1.Koji efekat je najuočljiviji pri ispitivanju mentalnog leksikona?

Koji je najstabilniji efekat pristupa mentalnom leksikonu?

Najstabilniji efekat u pristupu mentalnom leksikonu- frekventnim rečima pristupamo brže nego nefrekventnim.
Primer eksperimenta: Reči su podeljene u šest frekvencijskih grupa; u zadatku leksičke odluke vrlo jasno se pokazala
obrnuta proporcionalnost između frekvencije i vremena reakcije- što je frekvencija reči bila viša, to je vreme njenog
prepoznavanja bilo kraće. Foss (1969)- zadatak prepoznavanja foneme. Ispitanici slušaju tekst i imaju zadatak da
istovremeno prate smisao i u tekstu identifikuju određenu fonemu, npr. /b/ → vreme reakcije na pojavljivanje tražene
foneme je nešto kraće ukoliko do pojavljivanja dođe posle visokofrekventne reči. Rayner & Duffy (1986)- snimanje
pokreta očiju pri čitanju. Fiksacije (zadržavanje pogleda na delovima teksta) traju nešto kraće za frekventne nego za
nefrekventne reči. Razlika (NF-VF) se obično kreće u rasponu od 50 do 100 ms.
2.Kojom brzinom se percipira glas? (bili su ponuđeni odgovori)
Govor razumemo brže od drugih zvučnih stimulusa -možemo razumeti ≈20-30 fonema u sekundi, dok bismo kombinaciju
ma kojih drugih zvukova (npr. šum+kliktanje+pisak+sirena) pri takvoj (a i manjoj) brzini čuli kao neodređen signal čiji
elementi su nam nerazgovetni i ne opažamo ih kao odvojene. Da bi ispitanici razlikovali različite nejezičke stimuluse,
potrebno je da ti stimulusi traju ≈650 ms, dok je za glasove jezika dovoljno ≈50 ms.
3.Poređati po brzini obrade neku pseudoreč, nereč i reč (ona je dala konkretne primere)
Nereč, reč, pseudoreč (Reči se obrađuju brže nego pseudoreči (fonološki prihvatljive kombinacije); nereči (fonološki
neprihvatljive kombinacije) se obrađuju brže nego reči (samim time i brže nego pseudoreči).
4.Koje 2 strategije se javljaju pri sintaksičkoj obradi?
Minimalno priključivanje’ (minimal attachment- nove elemente pokušavamo da integrišemo u sintaksičku strukturu
tako da struktura bude što jednostavnija, odnosno da ima što manje hijerarhijskih nivoa.) i kasno zaključivanje (late
closure- Kad god je to moguće, pri obradi rečenica pokušavamo da povežemo nove elemente sa konstituentom (klauzom
ili sintagmom) koji trenutno obrađujemo.).
5.Koja 3 nivoa memorijskih procesa postoje?
Površinska struktura doslovno pamćenje upotrebljenih reči i sintaksičkih struktura.
Propoziciona struktura pamćenje značenja teksta.
Situacioni ili mentalni model model sveta onakav kakvim ga opisuje tekst.
6.Ukratko opisati model kohorti i objasniti njegovu primenu?
Model kohorti u centar pažnje stavlja percepciju i prepoznavanje izgovorenih reči i pretpostavlja da za svaku reč imamo
tačku prepoznavanja u kojoj se ona razlikuje od svih drugih, “konkurentskih” reči (pa tako barem neke, obično duže, reči
možemo prepoznati i pre kraja izgovora). Osnovna ideja modela je da se za svaku reč koju čujemo aktivira kohorta
mogućih reči koje se, pod uticajem daljeg inputa, postepeno eliminišu sve dok ne preostane samo jedan mogući kandidat;
faza aktivacije i eliminacije konkurenata naziva se fazom pristupa (access stage) i prva je od tri faze u prepoznavanju
reči; u drugoj, fazi izbora (selection stage) iz početne kohorte bira se jedna reč, koja se zatim integriše u sintaksički i
semantički kontekst (faza integracije). Model kohorti predstavlja spoj odlika modela pretrage i modela logogena, zbog
toga što u njemu postoji induktivna pretraga, ali se obrađuje više kandidata istovremeno.
Model kohorti objašnjava rezultate zadatka u kome ispitanici u realnom vremenu ponavljaju govorni signal koji čuju -
primećeno je da ponavljanje često počinje i pre nego što se određena reč u signalu završi. Kontekst u ovom modelu ima
uticaj tek u fazi integracije, ili -u nekim verzijama modela -u fazi izbora, odnosno ne može uticati na prvobitnu aktivaciju
kohorte (reči koje odgovaraju fizičkim odlikama inputa aktiviraju se i ako su potpuno neprimerene u datom kontekstu).
Efekat frekvencije se ispoljava u fazi izbora (u nekim verzijama modela već u fazi pristupa). Model je zasnovan na ideji
direktnog pristupa, obrade koja je u nekim fazama induktivna, a u nekim interaktivna (u početnoj fazi isključivo
induktivna), i na pretežno paralelnoj obradi.
7.Šta znači autonomnost sintaksičke obrade i daj primer eksperimenta koji joj ide u prilog (mogli smo da
izmišljamo eksperiment)
Ukoliko je početna faza obrade rečenice isključivo sintaksička i “imuna” na sematičke (i pragmatičke) informacije
sintaksa je autonomna.
U prilog autonomnosti sintakse- Efekat sintaksičke dvosmislenosti (usporavanje obrade) javlja se i u slučajevima kada
bi semantički kontekst trebalo da ih spreči; primer (Rayner, Carlson & Frazier 1983): a) The floristsent the flowers was
very pleased. b) The performersent the flowers was very pleased.
8.Šta je primovanje i koje vrste primovanja postoje?
Primovanje je čest eksperimentalni postupak u psiholingvistici. U postupku primovanja ispituje se da li određeni
stimulus kome je ispitanik bio izložen olakšava obradu određenog kasnijeg stimulusa; prvi stimulus naziva se stimulus,
znak ili prim(prime), a drugi meta(target). I u postupku primovanja meri se vreme reakcije; ovaj postupak se zapravo
uključuje kao dodatni element u druge zadatke (zadatke leksičke odluke ili zadatke čitanja).
Vrste primovanja: 1. Primovanje ponavljanjem 2. Semantičko primovanje 3. Asocijativno primovanje 4. Formalno
primovanje
9.Tamara je dobila crvene ruže i karanfile. Da li je to globalna ili lokalna dvosmislenost i objasni odgovor?
To je globalna dvosmislenost- traženi smisao se može utvrditi samo na osnovu šireg konteksta (i/ili rečenične intonacije).
10.Ako se uz tekst da naslov pre čitanja da li se ispitanici više sećaju ideja iz teksta ili obrnuto? Tj. treba da se
poveže pre čitanja teksta i više ideja i da se poveže posle čitanja teksta i manje ideja
Da, ukoliko je naslov (kontekst) ispitanicima bio poznat iz stvarnog života, međutim pokazalo se da im pomaže u
razumevanju samo ukoliko su odmah prepoznali da ga mogu primeniti na dati tekst (što je omogućilo davanje naslova pre
samog teksta).
11.Koje su teme ranih ispitivanja sintaksičke obrade i malo da pišemo o tome
Ne znam ☺
12.Objasniti efekat nadređenosti reči pri percepciji pisanog jezika
Brže prepoznajemo kraće reči nego duže reči (mada razlike nisu uvek velike). Ukoliko treba da prepoznamo jedno slovo
u nizu, brzina prepoznavanja zavisi od položaja koje to slovo zauzima u nizu.
Primeri: U zadatku leksičke odluke brže ćemo oceniti reč PAS nego reč PASTA; ukoliko treba da odgovorimo da li se u
nizu slova nalazi O, odgovor de biti brži za SBGOLP nego za SBGLOP.
Efekat nadređenosti (superiornosti) reči - slova se (kao i glasovi) lakše i brže prepoznaju u kontekstu reči. Primer
eksperimenta: Raicher(1969)- Ispitanicima su putem tahistoskopa kratko (50ms) prikazivane: •Reči(npr.LANE)
•Nereči(npr.AENL) •Sama slova (npr.N). Zatim je traženo da navedu koje od dva ponuđena slova se prethodno pojavilo
na određenom položaju u nizu.
13.Objasniti kategorijalnu percepciju i primer
Naše fonemske predstave su stabilne, uprkos velikoj varijabilnosti u govornom signalu, ta stabilnost se ispoljava kroz
kategorijalno (≠ kontinuirano, stepenovano, postepeno, gradualno) opažanje govornih glasova. Primer: Ako se
ispitanicima pusti zvučni stimulus koji čini kontinuum, npr. od “da” do “ta” (kontinuum se pravi postepenim pomeranjem
vremena početka glasa [VOT -voice onset time], koje je krade za zvučno /d/ nego za bezvučno /t/), ispitanici do određenog
trenutka opažaju /d/, a zatim se javlja nagli prelaz na /t/ (za engleski je kritična vrednost ≈40ms); jednake promene VOT-
a unutar fonemske kategorije ne dovode do promena u opažanju.
14.Ako su PAKAO i REKAO iste frekvencije i jednako brzo se obrađuju kojoj to teoriji obrade složenih reči ide u
prilog?
pakao i rekao - to ide u prilog modelu integralnih leksickih jedinica; po tom modelu ne postoje koreni i nastavci, pa ovo -
ao se ne shvata kao nastavak nego deo reci, kao i u pakao
15.Model pretrage mentalnog leksikona?
Model je zasnovan na ideji pretrage leksikona. To je dvostepeni model, postoje dva nivoa obrade: ulazne jedinice i
centralno skladište; ovde je prisutna serijska pretraga tj. jedinice su organizovane prema frekvenciji. Forsterov dvostepeni
model nadovezuje se na rane modele zasnovane na prostornoj metafori, s tim što se obrada odvija u dva nivoa -prvo se
pretražuju ulazne jedinice (access files), a kada se unutar njih identifikuje odrednica koja odgovara inputu, pristupa se
odrednici mentalnog leksikona na koju ona upućuje, a koja se nalazi u centralnom skladištu (master file).
Pretraga koju pretpostavlja ovaj model je autonomna, jer na nju ne utiče rečenični kontekst (bilo sintaksički, bilo
semantički); Pretraga je serijska, odrednice se pretražuju sukcesivno. Pristup odrednicama mentalnog leksikona je
indirektan. Kao ni rani modeli zasnovani na prostornoj metafori, ovaj model ne može da objasni razlike u obradi nereči i
pseudoreči, kao ni brzinu leksičke pretrage uopšte; za razliku od prethodnih modela, pored efekta frekvencije, objašnjava
i efekat semantičkog primovanja.
16.Offline i online metode?
Offline eksperimentalne metode beleže krajnji rezultat jezičke obrade, odnosno ispitanikov odgovor u nekom zadatku,
dok Online eksperimentalne metode mere jezičku obradu u realnom vremenu, odnosno dok ispitanik radi određeni jezički
zadatak; ovaj tip metoda se u psiholingvistici koristi češće od offline metoda.
*Online metode - Najčešće se zasnivaju na merenju brzine reakcije ispitanika na određene stimuluse (reči, rečenice,
gramatičke konstrukcije). Meri se brzina davanja odgovora ili brzina čitanja (brzina se meri u milisekundama -ms);
Online metode se koriste u: u zadatku leksičke odluke, uzadacima čitanja i primovanju.
17.Radna memorija?
Radna memorija se definiše kao aktivni (aktivirani) deo dugotrajne memorije; sadrži u sebi i kratkotrajnu memoriju.
Ovakvo viđenje memorije nadovezuje se na trostepeni model i razrađuje njegovu kratkotrajnu komponentu, kao i
mehanizme uspostavljanja veze između KM i DM.
Radna memorija (prema Bedliju i Hiču) se u ovom modelu shvata kao memorijsko skladište (koje je ograničenog
kapaciteta -teži zadaci zauzimaju više memorijskog kapaciteta i ostavljaju manje kapaciteta za druge zadatke), ali ujedno
ima i ulogu procesiranja informacija- zadužena je za raspodelu kognitivnih resursa na zadatke koje obavljamo (što
nije uključeno u koncepciju KM iz trostepenog modela, gde se smatra da tu funkciju vrši pažnja, shvaćena kao poseban
kognitivni proces). RM nije samo celina, već ima unutrašnju strukturu.
*Komponente radne memorije- U modelu Bedlija i Hiča radnu memoriju čine:
Vizuelno-spacijalna matrica- Integriše vizuelne i prostorne informacije u jedinstvenu predstavu
Fonološka ili artikulaciona petlja- Zadržava i obnavlja verbalni materijal (“unutrašnji glas”)
Centralni izvršilac- Kontroliše pažnju, uvežbavanje materijala, kognitivne resurse
18.Eksperimentalne metode u istrazivanju mentalnog leksikona?
Zadatak leksičke odluke, zadatak izgovaranja, paradigma primovanja [N.B. primovanje se uključuje u prethodno navedene
zadatke, nije samostalna eksperimentalna procedura], prepoznavanje foneme.
Zadatak leksičke odluke- Najčešći tip zadatka u ispitivanju mentalnog leksikona. Ispitanicima se na ekranu računara
prikazuju nizovi slova; zadatak ispitanika je da za svaki niz odrede da li predstavlja reč datog jezika ili ne (reč: nereč), pri
čemu se meri brzina reakcije tj. brzina donošenja leksičke odluke; takođe se beleži tačnost odgovora.
Zadatak izgovaranja- Ispitanicima se na ekranu računara prikazuju nizovi slova; zadatak ispitanika je da svaki niz
pročitaju, pri čemu se opet mere brzina i tačnost; nizovi takođe mogu biti reči i nereči. Primer rezultata istraživanja u kome
su poređene brzine odgovora i stope pojave grešaka u zadatku imenovanja i zadatku leksičke odluke za reči i pseudoreči
različite dužine u slogovima.
Primovanje- Eksperimentalna paradigma primovanja često se sreće u okviru zadatka leksičke odluke i zadatka
imenovanja. Primovanje je efekat koji prethodno izlaganje nekom stimulusu ima na obradu kasnijeg stimulusa. U
proučavanju mentalnog leksikona se putem ispitivanja efekta primovanja dolazi do zaključaka o tome koje reči (tj.
odrednice mentalnog leksikona) su međusobno povezane, jer se pretpostavlja da samo stimulusi između kojih postoji neka
vrsta veze mogu uticati jedni na druge na ovaj način.
Foss (1969)- zadatak prepoznavanja foneme. Ispitanici slušaju tekst i imaju zadatak da istovremeno prate smisao i u
tekstu identifikuju određenu fonemu, npr. /b/ → vreme reakcije na pojavljivanje tražene foneme je nešto kraće ukoliko
do pojavljivanja dođe posle visokofrekventne reči.
19.Skriptumi (skriptovi) i sheme?
Modeli zasnovani na shemama i skriptovima- Pod shemama se podrazumeva organizovano prethodno znanje koje nam
omogućava da shvatimo nove informacije i steknemo nova znanja; sheme su skup znanja o različitim konceptima /
kategorijama. Sheme su apstraktni konstrukti - u njima je zabeleženo ono što najčešće važi za dati pojam. Poseban tip
shema predstavljaju skriptovi - predstave rutinskih radnji koje sadrže informacije o uobičajenim elementima tih radnji
(ulogama, predmetima i akcijama); drugim rečima, skriptovi su predstave o tipičnom sledu radnji u okviru neke aktivnosti.
20.The cop saw spy with the binocolurs ( a) lokalna dvosmislenost b) globalna dvosmislenost?
Globalna dvosmislenost
21. Razumevanje tekst a) propozicije b) povrsinska struktura (Propoziciona struktura pamćenje značenja teksta.)
22.Proceduralna(nedeklarativna) : Deklarativna memorija
Deklarativna : nedeklarativna memorija - tipična podela je zapravo deklarativna : proceduralna memorija, ali prema
nekim modelima, proceduralna memorija je samo deo nedeklarativne memorije.
Deklarativna memorija predstavlja poznavanje činjenica i može se podeliti na dva tipa, prema vrsti uskladištenih
činjenica: Epizodička memorija -lična iskustva i Semantička memorija -opšta znanja.
Nedeklarativna memorija predstavlja poznavanje veština- Postoji više podsistema, mogu se izdvojiti dva osnovna:
proceduralna memorija- znanje veština i primovanje ponavljanjem- nesvesno prisedanje
Distinkcija je potvrđena u slučajevima amnezije, gde može doći do gubitka deklarativnih znanja, a da proceduralna znanja
pri tom ostanu očuvana; tj. neki pacijenti mogu sticati nova proceduralna znanja, a imati problema sa deklarativnim.
Takođe slučajevi amnezije potvrđuju delimičnu razdvojenost ovih sistema- moguće je gubljenje samo jedne komponente;
postoje osobe koje usled povrede ne mogu da se sete događaja iz ličnog života, a sećaju se raznih opštih činjenica, a isto
tako postoje i obratni slučajevi, gde je očuvana epizodička memorija, a osoba ne može da se seti npr. značenja reči.
Prilikom povreda koje dovode do amnezija proceduralno znanje je uglavnom očuvano -plivanje, vožnja bicikla, borilačke
veštine, vezivanje pertli… Znanje (barem maternjeg) jezika je takođe najčešće očuvano! Pored toga, osobe sa amnezijom
su u stanju da stiču nova proceduralna znanja, uključujući i implicitno učenje veštačkih gramatika.
23.Model logogena?
Model logogena Logogen = apstraktna predstava reči koja sadrži njene grafemske, fonološke, semantičke i morfološke
karakteristike. Ovaj model zasniva se na ideji aktivacije leksičkih predstava i podrazumeva da svaka reč ima svoj
logogen, apstraktnu predstavu koja sadrži fonemske, grafemske, morfološke i semantičke odlike reči; ova predstava beleži
odlike inputa (reči koju čujemo/čitamo) i aktivira se kada broj odlika koje se poklapaju sa inputom pređe određeni prag.
Svaki logogen ima i svoj nivo početne aktivacije, tj. aktivacije “pri mirovanju” (resting activation); što je nivo početne
aktivacije viši, prag aktivacije će biti dosegnut brže - ovo je slučaj sa frekventnim rečima. Na aktivaciju logogena
istovremeno utiču i formalne (perceptualne) i značenjske (kontekstualne) odlike inputa.
Važna odlika ovog modela jeste i to što podrazumeva istovremenu aktivaciju više logogena, odnosno svih logogena koji
imaju neke zajedničke odlike; npr. pri prikazu reči logogen biće aktivirani prvo logogeni svih reči koje počinju na l, zatim
će doći do daljeg porasta aktivacije za one logogene koji počinju na lo, sve do dostizanja praga aktivacije za logogen. Ovaj
model može da objasni efekat frekvencije i efekte semantičkog i fonološkog/grafemskog primovanja, ali budući da
podrazumeva da se isti logogen aktivira bez obzira na to da li se radi o vizuelnom ili auditornom inputu, ne može da objasni
izostanak primovanja između dva modaliteta (to što vizuelni stimulusi ne dovode do primovanja u prepoznavanju govora).
Da bi se rešio ovaj problem, napravljena je revizija modela u kojoj su razdvojeni vizuelni i auditorni logogeni, pri čemu
su i jedni i drugi u vezi sa kognitivnim sistemom. Model logogena zasniva se na ideji direktnog pristupa leksikonu, kao
i na paralelnoji interaktivnoj pretrazi.
24.Trostepeni model da se objasni?
tradicionalni ili trostepeni model organizacije memorije obuhvata tri memorijska prostora (tri skladišta informacija):
-Senzorna (čulna) memorija, kratkotrajna (privremena, operativna) memorija, dugotrajna (trajna, permanentna)
memorija.
Čulna memorija je deo memorijskog sistema u kome čuvamo informacije dobijene putem čula (zvuke, oblike, boje, itd.).
Informacije se u čulnoj memoriji zadržavaju vrlo kratko. Najveći deo informacija primljenih od čula se izgubi iz čulne
memorije, odnosno ne uđe u proces dalje obrade, dok se manji deo prosleđuje dalje, u kratkotrajnu memoriju.
U trostepenom modelu Atkinsona i Šifrina kratkotrajna memorija privremeno skladišti informacije, ali i kontroliše
procese zapamćivanja i ponavljanja, kao i strategije prisećanja. -u kratkotrajnoj memoriji može doći do uvežbavanja, koje
omogućava prelazak informacija u dugotrajnu memoriju i/ili njihovu upotrebu.
Dugotrajna memorija- je deo memorijskog sistema u kome se dugoročno (u nekim slučajevima i trajno) skladište
informacije prosleđene iz kratkotrajne memorije. Ona čuva naše celokupno znanje o svetu i nama. Za dugotrajnu memoriju
mnogo značajnije je pitanje načina skladištenja informacija i načina pristupa informacijama.
Jedna od glavnih zamerki upućenih trostepenom modelu jeste dosta strogo razdvajanje kratkotrajne i dugotrajne memorije
-prema mnogim autorima između ova dva sistema postoji bliža veza (po nekima je npr. kratkotrajna memorija podskup
dugotrajne memorije)
25.Napisati primer za globalnu I lokalnu dvosmislenost?
Popila je kafu i toplu čokoladu sa šlagom. - globalna dvosmislenost
Gotovo je sa zimom i proleće vreme. Oborio je so i biber se prosuo - lokalna dvosmislenost
26.guma –guma - primovanje ponavljanjem, guma – auto- semantičko, guma –tocak- semantičko koje su to vrste
primovanja?
27.Efekat superiornosti?
Efekat nadređenosti (superiornosti) reči - slova se (kao i glasovi) lakše i brže prepoznaju u kontekstu reči. Primer
eksperimenta: Raicher(1969)- Ispitanicima su putem tahistoskopa kratko (50ms) prikazivane: •Reči(npr.LANE)
•Nereči(npr.AENL) •Sama slova (npr.N). Zatim je traženo da navedu koje od dva ponuđena slova se prethodno pojavilo
na određenom položaju u nizu.
28. Zadatak leksicke odluke?
Najčešći tip zadatka u ispitivanju mentalnog leksikona. Ispitanicima se na ekranu računara prikazuju nizovi slova; zadatak
ispitanika je da za svaki niz odrede da li predstavlja reč datog jezika ili ne (reč: nereč), pri čemu se meri brzina reakcije
(reaction time, RT), tj. brzina donošenja leksičke odluke; takođe se beleži tačnost odgovora.
29.Vrsta primovanja: kuća – kuća- ponavljanjem, krov – kuća-semantičko, kuća – kroj- fonološko?
30. Semantička dugotrajna memorija, podela? Semantička memorija deli se na deklarativno znanje, znanje činjenica
i proceduralno znanje, poznavanje veština.
31.Restauracija fonema i zašto je značajna za psiholingvistiku?
Ako se eksperimentalnom manipulacijom iz reči izostavi jedna fonema, ispitanici je svejedno “čuju”, uz određene razlike
u situacijama kada je zamenjena, npr. kašljem, i potpuno izostavljena. Ovakva vrsta restauracije elementa koji realno nije
prisutan u inputu ne javlja se za druge (nejezičke) zvučne stimuluse. Ovaj fenomen u velikoj meri zavisi od odlika zvuka
koji maskira fonemu i odlika foneme koja je maskirana. Restauracija foneme je ujedno i jedan od značajnih leksičkih
efekata u percepciji glasova.
Restauracija foneme je češća u dužim nego u kraćim rečima. Restauracija foneme je češća u postojećim rečima nego u
nerečim.
Ukoliko fonemu maskira dvosmislen zvuk, bira se ono tumačenje zvuka koje daje reč
Restauracija foneme se javlja i ukoliko je jedna fonema u reči pogrešno izgovorena -čućemo je kao “pravu” . Izostavljene
foneme se drugačije “čuju” i u zavisnosti od rečeničnog konteksta.
32.Mentalni leksikon – tri dimenzije (ili struktura mentalnog leksikona)
Postoje tri bitne dimenzije u definiciji mentalnog leksikona:
1)Struktura leksičkih predstava - koje informacije moramo da imamo za svaku odrednicu u mentalnom leksikonu;
2)Struktura mentalnog leksikona - kako je mentalni leksikon organizovan, odnosno kako su odrednice koje ga čine
povezane; 3)Pristup mentalnom leksikonu - kako koristimo informacije iz mentalnog leksikona kada su nam potrebne.
Jedinice mentalnog leksikona ne postoje izolovano i nezavisno jedne od drugih, već su međusobno povezane. One mogu
biti povezane prema obliku (formalna veza) ili prema značenju (semantička ili asocijativna veza).
Prema značenju- Na osnovu utvrđenog leksičkog odnosa (vatra-oganj, crno-belo, pas-mačka, kuda-krov). Na osnovu
učestalosti zajedničkog pojavljivanja (zeleno-svetlo, ispit-rok, zločin-kazna, grom-pakao).
Prema obliku- •Na osnovu fonološke i/ili ortografske strukture (traka-trava, traka-žvaka, trava-plava)
33.Model dekompozicije?
Morfološki složene reči rastavljaju se na osnovu i afiks; sledi pretraga u zasebnim delovima leksikona u kojima su
uskladišteni osnove i afiksi. Vreme pretrage osnove i afiksa je u funkciji njihovih frekvencija. Ukoliko jedan od
konstituenata nije pronađen, niz se odbacije kao pseudoreč. Ako su osnova i afiks pronađeni, obavlja se naknadna provera
valjanosti njihove kombinacije.
Može da objasni generisanje oblika novih reči (vufanje)
Može da objasni razlike u brzini pristupa kod reči koje kao celine imaju jednake frekvencije, ali se razlikuju u frekvenciji
osnove .
Može da objasni postojanje razlika u vremenu odbacivanja pseudoreči u zavisnosti od statusa osnove i afiksa- brže se
odbacuju kombinacije nepostojeće osnove i postojećeg afiksa, nego kombinacije postojeće osnove i neadekvatnog afiksa
(npr. zamrufa [brže] : pofrula [sporije]).
Ne može da objasni nalaze dobijene u jezicima sa razvijenom flektivnom morfologijom.
Ne može da objasni izostanak efekata frekvencije konstitutivnih morfema u slučaju reči visoke frekvencije.
34. Kognitivna relevantnost transformacija? Podrazumeva pretpostavku da se rečenice koje imaju veći broj
transformacija obrađuju smorije.
Veliki uticaj Čomskog i generativne gramatike, posebno ideje o postojanju dubinske i površinske strukture, koje su
povezane jedna sa drugom putem transformacija.
35. Vrste zaključaka:
•Logički - izvode se iz značenja reči Minja je udovica. zaključak: Minja je žensko.
•Premošćujući - povezuju nove informacije sa prethodno poznatima, pomažu u ostvarenju koherentnosti Minja je ušla u
dnevnu sobu. Televizor je bio ugašen. zaključak: U dnevnoj sobi je televizor taj televizor je bio ugašen.
•Elaborativni - širi zaključci zasnovani na predznanju npr. u primeru na prethodnim slajdovima ([pogrešan] zaključak da
je Hitler mrzeo Jevreje nije mogao biti izveden iz samog teksta).
36.Šta je fonološka petlja? Fonološka petlja je deo radne memorije pre Bedlijevom i Hičovom modelu.
Tri efekta ukazuju na postojanje zasebne fonološke petlje:
Efekat fonološke sličnosti- U eksperimentima u kojima treba da ponove ili prepoznaju stimuluse kojima su prethodno bili
izloženi, ispitanici greše prema zvučanju glasova (a ne prema izgledu slova) -npr. navode F (a ne Y) umesto V.
Efekat dužine reči- Eksperimenti pokazuju da se bolje pamte reči koje traju kraće nego reči koje traju duže, čak i kada je
broj slova isti, npr. u eng. pack : fine ili pack : peak (up. dužinu vokala u srpskom); ista reč ne pamti se bolje kada je
napisana manjim fontom, ili ima manji razmak između slova.
Artikulatorna supresija- Izgovaranje stimulusa-distraktora (npr. the, the, the...) otežava uvežbavanje i pamćenje
eksperimentalnih stimulusa, što dovodi do smanjenja izmerenog memorijskog opsega (koje u slučaju the nije drastično, ali
u slučaju složenijih distraktora jeste vrlo naglašeno). Pored toga, ono umanjuje ili poništava prethodna dva efekta- gubi se
prisećanje zasnovano na zvučanju i prednost kraćih reči.
37.Objasniti semantičko primovanje?
Semantičko primovanje- Semantičko primovanje ima vrlo jake efekte i javlja se i paradigmatski (kod postojanja fiksnih
leksičkih odnosa kakvi su hiponimija ili meronimija), i sintagmatski (kod kolokacija), pa čak i kada ne postoji direktna
značenjska veza između stimulusa. Na primer, reč ‘lav’ može ubrzati odgovor na reč ‘pruge’ usled bliskosti reči ‘tigar’
ovo ukazuje na postojanje šireće aktivacije. Ovakvi rezultati ukazuju na to da su odrednice u mentalnom leksikonu
organizovane prema značenju i da ne dolazi do aktivacije izolovanih reči, već do aktivacije čitavih grupa.
38.Mek Gurkov efekat je u vezi sa... pa da se zaokruzi "unutrasnja modularnost".
39. nesto je bilo da duzina reci utice na brzu obradu od frekvencije pa je tu bilo da se zaokruzi da je netacno
40.dala je jednu rec, jednu nerec i slovo N pa da se odgovori gde ce se N brze prepoznati (ili lakse zapamtiti, nisam
sigurna) i odgovor je bio u reci i da se dopise koji efekat je tu prisutan, a to je efekat nadredjenosti reci
41.Reči SVIMA i KLIMA, pa ako se ove dve reci obradjuju priblizno istom brzinom i ako su obe podjednako
frekventne, kom modelu to ide u prilog??? modelu integralnih leksickih jedinica
42.Lokalna dvosmislenost da se objasni i napise primer? lokalna dvosmislenost je dvosmislenost u odredjenom delu
recenice do cijeg razresenja dolazi do kraja te recenice (kao npr. u onoj recenici "Oborio je so i biber se prosuo")
Gotovo je sa zimom i proleće vreme. Oborio je so i biber se prosuo - lokalna dvosmislenost - ovde je lokalna dvosmislenost
na reči biber, ali kada se procita posle recenica do kraja dolazi do razresenja dvosmislenosti.
43.Razlike izmedju semanticke i epizodicke memorije? Epizodička memorija -lična iskustva i Semantička
memorija -opšta znanja.
42.Rana istrazivanja obrade recenica (na cemu je tada bio akcenat)? Provera (ne)zavisnosti sintaksičkih i
semantičkih informacija- nije uvek u centru pažnje, ali se pojavljuje kao tema, posebno kroz ideju o autonomnosti
sintakse (tj. ideju da se pri obradi rečenice prvo vrši sintaksička, a tek posle semantička analiza).
Provera kognitivne relevantnosti sintaksičkih operacija i jedinica- takođe značajne teme.
Ispitivanje kognitivne relevantnosti transformacija.
Psiholingvističko testiranje ideje da pri analizi rečenica pristupamo njihovoj dubinskoj strukturi.
Cilj: pokazati da je generativna gramatika psihološki realna teorija.
Ispitivanje kognitivne relevantnosti sintaksičkih konstituenata.
Koje jedinice su relevantne za parsiranje? Rečenica, klauza, rečenični konstituenti, pojedinačne reči?
43. Model integrisanih leksičkih jedinica: pakao i rekao - to ide u prilog modelu integralnih leksickih jedinica; po tom
modelu ne postoje koreni i nastavci, pa ovo -ao se ne shvata kao nastavak nego deo reci, kao i u pakao

44. Interaktivnost i primer eksperimenta

45. 3 nivoa memorisanja teksta