Утицaj мултимeдиjaлнe нaстaвe у

рeaлизaциjи сaдржaja нaстaвe Српског

језика

Ениса Лековић
 ПРОБЛЕМ ИСТРАЖИВАЊА

 Обзиром да се наставни садржаји стално мењају, долази до новина у

раду, потребно је да се прате нови садржаји, начини рада и методе.

Потребно је да се овлада применом мултимедијалних средстава у
настави, да се знају користити, применити...

ПРЕДМЕТ ИСТРАЖИВАЊА

 Предмет истраживања се односи на примену мултимедијалних средстава у

настави Српског језика, а основно питање којим ћу се бавити у

истраживању, јесте у којој мери примена мултимедијалних садржаја утиче
на квалитет учења и знања ученика.
 ЦИЉ И ЗАДАЦИ ИСТРАЖИВАЊА

 Кроз циљ истраживања ћу утврдити ефикасност примене иновативних

мултимедијалних садржаја у настави Српског језика.

Задаци истраживања су следећи:

 Испитивање разлике нивоа знања ученика пре коришћења

мултимедијалних садржаја, и након коришћења мултимедијалних
садржаја. Тачније, да ли је видљив напредак код ученика или није.

 Стицање увида у личне ставове наставника о примени иновативних

мултимедијалних садржаја у настави Српског језика, као и то у којој

мери су мултимедијални ставови заступљени у раду наставника/
учитеља.
 ХИПОТЕЗЕ ИСТРАЖИВАЊА

Општа хипотеза је: Примена мултимедијалних садржаја у настави Српског језика, утиче на побољшање
квалитета наставе.
Посебне хипотезе:
 На иницијалном тестирању, нема разлике у постигнућима између контролне и експерименталне групе.
 На финалном тестирању, постоји разлика у постигнућима између контролне и експерименталне групе.
 Ставови учитеља о примени мултимедијалних садржаја у настави Српског језика су позитивни.
 Учитељи релативно слабо примењују мултимедијалне садржаје у наставном процесу, посебно старији
наставници.

МЕТОДЕ ИСТРАЖИВАЊА

 У истраживању је примењена дескриптивна метода. Она се односи на описивање педагошких појава.

Карактеристике научне дескрипције:
 Усмерена је према усавршавању научних сазнања (према генерализацији);
 Не зауставља се само на описивању, на прикупљању и сређивању података, него обухвата
упоређивање и супротстављање, вредновање и интерпретацију података.
 Применом дескриптивне методе траже се одговори на следећа
 питања: Шта ће се описивати? Када ће се описивати? Како ће се описивати?
 Осим дескриптивне, примењена је и експериментална метода.
 ТЕХНИКЕ И ИНСТРУМЕНТИ ИСТРАЖИВАЊА

 Истраживање ће се реализовати техникама тестирања и скалирања.

 Техника тестирања се примењује на ученике, на почетку истраживања (иницијални тест/
прилог 1) и на крају истраживања (финални тест/ прилог 2).
 Скалирање је таква истраживачка техника која се користи када желимо испитати степен
присуства неке појаве, или ставове и мишљење о некој појави. Овде сaм користилa скалу
Ликертовог типа, за учитеље (прилог 3).

УЗОРАК ИСТРАЖИВАЊА

 Узорак истраживања чине ученици 3. разреда, као и учитељи и наставници Српског

језика.
 За узорак истраживања, изабрани су ученици основне школе „Вук Караџић“ у Новом
Пазару, и то 40 ученика 3 разреда, два одељења, по 20 ученика.
 Једно одељење, III-3, представља контролну групу, а друго одељење III-4 је
експериментална група.
 Испитивано је и 33 учитеља/наставника Српског језика.

ВАРИЈАБЛЕ ИСТРАЖИВАЊА

 Независне варијабле истраживања су наставна средства предмета Српски језик, а зависне

варијабле, оне које су променљиве, су знање ученика, и мишљења наставника.
 РЕЗУЛТАТИ ИСТРАЖИВАЊА И ЊИХОВА ИНТЕРПРЕТАЦИЈА

 Да би се на најбољи могући начин утврдио учинак примене

мултимедијалних садржаја у наставном процесу, потребно је формирати две
сличне групе, одрадити почетну/иницијалну проверу, а онда увести
експериментални фактор једној групи, односно применити мултимедијалне
садржаје на једну групу, а онда након одређеног периода испитати, поново
учинак обе групе, и утврдити колико је експериментални фактор деловао на
експерименталну групу, и колико је експериментална група напредовала у
односу на контролну групу.
 Иначе, контролна група је група која се не подвргава директном
експерименту, већ се само прати.
 У зависности од резултата утврђује се да ли је постављена хипотеза тачна
или није.
 Када сам, иницијалним тестом утврдила да су групе сличне, наставља се рад
са ученицима.
 За анализу добијених података и рачунање статистички значајне разлике
између резултата који су постигли ученици експерименталне и контролне
групе на иницијалном тесту, користи се т-тест (табела 1.).
 ИНЦИЈАЛНИ ТЕСТ

Контролна група Експериментална група

Средња оцена са теста

3,82
3,85

Разлика 0,03

Табела 1. т-тест једнакости аритметичких средина резултата на иницијалном тесту ученика

експерименталне и контролне групе.

По резултатима са иницијалног теста (табела 1.), може се закључити

да између експерименталне и контролне групе на почетку, разлике готово да и
нема.
Резултати т-теста показују да међу ученицима експерименталне и контролне
групе не постоји значајна разлика са иницијалног теста знања. То нам
потврђује и разлика која износи 0,3.
Ово потврђује прву хипотезу: На иницијалном тестирању, нема разлике у
постигнућима између контролне и експерименталне групе.
Након иницијалног теста, ради се са ученицима неко време, па се спроводи
финални тест, где се утврђује оствареност постављених хипотеза.
 За анализу добијених података и рачунање статистички значајне
разлике између резултата који су постигли ученици експерименталне и
контролне групе на финалном тесту, треба користити т-тест (табела 2).

ФИНАЛНИ ТЕСТ

Контролна група Експериментална група

Средња оцена са теста

4,16
3,98

Разлика 0,18
Табела 2. т-тест једнакости аритметичких средина резултата на финалном тесту ученика експерименталне
и контролне групе.

На основу добијених резултата, види се да је експериментална група више напредовала

у раду и нивоу знања, што доводи до закључка да су постављене хипотезе остварене, да примена
мултимедијалних наставних садржаја у настави Српског језика утиче позитивно на знање ученика,
и на побољшање квалитета учења.
Ово је потврда друге хипотезе: На финалном тестирању, постоји разлика у постигнућима између
контролне и експерименталне групе.
.
 Резултати са иницијалног теста и са финалног теста су приказани на следећем
дијаграму, где се лако уочава да је разлика напретка већа код експерименталне групе, и да је она
више напредовала.

4.5

3.5

3
Inicijalni test
2.5
Finalni test
2

1.5

1
Eksperimentalna
grupa Kontrolna grupa

Графикон 1. Разлика између средње оцене са иницијалног и са финалног теста

 Ставове учитеља о примени мултимедијалних садржаја у наставном предмету Српског језика сам
испитала техником скалирања (Ликертова скала), која је веома погодна за испитивање мишљења о
некој појави, као и за утврђивање степена присутности неке појаве.

 Скала се састоји од 8 питања и пет нивоа сагласности учитеља везане за постављено питање.
Испитивано је 33 учитеља/наставника Српског језика.

 У следећој табели (слајд бр. 11.), процентуално су приказани резултати ставова учитеља о примени
мултимедијалних садржаја у настави.

 Као што се може видети у табели, на свако питање су дати различити одговори, и мишљења
просветних радника су подељена.

 Уопштено, одговори на скалу Ликертовог типа, су само потврда хипотезе да су ставови учитеља о
примени мултимедијалних садржаја у настави Српског језика позитивни.

 Као и хипотезе да учитељи релативно слабо примењују мултимедијалне садржаје у наставном

процесу, посебно они старији.
 ЗАКЉУЧАК

 Истраживање је имало за циљ да утврди актуелно стање у вези употребе и примене мултимедијалних наставних
средстава и садржаја у наставном предмету Српског језика. А не може се порећи да добијени резултати нису
огледало примене мултимедијалних садржаја и у наставном процесу других наставних предмета.

 Осим утврђивања актуелног стања примене мултимедијалних садржаја у наставном процесу, циљ је био и
утврђивање колико позитивно делује примена мултимедијалних садржаја у настави, и колико је квалитет наставе
већи, а знања квалитетнија.

 Оно што треба истаћи на почетку, јесте да примена мултимедијалних садржаја у настави делује веома позитивно
на рад ученика, и наставни процес, а ограничавајућих околности је веома мало, и оне се углавном не тичу природе
предмета, већ личности и воље наставника, као и уопште услова у којима се настава одвија.

 Ово се пре свега односи на одбијање наставника да усавршава своја знања, посебно је то случај са старијим
наставницима, који су мишљења да им то и не треба и да су пред пензијом. Међутим, наставници који не знају да
користе и примењују рачунар у настави, и остале мултимедијалне садржаје који би обогатили наставни процес, не
могу на прави могући начин пренети знања на ученика, јер се данас не траже само готова, механичка знања, већ
практична и критичка.

 Обзиром да је друштво у сталном развоју, и истина је, онај ко не учи, заостаје.