Analogno nasuprot eksplicitnom učenju modifikovanog šuterskog zadatka:

Izvođenje i kinematika
Analogy versus explicit learning of a modified
basketball shooting task: Performance and kinematic
outcomes
W. K. Lam a , J. P. Maxwell a & R. S. W. Masters a
Abstract
Efekat različitih instrukcionih setova na učenje motornih veština istraživan je
koristeći rezultate izvođenja I kinematičke mere. Učesnicima je bila data jedna
analogna instrukcija (analogno učenje ), set od osam eksplicitnih (tehničkih)
instrukcija (eksplicitno učenje), ili nije bila data ni jedan instrukcija (kontrolna
grupa). Tokom faze učenja, učesnici su izvodili modifikovani šuterski zadatak
kroz 3 dana (160 pokušaja po danu). Četvrtog dana su učesnici pristupili test
fazi koja je sadržala dva 40 trial retention test ili test retencije-40 pokušaja,
odvojenih 40 trial testom transfera sekundarnog zadatka, kao I verbalni protokol
gde su do detalja opisivali tehnike koje su koristili da bi izvršili zadatak. Nije
bilo razlika u izvođenju testova retencije, sto implicira slične obime znanja za
sve grupe. Tokom transfer testa izvođenje je bilo pogoršano za kontrolnu grupu
I eksplicitnu grupu, ali ne I za analognu grupu. Učesnici u analognim uslovima
su prijavili značajno manje tehničkih pravila. Iako nije bilo razlika među
grupama što se tiče kinematičkih varijabli,indentifikacija komponenti kretanja
podržava tvrdnju da eksplicitni učenici imaju svesnu kontrolu svojih kretanja,
dok analogni učenici imaju implicitnu (nesvesnu ili automatsku) kontrolu
kretanja.
Liao I Masters su našli da je zvođenje primarnog motornog zadatka bilo snažno
u uslovima sekundarnog zadatka transfera kod analognih učesnika, dok je kod
eksplicitnih učenika izvođenje bilo pogoršano. Oni su zaključili da je analogno
učenje smanjilo doprinos svesnih eksplicitnih procesa (radna memorija npr) na
motorno izvođenje.
Primarni zadatak ovog istraživanja je bio da se ispita uticaj analognog učenja na
modifikovani (sedećo) šuterski zadatak. Poznata analogija od strane trenera
ranijih godina je bila ta, da su zahtevali od igrača da šuterskom rukom nastave
pokret nakon šuta kao da hoće da uzmu kolač iz tegle sa kolačima.(Krause,
Meyer I Meyer 1998). Ovo dodatno doprinosi I rotaciji lopte unazad što je bitna
karakteristika za uspeh kod šuta.
Trenutno je nepoznato da li analogno učenje generiše veštine koje su
biomehanički I kinematički različiti od istih ovih veština koje su naučene
eksplicitnim učenjem, ili kako fizička forma veštine evoluira u toku vežbanja.
Iskusni košarkaši u odnosu na početnike imaju veći izbačaj lopte, veći opseg
pokreta u zglobovima, umereniju zglobnu brzinu (fleksija-ekstenzija), I imaju
vecu rotaciju lopte unazad.
Takođe se veruje da se varijabilnost pokreta smanjuje kao funkcija vežbanja.
Tome su se nadali I autori ovog istraživanja I to:
1. Veći izbačaj lopte bi trebalo da bude povezan sa većom fleksijom u
zglobu ramena, I ekstenzijoma lakta na kraju pokreta šura
2. Veći backspin lopte može biti proizveden većom fleksijom, većim
opsegom pokreta, I brzinom pokreta oko zgloba ručja
3. Brzine zglobova bi trebalo da se promene pod uticajem treninga.
4. Promene u opsegu pokreta zgloba ručja, lakta I ramena su očekivani pod
uticajem treninga
5. Manja varijacija svih kinematičkih varijabli je očekivana u potonjim u
odnosu na ranije trenažne pokušaje
Sekundarni zadatak je korišćen da pokaže umešanost radne memorije u toku
motornog izvođenja. Sekundarni zadatak se takmiči sa primarnim zadatkom za
izvore pažnje. Ako izvođenje primarnog motornog zadatka veliki deo izvora
pažnje, radna memorija može biti puna kada se izvodi istovremeno sekundatni
zadatak. Ovo može izazvati poremećaje u izvođenju primarnog, sekundarnog ili
oba zadatka.
Zato je dodatni cilj bio ispitati kako sekundarni zadatak utiče na fizičke
karakteristike mehanike šuta.
Metode
Učesnici: 27 nediplomiranih studenata je učestvovalo u istraživanju, I dobijali
su novac za to kako ne bi izgubili motivaciju, prosečne starosti 21 godina,
visine 159cm, I težine 49kg. Niko od njih nije imao prethodno iskustvo u
šuritanju na koš.
Procedura
Učesnici sve tri grupe (analogna, eksplicitna I kontrolna) su imali 3 dana učenja
(480 pokušaja) I jedan dan testiranja (120 pokušaja). Primarni zadatak je bio
šutiranje na koš iz sedećeg položaja na koš manje visine nego regularni, a
sekundarni zadatak je bio brojanje unazad od 1000 do 0, ali brojanje je bilo
takvo da se brojalo n-3, tj 1000, 1997 itd.
Diskusija
Misli se da analogno učenje promoviše sticanje parametara zadatka na
implicitan način sa minimalnim naporom centara pažnje.
Preciznost šutiranja eksplcitne I kontrolne grupe bila je značajno ugrožena
zahtevom da se izvede istovremeno brojanje unazad , dok je preciznost
analogne grupe bila nepromenjena. Analogna grupa je imala manje eksplicitnog
znanja nego li druge dve grupe. Broj eksplicitnih pravila je imap negativnu
korelaciju sa promenom skora od prvog testa retencije do transfer testa.
Ova saznanja sugerisu da eksplicitni učenici zavise od dostupnosti izvora radne
memorije da procesuiraju ekplicitne informacije koje se koriste za izvođenje
primarnog zadatka, dok analogni učenici ne zavise od toga. Kada radna
memorija nije u stanju da procesuira ove informacije izvođenje opada.
koncept analogije se može generalizovati na druge zadatke.
Nije bilo promena kinematičkih struktura među grupama.
Eksplicitni učenici su imali veću svesnu kontrolu nad svojim kretanjem od
analogne grupe, s tim što je izvođenje sekundarnog zadatka uticalo negativno na
eksplicitnu grupu zbog toga što nisu mogli svesno da kontrolišu sve parameter.
Analogni učenici nisu procesuirali mnogo informacija potrebnih za izvođenje
zadatka, I ima malo dokaza sistematske kontrole parametara kretanja, međutim
parametri nisu bili konstantni kroz pokušaje. Da su bili konstantni bila bi
perfektna korelacija između izvođenja I kinematike. Minimalan broj
komponenti kretanja sugeriše da pokreti analognih učenika nisu bili sistematski
kontrolisani, što implicira određen stepen samoorganizacije.
Vrlo je moguće da analogni učenici koriste svest ali u mnogo manjoj meri od
eksplicitnih učenika I to im dozvoljava da obavljaju primarni zadatak
istovremeno sa sekundarnim, jer im je radna memorija slobodna. Analogni
učenici koriste samo jedan signal, dok eksplicitni koriste set signala.
Zaključak bi bio da ne treba opterećivati igrača sa mnogo informacija jer nece
moći da ih procesuira, I da I analogno učenje može obezbediti dobro sticanje
veština. Isto tako treba paziti da igrač zbog nedostatka informacija ne formira
svoje instrukcije I time pogorša sticanje veštine.