Pedagoški eksperiment

- Istraživanje kauzalnih povezanosti sadašnjih pojava.

- Osnovna karakteristika

Plansko ispitivanje efikasnosti vaspitno-obrazovnih uticaja

Plansko izazivanje promena U strogo kontrolisanim uslovima

u cilju proučavanja njihovih sa mogućnošću menjanja
posledica posledica izazvanih poromena

- Varijable u eksperimentu nezavisna

zavisna
R = f (O,S)

Svaka karakteristika bilo koje pedagoške pojave kod koje se

posmatraju kvalitativne i kvantitativne razlike
ZAKON JEDNE VARIJABLE – nastoji se pratiti delovanje samo
jedne varijable (u praksi nije
moguće)

Eksperimentalna varijabla (uzrok, m.p.); Faktor (oblici u kojima se pojavljuje

Parazitarna varijabla (nastoji se eliminisati); Faktor (oblici...)
Npr.
NEZAVISNA VARIJABLA (uzrok) ZAVISNA VARIJABLA (posledica)
Metodički postupak - Grupni rad Usvajanje gradiva

Više nezavisnih varijabli deluju na zavisnu varijablu

E.V.
A (grupni rad)...................................
P.V.
B (školska sprema vaspitača).......... Z (usvajanje gradiva)
C (iskustvo vaspitača).....................
D (intelektualne sposobnosti dece).
 - U eksperimentu možemo istovremeno istraživati i delovanje
većeg broja faktora (analiza varijanse i analiza kovarijanse).

-Bit eksperimenta
-Svrha eksperimenta
-Vrste eksperimenta Prirodni Ima prednost
Laboratorijski

EX – POST – FACTO postupak

Faktor koji se ispituje unesen je ranije, izvan projekta
istraživanja.
Inicijalno stanje delovanje faktora Finalno stanje
EX-POST-FACTO
 TIPOVI GREŠAKA KOJE PROISTIČU IZ DELOVANJA
PARAZITARNIH FAKTORA (VARIJABLI)

- Tip “S” – nalaze se u subjektima sa kojima se vrši eksper...

- Tip “G” – razlike među grupama u koje se uvodi E. F.:
■ u vezi sa nastavnikom...
■ u vezi sa prostorom...
■ u vezi sa vremenom unošenja faktora...
■ u vezi sa ostalim okolnostima (materijali, greške...).
- Tip “R” – razlike do kojih dolazi ponavljanjem eksperimenta...

Izbegavanje grešaka:
- Stvaranje podjednakih uslova u grupama.
- eliminisanje grešaka “samih po sebi” – zakonitosti velikih
brojeva; masovnost učenika, odeljenja, škola; slučajni izbor.
 Osnovni modeli eksperimentalnih postupaka
. Eksperiment sa jednom grupom

U istu grupu ispitanika unose se (sukcesivno) jedan za drugim

ksperimentalni faktori.

Merenje Delovanje Merenje finalnog

inicijalnog stanja eksperim. faktora stanja

-Učinak delovanja eksperimentalnog faktora – od kvantuma

finalnog stanja oduzima se kvantum inicijalnog stanja usvojenih
znanja i veština.
Aritmetička sredina finalnog stanja

Veličina napretka XF= Xf – Xi

Aritmetička sredina inicijalnog stanja
-Dobijamo odgovor koliki je napredak učenika ostvaren primenom
određenog postupka (eksperimentalnog faktora).
-Ako želimo da ispitamo i EFIKASNOST određenih postupaka
(dva), moramo ih sukcesivno upoređivati u dva ciklusa i to na sl.
način:
Prvi ciklus
Merenje Delovanje prvog Merenje finalnog
inicijalnog stanja faktora stanja

Drugi ciklus
Merenje Delovanje Merenje finalnog
inicijalnog stanja drugog faktora stanja

DF = XF1 – XF2 Prosečna efikasnost I faktora XF1= Xf1-Xi1

Razlika u efikasnosti Prosečna efikasnost II faktora XF2= Xf2-Xi2
- Međutim ne sme se donositi konačni sud o većoj efikasnosti
jednog faktora – prebrza i neoprvadana generalizacija.

- Nedostaci ekspereimenta sa jednom grupom:

1. Teško je obezbediti dva različita vaspitna sadržaja koja

su međusobno nepovezana (da bi se izbegli uticaji
rezultata prethodnog rada)
2. Težinia, obim, složenost, zanimljivost... gradiva treba da
bude istovetna ili bar veoma slična.
3. Upoređivanje efikasnosti vrši se korišćenjem
standardizovanih instrumenata (nemoguće je obezbediti
iste uslove u oba ciklusa).

- Zato se ovi eksperimenti sve ređe primenjuju.

2. Eksperiment sa paralelnim grupama

Istovremeni rad sa više različitih grupa dece - za svaki faktor

najmanje po jedna grupa (najmanje 1 eksperimentalna i 1
kontrolna grupa ili “nul-grupa”...).
- Npr. ako pretpostavimo da postoje dva eksperimentalna
faktora, tok i organizacija istraživanja će izgledati ovako:
Grupa “A”
Merenje Delovanje prvog Merenje finalnog
inicijalnog stanja faktora stanja

Grupa “B”
Merenje Delovanje Merenje finalnog
inicijalnog stanja drugog faktora stanja
Diferencijacija u prosečnoj efikasnosti prvog i drugog faktora
u grupama “A” “B”.

XF1A= Xf1A-Xi1A Prosečna efikasnost I faktora u grupi “A”

XF2B= Xf2B-Xi2B Prosečna efikasnost II faktora u grupi “B”

DX=XF1A-XF2B
Grupa “A” Prvi eksper. faktor
Neophodna
Drugi eksper. faktor je približna
Grupa “B”
ujednačenost
grupa
Kontrolna
Ne uvodi se eksper. faktor
grupa
 Izjednačavanje grupa (najrelevantnijih varijabli):

1.Ujednačavanje parova ispitanika (...razvrstavanje u različite

grupe...)
1.Formiranjem homogenijih grupa ispitanika (rang-listama...)
2.Eliminacijom članova koji narušavaju ravnotežu
Sa ciljem izbegavanja “S” i “G” grešaka u vezi sa nastavnikom

Prednosti eksperimenta u paralelnim grupama:

1. faktori se uvode istovremeno u različite grupe,

2. nastavno gradivo je isto
3. isti su merni instrumenti.
 Sinteza dva
3. Eksperiment sa rotacijom faktora prethodna
modela

Ima više paralelnih grupa u kojima se faktori, sistemom rotacije,

ciklično izmenjuju.
I ciklus
Inicijalno stanje Delovanje I faktora Finalno stanje
Istovremeno

Inicijalno stanje Delovanje II faktora Finalno stanje

II ciklus
Inicijalno stanje Delovanje II faktora Finalno stanje
Istovremeno
Inicijalno stanje Delovanje I faktora Finalno stanje
Diferencijacija u prosečnoj efikasnosti prvog i drugog faktora
u grupama “A” “B” – razlika se određuje posebno za svaki
ciklus:

I ciklus: DXI=XF1A-XF2B = (Xf1A-Xi1A) – (Xf2B-Xi2B)

II ciklus: DXII=XF2A-XF1B= (Xf2A-Xi2A) – (Xf1B-Xi1B)

- Postoji zahtev za približnom ujednačenošću grupa, mada je

problem ekvivalentnosti delimično rešen.
4. Složeniji modeli eksperimenta
- Ponovljeni slučajni izbor – eksperiment sa paralelnim
grupama se ponavlja u većem broju škola (vrši se u isto vreme
i u raznim školama)

- Jedna škola – jedan postupak - u svaku školu se uvodi

samo po jedan postupak čija se efikasnost poređuje.

- Latinski i latinsko-grčki kvadrat – složenija varijanta

prethodnog modela eksperimenta (po sistemu „sudokua“).
HVALA NA PAŽNJI!