UNIVERZITET EDUCONS – SREMSKA KAMENICA

UČITELJSKI FAKULTET

SEMINARSKI RAD
PRIKAZ KNJIGE „RAZVOJNE I TRANSFERNE
PROMENE U PRIMARNIM MENTALNIM
SPOSOBNOSTIMA UČENIKA“

Mentor: Student:
Prof. dr Blagoje Nešić Elvedina Ugljanin

Tutin, 2020. God

 SADRŽAJ

UVOD........................................................................................................................................3

1. TRANSFERNE PROMENE I EKSPERIMENT SA PARALELNIM GRUPAMA..........4

2. TRANSFERNE PROMENE- POSEBAN TIP RAZOJNIH PROMENA...........................5

3. METODOLOŠKI NACRTI ISPITIVANJA TRANSFERNIH PROMENA......................6

3.1. Eksperimentalni plan.......................................................................................................6

3.1.1. Nacrt eksperimenta sa paralelnim grupama u sklopu transverzalnog ispitivanja..7

3.1.2. Nacrt eksperimenta sa paralelnim grupama u sklopu

transverzalno-longitudinalnog ispitivanja..............................................................8

ZAKLJUČAK...........................................................................................................................10

LITERATURA..........................................................................................................................11

2
 UVOD

U radu se razmatraju različiti tipovi i nacrti istraživanja tranfernih promena kao

posebne vrste razvojnih promena. Konkretno se misli na promene u različitim mentalnim
sposobnostima i posebno inteligenciji, koje su izazvane efektima namerno pripremljenog i
teorijski osmišljenog eksperimentalnog programa.

Ovaj tip razvojnih promena ispituje se eksperimentom sa paralelnim grupama u kome

se prate i upoređuju napredovanja kontrolne i eksperimenatlne grupe. Naše višegodišnje
iskustvo i istraživačka radoznalost u oblasti transfernih promena usmerena je na upoređivanje
napredovanja eksperimentalne i kontrolne grupe i u periodima po prestanku programa. Za
ovaj tip promena koristimo izraz produžene transferne promene tj. naknadne transferne
promene. U slučaju ovih promena prate se razlike u napredovanju grupa u periodu po
prestanku eksperimentalnog programa, odnosno, statistički gledano upoređuju se razlike
između završnih merenja.

3
 1. TRANSFERNE PROMENE I EKSPERIMENT SA
PARALELNIM GRUPAMA

Transferne promene su posebna vrsta razvojnih promena. To su promene izazvane

nekom vrstom specifičnog programa, obuke, treninga, vežbe ili nekog iskustva. U ovom radu
reč je o promenama u različitim mentalnim sposobnostima i posebno inteligenciji, koje su
izazvane efektima namerno pripremljenog i teorijski osmišljenog eksperimentalnog programa.
Ovaj tip razvojnih promena ispituje se eksperimentom paralelnih grupa. Eksperiemnt sa
paralelnim grupama је tako organizovan postupak naučnog istraživanja u kome se vrši
upoređivanje pojave koja se ispituje u prirodnim i eksperimentalnim (namerno stvorenim)
uslovima. 1

Tako se razvoj pojave koja se ispituje posmatra u uslovima prirodnog sazrevanja

pojave i u eksperimentalnim uslovima, dakle, uslovima u kojima se očekuju novi efekti i
promene. Naravno, egzaktnost ovakvog upoređivanja postiže se primenom najsavremenijih
procedura statističkog zaključivanja. Eksperiment sa paralelnim grupama je, po našem
dubokom uverenju, jedna od najobjektivnijih, najpouzdanijih i najegzaktnijih metoda u
psihologiji jer, saznanja zasnovana na eksperimentu sa paralelnim grupama imaju visok
naučni i epistemološki status. Možda je neskromno reći da je eksperiment sa paralelnim
grupama po svojoj naučnoj i saznajnoj vrednosti skoro ravan laboratorijskom eksperimentu u
oblasti prirodnih nauka.

Ali, u kojoj meri će se eksperiment sa paralelnim grupama približiti laboratorijskom

eksperimentu zavisi (najviše) od činjenice do koje mere su grupe ujednačene. Ovo znači u
kom stepenu je ostvarena kontrola svih relevantnih činilaca za pojavu koja se eksperimentalno
ispituje. Dakle, od stepena kontrole relevantnih činilaca u eksperimentu zavisi i stepen
naučnosti pojave koja se ispituje. Naravno, nikada se ne može ostvariti takva kontrola uslova
u kojima se neka pojava ispituje kao što je to u laboratorijskom eksperimentu.2

1
Nešić, B. (2006). Razvojne i transferne promene u primarnim mentalnim sposobnostima učenika. Niš:
Filozofski fakultet
2
Gardner, H. (1993). Multiple intelligences: The theory and practice. New York: Basic Books.

4
 2. TRANSFERNE PROMENE- POSEBAN TIP RAZOJNIH
PROMENA

Transferne promene su integrativne razvojne promene. One nastaju kao integracija

različitih elemenata školskog iskustva, vanškolskog iskustva, slučajnog iskustva, planiranih i
namerno organizovanih programa i svih ostalih elemenata socijalizacije i učenja sa tzv.
genetskim programom u svoj svojoj raznolikosti i individualnosti. Iz takvog susretanja,
interakcije raznovrsnih elemenata izrasta novi tip promena, transferna promena – integrativna
promena. Integrativna zato što izranja iz svojevrsne i specifične interakcije različitih uticaja
(genetskih, sredinskih, iskustvenih, vaspitnih, obrazovnih i eksperimentalnih).

Kao takva, transferna promena dovodi do pomaka u razvoju jer utiče ne samo na
izmenu postojećih struktura već i provocira i dovodi do nastanka novih struktura. Transferna
promena je i latentna i manifestna razvojna promena. To je specifična kvantitativna i
kvalitativna promena. Kvantitativna zato što dovodi do rasta pojave koja se ispituje, a
kvalitativna jer dovodi to stvaranja novih struktura ili izmene ili, pak, transformacije
postojećih struktura iskustva osobe.3

Po svemu sudeći transferne promene su promene koje se najbolje ostvaruju u okviru

integrativne nastave. To je nastava u kojoj su granice između predmeta izbrisane ili
zamagljene. U ovoj nastavi se ostvaruju smislene veze između sličnih aspekata različitih
disciplina. »To je pristup u kome se integrišu, međusobno prožimaju i sintetišu perspektive
nekoliko disciplina u novu celinu koja je veća i značajnija od prostog zbira sastavnih
elemenata, u ovom slučaju – pojedinačnih disciplina ili predmeta« .4

3
Nešić, B. (2000). Razvijanje perceptivnih sposobnosti učenika. Niš: Filozofski fakultet
4
Đorđević, V. (2007). Inovativni modeli nastave (integrativna nastava, projektna nastava i interaktivna nastava),
Obrazovna tehnologija

5
 3. METODOLOŠKI NACRTI ISPITIVANJA TRANSFERNIH
PROMENA

Imajući u vidu činjenicu da su transferne promene veoma složene razvojne promene,

da su rezultat interakcijskog delovanja različitih činilaca, potom da su to promene koje se
mogu okarakterisati kao veoma specifičan vid integrativnih promena, da se dešavaju u
vremenu, da su promene kvantitativnog i kvalitativnog karaktera, da su manifestne i latentne,
ovaj rad nema pretenzije da prikaže sve eksperimentalne nacrte kojima se ispituju i utvrđuju
transferne promene već se ograničava na eksperimentalne nacrte koji imaju više
eksperimentalnih grupa, uzrasta i više finalnih (završnih) merenja.

Naime, to su sledeća pitanja: na kom uzrastu je racionalnije podsticati (uz primenu

eksperimentalnog programa) razvoj inteligencije i drugih mentalnih sposobnosti dakle,
spremnost subjekata za transfer , potom pitanje da li efekti eksperimentalnog programa zavise
od vrste programa, inicijalnog nivoa razvijenosti mentalnih sposobnosti koje ispitujemo , da li
su efekti eksperimentalnog programa samo trenutni ili trajnije prirode ili se, pak, dešavaju i po
prestanku programa tzv. produženi transferni efekti; potom, da li efekti eksperimentalnog
programa imaju podjednak uticaj na sve vrste sposobnosti ili to zavisi i od prirode samih
sposobnosti čiji se razvoj prati u eksperimentu.5

Na kraju, posebno je važno pitanje šta treba podsticati eksperimentalnim programima

kako bi se ostvarili značajni efekti u inteligenciji i drugim mentalnim sposobnostima. 6Na
predhodno izdvojena pitanja odgovor daju sledeće tri grupe nacrta: prva grupa je u okviru
strategije transverzalnog ispitivanja, druga u okviru transverzalno-longitudinalnog ispitivanja
a treća u okviru strategije longitudinalnog ispitivanja.

3.1. Eksperimentalni plan

Eksperimentalni plan longitudinalnog ispitivanja daje mogućnost zaključivanja o

sledećim promenama:

5
Nešić, B. (2006). Razvojne i transferne promene u primarnim mentalnim sposobnostima učenika. Niš:
Filozofski fakultet
6
Sternberg, R. (2003). Cognitive Psuchology. Wadsworth.

6
 3.1.1. Nacrt eksperimenta sa paralelnim grupama u sklopu transverzalnog ispitivanja

a) uzrastnim promenama u prirodnim uslovima – ovo se postiže tako što se upoređuju

napredovanja k-grupe između dva sukcesivna merenja i u različitim testovima; 7

b) postojanju transfernih promena – ovo se postiže tako što se upoređuju

napredovanja kontrolne i eksperimentalne grupe u godini kada je program trajao (upoređuju
se razlike između završnog merenja i i početnog merenja) i to u različitim testovima;

c) trajnosti transfernih promena – o ovome se zaključuje tako što se upređuju

napredovanja grupa nakon izvesnog perioda po realizaciji programa; upoređuju se razlike
između završnog merenja II i početnog merenja, ili završnog merenja III i početnog merenja,
takođe u različitim testovima i

d) produženim transfernim promenama – o ovim promenama se zaključuje kada se

uporede razlike između završnih ispitivanja i to: završnog II i završnog I; završnog III i
završnog II ili završnog III i završnog I merenja u obema grupama I u različitim testovima; na
taj način se utvrđuje da li je eksperimentalni program pokazao ili na tzv. produžene efekte,
odnosno, efekte u periodima koji dolaze po završetku programa.

Nacrt eksperimenta sa paralelnim grupama u sklopu transverzalnog ispitivanja Ovaj

nacrt ima eksperimentalnu i kontrolnu grupu, početno merenje, prvo i drugo završno merenje
i više uzrasnih nivoa (u ovom slučaju tri).

Ovakav eksperimentalni nacrt dopušta odgovor na sledeća pitanja:

a) da li postoje razlike u napredovanju k-grupe na različitim uzrastima i testovima

sposobnosti – odgovor se dobija upoređivanjem napredovanja k-grupa sa različitih uzrasta;

b) da li postoje razlike u napredovanju e-grupe na različitim uzrastima testovima

sposobnosti – odgovor se dobija upoređivanjem napredovanja e-grupa sa različitih uzrasta;

c) da li postoje transferne promene gledano ponaosob na različitim uzrastima i u

različitim testovima – odgovor se dobija upoređivanjem napredovanja kontrolne sa
napredovanjem eksperimentalne grupe u periodu kada je e-program realizovan;

7
Nešić, B. (2012). Razvoj verbalnih sposobnosti učenika osmogodišnje škole, Zbornik radova XLII(2),
Filozofski fakultet u Prištini sa sedištem u Kosovskoj Mitrovici

7
 d) da li su transferne promene trajnije prirode, gledano ponaosob na različitim
uzrastima i u različitim testovima – odgovor se dobija tako što se napredovanje k-grupe
uporedi sa napredovanjem e-grupe i to u vremenu koje obuhvata oba perioda praćenja;

e) da li postoje tzv. produžene transferne promene – odgovor na ovo pitanje se dobija

kada se uporede napredovanja grupa u periodu po realizaciji programa ili statističkim jezikom
kada se uporede razlike između završnih merenja. Ovo se radi na različitim uzrastima i u
različitim testovima.

3.1.2. Nacrt eksperimenta sa paralelnim grupama u sklopu transverzalno-

longitudinalnog ispitivanja

Eksperimentalni nacrt koji prikazuje ima tri paralelne grupe (kontrolnu i dve
eksperimentalne), tri sukcesivna merenja zavisne varijable i više uzrasnih nivoa. Ovaj nacrt
eksperimenta sa paralelnim grupama je prilično složen i dopušta odgovor na niz pitanja. 8

A) Kakav je tempo uzrastnih promena u mentalnim sposobnostima u prirodnim

uslovima? Odgovor se dobija upoređivanjem napredovanja K-grupe sa različitih uzrasta i u
različitim testovima

B) Kakav je tempo uzrasnih promena u mentalnim sposobnostima u eksperimentalnim

uslovima? Odgovor se dobija upoređivanjem napredovanja svake eksperimentalne grupe
ponaosob sa različitih uzrasta i u različitim testovima. Ovo dopušta da se utvrde promene u
zavisnoj promenljivoj u uslovima vežbanja i to na različitim uzrastima učenika. Ali, na
osnovu ovog nacrta se (još uvek) ne može zaključiti da li su se desile transferne promene pod
uticajem e-programa

C) Da li postoje transferne promene? Ovo se postiže tako što se upoređuje

napredovanje k-grupe sa napredovanjem e-grupa u dva sukcesivna perioda praćenja i to na
svim obuhvaćenim uzrasnim nivoima i u svim testovima . Dakle, ispitanici različitih uzrasta
se prate istovremeno u dva sukcesivna perioda. U svakom periodu praćenja postoji grupa koja
je bez programa i grupa sa programom.

D) Da li postoje trajnije transferne promene? Odgovor na ovo pitanje dobija se tako

što se ponaosob na svakom uzrasnom nivou upoređuju napredovanja k-grupe sa

8
Nešić, B. (1998). Produženi transferni efekti – metodološki koncept i empirijski dokazim Psihologija

8
napredovanjem e1-grupe i to u vremenu koje obuhvata oba perioda praćenja. Ova poređenja
se rade I u svim testovima.9

E) Da li postoje produžene transferne promene? Iz prikazanog eksperimentalnog plana

može se doći do odgovora na pitanje šta se dešava sa efektima eksperimentalnog programa i u
periodima po završetku programa tj. da li postoje tzv. produženi transferni efekti. Odgovor se
dobija kada se uporede razlike između završnog merenja II i završnog merenja i u
eksperimentalnoj i kontrolnoj grupi ili razlike-razlika i to na uzrastima i testovima.

9
Nešić, B. i Radomirović, V. (2000). Osnove razvojne psihologije. Jagodina: Učiteljski fakultet u Jagodini.

9
 ZAKLJUČAK

Transfer – transferne promene su veoma složene psihičke strukture koje nastaju

uzajamnim delovanjem različitih činilaca. Upravo složenost ovih promena iziskuje i
raznovrsne nacrte istraživanja. Sasvim sigurno se može tvrditi da se transfer naučno jedino
može ispitivati eksperimentom sa paralelnim grupama. Zaključivati o transferim promenama
je nemoguće ako se te promene ne uporede sa promenama koje se dešavaju pod uticajem
sazrevanja. Ovaj rad prikazuje različite vrste eksperimentalnih nacrta putem kojih se dolazi do
odgovora na različita pitanja iz domena transfera.

Nacrt koji je prikazan u okviru transverzalnog ispitivanja pojava nudi odgovor na više
pitanja baš zato što ima eksperimentalnu i kontrolnu grupu, potom više merenja pojave koja
se ispituje i više uzrasnih nivoa i više testova. Nacrt koji je prikazan u okviru transverzalno-
longitudinalnog ispitivanja je složeniji i nudi više mogućnosti da se dođe do odgovora na neka
pitanja koja su suštinskije prirode za razumevanje raznovrsnosti i složenosti transfernih
promena. Nacrt to omogućuje jer sadrži pored kontrolne i više eksperimentalnih grupa, potom
tri sukcesivna merenja i sve to na različitim uzrastima i različitim testovima.

Ova vrsta nacrta pruža istraživačima priliku da dođu do nekih pitanja koja u oblasti
transfera nisu do sada ispitivana. To je pitanje spremnostii za transferne promene i pitanje
produženih transfernih promena. Iz ovih razloga u radu su izdvojene i različite varijante ovog
nacrta. Konačno, nacrt u okviru longitudinalnog ispitivanja transfernih promena ne nudi tolike
mogućnosti da se dođe do odgovora na brojna pitanja o transferu ali je zato naobjektivniji i
najegzaktniji.

Varijanta prikazana u radu ima jednu eksperimentalnu i jednu kontrolnu grupu pa su

time i odgovori na brojna pitanja iz oblasti transfera ograničeni. Ali, kada bi se u eksperiment
uključilo više e-grupa onda bi se svakako otvorile mogućnosti za odgovore na mnoga veoma
značajna i suštinska pitanja o transferu i transfernim promenama. Na kraju, možda je
neskromno reći, ali autor ovog rada je navedene nacrte koristio u svojim dosadašnjim
istraživanjima o transferu u oblasti intelgencije i drugih mentalnih sposobnosti, oblasti koja je
veoma značajna za celokupan vaspitno-obrazovni i nastavni sistem.

10
 LITERATURA

1. Vučić, L. (1993). Pedagoška psihologija. Beograd: SDPS.

2. Gardner, H. (1993). Multiple intelligences: The theory and practice. New York:
Basic Books.
3. Đorđević, V. (2007). Inovativni modeli nastave (integrativna nastava, projektna
nastava i interaktivna nastava), Obrazovna tehnologija, br. 4, 76–97.
4. Nešić, B. (1997). Age and Transferal changes in inteligence of pupils, Facta
Univerzitatis, No. 5, 497–507.
5. Nešić, B. (1998). Produženi transferni efekti – metodološki koncept i empirijski
dokazim Psihologija, br. 3, 33–46.
6. Nešić, B. (2000). Razvijanje perceptivnih sposobnosti učenika. Niš: Filozofski
fakultet.
7. Nešić, B. i Radomirović, V. (2000). Osnove razvojne psihologije. Jagodina:
Učiteljski fakultet u Jagodini.
8. Nešić, B. (2006). Razvojne i transferne promene u primarnim mentalnim
sposobnostima učenika. Niš: Filozofski fakultet.
9. Nešić, B. (2012). Razvoj verbalnih sposobnosti učenika osmogodišnje škole,
Zbornik radova XLII(2), Filozofski fakultet u Prištini sa sedištem u Kosovskoj
Mitrovici, 307–326.
10. Sternberg, R. (2003). Cognitive Psuchology. Wadsworth.

11