Evropski standardi informatičkih znanja

Seminarski rad

Mentor: Student:

Prof. dr Danimir Mandić Mersija Mehović 0262/2012

Novi Pazar, mart 2016. godina

 SADRŽAJ

UVOD ............................................................................................................2

1. OPERATIVNI SISTEM RAČUNARA – WINDOWS XP......................3

2. OBRADA TEKSTA – WORD..................................................................5

3. TABELARNE KALKULACIJE – EXCEL...............................................9

4. BAZE PODATAKA – ACESS.............................................................13

5. PREZENTACIJE – POWER POINT.......................................................17

6. INFORMACIJE I KOMUNIKACIJE – INTERNET..............................19

7. PUBLISHER............................................................................................22

ZAKLJUČAK...............................................................................................24

LITERATURA..............................................................................................25

1
 UVOD

Značajne promene u industrijskom društvu desile su se onda kad su se razvile savremene

tehnologije kao što su : informaciona tehnologija (mikroelektronika, računari, telekomunikacije,
robotika), laserska tehnologija, tehnologija novih materijala, nuklearna tehnologija, tehnologija
osvajanja svemira, biotehnologija i genetičko inženjerstvo.
Uvođenjem ovih tehnologija uslovilo je promene u društvenim odnosima, proizvodnji,
životu ljudi i njihovom obrazovanju. U rastu produktivnosti sve značajnije mesto zauzima znanje
u odnosu na kapital i rad.
Država koja raspolaže većim fondom naučnih znanja, koja poseduje moderne
informacione sisteme, koja je u stanju da kvalitetno obrazuje kadrove i brže stavlja u funkciju
tehnološkog razvoja naučna znanja, ostvaruje superiornost u razvoju i u stanju je da ekonomski,
kulturno i politički potčinjava manje razvijene i nerazvijene države.
Zato sve zemlje u svetu traže najbolje mogućnosti obrazovanja kadrova, organizovanja
školskih sistema i razvoja informacionih tehnologija koje će omogućiti brže i kvalitetnije sticanje
znanja, njihovu obradu, skladištenje, praktičnu primenu u funkciji proizvodnje materijalnih i
duhovniih dobara.
U tu svrhu razvija se informatika, osnivaju se banke naučnih i tehničkih informacija,
stvaraju elektronski telekomunikacioni sistemi (čija je funkcija prikupljanje, obrada i distribucija
informacija), vrši se specijalizacija i usavršavanje interaktivne komunikacije i dr. od čoveka se
očekuje da shvati ove promene, da se snađe u društvu koje se intenzivno menja i da se osposobi
da čini promene.
Polovinom pedesetih godina prošlog veka konstruisan je elektronski računar-kompjuter,
koji je revolucionisao intelektualni rad, a istovremeno pokrenuo i omogućio mnogobrojna
naučna otkrića i njihovu primenu u različitim oblastima. Razvoj savremenih znanja uslovio je
potrebu stvaranja klasifikacije i nomenklature novih disciplina i nauka. Danas postoji nekoliko
desetina samostalnih naučnih disciplina, među njima je i informatika.

2
 1. OPERATIVNI SISTEM RAČUNARA – WINDOWS XP

Microsoft Windows je operativni sistem stvoren od strane kompanije Microsoft. Trenutno

je najpopularniji desktop operativni sistem u upotrebi. Instaliran je na najvećem broju novih
računara.1 Logo Windowsa prikazan je na slici 1.

Slika 1. Windows logo

Na radnu površinu smeštaju se grafički objekti ikone ili sličice, recimo ikone programa
(Applications), fascikli (Folders) i datoteka (Files). Prečice (Shortcut) se kreiraju radi bržeg
pristupa potrebnim programima ili podacima. Prepoznaju se po strelici u donjem levom uglu
ikone. Uobičajeni ekran radne površine Windowsa prikazan je na slici 2.

Slika 2. Ekranski prikaz površine Windowsa XP.

1
http://bs.wikipedia.org/wiki/Windows

3
 Fascikle predstavljaju praktičan način za skladištenje i organizovanje datoteka na
računaru. Na primer, ukoliko neko želi da u okviru fascikli „Dokumenti“ i „Slike“ kreira fascikle
da bi lakše upravljao datotekama. Može se kreirati neograničen broj fascikli, isto tako mogu se
skladištiti u drugim fasciklama. Fascikle koje se nalaze u drugim fasciklama obično se
zovu podfascikle.

Da bi određenu datoteku ili fasciklu kopirali, premestili ili obrisali potrebno je izvršiti
označavanje (selekciju). Selektovanje više datoteka ili foldera koji se nalaze u nizu vrši se mišem
ili označavanjem prve datoteke ili foldera zatim držanjem tastera Shift i klikom na željene ikone
u nizu.

Za označavanje više datoteka koje nisu u nizu procedura je sledeća: označiti prvu, držati
pritisnut taster Ctrl i klikom na svaku sledeću datoteku koju želimo označiti.

Datoteku ili fasciklu koja je greškom obrisana može se vratiti pomoću naredbe Undo
(Poništi) iz menija Edit ili naredbom Restore this item (vrati ovu stavku) iz prozora Recycle Bin
koji se otvara dvostrukim klikom miša (slika 3.).

Slika 3. Prozor za dijalog recycle bin

4
 Ikonu za bilo koji program ili fasciklu možemo postaviti na radnu površinu (Desktop),
tako što pomoću klika desnog tastera miša na praznom delu radne površine otvorimo meni i
izaberemo naredbu Send To - Desktop (slika 4.).

Slika 4. Prozor kreiranje prečica - Create Shortcut

2. OBRADA TEKSTA – WORD

Microsoft Word je korisnički (aplikativni) program - tekst procesor, za unos, promenu,

uređenje, skladištenje (čuvanje, arhiviranje) i štampanje dokumenta. Word je sastavni deo

programskog paketa Microsoft Office. Ikonica programa prikazana je na slici :

Microsoft Word je program za obradu reči, proizvod kompanije Microsoft. MS Word se

instalira isključivo u paketu programa Microsoft Office. MS Office paket sadrži nekoliko
programa čiji spisak se razlikuje od verzije do verzije. Najkorišćeniji programi iz tog paketa koji
su standardni u svim verzijama su:
MS Word – tekst procesor;
MS Excel – program za tabelarne kalkulacije i izradu dijagrama;
MS Power Point – program za izradu efektinih prezentacija;
MS Outlook – slanje i primanje -ova, elektronski rokovnik, planer, kalendar;
MS Access – rad sa bazama podataka, pravljenje programa.

5
 Word je program koji se koristi za unos i obradu teksta, rad sa tabelama, pravljenje
cirkularnih pisama, koverata, nalepnica.

Izgled Word-ovog prozora

Pokretanjem Word-a (Start/All Programs/Microsoft Office/Microsoft Word) otvara se standardan

Windows-ov prozor (slika 5.)

Slika 5. Izgled prozora u Wordu

Na vrhu prozora se nalazi Titlebar ili Naslovna linija. U Titlebar-u uvek piše ime
programa i ime dokumenta. Kad u Word-u kao ime dokumenta piše „Document1“ (ili bilo koji
drugi broj) to znači da taj dokument nema nikakvo ime, već mu je Word dao generičko ime da bi
mogao da ga otvori u radnoj memoriji (RAM). To takođe znači da taj dokument nije snimljen.
Tek snimanjem dokumenta određujete njegovo ime.

Ispod Titlebar-a nalazi se Menibar ili linija menija. U njoj se nalaze različiti meniji (File;
Edit; View...) u kojima se nalaze sve komande i sva podešavanja koja možete koristiti u Word-u.
Zatim sledi Toolbar ili linija alata. U Toolbar-u se nalaze najkorišćenije alatke. U Word-u su
najčešće u startu prikazana dva Toolbar-a. U pitanju su Standard (koji se tako naziva zato što su
u njemu alatke koje su standardne za Microsoft-ove programe) i Formating (u kome se nalaze
alatke koje se koriste za formatiranje ili obradu teksta).

6
 Word može da ima i više prikazanih Toolbar-ova, a i manje ako se isključe. Desnim
klikom bilo gde na liniji Toolbar-a dolazite do spiska svih Toolbar-ova koji postoje u Word-u.

Na dnu Word-ovog prozora nalazi se Statusbar ili Statusna linija. U njoj se prikazuju
korisne informacije kao što su: broj strane, broj sekcije, ukupan broj strana, jezik koji trenutno
koristi tastatura itd.

Kucanje teksta

Prilikom kucanja u Word-u treba se držati nekih pravila, pre svega zbog lakšeg i bržeg
rada sa tekstom. U Word-u nikad ne treba kucati više od jednog „Entera“ za redom. Isto pravilo
važi i za taster „Space“, kao i za „Tab“. Enter u Word-u pravi nov pasus, više puta kliknut Enter
za redom pravi prazne pasuse koji prave problem i prilikom selektovanja i prilikom sređivanja
teksta. Space pravi novu reč, više puta pritisnut taster Space pravi prazne reči, koje isto tako
prave problem u selektovanju i sređivanju teksta.

Kada kucate tekst, kucate ga „sirovo“ – bez ikakvog sređivanja. Mnogo je lakše srediti
potpuno otkucan tekst, nego stalno pri kucanju menjati parametre koji utiču na izgled teksta.
Kada tekst kucate ćiriličnim pismom dobro je da zapamtite tri slova: Љ, Њ i Џ koja ne postoje
na tastaturi pošto se u latinici pišu kombinacijom dva slova. U slučaju ćirilice nalaze se na
sledećim tasterima: Q - Љ; W - Њ; X – Џ.

Da bi promenili jezik koji koristi vaša tastatura to radite prostim izborom željenog jezika
na ikonici pored sata na Taskbaru koja prikazuje početna slova jezika koji je trenutno izabran.

Da bi dodali neki jezik (npr. Serbian (Cyrilic)) sa desne strane kliknete na taster Add... i
u padajućoj listi izaberete željeni jezik. Kad potvrdite na taster OK, pojaviće se taj jezik na
spisku (kao na slici). U gornjoj padajućoj listi birate „default“ jezik, tj. jezik koji će biti uvek

7
korišćen osim kad ga promenite. Tu podesite jezik u odnosu na tastaturu, tj. ako imate US
tastaturu (nema naših slova) neka vam glavni jezik bude English (United States), a ako imate
YU tastaturu (ima naša slova) neka vam glavni jezik bude Serbian (Latin).

U slučaju da nemate prikazanu ikonicu pored sata na Taskbar-u postoji mogućnost da je

Language Bar isključen. U donjem delu prozora prikazanog na slici imate taster Language
Bar... koji nudi podešavanja za taj objekat. Sve što treba da uključite je prva opcija Show the
Language bar on the desktop (slika 6.).

Slika 6. Language bar

8
 3. TABELARNE KALKULACIJE – EXCEL

Spreadsheet programi, ili kako obično prevodimo programi za unakrsna izračunavanja, su

briljantna ideja, koja je doprinela da personalni računari steknu svoje mesto na tržištu i postignu
populamost koju danas uživaju. Jedan od takvih programa je i Excel. Ikona programa prikazana
je na slici 7.

Slika 7. Microsoft office Excel ikona

Microsoft Excel uglavnom služi za rešavanje problema matematičkog tipa pomoću tabela
i polja koje je moguće povezivati različitim formulama. Može da posluži i za izradu
jednostavnijih baza podataka, mada se za to uglavnom koriste složeniji programi (npr. Microsoft
Access). Na osnovu unesenih podataka, lako iz tablela može stvarati grafikone. Takođe,
omogućuje dodavanje različitih objekata: tablica, slika, grafikona. MS Excel sastoji se od redova
i kolona. Preseci redova i kolona nazivaju se ćelije.

Slika 8. Excelovo radno okruženje

9
 Pokretanje MS Excela

1 - Start > Programs > Microsoft Office > Microsoft Excel

2 - Duplim klikom na ikonu MS Excela na radnoj površini

Radno okruženje Excel-a čine :

Naslovna linija (Title Bar) – se nalazi na samom vrhu ekrana i tu se nalazi ispisano ime
dokumenta s kojim se trenutno radi i ime programa.

Traka sa menijima (Menu Bar) – se nalazi odmah ipod naslovne linije i u njoj se nalaze meniji
u kojima su grupisani razni alati.

Paleta standard (Standard Toolbar) ili paleta sa standardnim alatkama se nalazi ispod trake sa
menijima i sadrži najčešće korištene alate iz menija (novi dokument, otvaranje, snimanje
dokumenta, štampanje dokumenta i slično).

Paleta Format (Formatting Toolbar) ili paleta za formatiranje sadrži alate koji se koriste za
formatiranje teksta, određivanje vrste, veličine i boje slova, poravnavanja teksta ...

Traka za formulu (Formula Bar) je traka gde se unosi formula za ćeliju sa kojom radimo.

Statusna linija (Status Bar) opisuje u svom levom uglu stanje u kom se nalazi program-Ready
(spreman za rad), Enter (unos u ćeliju), itd. Pord toga u statusnoj liniji možemo videti da li je
uključeno prekucavane, kucanje velikih slova itd.

Klizači omogućavaju pomeranje papira kako bi se videle sve ćelije.

10
 Radni papir i ćelija

Radni papir (eng. Worksheet) i ćelija (eng. Cell) su osnovni elementi rada u Excelu
(slika 9.). Svaki dokument sa kojim se radi u Excelu naziva se naziva se sveska ili knjiga (eng.
Book). Da bi se odvojile značajne celine u okviru jendog dokumenta koriste se radni papiri, koji
čine knjigu. Dakle, jedan radni papir može da se koristi za proračun, jedan za grafike itd.

Slika 9. Radni papir i ćelija

Rad sa formulama

Najznačajniji deo Excel-a, suština njegovog korišćenja jesu formule (slika 10.) . Pomoću
njih se povezuje više ćelija. Excel izračunava prosek, traži najveće vrednosti kao i mnogo toga
drugog. U principu rad sa svim formulama je sličan. Aktiviranje formule se izvodi tako što se
označi ćelija u koju treba ukucati formulu i pritisne znak = na tastaturi. Time je Excelu
naznačeno da će ova ćelija biti upotrebljena za formulu. Menja se izgled trake za fomule

(formula bar) koja se nalazi ispod Palete format.

11
 Sa leve strane pojavljuje se dugme sa funkcijama, crna strelica služi za odabir nekih
funkcija koje se često koriste. Polje služi za poništavanje formule, a polje za potvrdu ukucane
formule (umesto čega se jednostavno može pritisnuti Enter na tastaturi). Ukoliko treba po nekoj
formuli izračunati vrednosti za niz podataka to se radi na sledeći način:

Ako na primer treba pomnožiti sve podatke iz kolone A sa 10, u ćeliji B1 napiše se
formula. Zatim se obeleži ta ćelija, klikne se na ikonicu Copy iz palete Standard, nakon toga se
obeleži ostatak kolone B koji treba popuniti, i na kraju se klikne na ikonicu Paste iz palete
Standard.

Slika 10. Rad sa formulama

Grafikoni

Za grafičko predstavljanje tabela urađenih u Excel-u koriste se grafikoni. Izrada grafika

može se pokrenuti preko padajućeg menija Insert, opcije Chart ili preko dugmeta u paleti
Standard.

Otvara se prozor kao na slici 10. Ovo je prvi od četiri koraka koji se sprovode pri
ubacivanju grafika u radni list. U prvom koraku bira se vrsta grafika. Klikom na bilo koji član
liste polja Chart Type u polju Chart sub-type prikazuju se podtipovi ovog tipa. Klikom na jedan
od podtipova bira se izgled grafika.

12
 Slika 11. Predstavljanje grafikona na radnu stranu Excel-a (1. korak)

4. BAZA PODATAKA – ACESS

Baza podataka je alatka za prikupljanje i organizovanje informacija. U njoj možete da

skladištite informacije o ljudima, proizvodima, porudžbinama, kao i o bilo čemu drugom. Veliki
broj baza podataka počinje da se kreira u vidu liste u programu za obradu teksta ili unakrsnoj
tabeli. Kako lista raste, pojavljuju se suvišni i nedosledni podaci. Razumevanje podataka u formi
liste postaje otežano, a osim toga postoji ograničen broj načina pretraživanja ili izvlačenje
podskupova podataka u cilju redigovanja. Kada ovi problemi počnu da se pojavljuju, bilo bi
dobro prebaciti podatke u bazu podataka koja se kreira pomoću sistema za upravljanje bazama
podataka (DBMS), kao što je program Office Access 2007.

Koristeći Access, možete:

 Dodati nove podatke u bazu podataka, kao što je nova stavka zaliha

 Urediti postojeće podatke u bazi podataka, kao što je menjanje trenutne lokacije stavke

 Izbrisati informacije, ako je stavka prodata ili odbačena

 Organizovati i prikazati podatke na različite načine

13
 Deliti podatke sa drugima pomoću izveštaja, e-poruka, interne mreže ili Interneta.

Delovi Access baze podataka

 Tabele  Izveštaji  Makroi

 Obrasci  Upiti  Moduli

Kada kreirate bazu podataka, podatke skladištite u tabele – liste sa redovima i kolonama
zasnovane na temama. Na primer, možda ćete kreirati tabelu „Kontakti“ za skladištenje liste
imena, adresa i brojeva telefona ili tabelu „Proizvodi“ za skladištenje informacija o proizvodima.
Dizajniranje baze podataka bi uvek trebalo da počnete tako što ćete prvo kreirati tabele – čak i
pre kreiranja drugih objekata baze podataka.

Pre kreiranja tabela, trebalo bi oprezno da razmotrite svoje zahteve i isplanirate bazu
podataka kako biste otkrili koje su vam tabele potrebne. Kao uvod za planiranje i dizajniranje
baze podataka pročitajte članak Osnove dizajniranja baze podataka.

14
 Šta je tabela?

Tabela sadrži podatke o određenoj temi, kao što je tema „Zaposleni“ ili „Proizvodi“.
Svaki zapis u tabeli sadrži informacije o jednoj stavci, kao što je određeni zaposleni. Zapis se
sastoji od polja, poput polja za ime, adresu i telefonski broj. Zapis se obično zove i red, a polje se
obično zove i kolona.

Slika 12. Tabela Acess-a

Zapis ili red

Polje ili kolona

Baza podataka može da sadrži mnogo tabela od kojih svaka skladišti informacije o drugoj
temi. Svaka tabela može da sadrži mnogo polja različitih tipova, uključujući tekst, brojeve,
datume i slike.Bazu podataka bi trebalo pažljivo da planirate i dizajnirate kako biste obezbedili
tačnost i izbegli neophodnost kasnijeg pravljenja velikog broja promena. Više informacija o
planiranju i dizajniranju baze podataka potražite u članku Osnove dizajniranja baze podataka.

15
 Kreiranje nove tabele u novoj bazi podataka

1. Kliknite na dugme Microsoft Office , a zatim izaberite stavku Novo.

2. U polje Ime datoteke upišite ime datoteke. Ako želite da promenite lokaciju, kliknite na ikonu
fascikle da biste potražili novu lokaciju.

3. Kliknite na dugme Kreiraj.

Otvoriće se nova baza podataka, a nova tabela nazvana „Tabela1“ će se kreirati i otvoriti u prikazu
lista sa podacima.

Polje ima određene karakteristike koje ga definišu. Na primer, svako polje ima ime koje
ga jedinstveno identifikuje u tabeli. Polje ima i tip podataka koji se bira tako da se podudara sa
informacijama koje će u njemu biti uskladištene. Tip podataka određuje vrednosti koje mogu da
se skladište i operacije koje mogu da se izvršavaju, kao i količinu prostora za skladištenje
potrebnu za svaku vrednost. Osim toga, svako polje ima i pridruženu grupu postavki koja se
nazivaju svojstva i koja definišu karakteristike izgleda ili ponašanja polja. Na primer, svojstvo
„Oblikovanje“ definiše raspored prikaza polja – to jest, kako bi ono trebalo da izgleda kada je
prikazano.

Kada kreirate novu tabelu, ona će se otvoriti u prikazu lista sa podacima (slika 13). Polje
možete odmah da dodate upisujući informacije u kolonu Dodavanje novog polja.

Slika 13. Lista sa podacima

16
 5. PREZENTACIJE - POWER POINT

Microsoft Power Point je korisnički grafički program za kreiranje multimedijalnih

prezentacija (kombinacija teksta, slike, zvučnih simulacija, prirodnog glasa i video filmova).
Power Point je sastavni deo programskog paketa Microsoft Office. Ikona programa Power point
prikazana je na slici 14.

Slika 14. Ikona programa Microsoft Power Point

„Vodeća ideja prilikom kreiranja ovog softvera bila je mogućnost da dopise pisane u Wordu i
proračune u Excelu prezentira javnosti uz pomoć upravo PowerPointa. Koristeći OLE metodu
(Copy – Paste) moguće je tvorevine iz drugih aplikacija jednostavno preseliti u PowerPoint.“2

Program možemo pokrenuti na razne načine, a jedan od njih je i:

1. Kliknemo na meni Start na task baru (traka zadatka), izaberemo All Programs, zatim
Microsoft Office pa Microsoft PowerPoint.

Slika 15. Pokretnje programa pomoću menija Start

2Dr.sc. Josip Mesarić, Dr.sc. Marijana Zekić-Sušac, Mr.sc. Branimir Dukić; PC u uredskom poslovanju; Ekonomski fakultet u
Osijeku; Osijek; 2001

17
Nakon što smo pokrenuli program, na ekranu će se pojaviti sledeća slika:

 Izgled prozora je sličan

Wordu– u gornjem desnom uglu su tri

gumba (minimizovanje prozora,

vraćanje na prethodnu veličinu

ili povećavanje preko celog

ekrana, te zatvaranje prozora)

Slika 16. Radni prozor (okruženje) programa Microsoft Power Point

Novu prezentaciju u Power Pointu možemo kreirati iz menija New i to na tri načina:

1. na osnovu dizajniranog šablona (engl. template)3 sa definisanim bojama i stilovima teksta –

From Design Template,

2. kao praznu prezentaciju - Blank Presentation i

3. uz pomoć čarobnjaka4 koji nas kroz niz dijaloga vodi do željene prezentacije - From
AutoContent Wizard .

3
Šablon je unapred formatiran slajd sa primerom a koristi se kao šema za pravljenje sopstvene prezentacije
4
Čarobnjak (eng. wizard) je niz dijalog prozora koji vas vodi kroz postupak pravljenja prezentacije.

18
1. Kreiranje prezentacije pomoću predloška dizajna

(Design Template)

 File _New

 New Presentation (desno)

 From Design Templates (odabrati jednostrukim

klikom na sličicu)

 Može se promeniti i osnovna boja predlošku (Edit Color Sheme)

Slika 17. Slide Design

6. INFORMACIJE I KOMUNIKACIJA – INTERNET

Reč internet potiče od engleskih reči International Network, što prevodimo kao svetsku
ili globalnu mrežu računara. Za internet možemo reći da je praktična realizacija povezivanja
stotina miliona računara u jedinstvenu mrežu – globalnu računarsku mrežu.

Internet na našim prostorima vezujemo za dvadesete godine i za entuzijaste okupljene

oko pojedinih akademskih institucija, tačnije za 1989.godinu kada su dobijene prve Internet
adrese u okviru projekta Sistem naučnih i teholoških informacija Jugoslavije (SNTI). Tada smo
imali BITNET, a međunarodni BITNET je planirao prelazak na Internet. Iz tog vremena je IP
adresa 147.91 i cela B-klasa za Beogradski i Niški Univerzitet.

19
 Kako funkcioniše Internet

Računarsku mrežu čine dva ili više računara koja su međusobno povezana i imaju
sposobnost komuniciranja. U internet mreži figurišu dva osnovna tipa računara: opslužitelji i
korisnici. Oni predstavljaju koncept poznat pod nazivom klijent/server. Serveri su moćni
računari koji 24h obradjuju veliki broj podataka, dok su klijenti računari koji postavljaju upite
serverima i traže od njih informacije.

Za pravilan protok podataka Internetom zadužen je TCP/IP protokol. Ip adresu čine četiri
skupa brojeva od 0-255 odvojenih tačkom (npr. 55.66.90.190). Zbog lakšeg pamćenja uveden je
DNS (domain name server) sistem koji prevodi tekst u broj. On nam omogućava da umesto broja
upišemo ime servera u tekstualnom obliku npr. www.uf.bg.ac.yu (Adresa Učiteljskog fakulteta u
Beogradu)

Osnovne usluge Interneta

Internet se sastoji od niza usluga. Svaka od usluga, pored osnovnog TCP/IP protokola
koristi i svoj protokol. Osnovne usluge su:

1. E- mail – omogućava razmenu tekstualnih i multimedijalnih poruka;

2. FTP (File Transfer Protocol) – omogućava prenos datoteka bilo kod tipa;
3. GOPHER – omogućava potraživanje i praćenje najrazličitijih dokumenata;
4. IRS (Internet Relay Chat) – omogućava interaktivnu komunikaciju;
5. TELNET- omogućava priključenje korisnika na server škole, fakulteta itd.;
6. USENET ( Newsgroup) – omogućava dopisnu komunikaciju istomišljenika;
7. WWW (World Wide Web) - Predstavlja distribuirani, multimedijalni, mrežni
informacioni servis koji koristi HTTP protokol.5

5
Mandić, Danimir: Evropski standardi informatičkih kompetecija, Beograd, Čigoja štampa, 2011.godina,
str.258/259.

20
Internet Explorer

Program koji nam omogućava čitanje dokumenata sa hipervezama. On je sastavni deo

operativnog sistema Windows. Možemo ga pokrenuti na više načina:

1. Preko menija Start-> Programs->Internet Explorer,

2. Prečicom na radnoj površini – dvostrukim klikom,
3. Pritiskom na ikonu Internet Explorera na paleti Quick Launch (slika 18.)

Slika 18. Ikona programa Internet Explorer

Bogatstvo informacija na Internetu svakim danom je sve veće. Gotovo sve tematske
oblasti su pokrivene milionima internet stranica. Skoro svi pretraživači rade po istom principu.
Potrebno je da se unese reč ili fraza i da se pritisne dugme Search ili Go. Na slici 19.je dat
ekranski prikaz pretraživača google, koji korisnicima omogućava pretraživanje na maternjem
jeziku.

Slika 19. Pretraživač Google

21
 7. KREIRANJE PUBLIKACIJA – PUBLISHER

Publisher je korisnički (aplikativni), grafički program za kreiranje različitih publikacija i

dokumenata visokog kvaliteta (časopis, čestitka, pozivnica, nalepnica, kalendar). Deo je
programskog paketa Microsoft Office. Ikona programa prikazan je na slici 20.

Slika 20. Ikona programa Publisher

Pokreće se preko menija Start (slika 21.), ili dvoklikom na ikonu programa.

Slika 21. Pokretanje programa Publisher

22
 Kreiranje publikacije

Rad sa tekstom – Pre unosa teksta potrebno je nacrtati okvir za tekst koji se može lako
pomerati, rotirati i kome se lako menja veličina. Kada su u pitanju dugački tekstovi možemo ih
pripremiti u programima za obradu teksta. Pokazivačem se pozicioniramo na ikonu okvir teksta
TextBox (slika 22.) u paleti alata, zatim crtamo okvir posle ćega unosimo i formatiramo tekst
kao u bilo kom tekst procesoru.

Slika 22. Text Box

Ubacivanje slika- sliku u stranicu možemo ubaciti sa linije alata iz menija Insert naredbom
Picture. Sliku možemo preuzeti iz biblioteke Clip Art ili iz foldera (From File). Publisher
podržava na desetine formata slika (BMP, GIF, JPG, TIF, NJMF)

Formatiranje i bojenje oblika- Da bismo promenili nekom obliku boju, potrebno je da se

pozicioniramo na oblik i aktiviramo dijalog boks Format Auto Shape iz menija Format. Tada
možemo odabrati željenu boju sa palete (Fill Color) kao i debljinu, stil i boju linije (Line).

Rad sa čatobnjacima- U Publisheru postoji na stotine čarobnjaka- dijalog prozora koji nas vode
korak po korak do željene publikacije.

23
 ZAKLJUČAK

Računari postaju jedno od najvažnijih sredstava globalizacije savremenog društva. Oni su

pretpostavka masovnog širenja i upotrebe interneta. Polako ali sigurno postaju nezamenjivi deo
domaćinstva i personalnog inventara svakog čoveka na planeti bez obzira na starosnu, obrazovnu
ili geografsku pripadnost.
Računari se sastoje od Hardware (Hardver) i Software (Softver). Najprostija definicija
hardvera je da je on sve što je opipljivo na računaru. Na engleskom reč hardver znači
tvrdotvorina, tj. tvrde stvari (hard=tvrdo). Softver obuhvata: Sistemski softver, kao što je
operativni sistem, koji kontroliše I podržava funkcije kompjuterskog sistema. Aplikativni
softver koji se sastoji iz programa koji upravljaju konkretnim poslovima obrade podataka.
Operativni sistem kao sto je (Microsoft Windows) se automatski učitava kad upalite
kompjuter, sluzi kao veza između vas i kompjutera, za njega mozemo reći da je menadzer
kompjutera. Operativni sistem vam omogućava da koristite napredne opcije modernih
kompjutera bez potrebeba da učite kako radi hardver.
Računari su medjusobno povezani, ranije je ta povezanost bila u ograničenim uslovima.
Racunari komuniciraju preko mreznih kartica sada sve vise putem internet. Internet je stvorio
veliku ekspanziju komunikacija, tj. masovni prenos informacija medju racunarima. Indirektno
povezuje korisnike. Grupe računara i pojedinacni računari se povezuje u integrisane sisteme,
tako dolazimo do pojma informatičko društvo.
Microsoft WORD je prvenstveno namenjen tekstu. Omogućava kreiranje tablica i
grafikona, jednostavnu obradu crteža i slika, primenu zvuka, primenu internet sadržaja. Koristi
tehniku WYSIWYG ( To sto je na ekranu to je to je i pripodi).
Microsoft Excel služi za izradu tabelarnih proračuna pomoću kojih se, analizom brojeva i
podataka, prezentuje računovodstveno i finansijsko poslovanje jedne firme. Tabelarni proračun
(spreadsheet) je proračun koji organizuje tekstualne i brojevne podatke u redove i kolone i
pomoću formula i funkcija vrši njihovu analizu. Pomoću seta alata koje on poseduje možete da
kreirate bilo koji tip tabelarnih proračuna, od običnog sabiranja, pregleda prodaje do obračuna
amortizacije i planiranja budžeta. Svi ovi proračuni mogu biti prikazani i u obliku dijagrama i
ukrašeni dodavanjem grafičkih objekata i slika.

24
 LITERATURA

1. Danimir Mandic/Miroslava Ristic; EVROPSKI STANDARD INFORMATICKIH

KOMPETENCIJA, Beograd, 2011.
2. Drago Brankovic/Danimr Mandic; METODIKA INFORMATICKOG OBRAZOVANJA SA
OSNOVIMA INFORMATIKE, Banja Luka, 2003.
3. Predrag Prtljaga; INFORMATICKI PRAKTIKUM, Vrsac, 2009.
4. Stambuk V.; KIBERNETIKA, INFORMATIKA, INTERNET, Fakultet političkih nauka,
Beograd, 2001.
5. Danimir Mandic; OBRAZOVANA I POSLOVNA INFORMATIKA, Beograd, 1995.

25