Miroslav Kuka

ZNAAJ EKSPERIMENTALNIH METODA U PRIRODNIM NAUKAMA - NASTAVA FIZIKE -

MMIII

PREDGOVOR Od davnina ovek posmatra pojave oko sebe i nastoji da ih objasni. Na osnovu tog vievekovnog posmatranja, ljudsko znanje o prirodi neprestano se bogatilo i proirivalo. Tako je nastala jedna od najstarijih nauka o prirodi - fizika. Karakter fizike egzaktne, prirodne i po svom sadraju nadasve kompleksne nauke zahteva da se u fizici - kolskom predmetu kao didaktikoj transformaciji ove nauke, pored ostvarivanja operativnih, analitiko raunskih zadataka, uenici upoznaju i sa sredstvima i metodama eksperimentalnog rada. Mnoge injenice proizile kako iz praktinih iskustava tako i teorijskih nalaza ukazuju nam da danas u uenju fizike na svim nivoima, tj. ne samo na osnovnokolskom uzrastu postoji tendencija da se nastava svede samo na upotrebu ive rei, kolske table i krede. Moglo bi se rei da su se svojevremeni zaeci razvoja i primene nastavnih metoda u nastavi fizike razvijali nesrazmerno sa razvojem naunih saznanja, to danas i dovodi do povlaenja ovakvih i njima slinih pitanja. Pa ipak ako je takav nain rada praen nesrazmernou razvoja naunih saznanja i razvoja i upotrebe adekvatnih nastavnih metoda kod nekih nastavnih disciplina i mogu, u nastavi fizike, koja je pre svega eksperimentalna nauka, to je nedopustivo. Zahtevi koje fizika kao nauka na dananjoj etapi razvoja nuno postavlja fizici kao kolskom predmetu sve su sloenija, a obim sadraja koje uenici treba da usvoje po svom karakteru i raznovrsnosti sve su iri. Otuda stalno bogaenje i proirivanja saznanja iz fizike koje se nuno reflektuje i u nastavi fizike postavlja problem: kako osposobiti mlade generacije za promenljive uslove rada koje sobom donosi brzi razvoj nauke i tehnike (procene su da se svakih 10 godina broj naunih saznanja udvostruuje), kako ubrzati sam proces sticanja tj. ovladavanja znanjima i kako taj proces uiniti efikasnijim, organizovanijim i ekonominijim. Odgovor se nalazi u pravilnom izboru i primeni adekvatnih metoda u obrazovnom procesu. U kontekstu ovih pitanja kao i njihovih moguih odgovora savremena nastava fizike mora da se zatiti od rastueg verbalizma i formalizma i

okrene primeni onih nastavnih metoda koje joj omoguavaju veu oiglednost, praktinost i neposrednost to su samo neki od preduslova sadanje savremeno organizovane nastave. U tom traganju za novim reenjima u oblasti organizacije i procesa nastave i uenja za trenutak emo zastati u oblasti laboratorijsko-eksperimentalne nastave. S ciljem bogaenja pedagoke didaktike koja je namenjena prevashodno pruanju organizacionih mogunosti u procesu nastave, pokuaemo da iskoristimo teorijska saznanja o laboratorijsko-eksperimentalnoj metodi kako bi formirali jedan deo temelja buduih saznanja o pedagoko didaktikim pojavama. Koje su vrednosti laboratorijsko-eksperimentalne metode ? Koje specifinosti je ine efikasnom ? Da li je adekvatna i da li se moe uspeno nameniti uenicima u uenju nastave fizike ? Na ova i na jo mnoga druga pitanja pokuaemo da potraimo odgovore, a sve to radi stvaranja kako linog tako i opteg iskustva i saznanja, radi formiranja i praktinog sprovoenja efikasnih puteva dolaenja do novih saznanja u nastavi fizike. ........................................................................................................................... U prilogu ove knjige nalaze se standardizovani testovi znanja iz fizike sa datim odgovorima to nastavnicima moe korisno posluiti u cilju provere usvojenih znanja iz ovog predmeta, kako diferencirano po nekim od oblasti tako i zbirno po naznaenim razredima. ...........................................................................................................................

Miroslav KUKA

SADRAJ

TEORIJSKA RAZMATRANJA 1. LABORATORIJSKO-EKSPERIMENTALNA METODA U NASTAVI FIZIKE I NJEN ZNAAJ............................................................

1.1 Znaaj laboratorijsko-eksperimentalne metode za uspeh u nastavi fizike .......... 9 1.2 Organizacija i izvoenje laboratorijsko-eksperimentalne metode ...................... 11 1.3 Psiholoki razvoj uenika.................................................................................... 15 1.4 Motivisanost uenika za uenje putem primene laboratorijsko-eksperimentalne metode ............................................................... 16 2. NASTAVNA SREDSTVA U OKVIRU LABORATORIJSKOEKSPERIMENTALNE METODE I NJIHOVA FUNKCIJA......................... 22 2.1 Funkcija nastavnih sredstava ............................................................................... 22 2.2 Laboratorijsko-eksperimentalna nastavna sredstva u nastavi fizike .................... 25 3. LABORATORIJSKO-EKSPERIMENTALNA METODA I NJEN UTICAJ NA OBRAZOVNE NIVOE KOJE UENICI POSTIU............................................................................................ 29 3.1 Znaaj pojmovne strukture u procesu obrazovanja.............................................. 3.2 Nivoi pojmovne strukture .................................................................................... 3.2.1 Nivo reprodukcije .......................................................................................... 3.2.2 Nivo razumevanja .......................................................................................... 3.2.1 Nivo primene.................................................................................................. 29 31 33 34 36

4. ANALIZA I PREGLED SRODNIH ISTRAIVANJA.................................... 39

METODOLOKI PRISTUP 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. Predmet istraivanja .............................................................................................. Cilj i zadaci istraivanja ........................................................................................ Hipoteze istraivanja............................................................................................. Izvori istraivanja.................................................................................................. Metode, tehnike i instrumenti ............................................................................... Uzorak ................................................................................................................... Statistika obrada podataka................................................................................... REZULTATI ISTRAIVANJA SA INTERPRETACIJOM 1. Rezultati postignutih obrazovnih nivoa (nivo reprodukcije, razumevanja i primene usvojenih znanja) i trajnosti steenih znanja (po nivoima), ostvareni ispitivanim nastavnim metodama .......................................................... 2. Povezanost uspenosti primene laboratorijsko-eksperimentalne metode sa uzrastom uenika.................................................................................. 3. Povezanost postignutih obrazovnih nivoa (nivo reprodukcije, razumevanja i primene usvojenih znanja) i trajnosti steenih znanja (po nivoima) sa intelektualnim sposobnostima uenika ................................................................. 4. Rezultati istraivanja stavova i miljenja uenika o prednostima, vrednostima i nedostacima laboratorijsko-eksperimentalne metode ................................................................................................................... 5. Rezultati istraivanja motivisanosti uenika za uenje putem primene laboratorijsko-eksperimentalne metode .................................................. Literatura Prilozi 51 51 52 53 54 59 62

65 69

70

74 77

22

EKSPERIMENTALNE METODE
U^I DOBRE STVARI, LO[E SE U^E SAME OD SEBE

2. NASTAVNA SREDSTVA U OKVIRU LABORATORIJSKO-EKSPERIMENTALNE METODE I NJIHOVA FUNKCIJA

Nastavna sredstva su prvobitno predstavljala neophodnu pomo samo nastavniku, a kasnije njima poinju da se slue i uenici. Prema tome, nastavna sredstva su zajednika potreba i kao takva omoguavaju interakciju kako nastavnika tako i uenika sa nastavnim sadrajima. Nauna istraivanja u oblasti nastavnih sredstava u svetu zapoela su da se vre negde izmeu 1950. i 1960. godine pod uticajem reformi vaspitanja i obrazovanja, koje su u poslcdnjih 20 do 30 godina dosta este. Nauna eksperimentalna ispitivanja u pedagogiji metodom paralelnih grupa, sa i bez primene oiglednih nastavnih sredstava, pokazala su da se korienjem, na primer, crtea, postiu znatno bolji rezultati nego kad se nastava izvodi iskljuivo verbalno. Miljenje da nastavno sredstvo moe da zameni nastavnika, pogreno je i nazadno. Danas je opte prihvaeno daje glavna pokretaka snaga u nastavnom procesu - nastavnik, a ne nastavno sredstvo. Jedino nastavnik moe odluivati o tome, kako e se obraivati dati nastavni sadraji i koja e se nastavna sredstva upotrebiti. Nastavna sredstva samo olakavaju zadatak nastavnika i rad uenika i kao takva su posrednik izmeu nastavnih sadraja (programa) i uenika i nastavnika i uenika. Izmeu nastavnika i nastavnih sredstava ne sme se pojaviti sukob, pogotovu kada se ima u vidu da korienje nastavnih sredstava samo po sebi ne moe podii nivo nastave i poveati efikasnost uenja. Interakcijom izmeu nastavnika, kao organizatora didaktikog procesa, i uenika, kao subjekta nastave, mogu da se ostvare rezultati koji se ne odnose samo na znanja i sposobnosti, ve i na formiranje odnosa uenika prema didaktikom procesu u smislu razvijanja motivacije i stavova uenika prema zajednikom radu. Svemu tome pogoduje primena nastavnih sredstava na asovima.

23

EKSPERIMENTALNE METODE
U^I DOBRE STVARI, LO[E SE U^E SAME OD SEBE

U pogledu odnosa nastavnik - nastavno sredstvo treba znati da lini pedagoki stav, takt i nain rada ine sutinski deo nastavnog procesa. Savremena nastavna tehnologija je daleko od toga da zameni ili ukloni nastavnika. Ona samo postavlja nove zahteve, koji se odnose na poveanu primenu tehnikih sredstava, kao to su, na primer, sve zastupljeniji kompjuteri. Znaaj primene nastavnih sredstava u vaspitno obrazovnom procesu je izuzetno veliki. Od toga koliko se koriste nastavna sredstva zavisi radna atmosfera na asu, panja i aktivnost uenika, emocionalni odnos prema nastavniku i predmetu. Od svega toga, razume se, zavisi uspeh i uenika i nastavnika. Sredstva uenja koja nazivamo nastavnim sredstvima moraju ispunjavati niz odreenih zahteva. Kada se treba opredeliti za ovo ili ono nastavno sredstvo, vodi se rauna o tim zahtevima kako bi se postigla maksimalna pedagoka svrsishodnost primene. U tome se nee pogreiti ako se ima na umu sledee: Nastavna sredstva treba da budu primerena uzrastu uenika. Drugim reima, struktura, oblikovanje, nain primene moraju biti dostupni uenicima datog uzrasta. Sadraj, konstrukcija i metodika funkcija treba da budu za svako nastavno sredstvo funkcija programa, ciljeva i zadataka predmeta kome je namenjeno. Nastavna sredstva treba da budu izraena od pogodnog materijala i da zadovoljavaju estetske i funkcionalne zahteve. Po mogunosti nastavna sredstva treba da su graena tako da svojim oblikom ne samo informiu, ve da poneto i objanjavaju, odnosno da pored perceptivne funkcije predstavljaju i materijalni oslonac misaonoj aktivnosti. Odreena nastavna sredstva treba da budu manje apstraktna nego to je usmena ili pisana re, ali da svojim prisustvom podstiu uenike na razmiljanje, vee interesovanje i dalje uspeno uenje. Sva nastavna sredstva, koja mogu predstavljati potencijalnu opasnost pri njihovom korienju, moraju zadovoljavati higijensko-tehnike uslove, kako bi se spreilo ugroavanje zdravlja uenika i nastavnika i zatitila ivotna sredina od zagaivanja.

24

EKSPERIMENTALNE METODE
U^I DOBRE STVARI, LO[E SE U^E SAME OD SEBE

Da bi se dobio uvid u raznovrsnost i funkcionalnost nastavnih sredstava, ukazaemo na neke od postojeih podela. Najee se podele vre prema nainu upotrebe, nainu percipiranja, nainu izrade i prema funkciji. Podela prema nainu upotrebe: a) Nastavno-radna sredstva (udbenici, prirunici, radne sveske, kolska tabla itd.) b) Demonstraciona sredstva (slike, modeli, kolekcije, filmovi itd.); c) Laboratorijska - eksperimentalna sredstva (aparati, ureaji, instrumenti i sl.); Podela prema nainu percipiranja: a) vizuelna (udbenik, prirodni objekti, kolekcije, modeli, slike, crtei, dija pozitivi, nemi filmovi i si.); b) auditivna (govor nastavnika, gramofonska ploa, magnetofonska traka); c) audiovizuelna (tonski nastavni film, televizijska emisija). Prema nainu izrade: a) tekstualna (udbenik, prirunici, testovi); b) grafika (slike, dijagrami, grafikoni); c) konstruktivna (uila, modeli, instrumenti, aparati) Prema funkciji: a) osnovna (udbenik, nastavni film); : b) opta (izvori struje, projckcioni ureaji, vakuum pumpe); c) oigledna (crtei, modeli, kolekcije); d) pomona (stativi, ae, razvodne kutije, veze, hemikalije). Kao to se vidi. isto sredstvo sa stanovita klasifikacije ima vie optih naziva. Udbenik koji npr. prikazuje zavisnost energije veze od atomskog broja moe se smatrati vizuelnim nastavnim sredstvom s obzirom na nain

25

EKSPERIMENTALNE METODE
U^I DOBRE STVARI, LO[E SE U^E SAME OD SEBE

percipiranja, tekstualnim s obzirom na nain izrade, a nastavno-radnim s obzirom na nain upotrebe. Neki autori vre podelu nastavnih sredstava i prema ulima, koja su aktivna u toku njihove primene. Otud esto ujemo i nazive; 1) verbalna (re. govor, govorna emisija), 2) tekstualna (pisani i tampani materijali, udbenik i druga literatura), 3) vizuelna (prirodni objekti, kolekcije, modeli, makete, crtei, filmovi), 4) auditivna (zvune pojave, gramofonske ploe, magnetofonske trake), 5) audio-vizuelna (sinhronizovani dijafilmovi, tonfilm, TV emisija), 6) manuelna (alat, maine, materijali za rad), 7) eksperimentalna (aparati, ureaji, instrumenti, zbirke uila). 8) pomona tehnika oprema (tabla, projekciono platno, projekcioni aparati, gramofon, radio, izvori struje, svetlosni izvori, toplotni izvori). Sa stanovita relativnog odnosa u toku primene uobiajena je podela nastavnih sredstava na statika i dinamika. Predmeti, koji su pri upotrebi u nastavi, u stanju mirovanja (statiki) i samo svojom formom, izgledom i dimenzijama pokazuju dati objekat ili pojavu izuavanja, nazivaju se statika nastavna sredstva. Ova sredstva mogu biti dvodimenzionalna (crtei, slike, dijafilmovi), ili trodimenzionalna (prirodni objekti, kolekcije, modeli, makete). Predmet, koji svojim kretanjem ili kretanjem pojedinih svojih delova ili na neki drugi nain (animacijom, optikim efektima) pokazuje razvoj pojave ili rad ureaja (elektromotora, elektronskog mikroskopa), naziva se dinamiko nastavno sredstvo. Kao i statika, tako i ova nastavna sredstva mogu biti dvodimenzionalna i trodimenzionalna. Dvodimenzionalna su, na primer, transparentne slike, film a trodimenzionalne funkcionalni modeli na mehaniki ili elektrini pogon, motori sa unutranjim sagorevanjem, pokretni modeli atoma i drugi. 2.1 FUNKCIJA NASTAVNIH SREDSTAVA Za vaspitanje i obrazovanje linosti savremenog drutva, koja svoj razvoj temelji na elementima nauke i tehnike, vie nisu dovoljna i didaktiki efikasna nastavna srestva koja zadovoljavaju samo ulnu, neposrednu oiglednost i razvijanje konkretnog miljenja. Cilj nastave nije da uenici trajno ostanu na nivou konkretnog, ve da se razvije njihovo apstraktno miljenje kao sredstvo saznanja sutine stvari i pojava.

26

EKSPERIMENTALNE METODE
U^I DOBRE STVARI, LO[E SE U^E SAME OD SEBE

Razvijanje konkretnog i apstraktnog miljenja, kao to je ve poznato, ne formira se i ne odvija u potpuno odvojenim etapama, pa bilo da se te etape odnose na uzrast uenika, pojedine razrede, ili artikulaciju nastavnog asa. Naprotiv, konkretno i apstraktno, odvija se u kontinuiranom interakcijskom ali, isto tako, i povremeno antagonistikom procesu koji se odvija tokom itavog kolovanja uenika. Prilagoavan prema uzrastu uenika i rukovoen ciljevima vaspitanja i obrazovanja, taj proces u pojedinim razvojnim fazama uenika i njegovog kolovanja nosi dominantno obeleje jednog ili drugog kvaliteta miljenja. Sam fiziki senzorni kontakt s predmetima ne garantuje da je ostvareno i adekvatno shvatanje stvari, shvatanje njihove sutine. Gledanje predmeta ne znai i saznanje sutine predmeta. Njihove sutine se obino ne mogu videti prostom opservacijom. Ona omoguava da se vidi njihova povrinska strana, dok njihova sutina ostaje nevidljiva, skrivena ispod povrine. Tehnika dostignua i njihov uticaj na nastavu daju mogunost da se pronau i konstruiu takva nastavna sredstva koja su ne samo za to da prikau spoljanji izgled nego i da objasne i transformaciju npr. jedne fizike veliine od njenog izvora do mesta prelaska u neku drugu fiziku veliinu (pr: elektrodinamiki merni instrumenti). Upotrebom nastavnih sredstava ostvaruje se vie vaspitno-obrazovnih ciljeva. Pomou njih nastavnik ostvaruje princip oiglednosti, postie veu zainteresovanost uenika za date nastavne sadraje, pobuuje se vea panja i misaona aktivnost, vri se bri i laki prenos informacija, to sve zajedno doprinosi postizanju boljeg uspeha. Oigledno, osnovne funkcije nastavnih sredstava su: postizanje oiglednosti, podsticanje na intenziviranje uenja i razvijanje umnih i drugih sposobnosti, postizanje racionalizacije i ekonominosti nastave, da predstavljaju materijalni oslonac misaonoj aktivnosti, intelektualna funkcija.