Fakultet za medije i komunikacije

Univerziteta Singidunum
Departman: Psihologija

Izveštaj istraživanja o socijalnom učenju

(seminarski rad)

Predmet: Psihologija učenja i jezika

Profesor: doc. dr Filip Nenadić

Studenti:
Katarina Krunić, broj indeksa - 1284/22
Iva Vučetić, broj indeksa - 1039/22
Sara Paspalj, broj indeksa - 1244/22
Nemanja Tajsić, broj indeksa - 1182/22

Datum: 15. mart 2023.

Izjava o validnosti rada:

Potvrđujem svojim potpisom da nisam pokušao da tuđi rad predstavim kao svoj, osim na mestima gde je to
izričito naznačeno, kao i da mi je poznato da ću u slučaju plagijata biti isključen sa daljih studija. Poznato mi
je i da Fakultet ima sva prava da raspolaže mojim radom.
 1

Vrsta i podvrsta ispitivanog učenja

Prilikom sprovođenja eksperimenta ispitanici su prošli kroz situaciju koja ih je navela na

socijalno učenje. U ovom specifičnom slučaju sinonim koji bi najbolje odgovarao jeste da
se odigralo opservaciono učenje i podvrsta ovakvog učenja kojem smo prisustvovali jeste
jednostavna imitacija kod ljudi, to jest imitacija u užem smislu.

Procesi (O) primećeni prilikom učenja

Prvi i najvažniji proces koji se odvija da bi uopšte došlo do uspešnog učenja po modelu jeste
pažnja. Pažnja se selektivno usmerava na osobu čije ponašanje je objekat imitiranja. U ovom
eksperimentu cilj je bilo uspešno imitiranje konkretnih motornih radnji, specifičnih koraka
koji su sastojani u sastavljanju origamija. Nadalje, čak iako ispitanik nije svesno želeo da
upamti korake prilikom sastavljanja origamija, to se dogodilo i možda će mu ovi koraci
pomoći prilikom sastavljanja nekog drugog origamija ili radnje nevezane za ovu specifičnu
veštinu. Takođe, imali smo prilike da dobijemo dokaz da je ispitanik upamtio pojedine
korake jer se kroz eksperiment prolazilo 3 puta. Ispitanik pri nekim koracima nije ni imao
potrebu da pogleda ponovno u model, već je samostalno izvodio pokret što nam govori da
je došlo do zapamćivanja već nakon jednog prolaska kroz proceduru slaganja origamija.
Verovatno najizraženiji proces koji učestvuje u procesu socijalnog učenja, pogotovo
evidentan u našem eksperimentu, jeste motorna reprodukcija. Do manjkavosti u izvedbi
može doći iz više razloga, kao što su nedovoljno obraćanje pažnje, brzina izvedbe modela i,
nešto što se čini da opserviramo kod naša 2 ispitanika, jeste razlika u spretnosti. “Čak i kad
raspolaže svim potrebnim motornim komponentama, subjekt može da ostvari novinu u
ponašanju; već postojeće komponente se kombinuju na nov način; iako su delovi stvari,
njihova organizacija je nova” (Radonjić, 1985). Pri sastavljanju origamija možemo govoriti
o samopotkrepljenju ukoliko je ispitanik motivisan da što bolje izvede imitaciju i bude
ponosan na estetiku origamija koji je sastavio. Motivacija, uz različite vrste potkreljenja, je
takođe jedan od procesa koji oblikuje opservaciono učenje.
 2

Cilj istraživanja

U ovom eksplanatornom istraživanju cilj je bio proveriti teoriju o socijalnom učenju putem
izvođenja eksperimenta koji se služi učenjem po modelu. Učenje po modelu definisano je
kao: "Učenje radnji, ponašanja, karakteristika agenata i objekata pomoću opservacija i/ili
interakcije sa drugim jedinkama”(Radonjić, 1985).

Hipoteza

U skladu sa teorijama socijalnog učenja, očekivani ishod istraživanja bi trebao da pokaže da

je ispitanik u mogućnosti da principom učenja po modelu, nakon nekoliko ponavljanja pravi
sve manje i manje grešaka prilikom izvršenja posmatrane akcije pravljenja origamija.
Drugim rečima, pretpostavljamo da će sa rastom broja ponavljanja opadati broj grešaka.

Uzorak

U uzorku su se našla dva ispitanika ženskog pola (N = 2) starosti 19 i 20 godina. Prosečna

starost ispitanika je 19,5 godina.

Varijable i indikator naučenog

Nezavisna varijabla u ovom eksperimentu je broj ponavljanja eksperimentalne situacije.

Zavisna varijabla je broj grešaka, što je ujedno i indikator naučenog u ovom eksperimentu.
Korišćeni tip nacrta u ovom istraživanju je bivarijatni korelaciono-regresioni. Kontrola
istraživanja je sprovedena metodom homogenizacije, time što su oba ispitanika gledala isti
video, tj. odgledani video je određen kao konstanta.

Postupak

U istraživanju je učestvovalo dva ispitanika i dva eksperimentatora koji su bili podeljeni u

parove, tako da je u svakom paru bio jedan eksperimentator i jedan ispitanik.
Eksperimentatori su obezbedili snimak u trajanju od dva minuta koji su puštali preko jutjuba
na laptopu (https://youtu.be/mfI3MIbbkgM). Ispitanici su učili da prave origami leptira
 3

gledajući prethodno naveden snimak. Snimak se sastojao iz 12 koraka i pored njega takođe
su bila obezbeđena tri papira za svakog od ispitanika i jedne makaze koje su ispitanici delili.
Uloga eksperimentatora je bila da pauzira snimak nakon svakog od koraka kao i da beleži
greške, ukoliko ih je bilo. Grešku smo definisali kao odstupanje od onoga što je prikazano
na snimku.

Istraživanje se odvijalo u isto vreme za oba ispitanika tako da je jedan ispitanik bio u jednoj
prostoriji stana a drugi u drugoj. Od spoljnih varijabli značajnu ulogu igrali su zvukovi
usisivača iz hodnika kao i glasovi drugog para koji su se čuli kroz tanke zidove. Spoljne
varijable su se ispoljile tako što su uticale na trajanje pauze između koraka zbog narušene
koncentracije ispitanika.

Rezultati
 4

P1 P2 P3

ispitanik 1 3 1 0

ispitanik 2 9 4 6

ispitanik 1

ispitanik 2
 5

Zaključak

Ovakvi rezultati eksperimenta u velikoj meri potvrđuju našu hipotezu o socijalnom učenju,
tj. učenju po modelu. Kod ispitanika 1, uočavamo da je nakon svakog ponavljanja, imao sve
manje grešaka. Kod ispitanika 2 se primećuje smanjenje grešaka u drugom ponavljanju. Iako
rezultati ispitanika 2, pokazuju da je imao više grešaka na poslednjem ponavljanju u odnosu
na prethodno, možemo uzeti u obzir uticaj spoljašnjih varijabli koje su remetile
koncentraciju ispitanika. Intrasubjektivna spoljašnja varijabla koja je uticala na uspešnost
drugog ispitanika jeste umanjen trud. Ova varijabla je nastala kao reakcija ispitanika na
uspešan drugi pokušaj u pravljenju origamija, jer je mislio da neće biti neophodno uložiti
toliko truda prilikom trećeg pokušaja. Uočili smo da su nakon svakog ponavljanja, ispitanici
lakše i brže obavljali svaki od poteza sa snimka.