Школа Грађевинско – саобраћајна школа

Наставни предмет Физика

Разред УС – 2
Датум реализације 09.05.2023.
Наставник Наталија Поповић
Редни број часа 57.

Наставна тема Структура атома

Наставна јединица Ласери, Холографија

Тип часа Обрада

Циљ часа Стицање знања о карактеристикама,
основним особинама и примене ласера,
као и о холографији.
Исходи - да схвати и разуме појам ласер и
холографија
-да зна основне карактеристике ласерске
светлости, као и поделу и рад ласера
- да зна и разуме појам холографија, као и
примену холографије
-користи знање физике у контекстима
релевантним за модерну свакодневицу
Образовни задаци Понављање градива из претходне
наставне јединице, као и увођење појма
ласера и холографије.
Функционални задаци -развијање способности слушања,
-увежбавање изражавања мишљења,
-развијање логичког мишљења,
-подстицање на рад и учење.
Васпитни задаци -подстицање на рад и учење,
-развијање радних способности,
-стицање тачности, прецизности и
уредности у раду.
Активности наставника Осмишљава, започиње разговор, чита,
слуша, мотивише, прати, процењује, води
белешке.
Активности ученика Слуша, учествује у разговору, чита, пише,
црта, сарађује, образлаже мишљење.
Кључни појмови Ласери, холографија
Нови појам Ласер, холографија
Образовни стандарди ФИ.3.5.3 ФИ.3.5.2
Облици рада фронтални, индивидуални, групни
Наставне методе монолошка, дијалошка, демонстративна
Наставна средства Табла, креда, уџбеник, лап топ.
Место извођења наставе Учионица
Корелација Математика, хемија
Литература и додатни материјал за Физика са збирком задатака и
наставнике приручником за лабораторијске вежбе за
први разред средњих стручних школа,
Милан Распоповић, Татјана Бобић
Литература и додатни материјал за учење Физика са збирком задатака и
приручником за лабораторијске вежбе за
први разред средњих стручних школа,
Милан Распоповић, Татјана Бобић
Напомене

Делови часа Активности наставника Активности ученика

Уводни Подсећа ученике на досадашње пређено Слушају, одговарају,
(5 минута) градиво. коментаришу.
Кроз питања и одговоре подсетити ученике на
зрачење тела, као и на најраспрострањеније
зрачење. Уводи ученике у нову наставну тему.

Главни Излаже, објашњава, показује на презентацији, Слушају, постављају

(30 минута) наводи примере. питања, одговарају,
Наглашава битно, наводи ученике на повезују, закључују,
коришћење сопственог искуства, уочавање и записују.
извођење закључака о ласерима.

Осим топлотног зрачења, постоји још једна

врста зрачења тела која не зависи од њихове
температуре. Ова врста зрачења је названа
луминисценција. Овај облик зрачења се
разликује од топлотног зрачења по начину
настајања, особинама и времену трајања.
ЛАСЕРИ, ХОЛОГРАФИЈА

Ласер (Light Amplification

by Stimulated Emission of Radiation –
појачавање светлосног зрачења помоћу
стимулисане емисије)
Ласер је извор светлосног зрачења који емитује
кохерентан сноп фотона, као извор стабилан је
по фреквенцији, таласној дужини и снази.
За разлику од светлости коју емитују
уобичајени извори, као што су сијалице,
ласерска светлост је углавном монохроматска,
тј. само једне таласне дужине (боје) и усмерена
је у уском снопу.
Сноп је кохерентан, што значи да су
електромагнетни таласи међусобно у истој фази
и шире се у истом смеру.
У раду ласера користе се ефекти стимулисане
емисије зрачења.
Пошто се особине и понашање атома, као и
процеси унутар атома описују квантним
законима, често се уместо речи ласер користи
назив квантни генератор или квантни
појачивач.
Први ласер конструисао је амерички физичар
Теодор Мејман 1960. године.
Ласери су квантни генератори који раде у
области видљиве светлости.
Пре ласера коришћени су уређаји под називом
масери, који су радили у области микро таласа.
Први ласер који је давао видљиву светлост је
био рубински ласер, који користи језгро од
кристала рубина (Al2O3) као извор зрачења.
Рубински ласер даје црвену светлост таласне
дужине 694.3 nm.

Основни део ласера је цилиндар направљен од

рубина дужине 4cm и пречника 4mm.

Основе цилиндра су добро исполиране и на њих

су нанети слојеви сребра. Један од тих слојева
сребра потпуно рефлектује светлост (огледало)
и враћа је у радну средину. Други слој сребра
рефлектује око 90% светлости према
унутрашњости радне површине, а око 10%
пропушта.
Код ласера рубин се озрачава импулсном
ксенонском лампом, која даје светлост у
широком опсегу фреквенција.
При довољној снази лампе већина јона хрома
прелази у побуђено стање, а затим већина
прелази у метастабилно стање. Процес преласка
јона хрома из основног стања у побуђено стање
у ласерској техници назива се пумпање ласера.
Преласком из метастабилног стања у основно
стање, јони хрома емитују фотоне, који
изазивају стимулисано зрачење других јона,
фотони, које они емитују изазивају
стимулисано зрачење следећих јона итд.
Фотони, настали спонтаном емисијом, простиру
се у свим могућим правцима, међутим од
интереса су само они фотони који започињу
стимулисану емисију у правцу паралелном оси
кристала.
Највећи број фотона ће се кретати у овом
правцу. Фотони емитовани у другим правцима
напуштају кристал кроз бочну површину.
Када ласерски сноп, после вишеструке
рефлексије и умножавања, достигне довољну
снагу, он се израчи из кристала у виду
светлосног импулса.
Основна особина ласерског снопа је изузетна
паралелност његових зрака.
При раду ласера загрева се активна средина.
Пошто топлота неповољно утиче на рад ласера,
конструкцијом ласера предвиђен је систем за
хлађење.
Ласери чија концентрација снопа износи 100
могу да топе метал.
Основне карактеристике ласерске светлости су:
- велика уређеност (кохерентност)
- усмереност - строго одређен правац и смер
- монохроматичност
- велики интензитет

Врсте ласера

Постоје различити критеријуми за

систематизацију односно сврставање ласера у
различите групе.
Према начину рада:
- импулсни – емитују ласерске снопове у
импулсима
- континуални – емитују непрекидни сноп
светлости
У зависности од агрегатног стања и врсте
активне средине:
- чврсти ласери (ласери са активном
супстанцом у чврстом стању)
кристални (рубински ласери)
аморфни (стакло са различитим примесама)
- течни ласери – активна средина раствори
органских флуоресцентних боја
- гасни ласери
атомски (хелијум-неонски)
јонски (инертни гасови: аргон, криптон,
ксенон)
молекулски (угљен-диоксид, азот, хелијум)
 Холографија

Када се говори о примени ласера у модерној

технологији данас, неопходно је поменути да
једна од естетских примена ласера јесте
холографија.
Принцип холографије открио је мађарски
научник Денис Габор, за шта је добио Нобелову
награду. Међутим, његов холограм није био
видљив голим оком. Разлог томе јесте то што је
уместо светлости користио електроне, јер тада
ласери још нису били откривени, а да би
холограм радио са светлошћу неопходно је да
фотони буду кохерентни (као они из ласера).
Реч „холографија“ потиче од грчких речи
„холос“ што значи потпун и „графос“ што
значи цртеж.
Холограм је дводимензионална слика која
изгледа као да је тродимензионална. Оно што
јој даје тродимензионалан изглед јесте паралакс
кретања (тј. док се посматрач креће поред
холограма, изгледа му као да се делови слике
најближи њему најбрже померају, а они
најдаљи најспорије) и стереоскопски вид (тј.
посматрач види две различите слике, по једну
сваким оком). Те две особине холограма дају
мозгу посматрача довољно информација да
састави тродимензионалну слику. То је разлика
између обичне слике и холограма.
Објекат се осветли паралелним
монохроматским кохерентним
снопом светлости (ласер), а део тог истог снопа
пада и на фотоплочу, на којој долази до
интерференције двеју поља светлости: изворног
кохерентног и распршеног од сниманог
предмета.
На фотоплочи (холограму) не виде се контуре
предмета, него интерференције које у својим
тамним и светлим линијама садрже све
информације о смеру, интензитету и фази
светлости снимљеног предмета.

Завршни (5 Кроз одговоре на питања проверава усвојеност Слушају,

минута) градива. размишљају,
одговарају, решавају,
записују.
Провера остварених исхода

− Познавање шта је то ласер и принцип рада

− Познавање холографије,
− Исправна примена наученог на решавање проблема,
− Ангажованост ученика у активностима током часа (исправни коментари, учествовање
у дискусији, одговори, постављање питања...).