3 Talasna Svojstva Cestica

Наставна тема:
3. Таласна својства честица

и појам о квантној
механици
Судбину Шредингерове мачке одређујемо увидом у њен дом у кутији. Чиме су

повезани Шредингерова мачка, електронски микроскоп и модели атома? Њихове
судбине и особине описује квантна механика, теорија којом се објашњавају појаве у
микросвету.
У складу са захтевима новог наставног плана и програма, где је један час седмично
издвојен за вежбе, овај предлог припрема је то узео у обзир. Али, пошто се изучавани
садржаји такви, да се углавном не могу реализовати „прави“ експерименти, то су
експерименти виртуелни и нисмо у опасности да погрешна процена може да нас
лансира у свемир.
Ово је предлог расподеле наставног градива по часовима:
1. Честично-таласни дуализам, де Бројева хипотеза

- Обрада
2. Експериментална потврда де Бројеве хипотезе, дифракција електронa

- Обрада
3. Де Бројева хипотеза
- Обнављање
4. Електронски микроскоп
- Обрада
5. Хајзенбергове релације неодређености

- Обрада
6. Хајзенбергове релације неодређености
7. Појам Шредингерове једначине, таласне функције и сопствене енергије

- Обрада
8. Кретање слободне честице. Честица у потенцијалној јами

- Обрада
9. Квантни линеарни хармонијски осцилатор. Пролаз кроз потенцијалну баријеру

- Обрада
10. Шредингерове једначине

- Вежба
11. Таласна својства честица и појам о квантној механици

Након наставне теме Таласна својства честица и појам о квантној механици ученик је
развио следеће компетенције:
Основни ниво:
2.ФИ.1.5.1. Наводи својства фотона и микрочестица.
2.ФИ.1.5.2. Описује основне појаве у микросвету, емисију и апсорпцију фотона,
радиоактивност, фисију и фузију, рендгенско зрачење.
2.ФИ.1.5.5. Препознаје опасност од електромагнетног и радиоактивног зрачења;зна
основе дозиметрије; познаје примену изотопа, рендгенског и ласерског зрачења у
медицини и осталим областима.
Напредни ниво:
2.ФИ.3.5.4. Анализира де Брољеву релацију, Хајзенбергове релације неодређености и

дуалну природу материје.
2.ФИ.3.5.5. Користи решења Шредингерове једначине за објашњење квантних ефеката
у микросвету.
Исходи учења
Следећи искази описују шта ученик зна и уме, након обраде наставне теме Таласна
својства честица и појам о квантној механици:
Основни ниво
 Kористи научни језик за описивање физичких појава;
 Безбедно по себе и околину рукује уређајима, алатима, материјалима;
 Зна да де Брољева хипотеза има практичну примену;
 Користи научни језик физике за описивање физичких појмова: електронски
микроскоп.
Средњи ниво (поред већ наведеног на основном нивоу)

 Зна да се описивање стања честице у микросвету разликује од описивања стања
у макросвету;
 Разуме да у микросвету не могу истовремено да се прецизно одреде положај и
импулс честице;
 Разуме да постоји веза између неодређености положаја и импулса честице;
 Разуме да постоји веза између дужине живота микро честице у неком стању и
неодређености енергије у том стању;
 Може уз помоћ Хајзенбергових релација да решава неке рачунске задатке.
Напредни ниво (поред већ наведеног на основном и средњем нивоу)

 Решава квалитативне и квантитативне проблеме, јасно и прецизно изражава
идеју, објашњава поступак решaвања и анализира добијени резултат;
 Зна да у микросвету при посматрању честица се мора водити рачуна о њиховим
таласним особинама;
 Разуме да се свакој честици може придружити де Брољева таласна дужина;
 Зна да је таласна дужина придружена телима занемарљиво мала;
 Зна да је де Брољева хипотеза практично примењена код електронског
микроскопа;
 Зна да примени израз за одређивање де Брољеве таласне дужине на честице које
се крећу са брзинама много мањим од брзине светлости у вакууму;
 Зна да примени израз за одређивање де Брољеве таласне дужине на честице које
се крећу са брзинама блиским брзини светлости у вакууму;
 Разуме да у микросвету не могу истовремено да се прецизно одреде положај и
импулс честице;
 Разуме да постоји веза између дужине живота микро честице у неком стању и
неодређености енергије у том стању;
 Разуме да таласна функција одређује могуће вредности енергије честице;
 Зна да таласна функција нема неки посебан смисао;
 Зна да квадрат амплитуде таласне функције представља густину вероватноће
налажења честице у неком делу простора;
 Препознаје изразе за рачунање могућих вредности енергије честице у
бесконачно дубокој потенцијалној јами;
 Препознаје изразе за рачунање могућих вредности енергије ЛХО;
 Зна да у микросвету постоји могућност проласка честице кроз потенцијалну
баријеру када је њена енергија мања од висине баријере;
 Препозна неке од примера кунел ефекта;
 Користи научни језик физике за описивање физичких појмова: потенцијална
баријера, тунел ефекат;
 Користи научни језик физике за описивање физичких величина: де Брољева
таласна дужина, неодређеност положаја, неодређеност импулса, неодређеност
енергије, неодређеност времена боравка микрочестице у посматраном стању,
таласна функција, вероватноћа налажења честице у неком делу простора,
густина вероватноће налажења честице у неком делу простора, могућа вредност
енергије честице, коефицијент пропустљивости;
 Језиком физике описује физичке законе и једначине: Шредингерова
једначина.
ПРИПРЕМА ЗА ЧАС БРОЈ 29
Предмет: Физика Школа и разред:

Наставник/ Датум
наставница: одржавања:
Наставна Таласна својства честица и појам о квантној механици
тема/област:
Наставна јединица: Честично-таласни дуализам, де Брољева хипотеза
Тип часа: Час обраде.
Упознавање ученике са де Брољевом хипотезом по којој се

Циљ часа:
свакој честици у покрету придружује таласна дужина.
На крају часа ученик ће бити у стању да:
 Разуме да се свакој честици може придружити де Брољева
Очекивани исходи таласна дужина;
на крају часа:  Зна да је таласна дужина придружена телима
занемарљиво мала.
Наставне методе: Монолошка, дијалошка.
Наставна средства: -
Облици рада: Фронтални.
Међупредметне
Компетенција за учење, комуникацију, сарадњу.
компетенције:
Међупредметно
Математика.
повезивање:
Де Брољева таласна дужина.
Кључни појмови:
ТОК ЧАСА
Планиране активности Планиране активности

наставника/наставнице: ученика:
Уводни део часа (10 минута)
- Проверити успешност израде домаћег - Припремају потребна

задатка, формативно вреднујући средства за час (свеска,
постигнућа ученика; уџбеник);
- Поновити експерименте који доказују да је - Дискутују о домаћем задатку;
светлост таласне природе – класична - Понављају експерименте који
физика; доказују да је светлост
- Поновити Планкову хипотезу; таласне природе;
- Поновити експерименте који доказују да је - Понављају експерименте који
светлост честичне природе – квантна доказују да је светлост
физика. честичне природе –
фотоелектрични ефекат и
Комптонов ефекат;
- Учествују у иницијалној
дискусији, али и започињу
дискусију.
Главни део часа (25 минута)
- Почети са 1923. годином и радом „Таласи - Прате излагање наставника;

и квант“ Луја де Броља; - Одговарају на постављена
- Изнети де Брољеву идеју да се честице питања;
које се крећу могу посматрати као таласи; - Уочавају сличност у
- Рећи да је де Брољ 1924. дао релацију за одређивању таласне дужине
одређивање таласне дужине честица које фотона и де Брољеве таласне
се крећу; дужине;
- Нагласити да је то била смела хипотеза, - Рачунају таласне дужине
без експерименталног доказа; електрона, протона и своју
- Дискутовати о подели коју је де Брољева таласну дужину, за случај
хипотеза направила међу физичарима тог класичних брзина.
времена;
- Рећи да је де Брољ на идеју да се
честицама придружи таласна дужина
дошао користећи чињеницу да је светлост
честичне природе;
- Написати релацију за интензитет импулса
фотона;
- Рећи да је Де Бројева идеја омогућила
једноставно објашњење једног од Борових
постулата;
- Проценити вредности таласних дужина
које се придружију неким честица и
телима, рецимо електрону, протону,
човеку.
Завршни део часа (10 минута)
- Поновити де Брољеву хипотезу; - Поновљају де Брољеву

- Урадити пример 2, са 85. стране уџбеника, хипотезу;
који објашњава Боров постулат о - Раде пример 2.
стабилности орбита електрона;
- Задати домаћи задатак:
 Урадити пример 2, са 84. стране
уџбеника;
 Поновити интерференцију и
дифракцију таласа.
Изглед табле
Честично-таласни дуализам, Де Бројева хипотеза
 Класична физика - светлост је електромагнетни талас

 интерференција
 дифракција
 Планк
E=h ∙ ν
 Квантна физика - светлост је скуп честица

 фотоелектрични ефекат
 Комптонов ефекат,
 Фотоелектрични ефекат
hν= A i +T
 Комптонов ефекат
h 2θ h
λ −λ=2 sin ; ∆ λ=λ −λ ; λ c =
me c 2 me c
θ 2
∆ λ=2 λ c sin
2
 Светлост је двоструке природе, таласне и честичне
 1924. Луј де Брољ
h
λ=
p
 Импулс фотона
Ef hν h
pf = = =
c c λ
 Пример 2
 Домаћи задатак:
 Урадити пример 2, са 84. стране уџбеника;
 Поновити интерференцију и дифракцију таласа.

Експериментална потврда Де Бројеве хипотезе, дифракција
Наставна јединица: електронa
Упознавање ученика са експерименталном потврдом де Брољеве

Циљ часа:
хипотезе.
Очекивани исходи  Разуме да се свакој честици може придружити де Брољева
на крају часа: таласна дужина;
 Зна да је де Брољева хипотеза експериментално доказана.
Де Брољева таласна дужина, конструктивна интерференција,
Кључни појмови: дифракција.
ТОК ЧАСА


- Поновити интерференцију и дифракцију - Дискутују о домаћем задатку;
таласа; - Понављају тражене
- Поновити де Брољеву хипотезу; вредности де Брољеве
- Поновити колика је де Брољева таласна таласне дужине;
дужина за неког од ученика који лети - Учествују у иницијалној
авионом (то су већ рачунали на часу); дискусији, али и започињу
- Поновити колика је де Брољева таласна дискусију.
дужина за електрон који се креће
класичним брзинама (то су већ рачунали
на часу).
- Рећи да је почетком 20. века била позната - Прате излагање наставника;

дифракција рендгенских зрака на - Одговарају на постављена
кристалима; питања;
- Нагласити да је де Брољ претпоставио да - Уочавају сличност у
је могућа дифракција електрона на одређивању конструктивне
кристалима; интерференције таласа и
- Подсетити се примера 2а и 2б са 85. стране снопа електрона;
уџбеника; - Активно дискутују
- Нацртати слику 3.3 са 86. стране уџбеника; експеримент Дејвисона и
- Написати услове за конструктивну Џермера.
интерференцију;
- Рећи да је експериментални изазов био
доказати да се може добити дифракциони
максимум под неким углом у односу на
упадни сноп електрона;
- Издвојити Клинтона Дејвисона и Лестер
Џермера као најважније;
- По жељи се може нацртати схема њиховог
експеримента, слика 3.4 са 86. стране
уџбеника;
- Анализирати експеримент Дејвисона и
Џермера;
- Рећи да су 1927. године, три године после
де Брољеве хипотезе, Дејвисон и Џермер
успели да при расејању електрона на
кристалу добију дифракцију.
- Поновити де Брољеву хипотезу; - Поновљају де Брољеву

- Поновити експерименталне резултате хипотезу;
Дејвисона и Џермера; - Дискутују о резултатима
- Нацртати слику 3.5 са 87. стране уџбеника експеримента Дејвисона и
и дискутовати је; Џермера;
- Нагласити да је де Брољева хипотеза - Заједно са наставником
покренула нове и неочекиване проблеме, анализирају смисао
које физика још увек није потпуно решила; добијених резултата кроз
- Задати домаћи задатак: слику 3.5.
 Анализирати резултате Дејвисона и
Џермера и размислити који је
смисао добијених резултата;
 Урадити пример 7, са 106. стране
уџбеника.
Експериментална потврда Де Брољеве хипотезе, дифракција

електронa
 Интерференција таласа
 Дифракција таласа
 Де Брољева хипотеза
h
λ=
p
 Моја де Брољева таласна дужина
 Де Брољева таласна дужина електрона
 Почетком 20. века - дифракција рендгенских зрака на кристалима
 Пример 2а и 2б
 Услови за конструктивну интерференцију:

∆ S=nλ ; ∆ S=dsinφ →nλ=dsinφ
Експериментална поставка Дејвисон

– Џермеровог експеримента
 Анализирати резултате Дејвисона и
Џермера и размислити који је смисао
добијених резултата;
 Урадити пример 7, са 106. стране уџбеника.

Наставна јединица: Електронски микроскоп
Упознавање ученика са практичном применом де Брољеве

Циљ часа:
хипотезе.
 Разуме да се свакој честици може придружити де Брољева
Очекивани исходи таласна дужина;
на крају часа:  Зна да је де Брољева хипотеза практично примењена код
електронског микроскопа.
Наставна средства: Фотографије добијене електронским микроскопом.

Кључни појмови: Де Брољева таласна дужина, електронски микроскоп.
ТОК ЧАСА


- Поновити де Брољеву хипотезу; - Дискутују о домаћем задатку;
- Поновити Дејвисон – Џермеров - Понављају резултате
експеримент и добијене резултате; експеримента Дејвисона и
- Питати ко је анализирао резултате Џермера;
Дејвисона и Џермера и размислио о - Изјашњавају се о
смислу добијених резултата; електронском микроскопу;
- Рећи да ће на часу имати прилику да чују - Учествују у иницијалној
примену чињенице да електрон има дискусији, али и започињу
таласна својства; дискусију.
- Питати да ли су чули за електронски
микроскоп.
- Рећи да тешкоће у разумевању праве - Прате излагање наставника;

природе де Бројевих таласа нису спречиле - Одговарају на постављена
практичну примену таласних особина питања;
честица, електрона на пример; - Активно учествује у анализи
- Подсетити да је де Брољ 1924. формулисао формирања лика код оптичког
хипотезу да се свакој честици може и електронског микроскопа.
придружити одређена таласна дужина;
- Подстити да су Дејвисон и Џермер 1927.
успели да при расејању електрона на
кристалу добију дифракцију;
- Рећи да је 1931. конструисан прототип
електронског микроскопа;
- (Нису битне године, али је битно да се
види да ништа не успева преко ноћи, да би
ученици знали да треба бити упоран,
истрајан и да треба веровати својим
идејама!)
- Показати слике 3.6 са 88. стране
уџбеника, или неке друге са интернета или
са факултета;
- Нацртати слику 3.7 са 88. стране уџбеника;
- Дискутовати о предностима електронског
микроскопа над оптичким (моћ разлагања,
угаоно увећање, увећање).
- Погледати слике добијене електронским - Анализирају предности

микроскопом, рецимо зрно беле раде са са електронског микроскопа над
89. стране уџбеника, или неке друге слике; оптичким на основу слика;
- Испричати ученицима лично искуство из - Одговарати на питања о
сусрета са електронским микроскопом, јер електронском микроскопу;
смо га видели на факултету; - Вероватно ће их
- Нагласити да се електронски микроскоп интересовати и цена
користи само у научним и истраживањким електронског микроскопа, па
лабораторијама и да је веома скуп; дозволити да истражују и да
- Задати домаћи задатак: се питају зашто је толико
 Урадити задатке за самостални рад скупљи од оптичког, јер тако
број 1 и 2, са 108. стране уџбеника; постају свесни предности које
 Пронаћи и навести типове поседује електронски
електронских микроскопа са микроскоп.
основним карактеристикама;
 Одговорити на питање број 7 са са
104. стране уџбеника.
Електронски микроскоп
 1924. де Брољева хипотеза

h
λ=
p
 1927. Дејвисон – Џермерово експеримент

 1931. конструисан прототип електронског микроскопа
 Показати слике 3.6
 Моћ разлагања - бар 1000 пута већи него код оптичких микроскопа
 Угаоно увећање - бар 1000 пута већи него код оптичких микроскопа
 Увећање - више од 1 000 000 пута
 Урадити задатке за самостални рад број 1 и 2, са 108. стране уџбеника;
 Пронаћи и навести типове електронских микроскопа са основним
карактеристикама;
 Одговорити на питање број 7 са са 104. стране уџбеника.

Наставна јединица: Де Брољева хипотеза
Тип часа: Час обнављања.
Кроз теоријске и рачунске задатке применити чињеницу да се

Циљ часа:
свакој честици може придружити таласна дужина.
 Примени израз за одређивање де Брољеве таласне дужине
на честице које се крећу са брзинама много мањим од
брзине светлости у вакууму;
Очекивани исходи
на крају часа:  Примени израз за одређивање де Брољеве таласне дужине
на честице које се крећу са брзинама блиским брзини
светлости у вакууму;
 Зна да де Брољева хипотеза има практичну примену.
Наставне методе: Дијалошка.
Облици рада: Фронтални, групни.
Кључни појмови: Де Брољева таласна дужина.
ТОК ЧАСА


- Поновити де Брољеву хипотезу; - Дискутују о домаћем задатку;
- Поновити Дејвисон – Џермеров - Упоређују добијене резултате
експеримент и добијене резултате; истраживања врста и
- Поновити принцип рада електронског карактеристика електронског
микроскопа. микроскопа;
- Понављају принцип рада
електронског микроскопа;
- Учествују у иницијалној
дискусију.
- Урадити неколико једноставних примера, - Прате примере задатака који

а може и без урађених примера; се раде на почетку часа;
- Поделити ученике на групе (водити рачуна - Одговарају на постављена
да су групе уједначени); питања, постављају питања,
- Унапред припремљене задатке поређати дискутују
на сто; - Примењују раније научено на
- Задаци су поређани према захтевности и решавање проблемских и
нумерисани од 1 до 10; рачунских задатке;
- Тежину задатака прилагодити конкретном - Активно учествују у изради
одељењу; задатака, свесни да победнике
- Задаци се вреднују са бројем поена дупло очекује награда.
већим од редног броја;
- По један ученик из сваке групе долази до
стола са задацима и бира један задатак, не
обавезно по реду;
- Када група реши задатак, наставнику
доноси коначно решење у облику израза;
- Ако је решење тачно, тој групи се
додељује одговарајући број поена, ако
задатак није тачан група добија
негативних 10% од вредности задатка;
- Једна група има максимално три покушаја
да реши задатак;
- Одлично оценити најуспешнију групу.
- Оценом наградити најуспешнију групу; - Постављају питања везана за

- Папириће са задацима поделити задатке.
ученицима, како би могли да задатке које
нису стигли да ураде на часу ураде за
домаћи задатак;
- Одговорити на питања ученика;
 Анализирати координате неког
догађаја у макросвету, са класичног
и релативистичког становишта.
Де Брољева хипотеза
 Де Брољева хипотеза
h
λ=
p
 Дејвисон – Џермеров експеримент

 Принцип рада електронског микроскопа
 Задаци
 Анализирати координате неког догађаја у макросвету, са класичног и
релативистичког становишта.

Наставна јединица: Хајзенбергове релације неодређености
Упознавање ученика са Хајзенберговим релацијама

Циљ часа:
неодређености.
 Зна да се описивање стања честице у микросвету
разликује од описивања стања у макросвету;
 Разуме да у микросвету не могу истовремено да се
Очекивани исходи прецизно одреде положај и импулс честице;
на крају часа:  Разуме да постоји веза између неодређености положаја и
импулса честице;
 Разуме да постоји веза између дужине живота микро
честице у неком стању и неодређености енергије у том
стању.
Неодређеност положаја, неодређеност импулса, неодређеност
Кључни појмови: енергије, неодређеност времена боравка микрочестице у
посматраном стању.
ТОК ЧАСА


- Посматрајмо простирање таласа по мирној - Дискутују о домаћем задатку;
површини воде; - Дискутују о рефлексији
- Посматрати рефлектоване таласе и извести таласа на води;
закључке о таласним дужинама - Дискутују о положају
рефлектованих таласа; кликера, како га одредити;
- Дискутовати о димензијама препрека од - Знају из искуства да се не
којих се талас одбија; може одредити правац и
- Рећи да овакво поједностављено брзина кликера после судара;
посматрање служи само да истакнемо - Учествују у иницијалној
немогућност одређивања положаја дискусији, али и започињу
препреке посматрањем рефлексије таласа дискусију.
произвољне таласне дужине;
- Посматрати пример кликера: положај
кликера који мирује одредити тако што га
погоди другим кликер;
- Нагласити да тада не знамо одговор на
питање: „Дуж ког правца и којом брзином
ће се погођени кликер кретати?“
- Рећи да се на часу спуштамо у микросвет, - Прате излагање наставника;

где уместо кликера – посматрајмо - Одговарају на постављена
електрон, а уместо таласа на површини питања;
воде – електромагнетно зрачење; - Активно учествује у анализи
- Нагласити да је наш задатак да што свих врста неодређености.
прецизније одредимо положај електрона;
- Рећи да је неодређеност положаја
електрона на x оси координатног система
сразмерна таласној дужини зрачења;
- Подсетити да се ЕМ зрачење може
посматрати као скуп фотона чија енергија
зависи од фреквенције;
- Закључити да прецизније одређивање
положаја електрона на овај начин захтева
мању таласну дужину, односно већу
енергију фотона;
- Анализирати неодређеност импулса
електрона и закључити да она мора бити
реда величине импулса фотона;
- Помножити неодређеност положаја и
неодређеност импулса електрона;
- Нагласити да у микросвету не можемо
истовремено са произвољном тачношћу да
знамо положај и импулс честице;
- Рећи да добијена релација представља
Хајзенбергову релацију неодређености из
1927. године;
- Закључити да је добијена релација
неодређености последица таласне природе
супстанце на микронивоу;
- Посматрати неодређеност енергије
микрочестице;
- Посмартати неодређеност фреквенције
таласа а затим неодређеност времена
посматрања, односно неодређеност
времена боравка микрочестице у
посматраном стању;
- Множењем претходне две неодређености
и написати Хајзенбергову релацију
неодређености енергија – време;
- Написати изразе за Хајзенбергове релације
неодређености, без извођења,
наглашавајући да је математички поступак
долажења до истих комплексан.

- Поновити Хајзенбергове релације - Понављају Хајзенбергове

неодређености; релације неодређености ;
- Урадити пример 8 са 107. стране - Уз помоћ наставника раде
уџбеника; пример 8;
- Задати домаћи задатак: - Постављају питања.
 Прочитати Хајзенбергове релације
неодређености из уџбеника;
 Одговорити на питање број 8 са
104. стране уџбеника.
Хајзенбергове релације неодређености
 Рефлектовање таласа на води

 Проблем кликера
 Микросвет:
 кликер –електрон
 талас на површини воде – електромагнетно зрачење
 Неодређеност положаја електрона
∆x λ
 Неодређеност импулса електрона
h
∆ px pf =
λ
 1927. Хајзенберговa релацијa неодређености:
∆ x ∙ ∆ px h
 Неодређеност енергије
∆ E=h ∆ ν
 Неодређеност фреквенције таласа
1
∆ν
∆t
 Хајзенберговa релацијa неодређености:

∆ E∙∆t h

ћ
∆ x ∙ ∆ px ≥
2
ћ
∆ y ∙ ∆ py ≥
2
ћ
∆ z ∙ ∆ pz ≥
2
ћ
∆ E∙∆t≥
2
 Пример 8
 Прочитати Хајзенбергове релације неодређености из уџбеника;
 Одговорити на питање број 8 са 104. стране уџбеника.

Наставна јединица: Хајзенбергове релације неодређености
Применити Хајзенбергове релације неодређености на

Циљ часа:
проблемске и рачунске задатке.
 Разуме да у микросвету не могу истовремено да се
прецизно одреде положај и импулс честице;
 Разуме да постоји веза између неодређености положаја и
Очекивани исходи импулса честице;
на крају часа:  Разуме да постоји веза између дужине живота микро
честице у неком стању и неодређености енергије у том
стању;
 Може уз помоћ Хајзенбергових релација да решава неке
рачунске задатке.
Облици рада: Фронтални, индивидуални.
Неодређеност положаја, неодређеност импулса, неодређеност
Кључни појмови: енергије, неодређеност времена боравка микрочестице у
посматраном стању.
ТОК ЧАСА

- Припремају потребна
- Проверити успешност израде домаћег средства за час (свеска,
задатка, формативно вреднујући уџбеник);
постигнућа ученика; - Дискутују о домаћем задатку;
- Одговорити на питања ученика; - Понављају Хајзенбергове
- Поновити Хајзенбергове релације релације неодређености и
неодређености и дискутовати њихов дискутовати њихов смисао;
смисао. - Учествују у иницијалној
дискусију.
- Пошто је ово за ученике једна од
напорнијих наставних јединица, - Прате излагање наставника;
предлажем да наставник активно учествује - Одговарају на постављена
у изради задатака; питања;
- Изабрати 7 – 8 задатака, рецимо задаци за - Активно учествује у изради
самостални рад број 5, 6 са 108. стране задатака;
уџбеника, као и слични задаци; - Помажу једни другима.
- Задати задатак, оставити неколико минута
времена да ученици сами закључе како би
дати задатак могли да реше;
- Формативно вредновати постигнућа
ученика;
- Пожељно је да ученици ураде задатке на
табли, а да их наставник надгледа;
- Уколико ова идеја пропадне, одна
наставник ради задатке, а ученици прате;
- Водити рачуна да ученици заиста прате
рад наставника;
- Задаци могу бити проблемски или
рачунски, прилагођени конкретном
одељењу.
- Уколико има ученика који су се посебно
истакли на часу, бројчано их оценити, а - Постављају питања око
остале ученике формативно оценити; задатака који су им правили
- Одговорити на питања ученика; проблеме на часу.
 Поново решити задатке које нисте
знали да решите на часу;
 Поновити други Њутнов закон.
Хајзенбергове релације неодређености

ћ
∆ x ∙ ∆ px ≥
2
ћ
∆ y ∙ ∆ py ≥
2
ћ
∆ z ∙ ∆ pz ≥
2
ћ
∆ E∙∆t≥
2
 Задаци
 Поново решити задатке које нисте знали да решите на часу;
 Поновити други Њутнов закон.

Појам Шредингерове једначине, таласне функције и сопствене
Наставна јединица: енергије
Упознавати ученике са постојањем Шредингерове једначине која

Циљ часа: у квантној механици има значај као други Њутнов закон у
класичној механици.
 Зна да у микросвету при посматрању честица се мора
водити рачуна о њиховим таласним особинама;
Очекивани исходи
на крају часа:  Разуме да таласна функција одређује могуће вредности
енергије;
 Зна да таласна функција нема неки посебан смисао;
 Зна да квадрат амплитуде таласне функције представља
густину вероватноће налажења честице у неком делу
простора.
Шредингерова једначина, таласне функције и сопствене
Кључни појмови: енергије, вероватноћа налажења честице у неком делу простора,
густину вероватноће налажења честице у неком делу простора.
ТОК ЧАСА


- Одговорити на питања ученика; - Дискутују о домаћем задатку;
- Поновити други Њутнов закон; - Поновљају други Њутнов
- Нагласити да други Њутнов закон описује закон;
судбина система који посматрамо у - Са наставником се подсећају
макросвету; да у микросвету при
- Подсетити да у микросвету при посматрању честица морамо
посматрању честица морамо водити водити рачуна о њиховим
рачуна о њиховим таласним особинама; таласним особинама;
- Рећи да је било потребно пронаћи нови - Учествују у иницијалној
метод, којим бисмо описали дешавања у дискусији, али и започињу
микросвету; дискусију.
- Рећи да је из тих разлога заснована
квантна механика, у првој половини 20.
века.
- Рећи да је 1925. Шредингер формулисао - Прате излагање наставника;

једначину која у квантној механици има - Одговарају на постављена
значај као други Њутнов закон у класичној питања;
механици; - Са наставником закључују
- Нагласити да је Шредингерова једначина потребу увођеља новог
диференцијална једначина и да њено метода у микросвету -
решавање није могуће помоћу ученицима Шредингерове једначине;
познатог математичког апарата; - Покушавају да схвате смисао
- Рећи да се решавањем Шредингерове решења Шредингерове
једначине добијају таласне функције и једначине;
могуће енергије система; - Са наставником дискутују о
- Рећи да су таласне фунције комплексне особинама таласне функције;
функције положаја и времена и да немају - Активно учествује у анализи
конкретан физички смисао; свих врста неодређености.
- Рећи да ако знамо таласну функцију
можемо одредити вероватноћу да се
посматрана честица нађе у неком делу
простора;
- Навести пример слободне честице, пошто
на њу не делују никакве спољашње силе,
њена енергија може имати било коју
вредност;
- Рећи да би у случају слободне честице
таласна функција описивала прогресивни
талас;
- Рећи да честице чије је кретање
ограничено неким спољашњим пољем,
нису слободне;
- Нагласити да за њих таласне функције
описују неку врсту стојећег таласа тачно
одређених таласних дужина;
- Рећи још једно својство таласне функције,
да помоћу ње можемо одредити
вероватноћу да се честица нађе у неком
делу простора;
- Нацртати слику 3.15 са 96. стране
уџбеника;
- Дефинисати густину вероватноће
налажења честице у посматраном делу
простора;
- Навести особине таласне функције.

- Поновити да решавањем Шредингерове - Понављају решавања

једначине добијамо таласне функције и Шредингерове једначине;
могуће енергије система; - Понављају својствене
- Поновити својствене вредности енергије; вредности енергије;
- Поновити густину вероватноће налажења - Понављају густину
честице у неком делу простора; вероватноће налажења
- Урадити пример 4 са 95 стране уџбеника, а честице у неком делу
и не мора, ученицима је математички простора;
апарат непознат; - Прате наставника при изради
- Задати домаћи задатак: примера 4;
 Одговорити на питање број 9 са - Постављају питања.
104. стране уџбеника;
 Урадити задатак за самостални рад
број 8 са 108. стране уџбеника.
Појам Шредингерове једначине, таласне функције и сопствене

енергије
 Други Њутнов закон

⃗
F =m ⃗a
 1925. Шредингер
 Tаласнa функцијa ψ (⃗r , t)
 Могуће енергије система
 Вероватноћа да се посматрана честица нађе у неком делу простора
 Слободна честица
 Честице чије је кретање ограничено спољашњим пољем
 Густину вероватноће налажења честице у посматраном делу простора
 Особине таласне функције
 Пример 4
 Одговорити на питање број 9 са 104. стране уџбеника;
 Урадити задатак за самостални рад број 8 са 108. стране уџбеника.

Наставна јединица: Кретање слободне честице. Честица у потенцијалној јами
Упознати ученикe са могућим вредностима енергије честице у

Циљ часа: бесконачно дубокој потенцијалној јами и ЛХО.

Очекивани исходи  Зна да у микросвету при посматрању честица се мора
на крају часа: водити рачуна о њиховим таласним особинама;
 Препознаје изразе за рачунање могућих вредности
енергије честице у бесконачно дубокој потенцијалној
јами.
Кључни појмови: Могућа вредност енергије честице.
ТОК ЧАСА


- Поновити шта се добија решавањем - Поновљају шта се добија
Шредингерове једначине; решавањем Шредингерове
- Поновити од чега зависи таласна једначине;
функција; - Поновљају од чега зависи
- Поновити својствене вредности енергије; таласна функција;
- Поновити густину вероватноће налажења - Учествују у иницијалној
честице у неком делу простора. дискусији, али и започињу
дискусију.
Слободна честица - Прате излагање наставника;

- Посматрати честицу која се креће дуж x - Одговарају на постављена
осе и на коју не делује никаква сила; питања;
- Нагласити да је због тога њена - Са наставником закључују
потенцијална енергија једнака нула, а потребу увођеља новог
укупна једнака кинетичкој енергији; метода у микросвету -
- Рећи да су брзина и импулс честице Шредингерове једначине;
константни; - Покушавају да схвате смисао
- Придружити слободној честици таласну решења Шредингерове
дужину; једначине за слободну
- Одредити таласне функције које описују честицу и честицу у
слободну честицу; бесконачно дубокој
- Закључити да пошто је честица је потенцијалној јами;
слободна, њена укупна енергија је - Са наставником дискутују
позитивна и може да има било коју добијенa решења.
вредност већу од нуле;
- Дискутовати вероватноћу налажења
честице, и закључити да она не зависи од
њеног положаја на x оси, већ само од
квадрата амплитуде;
- Закључити да је једнако вероватно да се
честица нађе у било којој тачки x осе.
Честица у бесконачно дубокој

потенцијалној јами
уџбеника;
- Посматрати најједноставнију
једнодимензионалну потенцијалну јаму;
- Дефинисати потенцијалну енергију такве
честице;
- Урадити промер 5 са 97. стране уџбеника;
- Написати израз за могуће вредности
енергије честице унутар бесконачно
дубоке потенцијалне јаме;
- Нагласити да унутар бесконачно дубоке
потенцијалне јаме честица може да
постоји само ако формира стојећи талас;
- Написати израз за таласну функцију која је
описује;
- Дати графичку интерпретацију, слика број
3.17 са 99. стране уџбеника;
- Увести појам стационарних стања честице;
-
- Поновити могуће вредности енергије - Понављају израз за таласне

слободне честице; функције слободне честице и
- Поновити израз за таласне функције честице у бесконачно дубокој
честице у бесконачно дубокој потенцијалној јами;
потенцијалној јами; - Понављају могуће вредности
- Поновити могуће вредности енергије енергије слободне честице и
честице унутар бесконачно дубоке честице унутар бесконачно
потенцијалне јаме; дубоке потенцијалне јаме;
- Задати домаћи задатак: - Постављају питања.
 Одговорити на питање број 9 са
104. стране уџбеника;
 Урадити пример број 9 са 107.
стране уџбеника.
Кретање слободне честице. Честица у потенцијалној јами

 Густина вероватноће налажења честице у посматраном делу простора
Слободна честица
V ( x )=0
h
λ=
p
 Таласна функција
ψ ( x , t )= A(cos ( ωt−kx )+isin ( ωt−kx ) )
 Густина вероватноће
2
|ψ ( x , t )| = A2
 Вероватноћа
2
dP=A dx
Честица у бесконачно дубокој потенцијалној јами
 Потенцијална енергија
{
V ( x )= 0 , 0 ≤ x ≤ L
∞ , x ⟨ 0|x ⟩ L
 Промер 5
 Могуће вредности енергије
2 2
ћ π 2
E= 2
n
2mL
 Tаласнa функцијa
ψ ( x )=
√ 2
L
sin
nπx
L
, n=1, 2 , 3 …
 Одговорити на питање број 9 са 104. стране уџбеника;
 Урадити пример број 9 са 107. стране уџбеника.

Квантни линеарни хармонијски осцилатор. Пролаз кроз
Наставна јединица: потенцијалну баријеру
Упознати ученикe са ЛХО и могућностима проласка честице

Циљ часа: кроз потенцијалну баријеру.

Очекивани исходи  Препознаје изразе за рачунање могућих вредности
на крају часа: енергије ЛХО;
 Зна да у микросвету постоји могућност проласка честице
кроз потенцијалну баријеру када је енергија честице мања
од висине баријере;
 Препозна неке од примера кунел ефекта.
ЛХО, потенцијална баријера, тунел ефекат, коефицијент
пропустљивости.
ТОК ЧАСА


- Поновити густину вероватноће налажења - Учествују у иницијалној
честице у неком делу простора. дискусији, али и започињу
дискусију.
Квантни линеарни хармонијски осцилатор - Прате излагање наставника;

- Написати израз за потенцијалну енергију - Одговарају на постављена
ЛХО; питања;
- Нацртати слику 3.18 са 101. стране - Са наставником дискутују
уџбеника; очекивања класичне физике
- Подсетити се Планкове хипотезе - енергија за пролазак преко баријере –
квантног линеарног хармонијског пребацивање лопте преко
осцилатора могу да имају само тачно зида;
одређене вредности сразмерне - Прате квантни приступ
фреквенцији; решавању проблема тунел
- Рећи да је Планкова хипотеза теоријски ефекта – решавање
потврђена 25 година касније, решавањем Шредингерове једначине.
Шредингерове једначине за честицу која
се креће само по x оси и чија се
потенцијална енергија функција квадрата
елонгације;
уџбеника и дискутовати добијене таласне
функције;
- Написати израз за могуће вредности
енергије квантног линеарног хармонијског
осцилатора;
- Приметити да енергија квантног
линеарног хармонијског осцилатора не
може бити једнака нули, за разлику од
класичне физике;
- Дискутовати могућност да се квантни
линеарни хармонијски осцилатор нађе
изван граница потенцијалне јаме;
- Нагласити да квантни линеарни
хармонијски осцилатор може да пређе
само у суседно више или ниже стање.
Пролаз кроз потенцијалну баријеру

уџбеника;
- Посматрати дечака који покушава да
пребаци лопту преко зида;
- Закључита да ако је укупна енергија лопте
након бацања мања него што би била њена
потенцијална енергија на врху зида, дечак
неће пребацити лопту;
- Направити аналогију, зид је потенцијална
баријера;
- Закључити да у класичној физици тело
неће прећи баријеру ако нема довољно
енергије;
- Прећи на посматрање микросвета;
- Рећи да у микросвету у помоћ пристиже
Шредингера једначина;
- Посматрати најједноставнију
потенцијалну баријеру,
једнодимензионалну правоугаону баријера
висине V 0 и ширине L;
- Нацртати слику 3.21, први део, са 103.
стране уџбеника;
- Анализирати честицу која прилази
баријери са енергијом Е мањом од V 0 са
класичног становишта;
- Са квантног становишта је потребно
решавати Шредингерову једначину за
сваку од три области на x оси;
- Нацртати слику 3.21, други део, са 103.
стране уџбеника;
- Закључити да у микросвету постоји
вероватноћа да честица прође кроз
баријеру и ако има енергију мању од
висине баријере;
- Нагласити да се та појава зове тунел
ефекат;
- Дефинисати коефицијент пропустљивости.

- Поновити израз за таласне функције ЛХО; - Поновљају вредности таласне

- Поновити могуће вредности енергије функције и могуће вредности
квантног линеарног хармонијског енергије квантног линеарног
осцилатора; хармонијског осцилатора;
- Нагласити да се модел квантног линеарног - Понављају класични и
осцилатора релативно често користи у квантно – механички приступ
физици, на пример за описивање проласка кроз баријеру;
осцилација атома у чврстим телима; - Анализирају, у границама
- Поновити класични и квантно – својих знања и сазнања
механички приступ проласка кроз примере примене тунел
баријеру; ефекта;
- Рећи неке од примена тунел ефекта: - Постављају питања.
 Објашњавају се неке појаве у
микросвету;
 Објашљава се алфа распад језгра;
 Објашњава се везивање атома у
молекуле;
 Објашњава се фисија...;
 Примењен је у конструисању
неких уређаја (електронски
скенирајући тунел микроскоп);
 Урадити задатак за самосталан рад
број 12 са 109. стране уџбеника.
Квантни линеарни хармонијски осцилатор. Пролаз кроз

потенцијалну баријеру

Квантни линеарни хармонијски осцилатор

 Потенцијална енергија ЛХО
1 2 1 2 2
V ( x )= k x = mω x
2 2
 Планкова хипотеза
( 12 )ћ ω ,n=0 , 1 ,2 , … , ω=√ mk
En = n+
Пролаз кроз потенцијалну баријеру
 Зид - потенцијална баријера

 Класична физика - тело неће прећи баријеру ако нема довољно енергије
 Квантна зове у помоћ Шредингера
 Тунел ефекат
 Коефицијент пропустљивости
2
|ψ III ( x)|
T= 2
|ψ I (x)|
 Урадити задатак за самосталан рад број 12 са 109. стране уџбеника.

Наставна јединица: Шредингерове једначине
Тип часа: Вежба.
Кроз експеримент проверити како Шредингерова таласна

функција изгледа приликом тунел ефекта, за различите ширине,
Циљ часа:
висине облике баријере.

Очекивани исходи водити рачуна о њиховим таласним особинама;
на крају часа:  Зна да и ако честица има мању енергију од висине
баријере, постоји коначна вероватноћа да честица ипак
прође кроз баријеру;
 Уочава утицај ширине баријере, њене висине и облика, ....
на пролазак честице кроз баријеру.
Наставне методе: Практичних радова.
Наставна средства: Виртуелна вежба.

Облици рада: Индивидуални, фронтални.
Шредингерова једначина, таласне функције и сопствене
енергије, тунел ефекат.
ТОК ЧАСА


- Поновити густину вероватноће налажења - Са наставником понављају
честице у неком делу простора; тунел ефекат и ЛХО;
- Подсетити се тунел ефекта; - Учествују у иницијалној
- Подсетити се ЛХО. дискусији, али и започињу
дискусију.
- На неком, по личном избору, сајту урадити - Истражују погодне доступне

виртуелну вежбу; вежбе;
- Лично сматрам да је добар следећи избор: - Консултују наставника око
https://phet.colorado.edu/sims/cheerpj/quantum-tunneling/latest/quantum- избора вежби;
tunneling.html?simulation=quantum-tunneling - Консултују наставника
- Пустити ученике да се сами сналазе, уколико наиђе на проблеме;
мењају параметре и изводе закључке. - Активно учествују у
- Сваки ученик у свеску записује добијене извођењу експеримента,
резултате и изведене закључке; мењају параметре (облик
- Помаже ученицима при реализацији баријере, таласна функција,...)
експеримената; и бележе резултате;
- Прати рад ученика. - Анализирају
експерименталне резултате.
- Извести закључке експерименталног рада; - Размењују искуства са часа;

- Формативно оценити оченике; - Међусобно се консултују око
- Задати домаћи задатак: очекиваних закључака
 Одговорити на питање од броја 1 до експеримената;
7 са 104. стране уџбеника. - Постављају питања.
Шредингерове једначине

Честица у бесконачно дубокој потенцијалној јами

2 2
ћ π 2
E= 2
n
2mL
 Tаласнa функцијa
ψ ( x )=
√ 2
L
sin
nπx
L
, n=1, 2 , 3 …
Квантни линеарни хармонијски осцилатор
En = n+( 12 )ћ ω ,n=0 , 1 ,2 , … , ω=√ mk

 Вежбе, предлог
https://phet.colorado.edu/sims/cheerpj/quantum-tunneling/latest/quantum-tunneling.html?simulation=quantum-tunneling
 Одговорити на питање од броја 1 до 7 са 104. стране уџбеника.

Наставна јединица: Таласна својства честица и појам о квантној механици
Кроз проблемске и рачунске задатке поновити таласна својства

Циљ часа: честица и појам о квантној механици

 Разуме да се свакој честици придружује таласна дужина;
 Зна да примени де Брољеву таласну дужину на конкретне
примере;
Очекивани исходи  Зна да и ако честица има мању енергију од висине
на крају часа: баријере, постоји коначна вероватноћа да честица ипак
прође кроз баријеру;
 Познато му је да Шредингерова једначина нема неки
посебан смисао, али да су њена решења таласне функције;
 Препозна неке од примера кунел ефекта;
 Упореди своје знање са знањем осталих ученика;
 Закључе који је сопствени ниво усвојености градива.
Облици рада: Индивидуални, фронтални.
Де Брољева таласна дужина, неодређеност положаја,
неодређеност импулса, неодређеност енергије, неодређеност
Кључни појмови: времена боравка микрочестице у посматраном стању,
Шредингерова једначина, таласне функције, сопствене енергије,
тунел ефекат.
ТОК ЧАСА

- Припремају потребна
- Проверити успешност израде домаћег средства за час (свеска,
задатка, формативно вреднујући уџбеник);
постигнућа ученика; - Дискутују о домаћем задатку;
- Одговорити на питања ученика; - Поновљају де Брољеву
- Поновити де Брољеву таласну дужину; таласну дужину,
- Поновити Хајзенбергове релације Хајзенбергове релације
неодређености; неодређености; решења
- Поновити Шредингерову једначину и Шредингерове једначине;
смисао таласне функције. - Учествују у иницијалној
дискусију.
- Пошто је ово за ученике једна од
напорнијих наставних тема, предлажем да - Прате излагање наставника;
наставник активно учествује у изради - Одговарају на постављена
задатака; питања;
- Изабрати 7 – 8 задатака, рецимо задаци за - Активно учествује у изради
самостални рад са 108. и 109. стране задатака;
уџбеника; - Помажу једни другима.
- Задати задатак, оставити неколико минута
времена да ученици сами закључе како би
дати задатак могли да реше;
- Пожељно је да ученици ураде задатке на
табли, а да их наставник надгледа;
- Уколико ова идеја пропадне, одна
наставник ради задатке, а ученици прате;
- Водити рачуна да ученици заиста прате
рад наставника;
- Задаци могу бити проблемски или
рачунски, прилагођени конкретном
одељењу и не морају бити из уџбеника;
- Прати рад ученика;
- Формативно вредновати постигнућа
ученика.
- Извести закључке о изради задатака; - Размењују искуства са часа;
- Формативно оценити оченике; - Међусобно се консултују око
- Задати домаћи задатак: идеја за израду задатака;
 Подсетити се из хемије теорије - Постављају питања.
водониковог атома.
Таласна својства честица и појам о квантној механици
 Де Брољева таласна дужина

h
λ=
p
 Хајзенбергове релације неодређености

ћ
∆ x ∙ ∆ px ≥
2
ћ
∆ y ∙ ∆ py ≥
2
ћ
∆ z ∙ ∆ pz ≥
2
ћ
∆ E∙∆t≥
2
 Шредингерова једначина
 Задаци
 Подсетити се из хемије теорије водониковог атома.

3 Talasna Svojstva Cestica

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

3 Talasna Svojstva Cestica

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Наставна тема:

3. Таласна својства честица

Судбину Шредингерове мачке одређујемо увидом у њен дом у кутији. Чиме су

Ово је предлог расподеле наставног градива по часовима:

1. Честично-таласни дуализам, де Бројева хипотеза

2. Експериментална потврда де Бројеве хипотезе, дифракција електронa

5. Хајзенбергове релације неодређености

7. Појам Шредингерове једначине, таласне функције и сопствене енергије

8. Кретање слободне честице. Честица у потенцијалној јами

9. Квантни линеарни хармонијски осцилатор. Пролаз кроз потенцијалну баријеру

10. Шредингерове једначине

11. Таласна својства честица и појам о квантној механици

2.ФИ.3.5.4. Анализира де Брољеву релацију, Хајзенбергове релације неодређености и

Средњи ниво (поред већ наведеног на основном нивоу)

Напредни ниво (поред већ наведеног на основном и средњем нивоу)

Предмет: Физика Школа и разред:

Упознавање ученике са де Брољевом хипотезом по којој се

Наставне методе: Монолошка, дијалошка.

Планиране активности Планиране активности

- Проверити успешност израде домаћег - Припремају потребна

Главни део часа (25 минута)

- Почети са 1923. годином и радом „Таласи - Прате излагање наставника;

- Поновити де Брољеву хипотезу; - Поновљају де Брољеву

Честично-таласни дуализам, Де Бројева хипотеза

 Класична физика - светлост је електромагнетни талас

 Квантна физика - светлост је скуп честица

Предмет: Физика Школа и разред:

Тип часа: Час обраде.

Упознавање ученика са експерименталном потврдом де Брољеве

Наставне методе: Монолошка, дијалошка.

Планиране активности Планиране активности

- Проверити успешност израде домаћег - Припремају потребна

Главни део часа (25 минута)

- Рећи да је почетком 20. века била позната - Прате излагање наставника;

- Поновити де Брољеву хипотезу; - Поновљају де Брољеву

Експериментална потврда Де Брољеве хипотезе, дифракција

 Услови за конструктивну интерференцију:

Експериментална поставка Дејвисон

Предмет: Физика Школа и разред:

Тип часа: Час обраде.

Упознавање ученика са практичном применом де Брољеве

Наставне методе: Монолошка, дијалошка.

Наставна средства: Фотографије добијене електронским микроскопом.

Планиране активности Планиране активности

- Проверити успешност израде домаћег - Припремају потребна

Главни део часа (20 минута)

- Рећи да тешкоће у разумевању праве - Прате излагање наставника;

- Погледати слике добијене електронским - Анализирају предности

 1924. де Брољева хипотеза

 1927. Дејвисон – Џермерово експеримент

Предмет: Физика Школа и разред:

Тип часа: Час обнављања.

Кроз теоријске и рачунске задатке применити чињеницу да се

Наставне методе: Дијалошка.

Планиране активности Планиране активности

- Проверити успешност израде домаћег - Припремају потребна

Главни део часа (30 минута)

- Урадити неколико једноставних примера, - Прате примере задатака који

- Оценом наградити најуспешнију групу; - Постављају питања везана за

 Дејвисон – Џермеров експеримент

Предмет: Физика Школа и разред:

Тип часа: Час обраде.

Упознавање ученика са Хајзенберговим релацијама