Kognitivna psihologija – Pitanja za kolokvijum

1. Tri osnovne karakteristike eksperimenta?

a) namerno izazivanje pojava

b) strogo kontrolisani i jasno definisani uslovi
c) moguće ponavljanje i modifikovanje

2. Vrste irelevantnih varijabli

a) subjektivne i situacione

3. Četiri postupka koja se koriste u kontroli irelevantnih varijabli

a) balansiranje eksperimenta (latinski kvadrat)

b) homogenizacija
c) blokovanje
d) uprosečavanje

4. Šta se traži od ispitanika u zadatku verifikacije?

- Ovaj eksperimentalni postupak koristi se u ispitivanju procesa suđenja, tačnije načina na

koji dolazimo do zaključka da li je neki iskaz istinit. Stimulus se sastoji od jednostavnih
iskaza, a zadatak ispitanika je da pritisne taster (Da/Ne) da odgovore da li je prikazani
iskaz istinit. U zadatku verifikacije mogu da variraju različite karakteristike iskaza:
kvalitet / afirmativni, negativni / istin, vrednost / istinit : neistinit; Koriste se u ispitivanju
procesa: učenja, zapamćivanja, suđenja i organizacije pojmova u dugotrajnoj memoriji.

5. Koje su tri operacije u Dondersovom zadatku V-tipa?

a) konstantacija da se stimulus pojavi;

b) kategorizacija stimulus;
c) kategorizacija odgovora.

6. Ko su začetnici konekcionističkog pristupa?

- Začetnici ovog pristupa su: Džejms Mek Klilend i Dejvid Rumelhart

(McClelland & Rumelhart)

7. Prednost procedure Averbaha i Korijela u odnosu na proceduru koju je koristio Sperling?

- U Sperlingovom zadatku matrica je sadržala devet, a ponekad i dvanest slova poređanih u

tri reda, a zadatak ispitanika je bio da reprodukuju slova u označenom redu. Reprodukcija
tri ili četiri slova zahteva određeno vreme, pa se može pretpostaviti da je u procesu
reprodukcije deo informacije izgubljen. Averbah i Korijel ispitanicima kratkotrajno
prikazuju dva reda od po osam slova. Neposredno po iščezavanju slova s ekrana
tahitoskopa pojavio bi se indikator na mestu slova koje je trebalo reprodukovati. Na ovaj
način smanjena je količina materijala koje treba reprodukovati, a i trajanje reprodukcije.
Ispitanici su u proseku tačno reprodukovali dvanaest slova, što je približno procentu tačne
reprodukcije u Sperlingovom ogledu. Nalazima Sperlinga, Averbaha i Korijela utvrđena je
prva karakteristika ikoničke memorije: neposredno po izlaganju stimulusa zadržana je
takoreći celokupna informacija koju je registrovalo čulo.

8. Navedite empirijske nalaze koji govore u prilog centralnom poreklu informacije u

čulnom registru?

- Barbara Sakit – periferno poreklo, trajna aktivacija receptora u okviru čulnog modaliteta;

- informacija u ikoničkoj memoriji – posledica aktivacije receptora (štapića i čepića);

- implikacije: čulna memorija se ne bi mogla smatrati zasebnim memorijskim domenom;

- Di Lalo – centralno poreklo;

- ako je periferno poreklo – duža ekspozicija morala bi biti praćena produženim trajanjem
informacije;

- nalazi pokazuju suprotno;

- dodatni argumetni: nalazi sa tehnikom evaluiranih potencijala;

9. Šta je Heftingov problem?

- Heftingovo pitanje ostalo je nezapaženo sve do prvih pokušaja simulacije i prepoznavanja

objekata i od tada je problem usaglašavanja objekata sa njegovom predstavom, poznatom
kao Heftingov problem (1891.)

10. Do kakvih nalaza dolazi eliminišući mikrosakade?

11. Koja vrsta čulne memorije je ispitana u Brodbentovim eksperimentima?

- U Brodbentovom slučaju to je ehoička memorija.

12. Petersonovo opadanje procenta tačno reprodukavnog materijala objašnjavaju:

- Ukoliko postoji sistemska veza između opadanja procenata tačno reprodukovanih

programa i trajanja interval u kojem ispitanik broji unazad, slabiju reprodukciju treba
pripisati spontanom gubljenju traga (materijala) u operativnoj memoriji.

13. Šta je efekat kraja?

- Glinver pripisuje činjenici da je materijal s kraja liste zadržan u operativnoj memoriji i da

je to razlog što su ispitanici skoro uvek tačno reprodukovali poslednjih nekoliko stimulus.
*bolja reprodukcija stimulusa prikazanih na kraju liste.

14. Kako bi izgledali rezultati Sternbergovor ogleda ukoliko pretraga samokončavajuća i

serijalna?

- Grafički i objasniti.

15. Pod kojim uslovima artikulaciona petlja može da funkcioniše bez preuzima resursa od
centralnog izvršioca?

16. Šta je to Rošovoj stepen pripadnosti kategorije?

- Ekvivalentno je pojmu tipičnosti, a pripadnici date kategorije koje češće srećemo

odlikovaće se i većim stepenom pripadnosti. Po mišljenju Rošove, kategorija predstavljena
prototipom nije zatvoren skup sa jasno određenim granicama, već se može smatrati
klasterom pojmova čije su granice fluidne i gde pripadnik jedne kategorije može
istovremeno da pripada i nekoj drugoj kategoriji.

17. Navedite razliku između šeme i skripte.

- Šeme su sire memorijske jedinice koje obuhvataju organizovano znanje u čijem centru se
nalazi određeni pojam, kao i veliki broj drugih pojmova koji su sa njim u vezi.

- Scenario (skripta) deo je šeme koji se odnosi na strukturiranu sekvencu događaja koji se
odvijaju u vremenu.

18. Na koji način se po Koslinu odvija manipulacija vizuelnim predstavama?

- Koslin smatra da se manipulacija predstavama odvija holistički na način koji omogućava

očuvanje karakteristika objekta koje predstavlja.

19. Nalazi Lintove pokazuju dva tipa zaboravljanja:

- Jedno se manifestuje kao stapanje sličnih događaja u jedinstven događaj, druga vrsta
zaboravljanja se odnosi na same događaje – neki su jednostavno bili zaboravljeni.
20. Navedite četiri činionca koja utiču na prepoznavanje lika:

* Indentifikacija lika

- bolje se pamte lica rase kojoj pripadamo;

- efekti distrakcije, stres, strah;

- efekti vremena i interferencije;

- neurološki nalazi;

- neuralna dimenzija problema:

- ćelije u mozgu koje selektivno deluju na prepoznavanje ljudskog lica

21. Eksperimentom se utvrđuje kauzalna veze između varijabli, a korelacijom povezanost

između varijable.

22. Lok po idejom podrazumeva ono što je analogno čemu?

- Podrazumeva bilo koji objekat svesti, sve sadržaje misaonih procesa, čime ovaj pojam u
velikoj meri postaje ekvivalentan pojmu mentalne reprezentacije u savremenoj kognitivnoj
psihologiji. Ideje, osim ako nisu proizvod samog uma, korespondiraju s objektima i
događajima u realnom svetu. Poreklo ideja je u čulnom iskustvu.

23. Osnovna teorija informacije.

- Teorija informacije je matematička disciplina nastala krajem četrdesetih godina prošlog

veka u okviru istraživanja vezanih za probleme telekomunikacije. Osnovna ideja teorije
informacije je da se informacija može izraziti kao verovatnoća događaja u nekom sistemu,
pri čemu je sadržaj informacije irelevantan.

24. Šta predstavlja efekat primovanja?

25. Kakva je pretraga u Stanbergovim istraživanjima?

- Pretrage u operativnoj memoriji:

- da li je radna ili paralelna;

- da li pretražuje celokupni materijal, tj. pretraga do iscrpljenja ili je reč o

samookončavajućoj pretrazi.

Pretraga do iscrpljenja podrazumeva da se do kraja pretražuje celokupni materijal, bez

obzira da li je traženi element nađen dok u samookončavajućoj pretrazi pretraživanje
prekida u trenutku kada je traženi element pronađen.
26. Koje su komponente Beglijeve radne memorije?

27. Šta nam govore nalazi Šofera i Valosa?

- Š ofer i Valos su ispitanicima u zadatku kategorizacije prikazivali veći broj parova

stimulusa. Na ekranu tahitoskopa pojavile su se dve reči, a zadatak ispitanika bio je da
pritiskom na taster odgovore da li prikazani par pripada istoj ili različitoj kategoriji.
Prikazane su četiri kategorije pojmova, a ispitanici bi dali pozitivan odgovor ukoliko bi
prikazani par pripadao istoj kategoriji na istom hijerarhijskom nivou ( npr. ruža:karanfil).
Parove stimulusa koji ne pripada istoj kategoriji (ispitanik je reagovao negativno) bilo je
moguće dalje klasifikovati na one koji pripadaju i ne pripadaju.

Rezultat; vreme kategorizacije parova koji su pripadali različitim neodređenim

kategorijama (odg ,,Ne”) brže od vremena kategorizacije parova su pripadali istim
neodređenim kategorijama. Ovakav ishod u suprotnosti je sa predviđanjem modela
hijerarhijske mreže jer bi po ovom modelu pojmovi koji se nalaze na istoj putanji
hijerarhijskog stable trebalo da budu kategorisani brže od onih koji se nalaze na različitim
putanjama, odnosno delovima stable.

28. Koji su nedostatci Kilijanovog TLC programa?

- Sadržao je minimalne informacije o sintaksi prirodnog jezika i ograničenja znanja o

realnom svetu u obliku skupa pojmova i njihovih distinktivnih odluka.

29. Šta nam govore nalazi Saksove?

- Nalazi Saksove potvrđuju kognitivnu relevantnost propozije. Posle izvesnog vremena

dolazi do pada u procentu tačnih odgovora za sve situacije osim za onu u kojoj je
promenjen smisao iskaza, jasno pokazuje da površinska struktura iskaza koji je nosilac
znanja postaje irelevantna, a da se ispitanici oslanjaju na smisao iskaza, tj strukturu
propozicije.

30. Koja je najveća zamerka Pilišina za teoriju dvostrukog koda?

- parsimoničnost pristupa

- mentalna replica otvara problem kapaciteta;

- empirijski nalazi koji nisu u skladu s njenim osnovnim postavkama

31. Zadatak verifikacije.

32. Metod oduzimanja.

- Donders je razvio postupak ispitivanja brzine mentalnih procesa kako naziva predmet
svojih proučavanja, a poznat je pod nazivom metod oduzimanja. Ispitanicu su dobijali
zadatke različite složenosti, pri čemu je zavisna varijabla bila vreme reagovanja mereno od
trenutka pojavljivanja stimulusa do trenutka davanja odgovora. Razlikuje tri tipa odgovora.
A – najjednostavniji, poznat kao prosto vreme reagovanja, B – složeniji i C – ispitanik
reaguje na jedan od dva prikazana stimulusa.

33. Karakteristike konekcionističkog pristupa.

- Odvija se iz serije pokušaja i pogrešaka;

- stvaraju se asocijativne veze;

- modifikovane nagrađivanjem i kombinovanjem.

34. Osnovne pretpostavke teorije nivoa obrade.

- analiza stimulusa se obavlja kroz niz suksesivnih faza

- faze: od fizičkih karakteristika do dubljeg nivoa uključuje znanje;

- za svaki nivo obrade zadužen je poseban tip memorije;

- razlika između pojedinih vrsta kodovanja / nivoa obrade ogleda se u trajanju materijala
(brzini gubljenja informacije)

35. Moderno shvatanje pojma “ideje” Loka:

36. Kada fonološka petlja može da funkcioniše samostalno bez preuzimanja resursa
centralnog izvršioca?

37. Nabroj teorije rane selekcije.

- Brodbentova teorija filtera;

- Teorija prigušivanja Trizmanove.

38. Niži prag pobuđivanja, vreme obrade je duže.

39. Protok vremena.

40. Čemu je doprinos Averbaha i Korijela u Sperlingovim istraživanjima?

- Smanjena je količina materijala koji treba reprodukovati, samim tim i trajanje

reprodukcije. Ispitanici su u proseku tačno reprodukovali dvanaest slova, što je približno
procentu tačne reprodukcije u Sperlingovom ogledu.

41. Odlike automatskog procesa.

- odvijaju se bez namere da se obave;

- njih nismo svesni;

- oni zahtevaju minimalno kognitivno angažovanje;

42. Osnovni problem usaglašavanja sa uzorkom.

- problem beskonačne regresije oblika;

- problem maksimalne dozvoljane devijacije;

43. Primarni i sekundarni zadatak u zadatku Petersonovih.

44. Razlika između šeme i skripte.

45. Organizacija pojmova po Kilijanu?

- Kilijanov hijerarhijski tip organizacije zasnovan na nadređenih i podređenih pojmova. U

ovakvoj organizaciji skup podređenih pojmova čini kategoriju označenu neodređenim
pojmom (npr. pas, mačka => sisar) , a svaki pojam definisan je skupom distinktivnih
odluka. Hijerarhijska org. implementairana u ovaj program dobija oblik semantičke mreže
međusobno povezanih pojmova.

46. Vilkinsonova istraživanja.

- Vilkin je pokazao da u zadatku kategorizacije dobijaju različita vremena reagovanja za

različite pripadnike iste kategorizacije. Parovi tipa noj : ptica ili pingivin : ptica kategorisani
su sporije od parove tipa vrabac : ptica ili golub : ptica … 159 strana.

47. Pojmovi na koje se odnosi referencijalna veza;

- Pojmovi su u većoj ili manjoj meri dobri predstavnici kategorije kojoj pripadaju;

- Pojmovi su organizovani oko prototipične instance ili prototipa za kategoriju i od njega su

u većoj ili manjoj meri udaljeni.

- Prototip u najvećem broju slučajeva predstavlja apstraktnu instance, koja je “prosek”

osobina predstavnika date kategorije.
48. Simbolička distance.

- Vreme reagovanja je duže ukoliko je razdaljina između tačaka veća, čime je potvrđena jođ
jedna analogija između eksploracije vizuelnih predstava i eksploracije pri vizuelnom
opažanju. Slične nalaze sa predstavama trodimenzionalnih objekata dobio je Stiven
Pinker. Ovaj efekat je poznat pod nazivom efekat simboličke distance.

49. Mera uspešnosti reprodukcije.

50. Objasni pretragu do iscrpljenja.

51. Šta je metod oduzimanja?

52. Eksperimentom se ispituje društvene (kauzalnost) pojave u veštački kreiranim

uslovima, a korelacijom povezanost između varijablama.

53. Kojem pojmu u savremenoj psihologije je ekvivalentan pojam “ideje” Džona Loka?

54. Osnova ideja teorije informacije.

55. Šta je dihotičko, a šta binarno izlaganje stimulusa?

56. Glavni nedostatak Pandemonijuma?

- Nemogućnost detektovanja varijanti nekog objekta

npr. iskošeno slovo A, slova sa se serifima, tipografskim specifičnostima;

- Ne uzima u obzir relaciju među odlikama koje definišu smisaono celinu

- Pandemoniju ukazuje na slabost i rigidnost modela koji proizilazi iz strukture sličnosti

između objekta i predstave.

57. Efekat konteksta.

- Realna percepcija objekta ne predstavlja opažanje pojedinačnih izolovanih svojstava. Pri

realnom opažanju objekti se ne javljaju izlovano, oni su uvek u kontekstu koji u velikoj meri
uslovljava njihov smisao. Prva restrikcija je značenjska, reč dobija smisao tek ako u jednom
slučaju grafem interpretiramo kao latinično “Ne”, a u drugom kao A.

- Druga restrikcija je fonološka interpretacija prvog znaka u reči Haos kao A malo je
verovatno, jer neposredno iza nje sledi “A” koje izgleda drugačije.
58. Uloga selektivnog filtera u modelu Prizmanove.

- veći kapacitet kanala odluke nego što je pret. Brodbent

- relativizacija uloge filtera

- anticipacija složene interacije između površinskih (ranih) i dubljih (poznih) nivoa

kognitivne obrade;

59. Glavna razlika između čulne memorije i operativne?

- Čulna memorija memorijski domen u kojem se informacije registrovane čulima kratko

zadržavaju, a zatim se prosleđuju u dublju obradu ili se gube. Operativna memorija,
zadužena za privremeno skladištenje i operisanje informacijama koje su u datom trenutku
predmet naše pažnje.

60. Koji je značaj brojanja unazad u zadatku Petersonovih?

- Brojenje unazad predstavlja distraktor koji onemogućava ponavljanje trigrama. Bez ovog
distraktora bi svi stimulus uvek bili tačno reprodukvani, jer bi ispitanik ponavljao triagram
od trenutka reprodukcije. Pošto brojenje unazad zahteva potpunu koncentraciju, s
razlogom se može pretpostaviti da ispitanik nije u mogućnosti da se preslišava.

61. Pristup kontrole irelevantnih varijabli.

a) balansiranje eksperimenta (latinski kvadrat)

b) homogenizacija
c) blokovanje
d) uprosečavanje

62. Šta je ERP zapis?

- Elektroencefalografski zapis dobijen u kraćem vremenskom interval u okviru kojih se

zadaju specifični zadaci.

63. Predstavnici racionalizma.

- Rene Dekart, Baruh Spinoza, Gotfrid Lajbnic.

64. ?

65. ?
66. Šta je Miler zamerao kognitivnom sistemu?

- Pokazuje da kvalitet senzacije na zavisi od kvaliteta stimulacije, već i od karakteristika

čulno-nervnog aparata. Implikacija Milerovih zakona je da se znanje o svetu koje se zasniva
na čulnom podacima ne može smatrati verodostojnim jer su nam dostupni samo fenomeni
našeg čulno-nervnog aparata koji na stimulacije u okviru različitih modaliteta reaguje uvek
istim kvalitetom senzacije.

67. Šta je “efekat superiorne reči”?

- Primećeno je da se slovo brže identifikuje ukoliko je prikazano u kontekstu reči nego ako
je prikazano izlovano ili u kontekstu pseudoreči.

68. Kako je Poland dobio rezultate suprotne teorije subjektivnog traga?

- Interpretacija Polandovih nalaza je da se u ogledu pojavljuje različiti stepen

interferencije, odnoso interferencija je bila manja kada su ispitanici čitali brojeve i da je i
reprodukcija bila bolja.

69. Šta je primarni, a šta sekundarni zadatak kod Petersonove?

70. Do koji autobriografskih s. je došla Lintova?

- Dobijeni nalazi pokazuju da postoje dve vrste zaboravljanja kod autobiografskog sećanja.
Jedno je opažanje sličnih događaja u jedinostven događaj, a druga vrsta se odnosi na same
događaje neki su jednostavno bili zaboravljeni.

71. Šta je rekonstrukciono pamćenje?

- Rekonstrukciono pamćenje je tendencija da se pri reprodukciji sadržaj iz izvornog

materijala kombinuje sa znanjem koje već posedujemo.

72. Šta je prototim po Rošovoj?

- Prototip u največem broju slučajeva predstavlja apstraktnu instance, koja je “prosek”

osobina predstavnika date kategorije.

73. Na osnovu čega je Sternberg zaključio da informacija u ikoničkoj memoriji traje 400-
500 m/s?

74. Šta je propozicija?

- Minimalna jedinica znanja koja može da stoji kao samostalna tvrdnja koju je moguće
verifikovati.
75. Epizodički baferi u dugotrajnoj memoriji odgovaraju izvlačenju informacija iz
dugotrajne memorije, tako i njihovo prosleđivanje u DM(dugotrajnu memoriju?).

76. ?

77. Aspekti kognitivnih procesa:

- razvojni aspekt;

- patološki aspekt;

- neuralni aspekt

- veštačka inteligencija;

78. Šta je distalni stimulus?

- Objekat u spoljašnjem svetu koji deluje na naša čula.

79. Dva dominantna pristupa u ispitivanju kognitivnih procesa.

- Kognitivna obrada informacija i konekcionistički pristup.

80. Na šta se odnosi pojam “kodiranja” u teoriji nivoa obrade?

- Odnosi se na obradu određenog aspekta stimulusa i privremeno ili trajno zadržavanje tog
aspekta u nekom od memorijskih domena.

81. Prednost procedure Averbaha i Korijela u odnosu na proveduru koju je koristio

Sperling. – 60 str.

82. Šta je prepoznavanje oblika.

- Problem prepoznavanja oblika i načini osmišljavanja podataka koje registruje naše čulo
spadaju u posebnu oblast kognitivne psihologije i veštačke inteligencije koja je poznata sa
P.O

83. Nedostatci teorije detekcije odlika (Pandemonijuma).

- Definisani skup distinktivnih odluka nužno ograničava njihov varijabilitet, čim se program
suočava sa nemogućnošću da prepozna sve varijante jednog objekta.

84. Šta je deduktivna obrada?

- Obrada koj koje postoji uitcaj viših nivo obrade nižih nivoa, prepoznavanje slova biće
olakšano ukoliko se nalazi u kontekstu reči.
85. Pojam bafera kod Brodbenta, ekvivalentan je pojmovima ulazni kanal i čulna memorija
u kognitivnoj obradi informacija.

86. Procesi vezani za kontrolisanu pažnju odigravaju se u fronzalnom režnju.

87. Zašto Braun i Petersonova u svom ogledu broje unazad?

88. Čime je određena razlika čulne i operativne memorije.

89. Kako bi izgledali rezultati Sterbergovog o. da je samookončavajuća i serijalna

90. Šta je fonološka petlja?

- Komponenta modela radne memorije Alana Beglija koja je zadužena za podržavanje i

obnavljanje verbalnog materijala.

91. Šta je deklarativno znanje?

- Sadržaj dugotrajne memorije koji obuhvata znanje o pojmovima i znanja različite vrste.

92. Osnovna odlika simboličke predstave.

- Osnovna odlika simboličke predstave je to što ni na koji način nisu izomorfne ili analogne
onome što predstavljaju.

93.

94. Šta pokazuju nalazi Kinča?

95. Šta su referencijalne veze?

96. Čime je uslovljena uspešnost u prepoznavanja slikovnog materijala?

26. Koje su komponente Beglijevog modela radne memorije?

- Komponente Beglijevog modela radne memorije su: centralni izvršioc, fonološka petlja,
vizuelno-spacijalne matrice.

*. Šta su geoni?

- Geoni su geometrijska tela čijom kombinacijom je moguće kontrolisati realne objekte.

50. Objasni pretragu do iscrpljenja

- Ukoliko bi se pokazalo da ne postoji razlika u vremenu pretraživanja između simulacije u

kojime se slovo – meta nalazi i u kojima se ne nalazi u skupu, zaključak bi bio da se pretraga
obnavlja do iscrpljenja, tj da se skup uvek pretražuje do kraja bez obzira na to da li je slovo
– meta pronađena.

73. Sperling je zaključio da informacija u ikoničkoj memoriji traje 450-50 m/s na osnovu
nalaza koji su pokazali da pri određenoj vrednosti interstimulosnog interval (oko 500 m/s)
nastaje vrednost delimičnog izveštaja.

14. Rezultati Sternbergovog ogleda ukoliko je pretraga samokončavajuća i serijalna – nagib

linerne funkcije na pozitivne odgovore bi bio manji od nagiba funkcije za negativne
odgovore.

95. Šta su referencijalne veze?

1. Procesi vezani za perceptivnu pažnju odigravaju se u čulnoj memoriji.

2. Petersonovo opadanje procenta tačno reprodukovanih draži objašnjavaju: dužinom

interval, odnosno vremenu od trenutka iščezavanja triagrama do trenutka reprodukcije.

3. U čemu je razlika između operativne i dugotrajne memorije?

- U operativnoj memoriji je privremeno skladištenje i operisanje informacija koje su u

datom trenutku predmet pažnje, trajanje informacije je ograničeno kao i količina
materijala, dok je kod dugotrajne obrnuto.

4. Kako bi izgledali rezultati Sternbergovog ogleda ukoliko bi pretraga bila paralelna?

- Veličina skupa ne bi trebalo da utiče na vreme pretrage, a kada se slovo – meta nalazi u
skupu i ne nalazi, ne bi trebalo da bude razlike.

5. Šta je vizuelno-specijalna matrica?

- Komponenta radne memorije ima ulogu integrisanja prostornih vizuelnih i kinestičkih

informacija u jedinstvene predstave koje je moguće privremeno uskladištiti i kojima se
može manipulisati.
27. Hijerarhijska ogranizacija pojmova:

- pojmovi su povezani hijerarhijski ( podređeni i nadređeni)

- stepen aktivacije je zasnovan od pozicije hij. mreže

- vreme verifikacije zavisi od broja hij. nivoa između pojmova

28. Šta su unapredili Averbah i Korijel u Sperlingovom ogledu?

- Odnosi se na obradu određenih aspekata stimulansa i njihovo trajno ili kratkotrajno

održavanje u nekom memorijskom domenu

29. Šta je prepoznavanje oblika?

- Usaglašavanje osobina objekta i njihove mentalne reprezentacije bez obzira na njegovu

veličinu, ugao posmatranja i dali smo to ranije videli.

30. Nedostatci detekcije odlika – pandemonijum

- Ne može da prepozna oblike koji su npr. malo iskošeni, što znači da bi morao imati
beskonačan broj elemenata.

31. Šta je deduktivna odbrada?

- Obrada kod koje postoji uticaj viših nivoa na obradu nižih

32. Šta je brojanje unazad u zadatku Brauna?

- Distraktor

33. Serijalna i samookončavajuća pretraga.

- Samookončavajuća – prekidamo pretragu nakon što nađemo elemnt

34. Šta je deklarativno znanje?

- Znanje o pojmovima, činjenicama i sećanjima.

35. Šta je fonološka petlja?

- Komponenta radne memorije koja je zadužena za zadržavanje i obnavljanje verbalnog

materijala.

36. Odlike simboličnih predstava

- Ni na koji način nisu izomorfne ili analogne onome što predstavljaju

37. Osnovne pretpostavke konekcionističkog pristupa?

- On je savremena varijanta asocijacionizma učenje se odnosi na stvaranje asocijativnih

veza, polaze od pretpostavke da je obrada paralelna i da ne postoje specifični domeni za
određene ??? Takođe složene procese je moguće generisati iz interakcije osnovnih
jedinstvenih jedinica.

38. Zašto se sumnja u verodostojnost čulnih podataka?

- Ponekad postoje razlike između objektivnih svojstava objekta i percepta. Osetljivost naših
čula je ograničena između čulnog podatka i percepta ne postoji odnos ekvivalencije.

39. Zadatak procenjivanja?

- Na skali ispitanici procenjuju u kojoj meri je neki pojam tipičan predstavnik date
kategorije (a ostali za).

40. Šta je predmet proučavanja kognitivne psihologije?

- Mentalni procesi odraslog normalnog pojedinca.

41. Formula za izračunavanje količine info. događaja x.

- Verovatnoća događaja izračunava se kao proporcija ? – njegovo javljanje u odnosu na

nejavljanje, da bi smo to izrazili kao količinu informacije njegovo proporciju logor.
njegovom proporciji sa osnovom. 2. Ako postoji 2 verovatnoće ishoda količina
informacije je 1 BIT. Ako su 4 moguća ona nosi 2 BIT itd,

42. Šta je epizodički bafer?

- Privremeno skladištenje informacija, a njegova osnovna uloga je integracija informacija

koje su kodovane u različitim modalitetima i grupisane elemenata u smisaone celine.

43. Na osnovu čeka Spolding zaključuje da je vreme pretraga po jednom elementu skupa 38
m/s

- Nakon dodavanja novog elementa pretraga se produžava za 38 m/s

44. Osnovni nalazi Mojerovog istraživanja.

- Da je kraće vreme reagovanja, ako je procenjena veličina veća.

45. Zadatak kategorizacije

- Prikazivanje jezičkih stimulusa pri čemu ispitanik mora da ih klasifikuje po određenim

kriterijumima.
46. Kako Koslin manipuliše vizuelnim predstavama?

- Holistički, na nčin koji omogućava očuvanje njihovih karakteristika koje su u mnogm

analnoge objektu koji predstavljaju.

47. Iz čega su izvedene odlike neodređenog pojma?

- Predstavljaju sve ono što sadrže podređeni pojmovi.

48. Ukoliko je semantička veza između pojmova jača prag pobuđivanja će biti niži

49. Dihomičko i binaunalno

- Binaunalno – isti sadržaj emituje na oba kanala;

-Dihomičko – različit za MSM