уметношћу –
неке од физичких теорија су „лепе” и
заиста естетски вредне, „кварк”;
- Рећи да се стање у физици, у овом
тренутку може упоредити са стањем на
почетку двадесетог века, када су новим
идејама и теоријама (Специјална теорија
релативности и Квантна механика)
омерене границе познатог;
- Рећи да ће можда неки од присутних
ученика храбро и успешно закорачити у
нова, неистражена пространства;
- Поновити најаву презентовање пројеката
на следећим часовима;
 Прочитати о ширењу Универзума.
Шта је иза границе тренутног знања?
 Став Универзума
 Познајемо састав око 5% Универзума
 Како, када и зашто је настао Универзум
 Прочитати о ширењу Универзума.

Наставна јединица: Елементарне честице
Тип часа: Час обнављања.
Обновити поделу елементарних честица и основне интеракције

Циљ часа: између честица.

 Објасни потребу за класификацијом елементарних
честица;
 Наведе поделу елементарних честица према задатом
критеријуму;
на крају часа:  Зна да у нашем Универзуму постоји иста количина
материје и антиматерије;
 Наведе кваркове унутар протона и неутрона;
 Наведе елементарне честице преносиоце интеракција.

Припремљени материјали.
Облици рада: Фронтални, индивидуални.

Математика, хемија, филозофија, уметност.
Хигсов бозон, W и Z бозони, глуони, Стандардни модел, кварк,
антикварк, лептони, фермиони, бозони, бариони, мезони,
антиматерија, позитрон, креирање пара електрон – позитрон,
Кључни појмови: анихилација, јака интеракција, електромагнетна интеракција,
слаба интеракција, гравитациона интеракција, ширење
Универзума.
ТОК ЧАСА

- Припремају потребна
- Проверити успешност израде домаћег средства за час;
задатка, формативно вреднујући - Дискутују о домаћем задатку;
постигнућа ученика; - Понављају врсте
- Поновити врсте елементарних честица и елементарних честица и врсте
врсте интеракција. интеракција;
дискусију.
- Ово је занимљива обласt и пружа много - Прате излагање наставника;

могућноси за обнављање; - Одговарају на постављена
- Једна могућност је да се ураде примери из питања;
уџбеника, проанализирају поделе и - Раде примере из уџбеника;
особине елементарних честица; - Активно учествује у изради
- Могу се обојити кваркови унутар протона, задатака;
неутрона и π мезона, рецимо; - Помажу једни другима.
- Могу се пронаћи резултати „хватања“
Хигсовог бозона и анализирати;
- Са Мастеркласа који се организује сваке
године се могу преузети експерименти и
анализирати;
- Могу се преузети предавања са сајта
ЦЕРН – а;
- Може се направити виртуелна тура посете
детекторима АТЛАС и ЦМС у ЦЕРН – у;
- На интернету има доста занимљивог
садржаја из ове области.

- Формативно оценити и наградити групу
или истакнуте појединце који су се - Постављају питања везана за
исказали; елементарне честице.
- Одговорити на питања ученика;
 Поновити детекторе честица;
 Прочитати упутство за прављење
детектора честица и космичког
зрачења са 228. стране уџбеника.
Елементарне честице
 Поделе елементарних честица:
1) Да ли могу да постоји у невезаном стању или не:


 Бозони - целобројни спински број

 Преносиоци интеракција:
 електромагнетне интеракције – фотони
 слабе интеракције – бозони W+ , W- и Z0
 јаке интеракције – глуони
 гравитационе интеракција - гравитони
 Бојење кваркова унутар протона, неутрона и π мезона
 Поновити детекторе честица;
 Прочитати упутство за прављење детектора честица и космичког
зрачења са 228. стране уџбеника.
ПРИПРЕМА ЗА ЧАС БРОЈ 114 – први предлог или
ПРИПРЕМА ЗА ЧАС БРОЈ 114 и 115 - други предлог

Наставна јединица: Детектор честица и космичког зрачења
Тип часа: Вежба.
Направити једноставан детектор честица и космичког зрачења

Циљ часа: помоћу приручног материјала.

Очекивани исходи  Према трагу детектованих честица утврди о којим
на крају часа: честицама је реч.

Изопропил-алкохол, суви лед, провидна пластична кутија,
пластична кутија у којој се ставља суви лед, чије димензије
морају бити веће од димензија провидне кутије, метална плоча
Наставна средства: црне боје, чије димензије морају бити незнатно веће од
димензија провидне кутије, филц дебљине неколико милиметара,
5 mm је сасвим задовољавајуће, усмерен извор јаке беле
светлости – нпр. јака батеријска лампа.
Облици рада: Групни.
Кључни појмови: Маглена комора.
ТОК ЧАСА


- Поновити детекторе честица. - Понављају детекторе честица;
дискусију.
- Према упутству са 229. стране уџбеника и - Читају поново упутству са

слике 8.27. са исте стране уџбеника 229. стране уџбеника;
саставити маглену комору; - Састављају маглену комору;
- Анализирати шта се види; - Према трагу у комори
- Ученицима приказати табелу 4 са 230. препознају о којим честицама
стране уџбеника, како би препознали је реч, које честице су
трагове детектованих честица. детектвали;
- Анализирају
експерименталне резултате.

- Извести закључке експерименталног рада; - Размењују искуства са часа;

- Формативно оценити ученике; - Међусобно се консултују око
- Задати домаћи задатак: изведених закључака
 Прочитати о садржајима који ће се експеримента;
проучавати кроз пројекте. - Постављају питања.
Детектор честица и космичког зрачења
 Детекторе честица
 Маглена комора
 Потребан материјал:
 изопропил-алкохол; ПАЖЊА: Ово је запаљива супстанца!
 суви лед (чврсти угљен-диоксид); ПАЖЊА: Температура сувог леда је
око –80°C. Користити предвиђену заштитну опрему;
 провидна пластична кутија (поклопац кутије за торте је сасвим
одговарајући);
 провидна пластична кутија у којој се ставља суви лед;
 метална плоча црне боје;
 филц дебљине неколико милиметара;
 усмерен извор јаке беле светлости – јака батеријска лампа.
 Шта видимо/детектујемо
 Прочитати о садржајима који ће се проучавати кроз пројекте.
ПРИПРЕМА ЗА ЧАС БРОЈ 115 - први предлог или
ПРИПРЕМА ЗА ЧАС БРОЈ 116 – други предлог

Наставна јединица: Акцелератори честица, CERN
Тип часа: Пројекат.
Упознати ученике са неким од експеримената који се раде у

Циљ часа: ЦЕРН - у.

Очекивани исходи  Спозна улогу ЦЕРН – а у развоју физике и науке уопште.
на крају часа:
Наставна средства: Припремљени материјал.

Облици рада: Индивидуални.
Математика.
Хигсов бозон, W и Z бозони, глуони, стандардни модел, кварк,
антикварк, лептони, фермиони, бозони, бариони, мезони,
Кључни појмови: антиматерија, позитрон, креирање пара електрон – позитрон,
анихилација.
ТОК ЧАСА


задатка, формативно вреднујући средства за рад;
- Поновити врсте елементарних честица. - Поновљају врсте
елементарних честица;
дискусију.
- Пошто се група ученика која је радила - Прате излагање ученика који

пројекат више пута консултовала са су радили пројекат;
наставником око израде пројекта, пројекат - Одговарају на постављена
је спреман; питања;
- Наставник прати излагање ученика; - Дискутују наведени
- По потреби сугерише, али се труди да не експеримент који је рађен у
ремети излагање и концепцију излагања ЦЕРН - у ;
ученика; - Постављају питања.
- Аутори пројекта, који су сада наставници,
разложно и аргументовано излажу
одабрани експеримент који је рађен у
ЦЕРН - у;
- Показују видео записе, слике, симулације;
- Постављају питања осталим ученицима;
- Одговарају на потенцијална питања.

- Аутори пријекта са свим ученицима - Поновљају најважније

понављају најважније закључке добијене у закључке добијене у
излаганом експерименту; излаганом експерименту;
- Оценити ауторе пројекта; - Постављају питања.
 Проначи један експеримент који је
рађен у ЦЕРН – у а није наведен на
часу.
Акцелератори честица. CERN
 Елементарне честице
1) Да ли могу да постоји у невезаном стању или не:

 Бозони - спином 0 или целобројни спински број

 Пројекат
 Проначи један експеримент који је рађен у ЦЕРН – а није наведен на
часу.
ПРИПРЕМА ЗА ЧАС БРОЈ 116 - први предлог или
Уколико је маглена комора прављена два часа, овај пројекат се
не мора радити - други предлог

Наставна јединица: Космичко зрачење
Упознати ученике са врстама космичког зрачења и опасностима

Циљ часа: по жива бића.

Очекивани исходи  Наведе врсте космичког зрачења;
на крају часа:  Зна опасности космичког зрачења по жива бића.

Космичко зрачење.
ТОК ЧАСА


- Питати ученике за које космичко зрачење - Одговарају за које космичко
знају или су чули; зрачење знају или су чули;
- Навести састав примарног космичког - Учествују у иницијалној
зрачења. дискусији, али и започињу
дискусију.

- Наставник прати излагање ученика; - Дискутују о врстама
- По потреби сугерише, али се труди да не космичког зрачења, његовој
ремети излагање и концепцију излагања опасности и заштити од
ученика; зрачења;
- Аутори пројекта, који су сада наставници, - Постављају питања.
разложно и аргументовано излажу врсте
космичког зрачења;
- Наводе опасности од космичког зрачења и
начине заштите;

- Аутори пријекта са свим ученицима - Поновљају врсте космичког

понављају врсте космичког зрачења и зрачења и заштиту од
заштиту од зрачења; зрачења;
- Оценити ауторе пројекта; - Постављају питања.
 Поновити тамну материју.
Космичко зрачење
 Примарно космичко зрачење:

 Протони – 77,5%
 Језгра хелијума (α честице) – 20,0%
 Језгра литијума (Li), Берилијума (Be), бора (B) – 1%
 Језгра угљеника (C), азота (N), кисеоника (O) – 1%
 Поновити тамну материју.

Наставна јединица: Тамна материја и тамна енергија
Упознати ученике са тамном материјом и тамном енергијом.

Циљ часа:
 Зна да постоји тамна материја и тамна енергија;
 Зна да око 95% састава Универзума чине тамна материја и
тамна енергија и да је мање од 5% обична материја.

Кључни појмови: Тамна материја и тамна енергија.
ТОК ЧАСА


- Дати податак да 95% састава Универзума чине - Учествују у иницијалној
тамна материја и тамна енергија и да је дискусији, али и започињу
мање од 5% обична материја; дискусију.
- Рећи да су тамна материја и тамна енергија
највеће мистерије астрономије.

- Наставник прати излагање ученика; - Дискутују о тамној материји
- По потреби сугерише, али се труди да не и тамној енергији;
ремети излагање и концепцију излагања - Постављају питања.
ученика;
- Аутори пројекта, који су сада наставници,
разложно и аргументовано излажу тамну
материју и тамну енергију;

- Аутори пријекта са свим ученицима - Поновљају тамну материју и

понављају тамну материју и тамну тамну енергију;
енергију; - Постављају питања.
- Оценити ауторе пројекта;
 Размислите о данашњој теми и
прочитајте сами о тамној материји
и тамној енергији.
Тамна материја и тамна енергија
 Универзум:
 95% тамна материја и тамна енергија
 Мање од 5% обична материја
 Размислите о данашњој теми и прочитајте сами о тамној материји и
тамној енергији.

Систематизација градива и предлог оцена за крај школске године
Наставна јединица:
Тип часа: Обнављање и утврђивање.
Са ученицима проћи кроз физику изучавану у текућој школској

Циљ часа: години.

 Објасни потребу увоћења СТР;
 Наведе примере који показују честична својства
електромагнетног зрачења;
Очекивани исходи  Наведе примере који показују таласна својства честица;
 Објасни смисао квантних бројева;
 Објасни врсте природне радиоактивности;
 Зна начине заштите од различитих врста зрачења.

Њутнова механика, СТР, релативност простора и времена,
честична својства електромагнетног зрачења, таласна својства
честица, квантна теорија атома, квантни бројеви, особине
ласерског зрачења, врсте природне радиоактивности, нуклеарне
реакције.
ТОК ЧАСА


постигнућа ученика. - Дискутују о домаћем задатку;
дискусију.
- Поновити недостатке Њутнове механике; - Заједно са наставником

- Присетити се СТР и релативности понављају недостатке
простора и времена; Њутнове механике, СТР и
- Осврнулути се на честична својства релативност простора и
електромагнетног зрачења и таласна времена, честична својства
својства честица; електромагнетног зрачења и
- Поновити основно из Квантне теорије таласна својства честица,
атома – квантне бројеве; Квантну теорију атома –
- Присетити се особина ласерског зрачења; квантне бројеве, особине
- Поновити врсте природне ласерског зрачења, врсте
радиоактивности и нуклеарне реакције. природне радиоактивности и
нуклеарне реакције;
- Одговарају на постављена
питања;
- Постављају питања.

- Поновити начине заштите од свих облика - Поновљају начине заштите од

зрачења (алфа, бета, гама, ...); свих облика зрачења (алфа,
- Задати домаћи задатак: бета, гама, ...);
 Прочитати припреме за - Постављају питања.
експерименталне вежбе од 237. до
261. стране уџбеника.
Систематизација градива
 Недостаци Њутнове механике
 СТР
 Релативност простора и времена
 Честична својства електромагнетног зрачења
 Таласна својства честица
 Квантна теорија атома – квантни бројеви
 Особине ласерског зрачења
 Врсте природне радиоактивности
 Нуклеарне реакције
 Прочитати припреме за експерименталне вежбе од 237. до 261. стране
уџбеника.

8 Elementarne Cestice

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

8 Elementarne Cestice

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Наставна тема:

Ово је предлог расподеле наставног градива по часовима:

3. Класификација елементарних честица

6. Основне интеракције између честица

7. Шта је иза границе тренутног знања?

10. Акцелератори честица. CERN

11. Космичко зрачење

12. Тамна материја и тамна енергија

13. Систематизација градива и предлог оцена за крај школске године

Након наставне теме Физика елементарних честица, ученик је развио следеће

2.ФИ.1.5.2. Описује основне појаве у микросвету, емисију и апсорпцију фотона,

2.ФИ.1.5.5. Препознаје опасност од електромагнетног и радиоактивног зрачења;зна

2.ФИ.2.5.5. Зна поделу и основне карактеристике елементарних честица (фермиони и

 Kористи научни језик за описивање физичких појава;

Средњи ниво (поред већ наведеног на основном нивоу)

 Наведе честице које граде Стандардни модел;

Напредни ниво (поред већ наведеног на основном и средњем нивоу)

 Зна поделу елементарних честица према задатом критеријуму;

Предмет: Физика Школа и разред:

Тип часа: Час обраде.

Прошетати кроз историју и навести филозофе и научницике који

На крају часа ученик ће бити у стању да:

Наставне методе: Дијалошка.

Облици рада: Фронтални.

Планиране активности Планиране активности

- Проверити успешност израде домаћег - Припремају потребна

Главни део часа (20 минута)

- Прошетати кроз историју и развој науке - Прате излагање наставника;

Завршни део часа (10 минута)

- Поновити истакнуте филозофе и научнике - Поновљају истакнуте

 Да ли електрон, протон и неутрон имају унутрашњу структуру?

Предмет: Физика Школа и разред:

Тип часа: Час обраде.

Упознати ученике са потребом увођења класификације

На крају часа ученик ће бити у стању да:

Наставне методе: Дијалошка.

Облици рада: Фронтални.

Планиране активности Планиране активности

- Проверити успешност израде домаћег - Припремају потребна

Главни део часа (20 минута)

- Поновити Хајзенбергове релације - Прате излагање наставника;

Завршни део часа (10 минута)

- Поновити основне идеје формулисања - Поновљају основне идеје

 1932. Волфганг Паули - описао честицу без масе, наелектрисања и магнетног

 Преносиоци слабе интеракције - W и Z бозони

Предмет: Физика Школа и разред:

Тип часа: Час обраде.

Упознати ученике са поделом елементарних честица према

На крају часа ученик ће бити у стању да:

Наставне методе: Дијалошка.

Облици рада: Фронтални.

Планиране активности Планиране активности

- Проверити успешност израде домаћег - Припремају потребна

Главни део часа (20 минута)

- Навести два најзначајнија открића: - Прате излагање наставника;

Завршни део часа (10 минута)

- Поновити поделе елементарних честица; - Поновљају поделе

Класификација елементарних честица

 Два најзначајнија открића:

 Поделе елементарних честица:

2) Према вредности спинског браја:

3) Према броју кваркова који граде честицу:

Предмет: Физика Школа и разред: