Copyright Link group

1. Definicija i vrste uenja

U ovoj nastavnoj jedinici objasniemo ta je uenje i prikazati koje sve vrste uenja postoje.
Cilj je upoznati se sa teorijskim osnovama na kojima se zasnivaju praktini saveti koji e biti
prikazani u narednim nastavnim jedinicama.


ta je uenje?

Uenje je svesna svrsishodna i namerna aktivnost kojom stiete odre!ena saznanja i
vetine. "o je slo#en permanentan proces prisutan u svim aspektima i razdobljima naeg
#ivota. $azira se na pamenju gradiva koje se ui. "ako se razlikuje kratkotrajno i
dugotrajno uenje kao to se razlikuje kratkorono i dugorono pamenje.

Uenje obuhvata usvajanje navika in%ormacija znanja vetina i sposobnosti. "o je proces
koji rezultira u relativno trajnoj promeni ponaanja. Uenjem %ormirate tragove u mozgu
koji ostaju kao deo iskustva linosti i mogu imati razliitu du#inu trajanja to uglavnom
zavisi od namene za koju uite.

&rema prethodno navedenom uenje se mo#e de%inisati kao' progresivno i relativno
trajno menjanje individue nastalo pod uticajem sredine i izazvano potrebama
idividue koja se menja.
1


(naliza de%inicije'

"rajna promena ) svojstvom trajnosti uenje se razlikuje od drugih promena
ponaanja koje su prisutne dok je prisutan inilac koji ih je izazvao.
*elativno trajna ) ono to je jednom naueno nekad se i zaboravlja.
&rogresivna promena ) u znaenju sve izra#enija kvantitativna promena u bilo kom
pravcu.
&rethodna aktivnost individue ) ovim se uenje razlikuje od promena ponaanja koje
nastaju sazrevanjem.


Uenje bi trebalo razlikovati od pojmova obuavanja treninga razvoja obrazovanja.

Obuavanje oznaava sticanje novih praktinih znanja i vetina potrebnih za rad
rukovo!enje upravljanje organizacijom prema usvojenim pravilima propisima i
standardima. +buavanje dovodi do promena u vetinama.

Trening predstavlja uve#bavanje steenih praktinih znanja i vetina.

Razvoj je vezan za sticanje novih znanja vetina i sposobnosti koje omoguavaju
pojedincu preduzimanje slo#enijih poslova pripremajui ga za budunost i zahteve koji tek
dolaze. *azvoj dovodi do promena u stavovima i vrednostima.

,
-rnjica . +pta psihologija sa psihologijom linosti $eograd /auna knjiga /ova 0112.

Copyright Link group

Obrazovanje znai sticanje i stalno inoviranje irih znanja iz primenjenih naunih disciplina
i poslovne prakse relevantnih za delatnost i ciljeve preduzea.



rste uenja

&ostoje razliite vrste uenja predstaviemo nekoliko vrsta prema razliitim kriterijumima
podele koje se najee pominju u literaturi.

&rema tome da li uimo sa namerom ili ne razlikujemo jednostavno i slo#eno uenje.

3ednostavni oblici su 4ne stiemo nova svojstva i ne uimo sa namerom5'

senzitizacija
habituacija i
klasino uslovljavanje


.lo#eni oblici uenja su 4stiemo nova svojstva i uimo sa namerom5'

instrumentalno uenje
uenje uvi!anjem i
uenje po modelu


!nstrumentalno uenje

6od instrumentalnog uenja organizam je pokrenut nekom potrebom a naueno ponaanje
se koristi kao instrument za zadovoljenje potrebe. 6lasini primeri eksperimenata su
.kinerov sa kutijom pacovom i polugom i "orndajkov eksperiment sa makom u kavezu i
komadom ribe i polugom. U oba eksperimenta bi #ivotinja polako izbacivala sve suvine
pokrete i ustalila reakciju koja vodi do cilja uei na pokuajima i pogrekama. "orndajk je
%ormulisao mehanizam instrumentalog uslovljavanja u zakonu e%ekta koji glasi' 7Ponaanja
bivaju uvrena ili eliminisana u zavisnosti od efekata koje proizvode8.

$ihejvioristi su smatrali da su svi modeli ponaanja naueni pod uticajem nagrada i kazni.
&otkrepljenje je zadovoljenje potrebe koju organizam dobija iz dra#i koje dolaze kao
posledica nekog ponaanja. 9rste potkrepljenja su' pozitivno potkrepljenje 4izazivanjem
pozitivne dra#i dolazi do zadovoljenja potrebe5 negativno potkrepljenje 4organizam svojim
ponaanjem sprei averzivnu dra# te zbog toga osea prijatnost5 kazna 4averzivna dra#
koja se ne mo#e izbei5. &otkrepljivai mogu biti primarni 4hrana voda novac5 i sekundarni
4priznanja ocene5.


"enje uvi#anjem

Uenje uvi!anjem je najslo#eniji oblik uenja zasnovan na reavanju problema putem
uvi!anja bitnih odnosa u situaciji. Uenje uvi!anjem se odlikuje time to se naglo dolazi do
tanog reenja. Uspean nain dolaska do reenja se generalizuje i primenjuje u slinim
situacijama. Uenje uvi!anjem je dominantan oblik uenja kod oveka koji on primenjuje
ak i onda kada ui materijal koji sam po sebi nije osmiljen. 6od ovog tipa uenja

Copyright Link group
postojea saznanja nisu dovoljna te je potrebno izgraditi nova sredstva kako bi se reio
problem : potrebno je uvideti odnos sredstva i cilja. +vaj tip uenja se odlikuje
naglou i nepostojanjem ponavljanih greaka;

6elerov eksperiment : impanza se nalazi u kavezu unutar njega je i tap kojim je
potrebno dohvatiti bananu : nakon to ponavlja isti set ponaanja kao i "orndajkova maka
majmun se povlai u ugao kaveza da <<malo razmisli<< zatim mu se lice naglo ozari i u
nizu neprekinuti$ i jasno usmereni$ pokreta on ide pravo ka tapu i njime dohvata
bananu. .tavljen ponovo u istu situaciju ne ponavlja gre%ke& ve koristi pravilno reenje.
*eenje problema uvi!anjem dovodi do trajnih promena u ponaanju : ovo je veoma
e%ikasan nain uenja.
0



"enje po modelu

Uenje po modelu je vrsta za koju je karakteristino ugledanje onoga ko ui na uzor ili
model ije se ponaanje i osobine linosti usvajaju imitacijom ili identi%ikacijom. Uzor ili
model je osoba za koju je pojedinac emocionalno vrsto vezan koju voli potuje ili
obo#ava. U detinjstvu najei model je roditelj ujak stariji brat uitelj ili kasnije poznati
peva sportista politiar naunik knji#evnik biznismen ili neka druga javna linost.

=o#emo izvriti i podelu uenja prema sadr#aju'

.ticanje senzo)motornih vetina : ovladavanje pokretima i njihovo povezivanje u
vetine.
9erbalno uenje : sadr#aji izra#eni reima dva oblika' mehaniko i uenje sa
razumevanjem


'e$aniko uenje je uenje napamet poto se gradivo ui doslovno bez izmena
razumevanja i uspostavljanja smislenih veza izme!u postojeeg i nekog drugog gradiva
4bez obzira na to da li je re o istom nastavnom predmetu ili o nekom drugom5. U praksi se
esto upotrebljava termin bukvalno uenje a u #argonu 7bubanje> ili 7trebanje>.

*azlikujemo nekoliko varijanti ove metode uenja'

,5 Uenje napamet gradiva koje se inae ne ui smisleno 4poput tablice mno#enja ili
naziva organizama izvedenih iz latinskog jezika koji uenici recimo ne ue5.
05 Uenje gradiva koje mo#e da se razume ali je neophodno nauiti ga napamet 4na
primer recitacija ili tekst za pozorinu predstavu5.
?5 Uenje gradiva koje mo#e da se razume ali u procesu nastave uglavnom grekom
pro%esora to gradivo nije uinjeno smislenim. +vakvo uenje postoji u kolskoj
praksi ali je nepo#eljno.


"enje sa razumevanjem predstavlja suprotnost mehanikom uenju sutinska razlika je
u nameri sa kojom se ui misaonim procesima i aktivnoj ulozi uenika u procesu uenja.

,. "enje putem otkri(a je metod koji se zasniva na pristupu da uenici ili studenti
treba da uspostave interakciju sa svojim okru#enjem i to tako to otkrivaju i
manipuliu objektima dolazei do pitanja i kontroverzi kroz eksperiment. +snovna

0
*ot / +pta psihologija $eograd @avod za ud#benike 01,1.

Copyright Link group
odlika uenja putem otkria je da ono to treba da se naui nije dato ve onaj koji
ui mora samostalno do toga doi tako to e ga otkriti. &rvo treba postojee
podatke organizovati u nove celine da bi se dolo do kombinacije koja vodi ka
reenju. Uenjem putem otkria ostvaruju se opti ciljevi obrazovanja %ormira se
autonomija sposobnost samostalnog reavanja problema sposobnost za istra#ivanja
i primenu nauenog na nove situacije razvija se motivacija i sl.
0. )onvergentno uenje se jo naziva i logiko uenje jer se zasniva na pravilima
logikog miljenja odnosno logiki ure!enom sledu intelektualnih radnji koji dovodi
do jednog tanog reenja. +va metoda uenja je svojstvena za naune oblasti u
koli kao to su matematika %izika hemija biologija istorija geogra%ija itd tj. za
oblasti u kojima se od uenika najvie zahteva logiko razmiljanje. &rimeri za ovu
metodu uenja su brojni. U matematici se na ovaj nain usvaja algoritam za
reavanje neke klase matematikih zadataka a u prirodnim i drutvenim naukama
neke uzrono)posledine veze koje dovode do reavanja odre!enih problema 4npr.
zato se vodonik vie ne koristi za pokretanje balona5.
?. *ktivno uenje je uenje kroz rad izvravanje zadataka i linu akciju. &osti#e se
direktnim ukljuenjem uenika u proces uenja. .utina aktivnog uenja mo#e se
shvatiti kroz citat uvenog $end#amina Arenklina' 7*eci mi i ja u zaboraviti poka#i
mi i ja u mo#da zapamtiti ukljui me i ja u razumeti.8


Dodatne informacije+

/orthBest C( Community College ) Dhat is (ctive LearningE

http'FFBBB.youtube.comFBatchEvGUsHCIhHJ2uCK%eatureGrelated


U literaturi se esto pominju i sledee vrste uenja'

Didaktiko uenje je tradicionalni proces uenja u kome je u centru procesa uenja
nastavnik a karakteriu ga predavanja demonstracije ispitivanje studenata i direktno
uenje.