Ucenje Odraslih I Trening Vestine

ToT CoE Strasbourg Februar 2006
Uenje odraslih i trening vetine
Prirunik za polaznike 01
Uenje odraslih
Analiza nastave
Nastavni sadraj
Nastavne metode
Planiranje asa
Fasilitacija
Nastavno okruenje
Evaluacija nastave
Paulo Costa
ToT- Strasbourg February 2006 Adult Learning & Training Abilities
Koncept treninga
Drutvo u kome ivimo se neprestano menja. Stalne inovacije u oblasti tehnologije i informatike su
obeleje naeg vremena. Znanje kojim raspolaemo danas ve sutra nije dovoljno.
U policiji, kao i u drugim profesijama, zahtevi postaju sve vei. Visoko obrazovana policija je
prioritet svakog modernog drutva.
Ali i u policiji, kao i u drugim profesijama, dunosti i radne obaveze ne ostavljaju mnogo prostora
za obrazovanje i usavravanje.
Iz tog razloga, vrlo je vano imati odeljenje za edukaciju sa kompetentnim kadrom odgovornim za
struno usavravanje zaposlenih. Na ovaj nain bolje e se iskoristiti resursi organizacije (ljudski i
finansijski).
Koncepcija obrazovanja se menja. Koncepti koji su korieni u prolosti se usavravaju, a javljaju
se i novi koncepti obrazovanja. Jedan od tih koncepata je i trening.
Jednostavna definicija treninga po Amerikom udruenju trenera glasi: prenoenje profesionalnih
vetina, znanja i informacija.
Ovaj novi koncept u obrazovanju usko je povezan sa andragogijom, naukom o obrazovanju
odraslih. U ovom sistemu nastavnika zamenjuje trener, o kome se govori i kao o fasilitatoru.
Prema tome, trener je osoba koja je odgovorna za prenoenje profesionalnih vetina, znanja i
informacija, korienjem andragoke metodologije.
U prolosti, u policiji, kao i u mnogim drugim profesijama, osobe od kojih se oekivalo da prenesu
znanje birane su po nivou strunosti i poznavanja predmeta koji predaju, bez ikakvih posebnih
vetina iz andragogije. Drugi pristup je kada su predavai policajcima nastavnici i pedagozi.
Rezultati su u veini sluaja bili nezadovoljavajui, to ukazuje na neadekvatno raspolaganje
ljudskim i finansijskim resursima.
Ne znai da strunjak iz jedne oblasti ne moe biti angaovan u treningu. Naprotiv! Moe i treba!
Samo treba da poseduje neophodne vetine za prenoenje znanja.
Ukoliko je neko strunjak za neku oblast to nije jedina kompetentnost za izvoenje nastave. U
policiji, kao i mnogim drugim organizacijama, vri se obuka trenera koji nisu strunjaci u
oblastima u kojima e izvoditi nastavu.
U svakom sluaju, trener je potreban i iz tog razloga postoji potreba za Kursom za trenere, koji se
jo i zove Trening trenera.
Page 2 of 88
Uenje Odraslih
I. Definicija uenja
Pojam "uenje" se moe razumeti na vie naina.
Standardni renici daju sledeu definiciju: sticanje znanja ili vetina uenjem, kroz iskustvo ili u
nastavi.
Na ovom kursu, sluiemo se definicijom uenja sa aspekta psihologije. U psihologiji, uenje se
defininie kao:
Preneti znanje, vetine i stavove koji dovode do promene ponaanja

Prema tome, uenje je promena. Promena nastala sticanjem nove vetine, shvatanjem novog
naunog zakona ili izmenom stava. Ova promena ne dolazi sluajno ili prirodno kao promena
naeg izgleda dok starimo. Uenje je relativno permanentna promena, obino nastala s namerom.
Kada pohaamo kurs, prelistavamo knjigu traei odreenu informaciju ili itamo novine, namera
nam je da neto saznamo.
Do uenja moe doi i neplanirano, na primer kroz iskustvo. Ako prvo zalepite tapete, a zatim
kreite plafon, trebalo bi da nauite da se prvo krei plafon, a onda lepe tapete. Uenje moe biti i
opasno, na primer moemo da otkrijemo da je no otar tek poto smo se posekli.
Uopteno za svaki vid uenja, postoji neto u nama to eli da zapamti i razume zato se neto
deava.
II. Individualni stilovi uenja

Svaki polaznik je osoben. Ne postoje dve osobe koje ue na identian nain.
Neko vie voli da ita i da samostalno ui.
Drugi moda ima potekoe sa itanjem i ui samo kroz neposredno iskustvo, delanjem.
Trei ui kroz razliita iskustva, razmilja o iskustvu i ui najbolje u grupi gde je takmienje vaan
element procesa usvajanja znanja.
Vrlo je vano da trener prihvati postojanje razliitih stilova uenja da bi bolje pripremio nastavu
koja e odgovarati individualnim stilovima uenja polaznika.
Uvek treba imati na umu da trener mora da prilagoava svoj stil potrebama svojih polaznika, nikako
obrnuto!
Page 3 of 88
III. Tri domena uenja

U nastavi postoji opte prihvaeni pristup da se uenje odvija u odreenim domenima. Ovi domeni
su poznati kao tri (3) domena uenja i to su:
Psihomotorni domen
Kognitivni domen
Afektivni domen
A. Psihomotorni domen
Definicija: Izvoenje fizike vetine zasnovano na usvojenom znanju.
Odrasla osoba moe znati (kognitivni domen) kako se izvodi zadatak, ali ne poseduje vetinu. Za
izvoenje zadatka, potrebno je znanje, ali za izvoenje fizike vetine, pre svega, potrebna je
veba.
Primer: pucanje iz vatrenog oruja, promena gume na vozilu, davanje injekcije, udarac u tenisu.
Uenje u psihomotornom domenu obuhvata sledee nivoe:
Imitacija: Posmatranje vetine i nastojanje da se ponovi.

Manipulacija: Izvoenje vetine prema uputsvu a ne na osnovu posmatranja.
Preciznost: Izvoenje vetine na ispravan nain, precizno i u skladu sa standardima.
Spajanje elemenata: Spajanje jedne ili vie vetina po redosledu, usaglaeno i dosledno.
Usvajanje: Vetine se izvode sa lakoom i izvoenje postaje automatsko.
Page 4 of 88
B. Kognitivni domen
Definicija: Mentalni proces, saznanje i pamenje informacija; sposobnosti rasuivanja i
procenjivanja.
To je znati kako i ta, sposobnost miljenja.
Primer: Uenje pravila i propisa, operativnih procedura.
Uenje u kognitivnom domenu obuhvata sledee nivoe:
Retencija: Prepoznavanje i memorisanje informacija

Razumevanje: Tumaenje i rezimiranje datih informacija
Primena: Upotreba informacije u situaciji koja je drugaija od one u kojoj je nauena.
Analiza: Celina se deli na delove da bi odnos izmeu delova bio jasan.
Sinteza: Spajanje elemenata da bi se dobila nova celina, drugaija od prvobitne.
Procena: Donoenje odluka na osnovu kriterijuma i osnovnih principa.
Page 5 of 88
C. Afektivni domen
Definicija: Ponaanje zasnovano na stavovima, uverenjima i vrednostima.
Ovaj domen uenja je esto zanemaren. Odrasli imaju vrsta uverenja i teko ih menjaju. Ovo je domen uenja koji
predstavlja najvei izazov za trenera!
Primer: Pravila slube, Etika, stav prema fizikoj spremnosti policajaca, itd.
Uenje u afektivnom domenu obuhvata sledee:
Primanje: Svesnost, pasivno primanje odreenih stimulusa.

Reagovanje: Reagovanjem na stimulus, ponaa se u skladu sa oekivanjima.
Vrednovanje: Ponaa se u skladu sa jednim jedinim uverenjem ili stavom, kada nije primoran
da postupa drugaije.
Organizovanje: Poseduje sistem vrednosti i izraava ih u svom ponaanju.
Karakterizacija: Celokupno ponaanje je u skladu sa usvojenim vrednostima.
Polaznik treba da bude spreman za uenje. Kada zadatak sadri afektivnu komponentu, pored
vetine i saznajne (kognitivne) komponente, polaznik nee savladati ni vetinu ni saznajni deo, dok
se ne obradi afektivni domen. Najpre je neophodno pristupiti afektivnom domenu, pa onda
ostalim domenima.
Iako jedan zadatak pripada jednom domenu uenja, esto se deava da zahvata i druga dva domena.
Page 6 of 88
IV. Razlika izmeu pedagogije i andragogije

A. Pedagogija
Definicija: Nauka o obrazovanju i vaspitanju dece.
Pedagogija je sinonim za nastavu u tradicionalnom smislu.
Odnosi se na pristup u kome nastavnik ima dominantnu ulogu (nastava usmerena na nastavnika)
B. Andragogija
Definicija: Nauka o uenju odraslih.
Odnosi se na nastavu usmerenu na polaznika.
C. Pedagogija i Andragogija
Pedagoki pristup se opisuje kao nastava u kojoj nastavnik ima dominantnu ulogu. esto nastavnik
jedini ili najvie pria, diktira ritam uenja (ili bolje ritam nastave!), a uenici su manje-vie
pasivni.
U andragokom pristupu je mnogo vanije ta radi polaznik. Predmet andragogije je kako ue
odrasli.
Odrasli ue drugaije od dece. Veina teorija je zasnovana na ovim pretpostavkama.
Odrasli ele da budu samousmereni, a ne da zavise u potpunosti od nastavnika . Odrasli imaju
iskustvo koje im pomae u uenju. Andragogija je organizovani i sistematini poduhvat da se
pomogne odraslima da ue, na nain koji razvija njihovu sposobnost da budu samousmereni
uenici.
Page 7 of 88
V. Andragoki model
Predloeni pristup nastavi je andragoki model. U ovom pristupu, biti trener je pravi izazov.
Trener mora da razvije strategije da bi pomogao polaznicima da ostvare svoje ciljeve. U
andragokom modelu postoje neke uloge kojih trener mora da se pridrava da bi pomogao svojim
polaznicima.
Uloga trenera u andragokom modelu je:
da pomogne polaznicima da shvate kako se koriste resursi
da pomogne polaznicima da preuzmu odgovornost za svoje uenje
da pomogne polaznicima da odlue na koji nain najbolje ue
da pomogne polaznicima da razmiljaju o procesu uenja i onome to su nauili
da uini uenje to je aktivnije mogue
Na prvi pogled sve ovo ini trenera suvinim!
Meutim, to je daleko od istine. Ovo samo znai da je uloga trenera drugaija i moda mnogo
prijatnija.
Page 8 of 88
VI. Principi uenja odraslih

Trener treba da primenjuje skup specifinih principa koji su zasnovani na potrebama odraslih. Ovi
principi se nazivaju "Principi uenja odraslih".
Mnoge publikacije i naune studije bave se prouavanjem ove teme. Pritom, razliiti autori koriste
razliitu terminologiju. Tokom ovog kursa, mi emo se usredsrediti na najee pominjane i
najznaajnije principe uenja odraslih.
Samostalnost i samousmerenost
ivotno iskustvo i znanje
Relevantnost (Orijentisanost ka cilju)
Praktinost
Multi-senzorno uenje
Aktivno uenje
Repeticija
Recentnost
Primarnost
Povratna informacija
A. Samostalnost i samousmerenost
Odrasli moraju imati punu slobodu da sami sebe usmere.

Trener mora da podstie polaznike da aktivno uestvuju u nastavi, da slui kao
fasilitator.
ta treba zapamtiti u vezi sa principom samostalnosti i samousmerenosti:
Saznajte miljenje polaznika o razliitim temama i dozvolite im da rade na realizaciji ideja u

okviru svojih sklonosti i interesovanja.
Dozvolite polaznicima da integriu nove ideje u postojee znanje.
Budite fasilitator, vodite ih ka znanju umesto da im samo izlaete injenice.
Pitajte polaznike ta ele da saznaju o odreenoj temi.
Predstavite im plan rada, pretpostavke od kojih polazite i pitajte polaznike za miljenje.
Page 9 of 88
B. ivotno iskustvo i znanje

Odrasli su godinama sakupljali znanje i iskustvo .
Trener mora da uzme u obzir profesiju polaznika, porodine obaveze, prethodno obrazovanje relevantno za sadraj nastave.
ta treba zapamtiti u vezi sa principom znanja i iskustva:
Koristite iskustvo odraslih, ne ignoriite njihovo znanje.

Znajte da odrasli imaju potrebu da povezuju novonaueno znanje sa prethodnim znanjem i
iskustvom.
Planirajte aktivnosti koristei znanje i iskustvo polaznika.
Sluajte pre, u toku i posle asa.
C. Relevantnost (Orijentisanost ka cilju)

Odraslima je neophodno da uoe razlog uenja neega.
Nova znanja moraju biti primenljiva u svakodnevnom ivotu i radu.
ta treba zapamtiti u vezi sa principom relevantnosti:
Paljivo odredite zadatke nastave koje odrasli mogu da primene u svakodnevnom ivotu i radu.
Koristite teorije i koncepte koje se odnose na okruenje poznato polaznicima.
D. Praktinost
Odrasli su uglavnom praktini.
Usredsredie se na one aspekte nastave koji e im najvie koristiti u svakodnevnom ivotu i radu.
ta treba zapamtiti o praktiosti odraslih:
Odrasli mogu biti nezainteresovani za znanje znanja radi.

Objasnite polaznicima kako mogu primeniti novosteeno znanje.
Izbegavajte suvoparno teorijsko izlaganje.
Page 10 of 88
E. Multi-senzorno uenje
Uenje e biti daleko delotvornije ukoliko uenici koriste vie od jednog ula.
Neka koriste to je vie ula mogue.
ta treba zapamtiti u vezi sa ovim principom:
Najbolji nain da obezbedite da vai polaznici primenjuju multi-senzorno uenje je da im

pruite mogunost da aktivno i praktino ue.
Kada je nastavni sadraj suvoparan i teorijski, izradite nastavna sredstva koja omoguavaju
korienje vie ula.
Kada se usredsreujete na vetine, obezbedite polaznicima odgovarajui materijal neophodan
za praktinu demonstraciju vetina.
Na primer: Kurs o identifikaciji droga. Pokazati uzorke razliitih droga; da bi polaznici mogli
da identifikuju drogu, zapaliti supstance iji miris podsea na miris droge.
uveni citat : Konfuije (kineski filozof i uitelj, 450 pre n.e.)

ujem-zaboravim, vidim-upamtim, uradim-znam.
F. Aktivno uenje
Uenici ue i pamte bolje kada su aktivno ukljueni u proces nastave.
Odrasli naroito ele da budu aktivni u uenju. Ovaj proces se zove "Aktivno uenje" ili "Uenje
delanjem."
ta treba zapamtiti u vezi sa aktivnim uenjem:
Planirajte aktivnosti koje aktivno ukljuuju polaznike u nastavu, to je vie mogue.

Koristite mnotvo pitanja, zadajte im problem, kviz ili ih podstaknite nekim zanimljivim
enerdajzerom, da bi aktivno uestvovali u nastavi.
Page 11 of 88
G. Repeticija
Ono to se ponavlja najbolje se pamti.
Ponavljanje prilikom uenja se naziva "Utvrivanje gradiva".
Ovim se olakava razumevanje i poveava pamenje.
ta treba zapamtiti u vezi pravila repeticije:
to vie polaznici neto ponavljaju, verovatnije je da e to i zapamtiti.

esta pitanja podstiu proces utvrivanja gradiva.
Da ne bi bilo dosadno, ponavljajte gradivo uvek na drugaiji nain.
Polaznicima mora biti dozvoljeno da vebaju i prave greke u bezbednom okruenju, pre
primene u stvarnom ivotu.
Odmah ispravite greke da ne bi postale trajne.
VEBANJEM SE SAMO POSTIE KONSTANTA!

VEBANJE POD NADZOROM DAJE SAVRENSTVO!
H. Recentnost
Ono to je poslednje naueno najbolje se pamti.
Vano je da materijal esto rezimirate i da svaku etapu zavrite pregledom zadataka nastave.
ta treba zapamtiti u vezi sa ovim principom:
Neka asovi budu kratki: preporuuje se 40 min.
Podelite nastavnu jedinicu na nekoliko manjih delova i ee rezimirajte.
Zavretak nastavne jedinice je vrlo bitan i zato ponovite materiju, pre svega zadatke nastave i
pritom naglasite bitne stavke.
uvena latinska poslovica REPETITIO MATER STUDIORUM ESTodslikava

ovaj princip.
Page 12 of 88
I. Primarnost
Stvari koje uenici prvo naue najbolje se i naue.
Poetak asa je veoma vaan, pametno ga iskoristite.
Imajte na umu princip pimarnosti kada objanjavate odreenu vetinu. Pokaite vetine odreenim
redosledom.
Razmislite dobro o uvodnim napomenama koje ete dati i pruite sadrajne informacije. Dobra
ideja je poeti objanjenjem zato je nastava vana a zatim predstaviti najvanije elemente.
Tokom asa nadograujte ove elemente.
ta treba upamtiti u vezi principa primarnosti:
Neka asovi budu kratki. Setite se principa recentnosti.

Pruite sadrajne informacije u uvodnom napomenama.
Odaberite najvanije elemente nastavne jedinice i esto ih ponavljajte.
Uverite se da vai polaznici odmah na poetku usvoje zadatke nastave na pravilan nain.
Prilikom izvoenja vetina, odmah ispravljajte greke.
Zapamtite:
Vebanjem se samo postie konstanta!Kako se postie savrenstvo?
J. Povratna informacija
Trener i polaznici treba da uspostave proces komunikacije koji se odvija u oba smera.
Trener mora neprestano da trai povratnu informaciju od polaznika da bi proveravao njihov
napredak i zainteresovanost za nastavu.
ta treba zapamtiti u vezi sa povratnom informacijom:
Polaznici postaju svesni svog napretka na osnovu povratne informacije.
Pozitivno komentariite rad polaznika.

Negativni komentari mogu da nanesu nepopravljivu tetu u uenju odraslih, da smanje
samopotovanje polaznika i motivaciju za uenjem.
Upotrebite povratnu informaciju koju dobijate od polaznika da biste analizirali uspenost
nastave i ispravite sve to treba ispraviti.
Imajte uvek na umu: Povratna informacija je dvosmerna komunikacija.
Page 13 of 88
VII. Motivacija
A. Definicija i koncepti motivacije
Motivacija se definie kao koncept koji predstavlja faktore unutar individue koji pokreu,
odravaju i usmeravaju ponaanje prema cilju.
Drugim reima, motivacija je ponaanje usmereno ka cilju.
Motivacija je kljuni faktor uspene nastave. Manje sposoban, a visoko motivisan polaznik moe da
postigne vei uspeh od mnogo inteligentnijeg, a slabo motivisanog polaznika
Polaznik moe da doe na kurs veoma motivisan i dunost trenera je samo da odrava motivaciju.
Meutim, veina grupa je takva da u njoj ima i visoko motivisanih polaznika i onih koji uopte nisu
motivisani.
Zadatak trenera je da, uzevi u obzir potrebe, tenje, interese i emocije polaznika, primeni principe
uenja odraslih u nastavi na odgovarajui nain da bi poveao motivaciju.
Drugi nain je razmotriti specifinost policijskog posla. Tokom ovog kursa, analiziraemo ove
koncepte i neke od teorija motivacije koje se mogu primeniti u obuci policije. Analiziraete na koji
nain se mogu primeniti ove teorije u vaoj sredini i na osnovu zakljuaka doneti odgovarajui plan.
B. Unutranja i Spoljanja Motivacija
U zavisnosti od izvora, motivacija je podeljena u dve kategorije: unutranju (intrinziku) i
spoljanju (ekstrinziku) motivaciju.
Unutranja (intrinzika) motivacija:
Intrinziki znai prirodni ili unutranji; prema tome unutranja motivacija je podsticaj ili nagon
koji izvire iz same osobe. Moe se definisati kao motivacija bez oigledne nagrade tj. uenje radi
znanja, radi zadovoljstva koje prua, oseaja postignua koji se javlja. Mnogi autori smatraju da je
ovo najbolji vid motivacije.
Problem nastaje kada osoba ne prepoznaje svoj izvor motivacije. Tada je uloga trenera da podstakne
prirodnu motivaciju kod polaznika primenom odgovarajuih metoda, kao i vetina fasilitacije.
Spoljanja (ekstrinzika) motivacija:
Zavisi od spoljanjeg stimulusa. To je podsticaj koje dolazi spolja, ponaanje da bi se dobila
nagrada ili izbegla kazna, koje nisu ni u kakvoj vezi sa samom aktivnou, to jest ocene, priznanje
trenera, novac, unapreenje itd.
Postoje odreeni problemi u vezi sa ekstrinzikim motivima:
ekstrinzike nagrade ne dovode do permanentne promene
ekstrinzike nagrade smanjuju intrinziko interesovanje
ekstrinzike nagrade kontroliu ponaanje polaznika
Page 14 of 88
C. Teorije motivacije
Maslovljeva teorija motivacije (Hijerarhija osnovnih ljudskih potreba)

Abraham Maslov ( 1908 - 1970), ameriki psiholog i humanista poznat je po svojoj teoriji o
ljudskim motivima koja se naziva Hijerarhijska teorija motivacije. Prema Maslovu, ljudske
potrebe su podeljene u dve osnovne, hijerarhijski ureene, klase: osnovne potrebe (motivi
nedostatka) i metapotrebe (motivi obilja). Nezadovoljene potrebe pokreu (motiviu) oveka i tek
onda kada je zadovoljena nia potreba, moe se javiti i zadovoljiti via potreba.
Hijerarhijska teorija motivacije je predstavljena u obliku piramide, pri emu se na dnu piramide
nalaze najosnovniji motivi.
Fizioloke potrebe. Najosnovnije potrebe kao to su disanje, e, glad, san, seks, itd. Ovi
oseaji nas pokreu, mi ih se oslobaamo to je pre mogue i uspostavljamo homeostazu
(ravnoteu). Tek kada smo zadovoljili ove, moemo da razmiljamo o drugim potrebama.
Potreba za sigurnou. Potreba za zatitom od razliitih opasnosti poplava, groma, divljih
ivotinja, lopova itd. Potreba za sigurnou je usko povezana sa potrebom uspostavljanja reda i
stabilnosti u haotinom okruenju. Kada su osnovne potrebe zadovoljene, ovek e se usmeriti
ka zadovoljenju viih odnosno metapotreba.
Potreba za pripadnitvom i ljubavlju. Prva metapotreba biti deo drutva, imati porodicu i
prijatelje. Potrebno nam je da budemo voljeni i prihvaeni. Potrebno nam je da budemo
potrebni.
Potreba za potovanjem. Razlikujemo dva tipa potovanja. Prvi je samopotovanje, koje
proizilazi iz nae strunosti i uspenosti. Drugi je priznanje koje dobijamo od drugih. Tek onda
kada smo relativno zadobili samopotovanje, tada i samo tada moemo da dostignemo najvii
nivo.
Samoaktualizacija potpuni razvoj celokupnog potencijala linosti. Potreba za
samoaktualizacijom je elja da budemo ono to jesmo, da potpuno razvijemo sve svoje
sposobnosti. Samo ovek koji ima sve moe maksimalno da razvije svoj potencijal, da traga za
znanjem, trai mir, doivljava estetska iskustva, samoispunjenje i jedinstvo sa Bogom.
Page 15 of 88
Analiza nastave
A. Definicije i koncepti
Obrazovna potreba
Obrazovna potreba je pojam koji oznaava razliku izmeu znanja potrebnog da polaznik
kompetentno izvrava svoje zadatke i znanja koje polaznik trenutno poseduje.
Jednostavno reeno, obrazovna potreba je razlika izmeu trenutnog i potrebnog nivoa znanja.
A. Analiza obrazovnih potreba
Analiza obrazovnih potreba je metoda kojom utvrujemo da li postoji obrazovna potreba. Ako ta
potreba postoji, izradie se nastavni plan i program na osnovu analizom prikupljenih informacija.
B. Nastavni plan i program
Nastavni plan i program je nastavna strategija koja se primenjuje da bi se smanjila obrazovna
potreba (razlika u znanju).
Nastavni plan i program direktno proizilazi iz analize obrazovnih potreba. Prema tome,
analiza obrazovnih potreba treba da bude prvi korak u izradi nastavnog plana i programa.
Sve to se kasnije uradi zasniva se na informacijama koje su dobijene u toku analize obrazovnih
potreba. Ukoliko analiza ima odreene nedostatke, mogue je da celokupni nastavni plan i program
budu neodgovarajui.
Sve dok problem nastave ne bude detaljno reen, svaki pokuaj organizovanja nastave moe biti
finansijski i svaki drugi promaaj.
Page 16 of 88
II. Izvoenje analize obrazovnih potreba

Izvoenje analize obrazovnih potreba obuhvata tri (3) faze:
Identifikacija obrazovne potrebe (razlike u znanju)
Prikupljanje informacija
Analiza informacija
1. Prva faza: Identifikacija obrazovne potrebe (razlike u znanju).

U slubama za sprovoenje zakona, ovaj proces je obino posledica:
Pojave novog zakona, operativne procedure, ili opreme.
Identifikacije problema pri svakodnevnom obavljanju dunosti.
Pojava novog zakona, operativne procedure, ili opreme
Prilikom donoenja novog zakona, usvajanja nove operativne procedure ili pojave nove opreme,
obrazovna potreba (razlika u znanju) je oigledna i moe se odmah prei na drugi korak analize
obrazovnih potreba.
Identifikacija problema pri svakodnevnom obavljanju dunosti.
U ovom sluaju, proces je posledica postojeeg problema u opisu radnog mesta i radnih procedura.
Na primer, injenica je da veliki broj saobraajnih policajaca ne ume pravilno da napie izvetaj.
Ovo je oigledna obrazovna potreba, jer ako uporedite opis radnog mesta i stvarnu situaciju,
videete da saobraajni policajci ne izvravaju svoje svakodnevne dunosti na odgovarajui nain.
Ove probleme (razliku u znanju) moete prepoznati vi, kao trener, ili neko drugi. U slubama za
sprovoenje zakona, pokazatelji obrazovne potrebe obino su:
Stareine
este greke u policijskim izvetajima
Incidenti i povrede pri rukovanju opremom
Graanske i krivine parnice protiv policije
Pritube graana
U svim ovim primerima, uvek treba utvrditi da li problem zaista postoji, i ako postoji da li je u
pitanju obrazovna potreba ili problem uprave.
Na primer, injenica da se graanin ali na rad i ponaanje jednog policajca iz jedne stanice ne
znai da samim tim postoji i obrazovna potreba. Pre nego to se donese zakljuak treba istraiti ceo
sluaj. Moda e se, nakon svega, ispostaviti da problem ne postoji.
S druge strane, ukoliko problem postoji, moda je u pitanju jedan izolovani sluaj, koji treba
stareina da rei. U ovom primeru, treba primeniti individualnu strategiju.
Page 17 of 88
Ali ukoliko se problem ponavlja, ukoliko je vie policajaca ukljueno, onda moda postoji
obrazovna potreba i tada poinje druga faza analize.
2. Druga faza: Prikupljanje informacija

Pod pretpostavkom da obrazovna potreba postoji, bilo kao posledica donoenja novog zakona,
usvajanja nove operativne procedure, pojave nove opreme, ili je uoena na neki od pomenutih
naina, neophodno je prikupiti informacije koje ete analizirati i upotrebiti pri izradi nastavnog
plana i programa.
Prikupljanje informacija
Ova faza obuhvata etiri (4) koraka:
a) selekciju informacija koje se koriste u ovom procesu

b) selekciju osobe za kontakt
c) selekciju metoda koje se koriste
d) prikupljanje informacija
a) Selekcija informacija
Obrazovna potreba koja je prethodno identifikovana u procesu analize obrazovnih potreba
Imajte na umu da ste u ovoj fazi ve upoznati sa obrazovnom potrebom
Informacije o organizaciji i zaposlenima
Oraganizaciona struktura slube/odeljenja
Struktura zaposlenih (kategorije, radna mesta i inovi)
Opis radnog mesta
Nivo znanja polaznika
Raspoloivost za nastavu (radno vreme)
Oekivane reakcije zaposlenih

Logistika i resursi
Nastavni materijal (nastavni plan i program i sl.)
Logistike potrebe (budet, oprema itd)
Kadar (trener, asistenti)
Mesto gde e se nastava odrati
Page 18 of 88
b) Selekcija osobe za kontakt:

Trebalo bi da odaberete za kontakt sve osobe ili sve zaposlene koji su na neki nain ukljueni u
nastavu, ili e biti ciljna grupa nastave. Ne zaboravite administrativne radnike zaduene za
logistiku.
c) Selekcija metoda
Trebalo bi da odaberete metodu koja e dati najbolje rezultate. Neki od primera su:
rad sa fokus grupama

vrenje ispitivanja, elektronski ili putem telefona
voenje intervjua
posmatranje ponaanja na radnom mestu
c) Prikupljanje informacija
Sada kada znate koje informacije treba prikupiti i na koji nain, kome se obratiti, moete konano
poeti.
3. Trea faza: Analiza informacija

Poto ste sakupili informacije, odvojite dovoljno vremena za analizu prikupljenih podataka pre
nego to ponete sa izradom nastavnog plana i programa.
Uporedite informacije kojima raspolaete sa informacijama koje su vam potrebne. Ukoliko vam
nedostaju vani podaci, obratite se osobama koje bi mogle da vam ih prue.
Page 19 of 88
III. Izrada nastavnog plana i programa

Izrada nastavnog plana i programa je poslednja faza u procesu analize nastave. Sada ve raspolaete
dovoljnim brojem informacija koje vam omoguavaju izradu nastavne strategije, odnosno
nastavnog plana. Standardni nastavni plan i program treba da sadri sledee informacije:
Koja vrsta nastave je potrebna?
Naslov
Uopteni opis nastavnog sadraja
Izvor/Podnosilac zahteva (osoba, grupa ili jedinica koja zahteva nastavu)
Oekivane prednosti (npr. novo/promenjeno poeljno ponaanje)
Negativne posledice neizvoenja nastave

Polaznici?
Oekivani polaznici kursa (ukupan broj, radna mesta i inovi)
Nivo znanja polaznika .
Oekivane reakcije/ problemi sa polaznicima
Vreme
Datum poetka nastave
Duina trajanja i uestalost nastave ( sati, dana, nedelja itd.)
Dnevni raspored asova
Ukupan broj polaznika na kursu i na jednom asu
Dostupni resursi?
Nastavni materijal (nastavni plan i program)
Logistika (budet, oprema itd.)

Kadar (trener, asistenti)
Mesto odravanja nastave (na radnom mestu, u centru za obuku pripadnika odreene
organizacije, na drugim lokacijama (van radnog mesta))
Page 20 of 88
Nastavni sadraj
Cilj nastave
Cilj nastave izraava na uopten i neodreen nain ta trener eli da polaznici postignu tokom
asa, kursa ili u nastavi.
Zadaci nastave
Opis minimalno prihvatljivog znanja koje e polaznik usvojiti tokom asa, kursa ili u nastavi.
Nastavni sadraj
Nastani sadraj obuhvata sve informacije koje treba ukljuiti u plan realizacije asa da bi se ispunili i
cilj i zadaci nastave.
B. Uvod
Da li ste ikada pokuali da zapisujete beleke kada nastavnik nije dobro pripremio svoju
prezentaciju?
Da li ste ikada pokuavali da dokuite kakva e pitanja nastavnik (ili ak profesor) postavljati na
vanom ispitu?
Kada ste dokuili ta bi moglo da bude na ispitu, da li se ikada desilo da ne znate koje odgovore bi
nastavnik smatrao vaeim?
Ili, da li ste ikada sedeli na asu na kojem nastavnik pria zabavne prie, ali one se ni na koji nain
ne odnose na nastavni sadraj? Kao trener, lako moete da izbegnete ove zamke odgovarajuom
upotrebom zadataka nastave. Ali, zato bi se vas ticali zadaci nastave? Zato su oni korisni za vas
kao trenera? Razmotrimo zato treba uzeti u obzir upotrebu ciljeva i zadataka nastave.
Page 21 of 88
II. Domeni uenja u nastavnom sadraju

A. Uvod
Tri domena uenja (psihomotorni, kognitivni i afektivni) imaju znaajnu ulogu u odabiru i
oblikovanju nastavnog sadraja. I cilj i zadaci nastave moraju biti pravilno napisani ne samo
uzimajui u obzir domen uenja na koji se odnose, ve i nivo unutar domena koji treba da se
postigne.
B. Psihomotorni domen
Tokom asa, u veini sluajeva, uenje u psihomotornom domenu e se odvijati u prva tri nivoa
(imitacija, manipulacija, preciznost).
Na prvom nivou (imitacija) polaznici posmatraju vetinu i nastoje da je ponove.
Na drugom nivou (manipulacija) polaznici e izvesti vetinu prema uputstvu, a ne na osnovu
posmatranja.
Na treem nivou (preciznost) polaznici e reprodukovati vetinu pravilno, precizno, u skladu sa
standardima, obino nezavisno od prvobitnog izvora.
C. Kognitivni domen
Tokom asa, u veini sluajeva, uenje u kognitivnom domenu e se odvijati u prva tri nivoa
(retencija, razumevanje, primena).
Na prvom nivou (retencija) polaznici e prepoznati informacije koje su ranije predstavljene.
Na drugom nivou (razumevanje) polaznici e tumaiti i rezimirati prethodno predstavljene
informacije.
Na treem nivou (primena) polaznici e upotrebiti informaciju u situaciji drugaijoj od one u kojoj
su informaciju nauili.
D. Afektivni domen
Tokom asa, u veini sluajeva, uenje u afektivnom domenu e se odvijati u prva tri nivoa
(primanje, reagovanje, vrednovanje).
Na prvom nivou (primanje) polaznici e pasivno primati stimuluse.
Na drugom nivou (reagovanje) polaznici e se, reagovanjem na stimulus, ponaati u skladu sa
oekivanjima.
Na treem nivou (vrednovanje) polaznici e se ponaati u skladu sa stavom ili uverenjem kada nisu
primorani da postupaju drugaije.
Page 22 of 88
III. Cilj nastave

A. Uvod
Kao to je ve reeno, cilj nastave je uopteni prikaz kojim se izraava ta trener eli da polaznici
postignu tokom tokom asa, kursa ili u nastavi.
Cilj nastave odraava nastavnu materiju koja e se obraditi u odreenoj nastavnoj jedinici. Iako se
preporuuje da se za svaki as obrauje samo jedan domen uenja, esto jedan cilj nastave obuhvata
vie domena uenja.
B. Glavne karakteristike
Uoptenost: esto obuhvata nekoliko tema i traje vie od jednog asa

Direktno nemerljiv: sadri nekoliko zadataka nastave koje nije lako izmeriti. Ne opisuje
okolnosti pod kojima zadatak treba da se izvri, niti definie standarde za ocenjivanje rezultata.
C. Primeri
Na poetku svake nastavne jedinice nalazi se cilj nastave koji moete da koristite kao primer.
Primeri koje takoe moete da koristite su sledei:
Cilj nastave ove nastavne jedinice je usavravanje osnovnih vetina znaajnih za izvoenje
nastave
Cilj nastave ove nastavne jedinice je sticanje samopouzdanja, motivacije i vetina prezentacije
neophodnih za trenera
Cilj nastave ove nastavne jedinice je usavravanje praktinih vetina neophodnih za rukovanje
vatrenim orujem
Cilj nastave ove nastavne jedinice je promovisanje pozitivnog stava prema Etikom kodeksu
policije
Cilj nastave ovog kursa je omoguiti usvajanje osnovnih znanja i sticanje neophodnih vetina za
kompetentno izvoenje nastave
Cilj nastave ove nastavne jedinice je pripremiti polaznike za razumevanje zakona
Cilj nastave ove nastavne jedinice je pruiti polaznicima mogunost da razumeju primenu sile
Page 23 of 88
IV. Zadaci nastave

A. Uvod
Kao to je ve reeno, zadatak nastave je opis minimalno prihvatljivog znanja koje e polaznik
usvojiti do kraja asa, kursa ili nastave.
To je prikaz namere koji opisuje poeljnu promenu u ponaanju polaznika ili model ponaanja koje
e polaznik usvojiti.
Termini cilj nastave i zadaci nastave esto se poistoveuju jedan sa drugim. To je netano! Cilj
nastave izraava na uopten i neodreen nain ta trener eli da polaznici postignu tokom nastave.
Sa druge strane, zadaci nastave ne samo da govore polaznicima ta treba da ostvare, ve i na koji
nain da to postignu i koliko uspeno.
B. Glavne karakteristike
Pravilno napisan zadatak nastave je:
Usmeren na polaznika
Orijentisan na rezultat
Realan
Merljiv
Usmeren na polaznika zato to navodi ta se oekuje od polaznika

Na primer, bilo bi neispravno kada bi zadatak nastave glasio: Trener e demonstrirati
pravilnu upotrebu slubene palice
Orijentisan na rezultat zato to navodi ta polaznik moe da uradi nakon izvoenja

nastave.
Na primer, bilo bi neispravno kada bi zadatak nastave glasio: Polaznik e vebati pravilnu
upotrebu slubene palice
Realan zato to navodi izvodljive zadatke koje polaznici mogu izvriti nakon nastave.
Na primer, bilo bi neispravno kada bi zadatak nastave glasio: Polaznik e navesti Ustav
drave.
Merljiv zato to navodi radnje koje se mogu proceniti na osnovu datog kriterijuma.
Na primer, bilo bi neispravno kada bi zadatak nastave glasio: Polaznik e umeti da ceni
upotrebu slubene palice.
Page 24 of 88
C. Uloga zadatka nastave

Moda sebi postavljate sledea pitanja: Kako zadaci nastave mogu pomoi treneru?; Zato su mi
potebni zadaci nastave?; ta to mogu da uine za mene?; Zbog ega bi troio vreme uei kako da
ih pripremim?
Zadatke nastave nije samo lepo "imati", oni su neophodni. Precizno napisani zadaci nastave mogu
vam pomoi na tri naina.
Zadaci nastave pomau treneru u izradi plana realizacije asa tako to:
(1) usredsreuju panju,
(2) slue kao smernice za izbor sadraja i nastavnih metoda i
(3) pruaju standard na osnovu kojeg ocenjujemo rezultate polaznika
1. Usredsreuju panju!
Zadaci nastave predstavljaju centralnu taku nastavne jedinice i polaznicima i treneru. Oni govore
polazniku ta se od njega oekuje da naui i koliko dobro mora da savlada odreenu nastavnu
jedinicu. To mu omoguuje da iskoristi vreme to je efikasnije mogue. S obzirom da polaznik
tano zna ta vi kao trener traite, u mogunosti je da odvoji vreme za uenje zaista vanih delova.
Dalje, zadaci nastave ukazuju polazniku na standard na osnovu kojeg e minimalno prihvatljiv
rezultat biti odreen. Na osnovu toga polaznik moe sam da prosudi kada njegovo znanje dostie
prolazan nivo. Kada polaznik jednom dostigne ovaj nivo, moe da nastavi da veba, kako bi
premaio standard i ostvario jo bolji rezultat ili, ako je zadovoljan svojim trenutnim znanjem da se
usredsredi na druge stvari.
Zadatak nastave vam takoe pomae da se usmerite na postizanje cilja nastave. On vas vodi dok
predstavljate materijal i omoguuje vam da posvetite vreme unapred odreenim ciljevima. Ovako
ste sigurni da "niste skrenuli sa puta" i da ne troite vreme na oblasti koje nisu obuhvaene u vaem
nacrtu nastavne jedinice. Drei se tako utvrenih zadataka nastave, moete iskoristiti vreme na
najbolji mogui nain.
Page 25 of 88
2. Slue kao smernica!

Zadaci nastave slue kao smernica treneru u izboru nastavnog sadraja i nastavnih metoda kojim e
na najbolji nain predstaviti sadraj.
3. Kriterijum procenjivanja!
Zadatak nastave prua kriterijum procenjivanja zato to izraava ne samo ta se od polaznika
oekuje da uradi, ve i koliko dobro mora da savlada odreenu oblast.
Zadatak nastave jasno i odreeno prikazuje standard koji emo koristiti za ocenjivanje uspeha
polaznika.
Saet, kompletan i razumljiv zadatak nastave je vrlo koristan kada doe vreme za odreivanje
naina za ocenjivanje uspeha.
Na osnovu zadataka nastave, trener moe da odlui u kom domenu uenja e ocenjivati uspeh
polaznika.
Na primer, ako trener objanjava odreeni zadatak u okviru psihomotornog domena, onda bi trebalo
da ocenjuje uspeh polaznika u tom domenu.
Zadatak nastave takoe odreuje standarde uspenosti polaznika.
Od poetka, i polaznik i trener znaju koji se nivo uspeha trai. Znajui unapred potreban nivo
znanja, i jedan i drugi mogu efikasno da iskoriste vreme na asu i vreme za vebanje.
Page 26 of 88
D. Tri komponente zadatka nastave

Zadatak nastave se sastoji iz tri (3) prikaza.
(1)
(2)
(3)
Zadatak (ta)
Uslov (kako)
Standard (koliko dobro)
1.Prikaz ZADATKA
Prikaz zadatka opisuje radnju koju polaznik treba da izvede.
ta oekujete da vai polaznici izvedu?
Prikaz zadatka se sastoji iz dva (2) dela.
Prvi deo je glagolska radnja.
Drugi deo je sadraj na osnovu koga se odvija radnja.
Na primer, u prikazu zadatka Demonstrirati primenu, demonstrirati je glagolska radnja a
primena je sadraj.
; Provera prikaza zadatka
Da bi utvrdili da li je prikaz zadatka pravilno napisan, treba da postavimo sledea pitanja:
Da li glagolska radnja tano odreuje zadatak koji se izvodi?
Jednostavno reeno, da li je zadatak sadran u glagolu?
Da li se glagolska radnja moe opaati?
Glagolska radnja koje se ne moe opaati, ne moe se ni meriti.
Vidi Resurs LR 04.02. za glagole koje teba izbegavati jer se ne mogu opaati
Da li glagolska radnja opisuje uinak polaznika?
Drugim reima da li je usmerena na polaznika?
Prikaz zadatka treba da sadri ta polaznik radi, a ne ta trener radi.
Na primer: Trener e demonstrirati postavljanje datih lisica na kolegi koji igra ulogu
osumnjienog, u skladu sa pravilima slube.
Ovaj zadatak nastave nije usmeren na polaznika jer trener demonstrira postavljanje lisica.
Da li se izvoenje vetine odnosi na rezultat nastave?
Odnosno, da li je orijentisano na rezultat?

Da li navodi ta polaznik treba da zna?
Prikaz zadatka takoe treba da navede ta e polaznik znati nakon izvoenja nastave, da bi se
Page 27 of 88
pokazalo da je ostvario zadatak nastave. Ne treba da se odnosi na sam sadraj procesa nastave.
Na primer: Polaznik e vebati postavljanje datih lisica, na kolegi koji igra ulogu osumnjienog, u
skladu sa pravilima slube.
Ovaj zadatak nastave nije orijentisan na rezultat, jer zahteva da polaznik veba postavljanje lisica,
umesto da demonstrira kako postaviti lisice na osumnjienog.
Da li je sadraj jasan i precizan?
Da li je prikaz zadatka logian?Da li je sadraj saeto prikazan?Da li je terminologija razumljiva?
2. Prikaz USLOVA
Prikaz uslova definie okolnosti pod kojima treba da se izvri odreeni zadatak.
Kako elite da vai polaznici urade zadatak?
Takoe navodi opremu i informacije kojima polaznik raspolae da bi obavio zadatak.
Uslovi bi trebali da budu relevantni za profesiju i realni. (Princip uenja odraslih)
; Provera prikaza uslova
Da bi utvrdili da li je prikaz uslova pravilno napisan, treba da postavimo sledea pitanja:
Da li su uslovi realni?
Pokuajte da obezbedite da uslovi u toku nastave budu isti kao uslovi pod kojima e polaznici
raditi.
Na primer, ukoliko obuavate polaznike kako da rukuju orujem, trebalo bi da koristite ono oruje
koje e kasnije koristiti na poslu.
Da li su uslovi saeti, izostavljajui informacije koje polaznik moe da pretpostavi?
Nemojte biti dvosmisleni.
Ne ostavljajte prostora za pretpostavke.
Da li je jasno odreeno kakva oprema i materijal e biti obezbeeni polazniku?
Detaljno navedite sve podatke u vezi opreme i materijala koji e se koristiti.

Na primer, ukoliko obuavate polaznike kako da koriste raunar, tano navedite model raunara i
aplikativni softver koji e se koristiti.
Da li su jasno odreene posebne okolnosti i uslovi okruenja pod kojima e se izvoditi
zadatak?
Opiite detaljno uslove pod kojima e se izvoditi nastava.
Na primer, ukoliko obuavate polaznike vonji u zimskim uslovima, tano navedite vremenske
uslove (sneg, led, susneica, itd)
Page 28 of 88
3. Prikaz STANDARDA
Prikaz standarda opisuje stepen preciznosti koji polaznik treba da postigne.
Koliko dobro polaznici treba da izvedu zadatak?
Jednostavno reeno, prikaz standarda odreuje minimalno prihvatljiv nivo znanja.
Standard moe biti odreen u smislu preciznosti, brzine ili prilagoenosti utvrenim kriterijumima
ili procedurama.
; Provera prikaza standarda
Da bi utvrdili da li je prikaz standarda pravilno napisan, treba da postavimo sledea pitanja:
Da li standardi sadre element brzine?
Na primer: istrati 100 metara za 13 sekundi.
Da li standardi sadre element preciznosti?
Na primer: pogoditi metu sa pet metaka.
Da li standardi obuhvataju relevantne kriterijume ili procedure?
Na primer: odrediti lan zakona
Da li su standardi saeti?
Na primer: otkucati 200 slova za 2 minuta
Da li su standardi realni?
Na primer: izvui oruje iz futrole i ispaliti jedan metak za tri sekunde
Da li su standardi relevantni za odreenu profesiju?
Na primer: postavljanje lisica na osumnjienog.
Page 29 of 88
E. Redosled zadataka nastave

Moda sebi postavljate pitanje Kako u znati kojim redosledom da prezentujem zadatke nastave?
U ovoj nastavnoj jedinici, predstaviemo pet (5) moguih redosleda.
Od prostog ka sloenijem:
Ako postoje vetine ili znanje koje je lake usvojiti u odnosu na druge vetine i znanje,
ponite upravo sa njima. Neka najednostavnije vetine i znanje budu temelj i ujedno
sredstvo koje e poveati samopouzdanje polaznika.
Od A do .
Ako postoje vetine ili znanje koje e polaznik kasnije koristiti u odreenom redosledu,
objasnite ih u tom istom redosledu. Na primer, ukoliko neko eli da naui rad na raunaru,
prvo treba da naui da ukljui kompjuter, a tek onda da formatira disketu.
Od uobiajenog ka manje uobiajenom.

Ukoliko postoje vetine koje e polaznik koristiti ee, predstavite prvo te vetine, a onda
ostale.
Od poznatog ka nepoznatom.
Ukoliko polaznik ve poseduje neko znanje o odreenoj temi, obnovite to znanje, a onda
izloite novi materijal.
Od jednog ka drugom.
Ukoliko nije vaan redosled po kome polaznici usvajaju odreene vetine ili znanje, onda
im dajte slobodu izbora. Ponekad, posebno prilikom samostalnog uenja, polaznik sam bira
redosled usvajanja vetina i znanja.
Page 30 of 88
Nastavne metode
Nastavne metode
Nastavne metode se definiu kao: tehnike, postupci i procedure koji se koriste u izvoenju
nastave
Svrha nastavnih metoda je fasilitacija procesa usvajanja znanja, pomo polaznicima da lake
ostvare zadatke nastave.
B. Uvod
Veliki broj nastavnih metoda je opisan u naunoj literaturi. Neke od njih se koriste stotinama
godina, neke su nastale nedavno. Jedna nastavna metoda je efikasna samo sa velikom grupom
polaznika, druga se koristi u radu sa pojedincem. Dalje, nastavne metode koje se koriste za nastavu
u psihomotornom domenu uenja ne mogu se upotrebiti za nastavu u afektivnom domenu.
Iako nastava mora biti usmerena na polaznika, individualni stil izvoenja nastave svakog trenera
mora se uzeti u obzir. Sve nastavne metode ne odgovaraju svakom treneru, prema tome i to je
jedan od faktora koji treba razmotriti prilikom odabira nastavne metode.
C. Jedanaest (11) nastavnih metoda.
Da biste napravili izbor odgovarajue nastavne metode, vano je da se najpre upoznate sa
prednostima i nedostacima razliitih nastavnih metoda.
Za ovaj kurs odabrali smo jedanaest najuobiajenijih nastavnih metoda.
Svaka nastavna metoda je posebno opisana, ali treba je sagledati zajedno sa faktorima i
kriterijumima koji su predstavljeni pri kraju nastavne jedinice, a koji e pomoi treneru u
konanom izboru nastavne strategije.
Jedanaest (11) nastavnih metoda su:
Predavanje
Prezentacija
Modifikovano predavanje
Brejnstorming
Grupna diskusija
Debata
Studija sluaja
Demonstracija
Simulacija
Igranje uloge
Igra
Page 31 of 88
1. Predavanje
Definicija: Nastavna metoda u kojoj trener usmeno izlae sadraj polaznicima.
Primenjujui ovu metodu, trener predstavlja sadraj, detaljno obrazlae i na kraju rezimira. Skoro
i da ne postoji dvosmerna komunikacija. Ovo je vrlo efikasan nain da jedna osoba prenese veliku
koliinu informacija velikoj grupi polaznika za kratko vreme. Koristi se samo za prenoenje
znanja: ukoliko elite da proverite razumevanje, odluiete se za neku drugu metodu.
ta; Kako; Kome.
ta: Teorijski aspekt nastavnog sadraja

Kako:Verbalnim prenoenjem nastavnog sadraja.
Kome: Polaznicima koji su skloni apstraktnom uenju (mislilac)
Prednosti
Brza
Lako se planira i priprema
Velika koliina informacija se izlae za kratko vreme
Uspena sa velikim grupama polaznika
Zahteva svega nekoliko resursa
Ekonomina
Nedostaci
Moe biti dosadno ili suvoparno

Teko se odrava panja polaznika
Trener treba da bude vet u komunikaciji
Slaba retencija izloenog
Nema prostora za postavljanje pitanja treneru
Slaba ili nikakava povratna informacija o efikasnosti nastave
Ne moe se upotrebiti za poduavanje vetina
Page 32 of 88
2. Prezentacija
Definicija: Nastavna metoda u kojoj trener predstavlja informacije polaznicima koristei vizuelna
nastavna sredstva.
Ova nastavna metoda predstavlja kombinaciju verbalnog izlaganja i upotrebe vizuelnih nastavnih
sredstava. Prezentacija, kao i predavanje, je vrlo efikasna za prenoenje znanja velikim grupama
polaznika. Ono to je razlikuje od tradicionalnih metoda je upotreba vizuelnih nastavnih sredstava,
poev od unapred pripremljenih flip-artova do najnovije tehnologije, kao to su power-point
prezentacije.
Dakle, ova atraktivna nastavna metoda je zasnovana na multi-senzornom uenju koje poveava
retenciju.(Princip uenja odraslih)
ta; Kako; Kome.

Kako: Verbalnim predstavljanjem nastavnog sadraja polaznicima, korienjem vizuelnih
nastavnih sredstava.
Kome: Polaznicima koji su skloni apstraktnom uenju (aktivisti, mislioci, teoretiari i pragmatiari)
Prednosti

Cela grupa je usredsreena na istu stvar
Moe se kombinovati sa drugim metodama
Veoma atraktivna i dopadljiva
Multi-senzorno uenje
Nedostaci
Komunikacija se odvija samo u jednom smeru

Polaznici mogu biti pasivni
Polaznike vie interesuju nastavna sredstva od samog sadraja
Potreban je detaljan plan i priprema
Skupa oprema
Trener mora da uveba upotrebu vizuelnih nastavnih sredstava
Page 33 of 88
3. Modifikovano predavanje
Definicija: Nastavna metoda u kojoj trener usmeno izlae sadraj aktivno ukljuujui polaznike u
nastavu.
Za razliku od tradicionalnog predavanja, karakteristika ove metode je razmena informacija izmeu
trenera i polaznika pa ak i izmeu samih polaznika. Ova metoda aktivno ukljuuje polaznike u
proces uenja (aktivno uenje i povratna informacija).
ta; Kako; Kome.

Kako: Verbalnim prenoenjem nastavnog sadraja, postavljanjem pitanja polaznicima da bi ih
ukljuili u nastavu
Kome: Polaznicima koji su skloni apstraktnom uenju (mislioci i teoretiari)
Prednosti
Brza
Lako se planira i priprema
Lake je organizovati vreme
Zahteva svega nekoliko resursa
Ekonomina
Moe se kombinovati sa drugim metodama
Grupa meusobno sarauje u radu na istoj temi
Nedostaci
Moe biti dosadno ili suvoparno

Teko se odrava panja polaznika
Slaba retencija izloenog
Ne moe se upotrebiti za poduavanje vetina
Page 34 of 88
4. Brejnstorming
Defininicija: Nastavna metoda ijom primenom nastaje veliki broj ideja na osnovu kojih se
organizuje kratka diskusija.
Ova metoda je preuzeta sa kurseva za menadment koji se bave reavanjem problema.
U nastavi, primenom ove metode, stvara se podsticajna i aktivna atmosfera.
ta; Kako; Kome.

Kako: Trener e 1) predstaviti temu tako da je polaznici razumeju; 2) podsticati polaznike da
kau kljune rei koje e zapisati bez kritike i cenzure; 3) klasifikovati kljune rei u
kategorije i organizovati diskusiju kojom bi se dolo do moguih reenja
Kome: Polaznicima koji su skloni apstraktnom uenju i bolje ue primanjem povratne
informacije (aktivisti, teoretiari, mislioci i pragmatiari)
Prednosti
Odrava interesovanje i aktivnost polaznika

Oslanja se na znanje i iskustvo polaznika
Dolazi se do neobinih reenja
Kreativna
Potrebno svega nekoliko resursa
Nedostaci
Zahtevna
Kratko traje
Neki od polaznika ne uestvuju
Page 35 of 88
5. Grupna diskusija
Definicija: Aktivna nastavna metoda koja se oslanja na uee i interakciju polaznika, koji
raspravljaju o odreenoj temi.
Grupa istrauje temu ili pitanja tako to analizira, ocenjuje ili vri pregled nastavne tematike.
Korisna pri prouavanju stavova, pomae u izmeni loih ili antisocijalnih stavova.
ta; Kako; Kome.
Kako: Predstavljanjem teme i pruanjem mogunosti polaznicima da o njoj diskutuju. Trener
slui kao fasilitator.
informacije (aktivisti, teoretiari).
Prednosti

Polaznici razmenjuju znanje i iskustvo
Polaznici kritikuju stav ili miljenje, ne osobu
Dolazi se do kreativnih reenja problema
Proiruje vidike
Uenje se moe posmatrati
Prua zanimljivu povratnu informaciju o poznavanju teme i vetinama komunikacije polaznika
Poveana retencija sadraja
Ne deluje naporno
Primorava trenera da identifikuje kljune delove nastavne jedinice
Korisna za izmenu stavova
Izgrauje vetine meuljudskih odnosa
Nedostaci
Zahteva puno vremena

Teko se kontrolie
Moe se lako skrenuti sa teme
Mora se paljivo planirati
Zahteva vetog fasilitatora
Page 36 of 88
6. Debata
Definicija: Nastavna metoda slina diskusiji ali sa organizovanijom strukturom.
Debata se koristi kada ne postoji samo jedno reenje. I jedna i druga strana u diskusiji imaju koristi
od istraivanja i prouavanja problema. Metoda je efikasna za poboljanje komunikacijskih vetina
znaajnih prilikom iznoenja argumenata za i protiv.
ta; Kako; Kome.
ta: Teorijski i afektivni aspekt nastavnog sadraja

Kako: Trener e 1) imenovati/odabrati iz grupe polaznika presedavajueg koji e na
nepristrasan nain voditi rauna o potovanju pravila i dati mu uputstva; 2) odabrati
odgovarajuu temu za debatu i dati argumente za i protiv; 3) podeliti grupu na one koji su za,
protiv i uzdrane; 4) odabrati predstavnike grupe i dati im vremena da se pripreme
informacije(aktivisti, teoretiari).
Prednosti

Polaznici razmenjuju znanje i iskustvo
Polaznici preuzimaju vodee uloge
Polaznici mogu poboljati vetine argumentacije
Timski rad
Izloene su obe strane argumenata
Polaznici uestvuju sa zadovoljstvom
Nedostaci

Mali broj polaznika dominira u nastavi
Page 37 of 88
.
7. Studija sluaja
Definicija: Nastavna metoda koja ukljuuje temeljnu grupnu diskusiju o stvarnim ili izmiljenim
situacijama.
Takoe zahteva itanje, prouavanje, analiziranje, diskusiju i slobodno razmenjivanje ideja kao i
donoenje odluka i odbranu svoje pozicije pred drugima.
esto se koristi na poslovnim i menadment kursevima s namerom da se analiziraju pogreke kako
bi se izbegle u daljem radu.
ta; Kako; Kome.

Kako: Predstavljanjem teme i pruanjem mogunosti polaznicima da je analiziraju.
informacije (teoretiari, pragmatiari).
Prednosti
Moe biti individualna ili grupna aktivnost

Razvija sposobnosti rasuivanja, kritikog razmiljanja i reavanja problema
Polaznici su aktivno ukljueni u nastavu
Izgrauje vetine meuljudskih odnosa
Nedostaci
Informacija mora biti precizna i aurirana

Polazniku treba vie vremena za studiju sluaja
Polaznici mogu postati previe zainteresovani za studiju sluaja i zaboraviti svrhu primene ove
nastavne metode
Studija sluaja mora da ima jasnu ulogu u nastavi
Page 38 of 88
8. Demonstracija
Defininicija:Nastavna metoda u kojoj trener izvodi zadatak ili vetinu, pokazujui polaznicima ta
i kako da urade.
Uvek posle demonstracije polaznici bi trebalo da imaju priliku da vebaju zadatak koji je
demonstriran.
ta; Kako; Kome.
ta: Praktini aspekt nastavnog sadraja

Kako: Pokazivanjem kako se izvodi zadatak i pruanjem mogunosti polaznicima da vebaju
izvoenje
Kome: Polaznicima koji ue najbolje posmatranjem i oponaanjem kao i delanjem.
(pragmatiari)
Prednosti
Polaznici mogu da "vide" i "urade"(Konfuije)

Olakava razumevanje i pamenje
Podstie interesovanje polaznika
Moe da probudi "oseaj" za posao ili zadatak
Povezuje se teorija sa praksom
Veoma aktivan oblik uenja
Prikazuje stvarno delovanje opreme ili procedura
Nedostaci
Skupa / njeno izvoenje moe zahtevati upotrebu deficitarne

opreme
Vano je da svi polaznici vide demonstraciju, to nije uvek sluaj
Zahteva puno vremena za pripremu i prikazivanje
Polaznici mogu biti pasivni
Sama demonstracija postaje vanija od teme koju trener pokuava da predoi
Page 39 of 88
9. Simulacija
Definicija:
Nastavna metoda koja ukljuuje primenu sredstava, opreme ili situacija s namerom da kopiraju ili
imitiraju stvaran ivot.
U ovoj vebi, karakteristike i mogunosti sredstava, opreme i situacija izgledaju realno .
ta; Kako; Kome

ta: Praktini aspekt nastavnog sadraja
Kako: Pruanjem odgovarajueg scenarija stvarne situacije polaznicima i upuivanjem
polaznika da se ponaaju kao da se nalaze u takvoj situaciji. Di-brifing je neophodan.
Kome: Polaznicima koji najbolje ue iz iskustva (aktivisti, pragmatiari).
Prednosti
Uvebavanje vetina neophodnih u situaciji smrtne opasnosti

Uvebavanje sloenih tehnikih, mehanikih, operativnih i vetina donoenja odluka u opasnim
i kriznim situacija
Za primenu principa nauenih iz iskustva
Polaznike odrava aktivnim i odgovornim za svoje uenje
Uenje se moe posmatrati i korigovati
Poveana retencija sadraja
Simulira rad nakon odravanja nastave
Nedostaci
Zahteva znaajnu pripremu

Neophodno je odvojiti dovoljno vremena za pripremu i primenu
Potrebno je odvojiti dovoljno vremena za analizu nakon zavretka vebe (di-brif)
Teko prilagodljiva potrebama svakog polaznika
Moe biti finansijski neisplativa
Page 40 of 88
10. Igranje uloge

Definicija: Nastavna metoda koja omoguava polaznicima da kroz glumu situacija iz "stvarnog
ivota" vebaju i ispituju nove oblike ponaanja koje mogu upotrebiti u poslu ili se sa njima sresti
u budunosti.
Ova metoda se primenjuje da bi polaznici mogli da osete uticaje koji se na njih vre u toj ulozi.
Posebno je efikasna po pitanju stavova.
ta; Kako; Kome.
ta: Afektivni aspekt nastavnog sadraja

Kako: Pruanjem odgovarajueg scenarija polaznicima i upuivanjem da se ponaaju kao da se
nalaze u takvoj situaciji. Di-brifing je neophodan.
Kome: Polaznicima koji najbolje ue iz iskustva (aktivisti i pragmatiari).
Prednosti
Simulira "stvaran svet"

Polaznici su aktivni
Oseaju se emocije
Dobar nain za obradu stavova
Polaznici mogu da vide stvari iz drugog ugla
Nedostaci
Teko se kontrolie (polaznici se previe ukljuuju u nastavu i trener gubi kontrolu )

Teko se "standardizuje"
Trener moe da izgubi iz vida one polaznike koji ne uestvuju u igranju uloga
Potrebno je odvojiti dovoljno vremena za analizu nakon zavretka vebe (di-brif)
Page 41 of 88
11. Igra
Definicija:
Nastavna metoda u kojoj se takmienje i/ili saradnja polaznika koriste za ponavljanje i utvrivanje
nastavnog sadraja.
Izvodi se u obliku kviza, enerdajzera, mozgalice ili neke druge aktivnosti u kojoj postignuti
rezultat zavisi od vetine, znanja i sluaja.
ta; Kako; Kome
ta: Teorijski, afektivni i praktini aspekt nastavnog sadraja

Kako: Predstavljanjem igre, pravila igre i pruanjem smernica. Di-brifing je neophodan.
Kome: Polaznicima koji najbolje ue iz iskustva (aktivisti, pragmatiari)
Prednosti
Pojaava samosvesnost
Polaznike odrava aktivnim i ukljuenim u proces nastave
Zabavna
Simulira rad nakon odravanja nastave
Razvija vetine meuljudskih odnosa
Nedostaci

Potrebno je izdvojiti dovoljno vremena na asu za analizu nakon vebe(di-brif)
Moda ne odgovara stilovima uenja svih polaznika
Moe nastati negativna atmosfera na asu.
Page 42 of 88
Nastavna Sredstva
Nastavno sredstvo:
Nastavno sredstvo je bilo koji materijal, naprava ili oprema koja se koristi u nastavi da bi se
olakao proces usvajanja znanja.
Uilo:
Uilo je bilo koji materijal, naprava ili oprema koja pomae polazniku (ueniku) u procesu
usvajanja znanja.
Nastavno pomagalo:
Nastavno pomagalo je bilo koji materijal, naprava ili oprema koja pomae treneru u izvoenju
nastave
B. Uvod
Brojna nauna istraivanja povezuju slabe rezultate u uenju sa izostankom nastavnih sredstava u
nastavi, odnosno efikasno uenje sa profesionalnom upotrebom dobro osmiljenih i izraenih
nastavnih sredstava. Nema nikakve sumnje da upotreba vie od jednog ula, recimo ula vida i
sluha istovremeno, poveava razumevanje i pamenje. Sve dok previe ne optereujete ula svojih
polaznika, to vie ula ukljuite u proces nastave to bolje.
Primer moe biti upotreba zvuka i slike. U toku vesti, vest je praena slikom, ili, ee, film prati
ono o emu se govori. Vrlo retko se moe videti reporter sam na ekranu, pa ak i tada prikazana je
slika u pozadini koja opisuje priu.
Page 43 of 88
Brzina govora naspram Brzine razmiljanja

Ukoliko trener govori veoma brzo moe dostii brzinu od 200 rei u minuti, ali prosena brzina je
manja obino oko 150 rei u minuti. Uporedimo brzinu govora trenera sa brzinom razmiljanja
polaznika. Psiholozi tvrde da je prosena brzina razmiljanja oko 800 rei u minuti. Kao to moete
da primetite, razlika je znaajna.
Polaznici sluaju trenera i rade neto drugo da bi popunili razliku izmeu brzine govora i brzine
razmiljanja. Vetina trenera se sastoji u tome da popuni razliku na sadrajan nain tako da
polaznici iskoriste razliku, da bi se usredsredili na temu. U ovome je sutina upotrebe nastavnih
sredstava.
Nauna istraivanja
Nauno je dokazano da:
Uimo:
Pamtimo:
Zadravamo:
1 % putem ula ukusa
10% od onoga to proitamo
5% sa predavanja
1.5% putem ula dodira 20% od onoga to ujemo
10% od itanja
3.5% putem ula mirisa
30% od onoga to vidimo
11% putem ula sluha
50% od onoga to vidimo i

ujemo
20% od audio-vizuelnog
materijala
83% putem ula vida
30% sa demonstracije
80% od onoga to izgovorimo
50% sa diskusije
90% od onoga to izgovorimo i

uradimo
75% od praktine vebe
Page 44 of 88
90% od onoga emu smo

druge uili
C. Znaaj nastavnih sredstava

Efektno nastavno sredstvo treba da:
Pojaava percepciju
Ukoliko nastavno sredstvo stimulie vie ula, vea je verovatnoa da e polaznik opaati ono to
se predstavlja u nastavi. Slika vredi hiljadu rei.
Pojaava razumevanje
to je percepcija vea, vee je i razumevanje
Olakava pamenje
Kada koristite nastavna sredstva da bi dopunili ono to izgovarate, vea je verovatnoa da e doi
do bolje percepcije i boljeg pamenja. Pamenje se odvija na samom asu (na primer, itanje sa
table) i nakon asa (na primer, itanje prirunika)
Motivie i poveava interesovanje
Poto polaznici koriste vie ula prilikom posmatranja vizuelnih sredstava u nastavi, vea je
verovatnoa da ete time poveati njihovo interesovanje.
Raznovrsnost u uenju
Primena nastavnih sredstava omoguava obnavljanje gradiva, ali obnavljanje korienjem
drugaijeg medija od onog kojim je nastavni sadraj prvi put predstavljen. Pred polaznicima se
nalazi vei broj mogunosti.
Efikasno raspolaganje vremenom
Poto su polaznici motivisaniji i pokazuju vee interesovanje, efikasnije e raspolagati vremenom
predvienim za uenje. Nastavna sredstva vode polaznike tamo gde inae ne bi mogli da idu.
Page 45 of 88
D. Kriterijumi efektnog nastavnog sredstva

Da bi nastavno sredstvo bilo efektno mora biti:
1. Uoljivo
Vizuelni materijal mora biti lako uoljiv
tampani materijal mora biti itljiv
2. Jednostavno
Sadraj nije nerazumljiv niti dvosmislen
Osnovni pojmovi i koncepti su naglaeni
3. Precizno
Informacije su aurne, bazirane na injenicama, pravilno izloene i kompletne.
Ukoliko je izvrena revizija, ceo nastavni materijal mora biti podloan reviziji
4. Zanimljivo
Dizajn, boje i grafika privlae panju
Ilustracije i primeri poboljavaju pamenje
5. Praktino
Obezbeena sredstva su primenljiva i jednostavna za upotrebu

Naglaava kljune pojmove
Polaznici uoavaju vane injenice
Primenljiva na temu
Naglaava temu
Page 46 of 88
D. Faktori koji utiu na selekciju nastavnih sredstava

Prilikom odabira nastavnih metoda videli smo da postoji veliki broj faktora koje treba uzeti u obzir.
Isto pravilo vai i za odabir nastavnih sredstava. Za svaki as treba razmotriti sve relevantne faktore
i tek onda odabrati odgovarajue nastavno sredstvo.
Najvanije pri upotrebi nastavnih sredstava je:
Uvebati upotrebu nastavnih sredstava

Proveriti opremu pre poetka asa
Obezbedite rezervno nastavno sredstvo
Obezbediti rezervne delove
II. Vrste nastavnih sredstava

Tokom ove nastavne jedinice, govoriemo o osam (8) nastavnih sredstava:
1) Tabla (kolska i bela)
2) Flip-art
3) Poster i grafikon
4) Model i maketa
5) TV i video
6) Prirunik
7) Projektor
8) Kompjuter i LCD projektor
Page 47 of 88
1. Tabla (kolska i bela)

Verovatno najpopularnije i najvie korieno nastavno sredstvo. Brzo i jednostavno se koristi,
prisutna je skoro svuda. Ali, u isto vreme tabla je verovatno i najvie pogreno korieno nastavno
sredstvo. Imajte na umu da ono to napiete na tabli, polaznici zapamte upravo u toj formi. Ukoliko
ono to piete nije uredno napisano niti u potpunoj formi, ne moete oekivati neto drugaije od
polaznika. U toku asa, s vremena na vreme, treba proveravati da li su slova i crtei na tabli vidljivi
svim polaznicima.
kolska tabla
Najvei nedostatak prilikom upotrebe kolske table je praina kojom ste prekriveni, ak i kada
koristite kredu koja ne stvara prainu.
kolske table su najee zelene ili crne boje. Verovatno najefektnija boja krede koja se moe
koristiti na ovoj podlozi nije bela, kao to pretpostavljate, ve uta. Meutim, upotreba razliitih
boja za naglaavanje i obeleavanje razlika izmeu razliitih koncepata je korisna, sve dok ne
ponete da preterujete.
Bela tabla
Bele table postaju sve popularnije i uskoro e zameniti tradicionalne kolske table. Bele table se
koriste sa istom svrhom i istim pravilima kao i kolske. Meutim, one su iste, svetle i modernije.
Ono to je napisano na beloj tabli uoljivije je nego na kolskoj, posebno ako se koristi marker u
boji, jer princip je isti kao sa knjigama - crna slova na beloj pozadini. Osim toga, bela tabla stvara
prijatniju atmosferu za razliku od crne kolske table u klasinoj uionici. Ali, uvek morate da piete
markerom namenjenim iskljuivo za belu tablu. Bele table se koriste kao filmsko platno za
projektor, ali morate obratiti panju na bljesak koji nastaje od svetla. Mnoge bele table imaju
elinu presvlaku, to znai da mogu da se koriste i kao magnetne table. O njihovoj upotrebi bie
rei kasnije. Velika prednost magnetnih tabli je to na njima moemo da predstavimo pokret (na
primer, prilikom taktike obuke policije i poloaja koji zauzimaju policajci prilikom pretresa
prostorija).
Panja! Morate koristiti samo odgovarajue markere: ISKLJUIVO markere

za belu tablu.
Page 48 of 88
a) Upotreba
za beleenje komentara i improvizovanih odgovora polaznika

za brzo iscrtavanje lista i dijagrama
za zapisivanje razmiljanja i odgovora polaznika
b) Prednosti
laka za upotrebu
lako dostupna
ekonomina
laka za odravanje
krede/markeri mogu biti u boji
sredstvo poznato i treneru i polaznicima
pouzdana
vienamenska upotreba (bela tabla + magnetna + filmsko platno)
c) Nedostaci
mnogi treneri govore tabli dok piu po njoj

puno vremena odlazi na samo pisanje
ponekad se teko moe videti ta je napisano, ograniena vidljivost za pojedine polaznike
pranjava i prljava
tabla mora esto da se brie
asocira na tradicionalno kolsko okruenje
d) Smernice:
piite itko i krupnim slovima tako da svi mogu da vide (velikim slovima)
piite u pravoj liniji
izbegavajte mnotvo informacija
koristite kredu/markere u boji
dok piete nemojte priati okrenuti leima polaznicima
proverite odsjaj svetla
koristite samo odgovarajue markere za belu tablu
pre brisanja table, proverite da li su svi uspeli da zapiu
pri brisanju table, koristite pokrete gore-dole levo- desno
Page 49 of 88
1. Flip-art
Flip-art postaje sve popularniji zbog svojih karakteristika. Koristi se u iste svrhe kao i bela tabla, s
tom razlikom to flip-art sadri blok papira. Vrlo je fleksibilno nastavno sredstvo i posebno
korisno ukoliko se nastava odvija van centra za obuku.
a) Upotreba:
za aktivnosti kao to je brejnstorming

za brzo iscrtavanje lista i dijagrama
za beleenje razmiljanja i odgovora polaznika
b) Prednosti
pokretna lako se transportuje s jednog mesta na drugo

ekonomina potrebni su vam samo blok papira i markeri
lako se koristi, kada ispiete jedan list papira, preete na drugi
nita ne moe da krene naopako nema delova koji se mogu pokvariti
fleksibilna upotreba ( tabla, papir, magnetna tabla)
moe se pripremiti pre asa, ime ete utedeti na vremenu
moe biti polupripremljena i dovrena na asu
moe se koristiti sa grafikonima, dijagramima i crteima
moe se koristiti vie puta
c) Nedostaci
lako se oteuje
slova mogu izbledeti
markeri mogu presuiti
tako se podeava i skladiti
zbog male veliine nije podesna za velike grupe polaznika
puno vremena odlazi na samo pisanje na asu
d) Smernice
pripremite pre asa

piite samo kljune rei, zbog nedostatka prostora
pridravajte se pravila 6*6, est redova, est rei u svakom
neka bude kratko i jednostavno
prilikom nabrajanja koristite markere razliitih boja
stanite sa strane i odravajte kontakt oima
nemojte priati sa flip-artom, priajte sa polaznicima
ako se pripremljeni flip-art providi, umetnite prazan list
olovkom moete oznaiti slova i linije pre nego to ih napiete markerom
Page 50 of 88
2. Poster i grafikon
Posteri su vrlo atraktivna dekoracija uionice. Moete obloiti sve zidove materijalom koji je vaan
za polaznike ili opteg informativnog karaktera. Moete menjati postere u zavisnosti od nastavnog
sadraja koji obraujete na kursu. Kako prelazimo na nove nastavne jedinice, tako zamenjujemo
postere u uionici. Posteri su korisna i atraktivna dekoracija. Treba ih redovno menjati da bi imali
uticaja na uenje. To zahteva i uredno skladitenje da bi se mogli koristiti u nastavi. Idealno
uvanje postera podrazumeva nesavijanje i neizlaganje direktnoj sunevoj svetlosti. Ukoliko za to
nemate uslova moete ih uviti i uvati na bezbednom mestu.
a) Upotreba
da vizuelno predstavi nastavni materijal (slike i grafikoni)

da naglasi kljune elemente
sredstvo pasivnog uenja
b) Prednosti
jednostavni, laki za upotrebu

u boji
vizuelno pribliavaju sloeni nastavni materijal
prethodno napravljeni
lako se transportuju s jednog mesta na drugo
nita ne moe da krene naopako nema delova koji se mogu pokvariti
c) Nedostaci
teko uoljivi, nisu uvek vidljivi

posle odreenog vremena mogu se doivljavati kao dekoracija a ne kao nastavno sredstvo
d) Smernice
moraju biti profesionalno uraeni

koristite vizuelno atraktivne postere i grafikone
menjajte ih povremeno
cela povrina zidova moe biti prekrivena posterima informativnog karaktera
Page 51 of 88
3. Modeli i makete
Makete su nastavno sredstvo koje treba koristiti u nastavi to je ee mogue. ine trening
prijatnijim zbog svojih multi-senzornih karakteristika. Pribliavaju i prenose znanje iz stvarnog
ivota.
a) Upotreba
da pokaete kako "stvarni predmet" izgleda kada nije dostupan ili nije praktian za upotrebu u
nastavi
b) Prednosti
mogu se koristiti za efektnu simulaciju "stvarnih predmeta"

mogu se koristiti da prikau predmete veim nego to izgledaju u prirodnoj veliini
da pokau delove koji se ne vide
podstiu multi- senzorno uenje
c) Nedostaci
esto nisu lako dostupni

mogu biti skupi za izradu
teko se transportuju i postavljaju
polaznici mogu postati previe zainteresovani za nastavno sredstvo a ne za ono to trener izlae
bezbednost moe biti problem (vatreno oruje)
model treba da bude aktuelan, kao i ono to predstavlja
d) Smernice
proverite da li svi polaznici imaju preglednost

proverite da li su svi delovi pravilno oznaeni
proverite da li svi pokretni delovi predmeta pravilno funkcioniu
ako bezbednost dozvoljava, pruite mogunost polaznicima da ispitaju model
Page 52 of 88
4. TV i video
Video materijal i filmovi se sve vie koriste u nastavi. Naalost, ovo mono sredstvo se esto
koristi da bi se ispunilo vreme, da se polaznici malo odmore na asu. Video materijal se moe
prikazivati i na dnevnoj svetlosti to omoguava polaznicima da zapisuju beleke i dopunjavaju
prirunik dok gledaju projekciju.
Treba paljivo isplanirati uptrebu videa u nastavi. Najpre treba vi sami da pogledate video materijal
pre nego to ga prikaete na asu. Moete naglasiti glavne elemente iz prvog prikazivanja.
a) Upotreba
da polaznicima pokae put kojim ne bi mogli sami da idu (simulirani dogaaji, situacija sa
taocima, zaustavljanje vozila, obdukcija, obrada lica mesta, itd.)
da demonstrira vetine, tehnike i procese (naroiti u onim oblastima kao to su bezbednost
policajca, meuljudski odnosi, savetovanja, itd.)
prua polaznicima mogunost da naprave razliku izmeu pravilnih i pogrenih ponaanja i
stavova
da prikae sloene principe i koncepte koji se ne bi mogli razumeti upotrebom drugih nastavnih
sredstva.
b) Prednosti
prua mogunost za multi-senzorno uenje

dinamino i vizuelno atraktivno
pokazuje dogaaj koji ne moe da se reprodukuje u nastavnom okruenju
odgovarajui video snimci za policiju su esto dostupni preko novinskih agencija, televizijskih
stanica, centara za obuku itd.
mogu se montirati kako bi odgovarali vaim potrebama
polaznicima prua "standardizovana" iskustva
prikazuje ivotne situacije
c) Nedostaci
zahteva izvor elektrine energije

komercijalni video snimci mogu biti skupi
teko su vidljivi ako je uionica previe velika, limitirani veliinom TV ekrana
nekompatibilnost video formata i standarda, zavisi od zemlje do zemlje. (PAL, NTSC, itd)
d) Smernice
pogledajte materijal pre prikazivanja na asu

ne morate da pokazujete ceo video snimak - efektivniji su ako se prikazuju kratki inserti od 30
sekundi do nekoliko minuta
ako elite da naglasite sadraj nemojte gubiti vreme prikazivanjem celog video snimka, jer
polaznici nee shvatiti poentu
najbolji metod za korienje videa je sledei: pripremite snimak, obezbedite uputstva za
polaznike, pustite snimak, predstavite i rezimirajte glavne stavke, organizujte diskusiju nakon
emitovanja snimka.
Page 53 of 88
5. Prirunici
Prirunik je primer uila sredstva koje pomae polazniku u procesu usvajanja znanja. Vreme na
asu ne bi trebalo provoditi u zapisivanju beleki i precrtavanju dijagrama sa table. Vreme je
dragoceno i prirunici su jedan nain da se ono utedi. Ali potrebno je vreme da se prirunik
napravi i izrada moe biti skupa. Potrudite se da prirunike napravite vizuelno atraktivnim. Neka
sadre aktivnosti, tako da polaznici mogu da ih koriste.
a) Upotreba
polaznici mogu da koriste informacije i nakon asa

dozvolite polaznicima da usvoje materijal sopstvenim tempom
ne postoji potreba da polaznici pamte ili belee dugake celine
b) Prednosti
mogu da poslue kao dodatni materijal

ostaju polaznicima na dalje korienje
c) Nedostaci
potrebno je dosta vremena za izradu

ukoliko se podeli polaznicima u neodgovarajuem trenutku, moe odvui panju
Page 54 of 88
d) Smernice
Sledee smernice treba uzeti u obzir prilikom izrade prirunika
1. Koristite razumljiv i jednostavan jezik
Izbegavajte nejasan jezik. Imajte na umu da je vaa uloga kao trenera da pomognete i olakate
uenje, a ne da ga oteavate. Proverite pravopis i interpunkciju.
2. Ne pretrpavajte stranice informacijama
Ostavite dovoljno mesta za beleke polaznika.
3. Koristite odgovarajue fontove
Odaberite fontove koji deluju profesionalno. Smatra se da je veliina fonta 12 najlaka za itanje.
Za naslove i podnaslove preporuuje se vei font. Bold i italik ne treba preterano koristiti. Bold
koristite za naslove i kada elite neto da naglasite, a italik za definicije i citate.
4. Koristite boju, grafikone i ilustracije
Upotreba boje, slika, grafikona i ilustracija uinie vae prirunike atraktivnijim i prema
tome zanimljivijim za uenje.
5. Numeriki obeleite stranice i odeljke

Numeriki obeleite stranice i odeljke i uverite se da je sadraj predstavljen odgovarajuim redom.
Page 55 of 88
6. Projektori
Upotreba projektora sa providnim folijama je iroko rasprostranjena ve mnogo godina unazad.
Lako je dostupno nastavno sredstvo i moe se koristiti na razliite naine:
a) Upotreba
da predstavi materijal veih dimenzija koji je lako uoljiv za svakoga

da zabelei glavne take diskusije voene na asu
da predstavi rezime celog asa, posebno kada su zadaci nastave predstavljeni na poetku
na kraju asa kao podsetnik na osnovu koga se postavljaju pitanja polaznicima da bi se
proverilo njihovo znanje
za reprodukciju mape, grafikona ili nekog slinog materijala
da prikae materijal slaganjem folije na foliju
da predstavi argument koji je slian kompleksnom crteu
da naglasi kljune elemente u prezentaciji
informacija se predstavlja i sklanja u trenutku
b) Prednosti
moe se koristiti sa velikom grupom polaznika

trener je licem okrenut grupi sve vreme
providne folije se lako transportuju i razmenjuju
folije se mogu napraviti u skladu sa potrebama
c) Nedostaci

svetlo i bljesak moe izazvati zamor
zahteva odreenu opremu
zahteva pripremu
sloeni grafikoni mogu biti nerazumljivi za polaznike
prilikom upotrebe uveanih slika ili skica, slika nije uvek izotrena
svetlo iz projektora moe stvoriti odsjaj
sam projektor je smetnja preglednosti
Page 56 of 88
d) Smernice
Za upotrebu
obezbedite rezervnu sijalicu, nauite kako da je zamenite

neka folija bude na projektoru najmanje 20 sekundi
koristite papir da pokrijete deo folije, tako da su polaznici usredsreeni na jedan element
iskljuite projektor dok menjate folije
proverite odsjaj svetla
prvo pogledajte u foliju a onda u polaznike
pokazujte na foliji a ne na zidu
za pokazivanje koristite olovku ili neko drugo sredstvo, nikako prstima
povremeno se udaljite od projektora, ne zaboravite da komunicirate sa polaznicima
ako koristite okvir za folije, moete da zapiete beleke na ivicama okvira i koristite ih u toku
prezentacije
neka svaka folija bude odvojena listom papira
ne pomerajte projektor dok se ne ohladi - moete otetiti sijalicu
ne dodirujte sijalicu direktno rukama, koristite meku tkaninu, jer direktan dodir oteuje sijalicu
projektor i platno treba postaviti tako da projektuju kvadratnu a ne iskrivljenu sliku, to se
moe postii odgovarajuim nagibom platna
Za izradu:
upotrebite naslov i nekoliko kljunih ideja

predstavite samo jednu temu po foliji
koristite margine od 1.5 cm
6*6, est redova, est rei u svakom
ilustrujte ideje potujui princip multi-senzornog uenja (slike, simboli, grafikoni, u boji)
ako slajd iscrtavate rukom, koristite mreu koordinata kako bi bili sigurni da su linije prave
svaki slajd obeleite rednim brojem; lake ete se organizovati
koristite krupna slova tako da svi mogu da vide
ukoliko su slova sitna, pripremite i prirunik
ne piite iskljuivo velikim slovima, teko se itaju
izbegavajte vertikalno pisanje
udaljite se tri metra od projektora i proverite preglednost materijala
Page 57 of 88
7. Kompjuteri i LCD projektor
Informaciona tehnologija, posebno upotreba kompjutera je znaajno poveala mogunosti

izvoenja kvalitetne nastave. Kompjuter, kao mono multimedijalno sredstvo, moe vam pomoi u
izradi plana realizacije asa, folija za projektor i prirunika. U kombinaciji sa LCD projektorom,
video rikorderom ili video kamerom, kompjuter postaje sredstvo u multi-senzornoj nastavi kojim se
poveava retencija i razumevanje.
a) Upotreba
PowerPoint prezentacija
da predstavi filmove, animacije, slike i grafike
simulacije i igre
b) Prednosti
visoko aktivna forma uenja

sadraj se lako menja i aurira
veliko broj raspoloivih komercijalnih aplikacija
pokretna oprema
d) Nedostaci
potrebna je skupa oprema

tehnika moe da ne funkcionie kada vam je najpotrebnija
polaznici gube kontakt sa trenerom
d) Smernice
uvek proverite opremu pre asa

ne razgovarajte sa platnom, uspostavite kontakt oima sa polaznicima
ne zaklanjajte vidik polaznicima svojim telom
obezbedite rezervna nastavna sredstva
oznaite strane prezentacije rednim brojem
budite upoznati sa prezentacijom, preskakanje u napred i u nazad moe da dezorganizuje
ako je mogue, koristite daljinski upravlja
proverite svoju prezentaciju u uionici pre asa
Page 58 of 88
Planiranje asa
Plan realizacije asa:

Plan realizacije asa je skup beleki napisanih u loginom sledu koje predstavljaju smernice za
trenera i omoguavaju da polaznici ostvare zadatke nastave.
Organizacija vremena:
Moe se definisati kao nauka o organizovanju aktivnosti u vremenu.
B. Uvod
Plan realizacije asa moemo uporediti sa dugim putovanjem na koje polazite. ta se deava kada
putujete u nepoznati kraj? Ako ne elite da se naete u nekoj neoekivanoj avanturi trebalo bi da
isplanirate put. Najverovatnije ete razmisliti o sledeem: s kim putujete, kojim putem, koja
dokumenta poneti, kada polazite, gde odsesti i jestiModa ete poneti sa sobom i neke korisne
prirunike, kao to je mapa koja e vas voditi na putu ka krajnjem odreditu. Isti principi vae i u
nastavi. Ako ne elite da se naete usred neoekivanih i nekontrolisanih dogaaja tokom svog
nastavnog putovanja potrudite se da isplanirate i obezbedite sve to je potrebno pre nego to
krenete na put.
II. Plan realizacije asa

Plan realizacije asa je vaa mapa na nastavnom putovanju. Bez mape moete krenuti na put, ali
najverovatnije uskoro neete znati kuda idete ili kada ete stii. Plan realizacije asa e vam
pokazati ne samo polaznu taku, ve i sva mesta kroz koja prolazite pre nego to stignete do cilja.
Takoe vam moe pokazati sve mogue situacije na koje moete da naiete, kao i kako da izaete
na kraj s njima.
A. Svrha
U zavisnosti od situacije plan realizacije asa moete koristite u razliite svrhe:
U toku planiranja asa: Sredstvo koje vam pomae da isplanirate detalje asa.
Pre asa: Vodi koji vam pomae da se pripremite za nastavu.
Na asu: Nastavna mapa koje se pridravate na asu.
Posle asa: Dokument koji vi (ili neko drugi) moete prepraviti i koristiti kao zapis za ponovno
izvoenje nastave
Page 59 of 88
Svrha plana realizacije asa je da vam pomogne u izvoenju nastave a da pri tom niste vezani za
svoje beleke. Meutim, ak i kada ste sve detaljno isplanirali, ne moete sve predvideti i iz tog
razloga plan realizacije asa je, po svojoj sutini, fleksibilan. Plan realizacije asa ne bi trebalo da
vas ograniava, ve treba da bude dovoljno fleksibilan za bilo koju situacuju na asu.
B. Faktori koje treba uzeti u obzir
Postoji veliki broj faktora koje treba razmotriti u fazi planiranja prilikom izrade plana realizacije
asa. O nekima od ovih faktora ve je bilo rei, a neke emo obraditi do kraja kursa.
C. Formatiranje
U veini sluajeva, u policiji postoje slube koje se bave obukom pripadnika policije i oni koriste
standardni format plana realizacije asa. U idealnim sluajevima, postoje odeljanja za izradu
nastavnog plana i programa koja vam obezbeuju pripremljene planove realizacije asa.
Kompetentni trener bi trebalo da bude u stanju da, uz odgovarajui plan realizacije asa i dovoljno
vremena za pripremu, odri as na osnovu tog plana realizacije asa. Razlog je oigledan
doslednost u izvoenju nastave, jedan plan kojeg se svi treneri pridravaju.
Postoje razliiti modeli plana realizacije asa. U sledeih nekoliko odeljaka moete da koristite
osnovni model plana realizacije asa. Ipak, u toku ovog kursa bie vam predstavljena tri razliita
formata plana realizacije asa i na vama je da odaberete format koji elite da koristite.
D. Glavne komponente
Nezavisno od formata, postoje glavne komponente koje su zajednike za sve planove realizacije
asa. Dve glavne komponente su:
Osnovne informacije
Razrada
Osnovne informacije treba da sadre:
1.
2.
3.
4.
5.
Naziv nastavne jedinice

Vreme potrebno za izvoenje nastave (moete ukljuiti i odmore)
Materijal potreban za izvoenje nastave
Cilj nastave
Zadatke nastave
Razrada treba da sadri:
1.
2.
3.
4.
5.
Vreme
Sadraj
Aktivnost trenera
Aktivnosti polaznika
Pomoni materijal
Page 60 of 88
1. Vreme
Znaajna je informacija o vremenu koje vam je potrebno za obradu odreene celine ili dela
nastavne jedinice. Pomoi e vam da odrite as u skladu sa planom realizacije asa. Konanu
odluku o vremenu koje je potrebno za nastavu doneemo nakon razmatranja faktora predstavljenih
u odeljku III Organizacija vremena.
2. Sadraj
Odnosi se na aktivnosti u kojima e polaznici uestvovati. Za predstavljanje sadraja treba koristiti
naslove ili kljune rei.
Sadraj asa se sastoji iz tri dela. To su:
; Uvod
; Razrada
; Zakljuak
; Uvod
Kada planiramo as uglavnom se koncentriemo na glavni deo asa (razradu) i tek onda
razmiljamo o poetku i kraju. Meutim, poetak i kraj asa su jako vani i treba ih razmotriti
prilikom planiranja asa.
U uvodnom delu asa elimo da motiviemo polaznike - da ele da saznaju neto vie. Polaznike
treba motivisati povezivanjem novog sa ve nauenim gradivom, predstavljanjem nastavne jedinice
i sadraja asa, obrazlaganjem zato je tema asa vana i kako se kasnije moe primeniti.
Kratki i saeti prikaz aktivnosti polaznika, cilja i zadataka nastave i svrha zato je vano nauiti
tu odreenu nastavnu jedinicu. Znaaj nastave se moe istai ako se napravi paralela sa zadacima
koje polaznici obavljaju na poslu.
; Razrada
Razrada zavisi od domena uenja (psihomotorni, kognitivni, afektivni), kao i od nastavnog
predmeta.
Izrada plana realizacije asa u psihomotornom domenu
Nakon uvoda sledi demonstracija vetine koju polaznici treba da usvoje. Treba objasniti kljune
elemente izvoenja vetine, nakon ega polaznici utvruju steeno znanje postavljanjem pitanja.
Svakom polazniku treba omoguiti vebanje vetine to je pre mogue.
Kada su polaznici uvebali vetinu i postali kompetentni, treba izvriti testiranje. Ukoliko se utvrdi
testiranjem da kompetentnost nije dostignuta, polaznik e nastaviti sa uvebavanjem. Vrlo je vano
Page 61 of 88
da primenite principe uenja odraslih, da ispravite greke pre nego to se ukorene.

Izrada plana realizacije asa u kognitivnom domenu
Izrada plana realizacije asa u kognitivnom domenu zavisi od cilja i zadataka nastave: da li se
odnose na retenciju ili na razumevanje. Ukoliko je nastavna jedinica usmerena ka retenciji, onda
treba obratiti posebnu panju na verbalne i vizuelne asocijacije, ponavljanje i testiranje; dok je za
nastavnu jedinicu usmerenu ka razumevanju vano postavljanje pitanja, poreenje sa ve steenim
znanjem i reavanje problema.
Izrada plana realizacije asa u afektivnom domenu
Prilikom izrade plana realizacije asa u afektivnom domenu treba uzeti u obzir nivo u okviru
domena uenja koji je odreen ciljem i zadacima nastave. Ukoliko odreene vrednosti i ponaanje
ele da se predstave i promoviu, potrebno je i odvojiti dovoljno vremena za primanje i reagovanje
na stimulus (novo ponaanje). Budite sigurni da ste odvojili dovoljno vremena na asu za diskusiju,
reavanje problema i, najvanije za di-brifing.
; Zakljuak
Zakljuak asa treba planirati sa istom preciznou kao i uvod. esto se deava da trener koji
ne vodi rauna o vremenu iznenada shvati da je raspoloivo vreme isteklo, i kao posledica
toga, nema zakljuka ili je vrlo kratak. Zakljuak bi trebalo da zauzme oko 10% asa.
Na svakom asu trener i polaznici razmene veliki broj informacija. Svrha zakljuka je da
podseti polaznike na glavne aspekte nastavne jedinice koja je obraena na asu, da bi se
zapoeo transfer informacija iz kratkorone u dugoronu memoriju.
Treba unapred isplanirati vreme da biste rezimirali ono to je naueno na asu i pripremili
polaznike za sledeu nastavnu jedinicu.
Page 62 of 88
2. Aktivnost trenera
Oznaava nastavne metode, aktivnosti, strategiju koju trener namerava da primeni. Treba koristiti
samo kljune rei i koncepte.U nekim planovima realizacije asa, aktivnost trenera je simbolino
predstavljena ikonama, slikama i simbolima koje su poznate treneru. Ova tehnika olakava rad
trenera stvaranjem mentalne asocijacije slika-aktivnost. U ovom sluaju, legendu simbola treba
prethodno izraditi.
3. Aktivnosti polaznika
Oznaava ta se oekuje od polaznika da urade na osnovu nastavnog sadraja i aktivnosti trenera.
Treba koristiti samo kljune rei, koncepte i naslove.
4. Pomoni materijal
Znaajnu pomo treneru predstavlja plan realizacije asa koji sadri sva nastavna sredstva i
materijal koji e se koristiti na asu. Da bi rad trenera bio laki treba koristiti skraenice. Nemojte
zaboraviti da ukljuite te skraenice u legendu plana realizacije asa.
III. Organizacija vremena

A. Uvod
Stara kineska poslovica koja odslikava znaaj organizacije vremena kae: Izgubljeno blago se
moe nai, ali ne i vreme
Principi organizacije vremena se ne primenjuju samo u nastavi, ve i u svakodnevnom ivotu.
esto ujemo kako ljudi kau da ne mogu da nau vremena za sve ono to bi eleli da urade. Ovo
se moe izbei pravilnim planiranjem aktivnosti.
B. Planiranje
Uopteno, treba uzeti u obzir etiri koraka prilikom organizacije vremena u nastavi:
; Odrediti raspoloivo vreme

; Odrediti aktivnosti i proceniti koliko dugo traju
; Napraviti prioritet aktivnosti
; Hronoloki rasporediti aktivnosti
Page 63 of 88
; Odrediti raspoloivo vreme

Kao rezultat analize obrazovnih potreba mogue je znati najvanije faktore u vezi sa vremenom,
kao to su duina i uestalost nastave (sati, dani, nedelje)
; Odrediti aktivnosti i proceniti koliko dugo traju

Aktivnosti su uglavnom odreene nastavnim sadrajem. Vreme koje je potrebno za svaku aktivnost
je odreeno nastavnim metodama i sredstvima koja elite da primenite. Ne zaboravite da odvojite
vreme za odmor u toku nastave, kao i za pauzu za ruak i slino. Imajte na umu princip
fleksibilnosti i odvojite realno dovoljno vremena za svaku predvienu aktivnost.
; Napraviti prioritet aktivnosti

Setite se planiranja nastavnog sadraja: odredili ste ono to je bitno i treba da bude ukljueno u
nastavni sadraj i iskljuili ste informacije koje nisu relevantne. Isti princip treba i ovde primeniti.
Ukoliko ste zakljuili da nema dovoljno vremena za sve aktivnosti koje ste isplanirali, treba da
zadrite one aktivnosti koje su vanije.
Kriterijum prilikom pravljenja prioriteta treba da je zasnovan na zadacima nastave i uvek imajte na
umu da je ovaj model nastave usmeren na polaznika.
; Hronoloki rasporediti aktivnosti

Ovaj korak vam omoguava da potvrdite da li je mogue realizovati sve aktivnosti koje ste
isplanirali ili je potrebna modifikacija dodati ili izostaviti neke od aktivnosti. Ne zaboravite da
primenite klasifikaciju prioriteta koja je prethodno predstavljena. Raspored koji ste izradili bie
vam od pomoi tokom svih ovih faza.
C. Raspored
Raspored predstavlja dragocenu pomo treneru. Bez rasporeda je nemogue uspeti u nastavi.
Postoje razliiti modeli i formati rasporeda i od vas samih zavisi koji ete model ili format odabrati
da bi odgovarao vaim potrebama. Bez obzira na model ili format, svaki raspored treba jasno da
prua informacije koje predstavljaju smernice na asu, kursu itd.
Page 64 of 88
Fasilitacija
A. Definicije
Fasilitacija:
Fasilitacija ini drugi proces lakim.
Fasilitator:
Fasilitator je osoba koja olakava pojedincima da razumeju jedni druge, da se dogovore i
preduzmu dogovorene radnje.
Vetine fasilitacije:
Vetine fasilitacije su tehnike koje je usavrio trener da bi pomogao svojim polaznicima i
usmeravao ih ka ostvarivanju zadataka nastave.
B. Uvod
Zamislite da ste babica, da pomaete pri poroaju. Pomozite neprimetno. Olakajte ono to se
deava, a ne ono to vi mislite da treba da se deava. Ako morate da vodite proces, vodite ga tako
da pomaete majci i nemojte je sputavati.
Imajte na umu da vi olakavate nekome drugom. Da pomaete. Nemojte se nametati.
Nemojte pokuavati da upravljate. Nemojte nametati vae potrebe i vae shvatanje.
Kada se posao zavri, grupa e rei: Mi smo to sami uradili.
Page 65 of 88
III. Trener kao fasilitator

Trener-fasilitator mora da razvije vetine, znanje i nain razmiljanja da bi:
1. Usmeravao polaznike ka cilju
2. Pruao pomo polaznicima u meusobnom razumevanju i dogovoru
3. Svi lanovi grupe ispoljili svoje najbolje kvalitete
4. Reavao konflikte pomirenjem razlika u miljenju.
1. Usmeravanje polaznika ka cilju
napravite raspored koji vodi grupu ka ostvarivanju eljenih rezultata

podstaknite uee, entuzijazam, kreativnost
ponaajte se neutralno i dajte svoj doprinos nastavi u odgovarajuem trenutku
organizujte diskusiju na nain koji podstie razmenu ideja, dolaenje do dobrih reenja i
spreava digresije
C. 2. Pruanje pomoi polaznicima u meusobnom razumevanju i dogovoru
stvorite otvorenu, neformalnu atmosferu u kojoj polaznici rade zajedno

identifikujte i naglasite najvanije take dogovora
primenite nekoliko sredstava da bi se postigao konsenzus
D. 3. Svi lanovi grupe ispoljavaju svoje najbolje kvalitete
sluajte na nain kojim pokazujete da uvaavate onoga koji govori i potvrdite da ste razumeli
reeno
pomozite drugima da razumeju znaenja, razmiljanja, oseanja i namere koje izlae jedan lan
grupe
neka grupa preuzme odgovornost za svoj uspeh u nastavi
pruite pozitivan i konstruktivan fidbek na nain koji stimulie samosvest, eksperimentisanje i
preuzimanje rizika
4. Reavanje konflikata pomirenjem razlika u miljenju
zatitite pojedince i njihove ideje od napada

direktno i sa potovanjem suoite se sa ponaanjem polaznika sklonih raspravama
ukljuite zavaene strane u proces pomirenja
razgraniite probleme, interese i pozicije
razvijte meusobno poverenje i pregovarajte korak po korak dok ne doete do konanog
sporazuma
Page 66 of 88
III. Tehnike fasilitacije

Da bi trener razvio odgovarajue vetine fasilitacije potrebno je vreme, iskustvo i posveenost
profesiji. Razvoj vetina fasilitacije je individualni proces i zavisi od samog trenera koliko vremena
mu treba da usavri ove vetine.
Sada emo se usredsrediti na etiri (4) tehnike fasilitacije koje trener moe koristiti da bi usavrio
svoje vetine fasilitacije.
(1) Atentivne tehnike
(2) Tehnike opservacije
(3) Tehnike sluanja
(4) Tehnike postavljanja pitanja
1. Atentivne tehnike
Definicija: Predstavljanje trenera na nain kojim pokazuje polaznicima da im posveuje panju.
Na primer, atentivne tehnike se primenjuju kada:
uspostavljate vezu sa polaznicima
komunicirate sa polaznicima i pokazujete da uvaavate svakog pojedinca
pokazujete da ste zainteresovani za uenje svakog polaznika
Primenom atentivnih tehnika trener dobija informacije od polaznika. On posmatra ponaanje
polaznika sa odgovarajueg mesta u uionici, na osnovu ega moe da zakljui kako polaznici
prihvataju nastavu. Time se takoe podstiu polaznici na interakciju.
Vidovi ponaanja koji pokazuju da ste zainteresovani za polaznike su:
licem ste okrenuti ka polaznicima
uspostavljate odgovarajui kontakt oima (neprestano posmatrate grupu)
kreete se po uionici dok polaznici vebaju da biste proverili njihov napredak
NE TREBA:
Razgovarati sa nastavnim sredstvima

Okretati lea grupi dok im se obraate
Zuriti u pojedine polaznike
Ponaati se na nain koji odvlai panju polaznika (npr. gledati u sat dok polaznici govore)
Page 67 of 88
2. Tehnike opservacije
Definicija: Saznavanje pre svega putem ula vida i sposobnosti opaanja.
Tehnike opservacije e vam pomoi da procenite kako je prihvaena nastava. Na osnovu opaanja
u toku nastave, moete da odluite da li ete nastaviti sa odravanjem asa kao to ste planirali ili
ete modifikivati plan da odgovara potrebama polaznika.
Neverbalno ponaanje polaznika je pokazatelj njihovih oseanja.
Ukoliko primetite da nekoliko polaznika pokazuje isti vid ponaanja trebalo bi neto da
preduzmete.
Neverbalno ponaanje i mogua znaenja
PONAANJE
Smei se
Klima glavom potvrdno
Naginje se napred
Gleda vas u oi
MOGUA ZNAENJA
Zeva
Prazan pogled
Cupka nogama
Zavaljen u stolici
Gleda na sat
Entuzijazam
Razumevanje
Dosada
Mrti se
Hvata se za glavu
Prazan pogled
Izbegava pogled
Zbunjenost
Page 68 of 88
3. Tehnike sluanja
Definicija: Primanje verbalnih informacija i potvrda da je informacija shvaena.
Tehnike sluanja omoguavaju da pokaete da razumete stanovite polaznika. Takoe vam pruaju
validnu povratnu informaciju kako je nastava prihvaena. Moete upotrebiti ovu povratnu
informaciju da odluite na koji nain da nastavite sa nastavom.
Ovo se jo naziva i AKTIVNO SLUANJE.
Aktivno sluanje podrazumeva dva (2) koraka. To su:
a) Sluanje izgovorenog, i
b) Parafraziranje onoga to je reeno da biste pokazali da razumete
a) Paljivo sluanje izgovorenog
Dok sluate, pokuajte da shvatite ono to je reeno, da razumete sadraj i smisao sa take gledita
polaznika. Iako deluje jednostavno, postoje prepreke koje oteavaju ovaj proces. Prepreke mogu
biti posledica spoljanjih ili unutranjih smetnji.
1. Unutranje smetnje
Sve ono o emu razmiljamo dok druga osoba govori.
Moe biti u vezi sa onim o emu se govori, ali i ne mora (sanjarenje, nedostatak koncentracije).
2. Spoljane smetnje
Sve ono to se deava oko nas i druge osobe koje se trude da privuku nau panju. Moe biti zvuk
ili slika. (npr. buka iz drugih prostorija)
b) Parafraziranje da biste pokazali da razumete
Parafraziranje znai da trener svojim reima ponovi ono to je polaznik rekao da bi pokazao da
razume. Zahteva verbalnu interakciju sa polaznicima. Ova interakcija se moe koristiti da bi
proverili da li ste dobro razumeli ono to je reeno i da biste dobili dodatne informacije od
polaznika i popunili praznine.
Prilikom parafraziranja, koristite sledee fraze:
Ako dobro razumem ti kae...
Rekao si ...
Mislim da govori
Kako ja razumem, ti si
Page 69 of 88
4. Tehnike postavljanja pitanja

Definicija: proceniti koliko su vas dobro polaznici razumeli tako to ete traiti povratnu
informaciju.
Zato postavljati pitanja?
Da shvatite koliko polaznici ve znaju o toj temi

Da bi polaznici aktivno uestvovali u nastavi
Da bi trener dobio povratnu informaciju o tome kako je nastava prihvaena
Da bi polaznici procenili svoje znanje i dopunili ga
E. Tri (3) koraka prilikom postavljanja pitanja
1. Postavljanje pitanja
2. Obrada odgovora polaznika
3. Odgovaranje na pitanja polaznika
1. Postavljanje pitanja
Postavljanje pitanja znai, u stvari, izabrati odgovarajui tip pitanja.
Postoji est (6) tipova pitanja koje trener moe da koristi. To su :
Direktna pitanja
Alternativna pitanja
Uvodna pitanja
Pitanja otvorenog tipa

Sugestivna pitanja
Retorika pitanja
Page 70 of 88
a. Direktna pitanja
Defincija: direktna pitanja su pitanja koja se postavljaju odreenoj osobi u grupi.
Zovu se direktna jer trener odreuje ko e odgovoriti na pitanje.
Direktna pitanja mogu biti alternativna, otvorenog tipa ili sugestivna.
Direktna pitanja se koriste da bi:
Prozvali osobu za koju znate da zna odgovor
Izbegli osobu koja odgovara na svako uvodno pitanje koje je upueno celoj grupi
Ukljuili tihog polaznika u nastavu
F. b. Uvodna pitanja
Definicija: Uvodna pitanja se postavljaju celoj grupi i na njih svako moe da odgovori.
Trener ne odreuje ko e odgovoriti na pitanje. Uvodna pitanja mogu biti alternativna, otvorenog
tipa ili sugestivna.
Uvodna pitanja se koriste da bi:
Zapoeli diskusiju
Vodili diskusiju
Predstavili novu temu tako da svi polaznici mogu da iznesu svoje miljenje
Dobili komentar na temu
c. Retorika pitanja
Definicija: Retorika pitanja su pitanja koja ne zahtevaju odgovor.
Ova pitanja se nazivaju retorika jer se postavljaju da bi izazvala efekat ili da bi se dala izjava a ne
da bi se dobio odgovor.
Na primer: ta ja tu mogu da uradim? Zato ja?
Retorika pitanja se koriste da bi:
Naveli grupu da pone da razmilja o temi, ali bez ekanja na odgovor
NAPOMENA: Nemojte ekati predugo nakon postavljenog retorikog pitanja jer e u suprotnom
neko pokuati da odgovori.
d. Alternativna pitanja
Definicija: Alternativna pitanja generalno zahtevaju odgovor sa da ili ne.
Na primer: Da li razumete? Da li ste udati?
Takoe alternativna pitanja pruaju dve opcije (odgovora) u samom pitanju.
Na primer: Da li je lake koristiti flip-art ili projektor? Da li elite da napravimo pauzu ili da
nastavimo sa radom?
Alternativna pitanja se koriste da bi:
Ponovili prethodno obraeno gradivo
Kada traimo odreeni odgovor, kao u matematikom problemu
Usmerili polaznika u razmiljanju
Ohrabrili stidljivog polaznika da odgovori kada znate da zna
Page 71 of 88
e. Pitanja otvorenog tipa

Definicija: Pitanja otvorenog tipa su uoptena pitanja koja mogu dovesti do opirne diskusije.
Ova pitanja najee poinju upitnim recama kao to su: ta, kada, ko, gde, ili zato.
Na primer: ta mislite o ovome? Kada moemo uhapsiti osumnjienog?
Uvodna pitanja se koriste da bi:
Razvili optu diskusiju
Saznali injenice
e. Sugestivna pitanja
Definicija: Sugestivna pitanja sadre odgovor u samom pitanju.
Na primer: Nisi razumeo, zar ne? Ti si ukrao televizor, je l tako?
Sugestivna pitanja se koriste da bi:
Dobili odreeni odgovor koji elite
Usmerili diskusiju
Proverili znanje polaznika
2. Obrada odgovora
Drugi korak u procesu postavljanja pitanja je nain na koji trener postupa sa odgovorima
polaznika.
Nain na koji odgovorite na pitanje e uticati ne samo na osobu koja je postavila pitanje ve i na
celu grupu.
Neki od naina postupanja sa odgovorima polaznika koji obezbeuju aktivno uee polaznika u
nastavi su:
Pozitivno komentariite tane odgovore

Odajte priznanje za trud, ak i kada je odgovor pogrean
Minimizirajte mogui oseaj nelagodnosti kada polaznik da netaan ili nepotpun odgovor
3. Odgovaranje na pitanja polaznika

Trei korak u procesu postavljanja pitanja je odgovaranje na pitanja polaznika.
Nain na koji trener odgovora na pitanje e uticati na to da li e polaznici slobodno postavljati
pitanja i ubudue.
Kada odgovarate na pitanja polaznika trebalo bi da:
Date odgovor sami ako ste vi jedina osoba koja moe da odgovori
Preusmerite pitanje na drugog polaznika ili celu grupu ukoliko postoji verovatnoa da e neko
dati taan odgovor
Odloiti pitanje za kasnije ako:
Page 72 of 88
prevazilazi obim teme, ili

se na pitanje ne moe odgovoriti u okviru datog vremena, ili
e odgovor dobiti kasnije u toku kursa, ili
vam je potrebno vreme da biste pronali taan odgovor i dali ga polazniku (nikada nemojte
ne odgovoriti na pitanje).
IV. Kontrola u uionici

Trener treba da kontrolie situaciju u uionici. Ukoliko se dogodi neto to ugroava interese
grupe, trener treba da reaguje. Znajte da je dunost trenera da obezbedi sve neophodne uslove u
kojima e polaznici moi da ostvare zadatke nastave.
G. A. Rad sa atipinim polaznicima
Jo jedna vana vetina koju trener mora da razvije je rad sa atipinim polaznicima.
Trener mora najpre da razume razloge koji su doveli do takvog ponaanja i tek onda da izgradi
nain ophoenja sa polaznicima koji manifestuju atipino ponaanje.
Uglavnom trener se susree sa etiri (4) tipa atipinih polaznika.
1.
2.
3.
4.
Neprimetni
Naduvenko
Gospodin Cinini
Svaalica
1. Neprimetni
Mogui razlozi ovakvog ponaanja su:
Moda uestvuje u nastavi ali je osoba koja razmilja u sebi

Moda je stidljiv i nesiguran
Moda ima neki problem line prirode
Moda ne razume ta se deava
Moda mu je dosadno
Moda se opire
Kako se odnositi prema ovakvom obliku ponaanja:
Nemojte ih dovoditi u neprijatnu situaciju stavljajui ih na tapet

Nemojte ih pitati u emu je problem ispred cele grupe. Razgovarajte sa njima u toku pauze.
Upoznajte ih. Razgovarajte o svemu, ne mora da bude vezano za nastavu.
Postepeno ih ukljuite u rad u malim grupama ili u diskusiju da bi im bilo prijatnije
Pruite im podrku, ukoliko primetite da znaju odgovor, prozovite ih, ali:
Ukoliko vidite da ne znaju odgovor, nemojte ih dovoditi u neprijatnu situaciju
Page 73 of 88
2. Naduvenko
Moda se osea superiorno: sveznalica

Moda je dobro informisan i nestrpljiv da prenese informaciju
Moda je po prirodi priljiv
Moda ima predrasude
Nemojte ih dovoditi u neprijatnu situaciju ili biti sarkastini, moda e vam kasnije zatrebati
njihova energinost
Preusmerite panju na ostale lanove grupe
Pruite im priliku da pokau svoje znanje
3. Gospodin cinini
Mogui razlozi ovakvog ponaanja:
Moda je ve sve doiveo i misli da se nita bitno nee promeniti

Moda misli da njegov cinizam nije problem
Ukljuite ih u diskusiju na asu

Pitajte ih za predloge
Ne doivljavajte lino i trudite se da izbegnete sukob
4. Svaalica
Moda se ve sukobljavao ranije, a vi sa tim niste upoznati

Moda ima drugaije ideje, vrednosti, uverenja ili opaanja
Moda ima teku narav
Kako se ophoditi prema ovakvom obliku ponaanja:
Potencirajte ono u emu se slaete

Minimizirajte ono u emu se ne slaete
Preusmerite panju na ostale polaznike
Ne doivljavajte lino i trudite se da izbegnete sukob
Trener je fasilitator i njegova uloga je da posreduje u procesu uenja

Nemojte da nameete svoju linost, miljenje i ubeenje.
Page 74 of 88
B. Smernice za trenera
Da bi vam pomogli u pronalaenju vaeg naina izvoenja nastave, daemo kratak prikaza smernica
u fasilitaciji kojih trener treba da se pridrava:
Stvorite prijatnu atmosferu.

Budite na raspolaganju.
Budite prirodni polaznici e to ceniti.
Nemojte izigravati Gospodina Savrenog.
Budite svesni svoje uloge.
Izloite temu i obim programa nastave, neka polaznici izloe svoja oekivanja.
Pruajte samo proverene podatke.
Neka polaznici predstave svoje iskustvo na svaku temu ili vebu.
Predstavite ideje i pitanja. Ne insistirajte na svojim gleditima. Potrudite se da polaznici
imaju priliku da priaju o sopstvenom iskustvu.
Vae oi, ui, glas i govor tela su vani. Uspostavite kontakt oima sa polaznicima. Budite
svesni sopstvenog glasa - nastojte da ne govorite previe ili preglasno, ve tako da svi mogu
da uju vas i ostale polaznike.
Budite "fer" kada prozivate polaznike, na primer, ne favorizovati mukarce naspram ena,
ne prozivati stalno iste ljude.
Ne ulazite u rasprave i ne dozvolite da as preraste u raspravu. Istovremeno treba ohrabrivati
razliitost u miljenju.
Omoguite polaznicima da postavljaju pitanja.
Ne dozvolite da polaznici upadaju jedan drugome u re.
Budite "vrsti" sa dominantnim osobama, stavite im do znanja da trebaju pustiti i druge da
govore.
Dajte polaznicima dovoljno vremena da razmisle i obrazloe svoj miljenje.
Proverite da li su polaznici dobro razumeli sadraj jedne nastavne jedinice pre nego to
preete na drugu; odgovorite ako jo ima nerazjanjenih pitanja.
Koristite aktivnosti Probijanje leda ili Zagrevanje.
Primenjujte razliite nastavne metode.
Page 75 of 88
D. Veliko NE za trenera
Bez obzira na pristup za koji se trener odlui da bi olakao proces usvajanja znanja svojih
polaznika, postoje neki postupci i vidovi ponaanja koji se moraju izbegavati.
Nazvali smo ih Veliko NE za trenera:
Lo prvi utisak
Nema cilja kojem tei
Dosadna, suvoparna prezentacija
"Stoji u mestu"
Ne odrava kontakt oima
Neodgovarajui izraz lica
Bez humora
Nedovoljna priprema
Pasivni polaznici
Bez entuzijazma/motivacije/ ubeenja
Siromana vizuelna nastavna sredstva
Slaba zavrnica
D. Prevazilaenje treme
Svaki trener osea tremu pre poetka asa, posebno ako prvi put treba da odri as. ak i oni sa
velikim iskustvom, imaju takav oseaj s vremena na vreme. Veina trenera priznaje da osea tremu
neposredno pre poetka asa.
ta trener moe da preduzme da bi prevaziao tremu:
; Vebajte sve dok se ne oseate prijatno

; Nauite napamet poetak vae prezentacije
; Vebajte upotrebu nastavnih sredstava pre poetka asa
; Predvidite i spremite se za mogue probleme u nastavi
; Dobro se odmorite pre nastave
; Odaberite prikladnu i udobnu odeu
; Pre samog poetka asa pokuajte da se opustite: duboko udahnite i latite se posla.
Page 76 of 88
Nastavno okruenje
A. Uvod
Samo okruenje u kome se nastava odrava moe imati znaajan uticaj na efikasnost nastave.
Ureenje i izgled uionice moe da utie na stav polaznika prema nastavi i na njihove navike u
uenju. Polaznicima je potrebno nastavno okruenje koje je organizovano, podsticajno i udobno i
omoguava efikasno uenje. Stvaranje takvog okruenja podrazumeva ureenje prostora,
snabdevenost raznovrnim nastavnim materijalom, kao i stvaranje uverenja kod polaznika da
pripadaju tom prostoru i da taj prostor pripada njima.
B. Nastavno okruenje
Da bi nastavno okruenje podsticalo polaznike na uenje, trener bi trebalo da uzme u obzir sledee:
(1) potrebe polaznika
(2) ureenje prostorije
(1) Potrebe polaznika
Prihvatanje nastave e biti oteano ukoliko osnovne ivotne potrebe nisu ispunjene (Maslovljeva
hijerarhija ljudskih potreba). Jednostavno, ako polaznicima nije udobno, oni nee moi da se
usredsrede na nastavu i da u njoj aktivno uestvuju.
Na sledeih est (6) faktora trener treba da obrati panju prilikom organizacije udobnog nastavnog
okruenja:
;Temperatura
;Stolice
;Pisanje i radni prostor
;Osvetljenje
;Preglednost
;Buka
Page 77 of 88
; Temperatura u uionici
Opte je verovanje da je temperatura od 22 stepena Celzijusovih u uionici idealna.
Ako je u prostoriji pretoplo, polaznici e zaspati. Ako je temperatura u prostoriji nia od
predviene, polaznicima e panja biti odvuena od uenja zbog hladnoe.
; Stolice
Koristite udobne stolice. Izbegavajte drvene. Drvene stolice su neudobne, tvrde i bune.
; Pisanje i radni prostor

Svakom polazniku je poteban stalni prostor za rad koji treba da bude dovoljno veliki za
pisanje.
Ukoliko radite u uionici gde polaznici nemaju prostora za pisanje, as treba da bude krai.
; Osvetljenje
Odgovarajue osvetljenje je neophodno! Osvetljenje e biti odabrano u skladu sa nastavnom
metodom i nastavnim sredstvima koji se koriste u datom trenutku.
; Preglednost u uionici ( i za polaznika i za trenera)

Najefektnija vizuelna sredstva na svetu su beskorisna ukoliko ih vai polaznici ne mogu videti.
Proverite uionicu pre odravanja asa da biste uoili uglove ili delove odakle je teko pratiti
nastavu.
Ako as morate odrati u uionici u kojoj ne postoji preglednost, razmotrite smanjenje broja
polaznika i upotrebu radnih stolova/stolica koji pruaju bolje praenje nastave.
; Buka
Buka je smetnja normalnom odvijanju nastave. Jedan od osnovnih kriterijuma koji treba zadovoljiti
je odravanje nastave u okruenju u kome nema buke.
Page 78 of 88
(2) Ureenje prostora

Na ovom kursu usredsrediemo se na dva znaajna pitanja:
; Dekor u uionici
; Raspored sedenja
; Dekor u uionici
Primarna uloga dekora u uionici je da pomae proces usvajanja znanja. Stalnim posmatranjem i
itanjem dekora, polaznici obnavljaju i pamte znaajne koncepte i informacije. Ovaj proces se
esto naziva pasivno uenje.
Zanimljiva i atraktivna vizuelna nastavna sredstva, kao to su bilteni i posteri, su glavne
komponente efektne uionice. Dekoracije na zidovima bi trebalo da budu u boji i dopadljive, kao i
da odslikavaju nastavu koja se odvija u toj uionici. Takoe, materijal na zidovima uionice bi
trebalo esto menjati i aurirati.
Dnevni plan rada, sporazum polaznika i druge znaajne informacije treba postaviti tako da ih
polaznici lako uoe. Dostupnost informacija razvie svest kod polaznika o odgovornosti koju imaju
u nastavi.
Raspored sedenja
Davno su proli dani kada je trideset klupa rasporeeno u redove upereno ka katedri nasatvnika
koja se nalazi na elu uionice. Prilikom ureenja uionice, trener treba da uzme u obzir potrebe
polaznika koji aktivno uestvuju u nastavi: na primer, klupe u redovima kao u klasinom kolskom
ambijentu predstavljaju barijeru izmeu trenera i polaznika i negativno utiu na grupnu interakciju.
Sam raspored sedenja u uionici moe da stvori oseaj bliskosti i saradnje ili autoriteta i hijerarhije.
Ako elite da polaznici rade u malim grupama, organizujte, na primer, sedenje za stolovima ili oko
nekoliko klupa. Za este grupne diskusije, probajte kruni ili polukruni raspored. U svakom
sluaju, treba da odaberete onaj raspored sedenja koji vam najvie odgovara, a u zavisnosti od
veliine grupe, nastavih metoda i nastavnih sredstava.
Najei raspored sedenja u uionici
Polukruni
Potkovica
Konferencijski
Timski
U redovima
Page 79 of 88
Polukruni raspored sedenja

Veliina grupe: mala / srednja
Nastavna metoda: sve metode
Nastavna sredstva: sva
Prednosti:
Poto su polaznici okrenuti licem u lice, omoguena je dobra komunikacija
Polaznici se lako mogu raspodeliti u male grupe
Nedostaci:
Ogranien je broj polaznika sa kojima se moe raditi
Raspored sedenja u obliku potkovice

Veliina grupe: mala / srednja
Nastavna sredstva: sva, mada je mogue da u toku projekcija polaznici koji sede u uglovima
nemaju dobru preglednost
Prednosti:
Ovaj raspored je odlian za demonstraciju ili igranje uloga zbog dobre preglednosti
Polaznici se lako mogu raspodeliti u male grupe
Nedostaci:
Ogranien je broj polaznika sa kojima se moe raditi
Polaznici imaju mogunost interakcije samo sa 2/3 grupe koja je u njihovoj blizini.
Polaznici koji se nalaze na istoj strani potkovice retko komuniciraju meusobno.
Konferencijski raspored sedenja

Veliina grupe: mala
Nastavna sredstva: sva
Prednosti:
Bliski kontakt izmeu trenera i polaznika, i samih polaznika
Mogunost za interakciju
Nedostaci:
Mali broj polaznika komunicira licem u lice
Mali broj polaznika sa kojima se moe raditi
Mesto na elu stola se esto doivljava kao liderska pozicija
Page 80 of 88
Timski raspored sedenja

Veliina grupe: mala /velika
Nastavna metoda: sve metode koje zahtevaju grupne aktivnosti
Nastavna sredstva: sva, mada je mogue da u toku projekcija polaznici koji sede na kraju
uionice nemaju dobru preglednost
Prednosti:
Podstie razgovor
Neguje duh tima i odgovarajua je za grupne aktivnosti
Neformalno, ali je kontola ostvarljiva
Nedostaci:
Mogu samo sa ogranienim brojem polaznika
Neformalan je a ipak je kontrola mogua
Preglednost moe biti problem
U redovima (tradicionalni)
Veliina grupe: velika
Nastavna metoda: najbolji za predavanja i prezentacije
Nastavna sredstva: mogue je da polaznici koji sede na kraju uionice nemaju dobru
preglednost postera i projekcija
Prednosti:
trener je okrenut licem prema polaznicima

Odgovara ukoliko nastavu izvodite sa velikom grupom polaznika
Odgovara ukoliko treba da koristite vizuelna nastavna sredstva
Nedostaci:
Komunikacija se odvija samo u jednom pravcu

trener ne moe da vidi polaznike koji sede u poslednjim redovima
Preglednost moe biti loa
Page 81 of 88
Evaluacija nastave
A. Uvod
Kada se pomene evaluacija nastave, prvo na ta pomislimo je ocenjivanje polaznika da bi videli
koliko su nauili. Ali, koncept evaluacije nastave obuhvata mnogo vie od toga.
Sistematski proces evaluacije nastave treba da vam pomogne da odredite da li je nastava i praksa
koja je usledila popunila razliku u znanju utvrenu analizom obrazovnih potreba.
Takoe, sistematska evaluacija je neophodna ukoliko trener eli da usavri i pobolja svoje vetine.
Pokuaj usavravanja bez evaluacije bi bio kao utirati na ko zatvorenih oiju. Meutim, ako
zastanemo ovde, ocenili bismo samo 50% rada koji je uloen u nastavu.
U ovoj nastavnoj jedinici, predstaviemo vam nain da uradite evaluaciju nastave u potpunosti.
B. Komponente evaluacije nastave
Evaluacija nastave obuhvata:
1. Reakcije polaznika
2. Uenje na asu
3. Ponaanje na radnom mestu
Page 82 of 88
1. Reakcije polaznika
Na ovaj nain analiziraete kako polaznici usvajaju znanje. Moiete da odredite mogue probleme
u nastavnom planu i programu koji e vam posluiti sledei put kada organizujete nastavu.
Prikupljanje podataka na ovom nivou se odvija na dva naina:
; Procena posmatraa
; Komentari polaznika
; Procena posmatraa
Ova procena se direkno odnosi na vaa ili opaanja kolege ili osobe koja je odreena od strane
organizacije za ovakvu vrstu procena.
; Komentari polaznika
Polaznici treba da iznesu svoje utiske o kursu.
Prikupljene informacije treba da sadre podatke o:
Treneru
Nastavnom materijalu
Nastavnim metodama
Primenljivosti nastavnog sadraja
Nastavnom okruenju
Informacije se mogu sakupiti na sledee naine:

Grupna diskusija
Individualni razgovor
Anketa (preporuljivo)
Page 83 of 88
2. Uenje na asu
Procena znanja koje polaznici usvajaju na asu se odvija na svakom asu kroz ostvarene zadatke
nastave. Kao to je ve reeno, zadaci nastave slue kao kriterijum ocenjivanja. Zadaci nastave ne
samo da odreuju nastavni sadraj, ve i vrstu testiranja koja e se koristiti na kursu. Standardni
tipovi provere znanja obuhvataju:
Usmeni ispit
Opservacija
Pismeni ispit
Usmeni ispit
Ovaj metod omoguava direktno ispitivanje polaznika; uglavnom se koristi na asu i omoguava
treneru da vidi kako polaznici ue.
Opservacija
Ovaj metod omoguava posmatranje ponaanja polaznika. Uglavnom se koristi za procenu vetina.
Sa kriterijumima odreenim na osnovu utvrenih standarda, moemo ostvariti odgovarajui nivo
objektivnosti.
Pismeni ispit
Ovaj metod podrazumeva upotrebu pismenih testova da bi utvrdili da li su zadaci nastave ostvareni.
Postoje dve kategorije test pitanja:
; Subjektivna (otvorenog tipa)
; Objektivna (zatvorenog tipa)
; Subjektivna pitanja provere znanja (otvorenog tipa)
Subjektivna pitanja ne ograniavaju polaznika i daju mu slobodu. Najpoznatiji tip pitanja iz
kategorije subjektivnih pitanja je esej. Iako ovakva pitanja pruaju polaznicima mogunost da sami
osmisle odgovor, teko ih je oceniti jer esto imaju vie tanih odgovora. Policijski trener moe
koristiti ovu vrstu pitanja, ali to ne treba da bude njegov prvi izbor.
Subjektivna pitanja treba izbegavati jer:
zahtevaju puno vremena za analizu i ispravku
nemogue ih je standardizovati
uzrok negativne atmosfere, zato to polaznici mogu da spekuliu o kriterijumu koji trener
koristi za procenu njihovog znanja.
Page 84 of 88
; Objektivna pitanja u proveri znanja (zatvorenog tipa)

Objektivna pitanja provere znanja imaju samo jedan taan odgovor. Za razliku od prve grupe
pitanja, ova vrsta pitanja se posebno preporuuju. Ova pitanja se preporuuju jer:
su standardizovana
omoguavaju donoenje zakljuaka u vezi sa problemima u uenju
polaznici ih lake prihvataju
Mi emo se usredsrediti na etiri (4) najee vrste objektivnih pitanja:
tano/netano,
pitanja savie ponuenih odgovora
dopunjavanje
povei pitanje i odgovor
Tano netano: ova pitanja se sastoje od odreene tvrdnje i polaznik mora da oznai da li je
tvrdnja tana ili netana.
a. Prednosti
Laka za ocenjivanje jer postoji klju reenje

Laka za upotrebu jer su odgovori veoma jednostavni
Prilagoena nastavnom matrijalu koji moe biti "apsolutno" taan ili netaan
b. Nedostaci
Postoji velika mogunost pogaanja
c. Kako sastaviti pitanja tano- netano
Svako postavljeno pitanje mora da bude potpuno tano ili netano

Uzdrite se od upotrebe trik pitanja
Izbegavajte sloene reenice
Izbegavajte negaciju u pitanjima
Izbegavajte upotrebu rei kao to su : uvek, niko, svi, nikad
Pitanja treba da budu jednake duine
Izbegavajte formiranje ablona u ponuenim odgovorima
Pitanja sa vie ponuenih odgovora: sastoje se od osnovne reenice i nekoliko ponuenih

odgovora (najee etiri).
a. Prednosti
Pogodna za ocenjivanje zadataka nastave iz razliitih domena uenja

Primenljiva u razliitim nivoima u okviru domena uenja (razumevanje i vii nivoi)
Laka za ocenjivanje upotrebom datog reenja
Smanjuje se mogunost pogaanja dodavanjem vie ponuenih odgovora
Mogu se koristiti vie puta
b. Nedostaci
Page 85 of 88
Teko je formulisati dobre odgovore

Zbog postojanja ponuenih odgovora, potrebno je vie vremena za izradu testa, kao i za njegovo
reavanje
c. Nain sastavljanja pitanja sa vie ponuenih odgovora
Napiite jednu osnovnu reenicu i tri ponuena odgovora

Osnovna reenica treba da budu saeta i laka za itanje
Svi ponueni odgovori treba da budu prihvatljivi
Izbegavajte negacije sem u sluaju kada negacije na najbolji nain oslikavaju loginost
materijala
Rasporedite odgovore nasumice
Umereno koristite kao ponuene odgovore reenice poput sledeih: sve od navedenog ili
nita od navedenog
Dopunjavanje: sastoji se od reenica sa jednom ili vie kljunih rei koje nedostaju. U prazan
prostor se dopisuje re ili reenica koja nedostaje ili je odgovor ponuen kao u pitanjima sa vie
ponuenih odgovora.
a. Prednosti
Lako se sastavljaju
Procenjuje se polaznikovo poznavanje kljunih rei ili principa.
b. Nedostaci
Moe navesti trenera da prenaglasi odreene rei, a ne njihovo znaenje ili upotrebu
c. Nain formulisanja dopunjavanja
Traite samo kljune rei i ograniite odgovor na najvie tri rei

Postavljajte direktna pitanja zasnovana na injenicama
Povei pitanja i odgovor

Od polaznika se zahteva da poveu pitanje i taan odgovor. Pitanja i odgovor su obino dati u
tabeli.
a. Prednosti
Pogodan za povezivanje uzroka sa posledicama, kao i za asocijacije i otkrivanje veza izmeu

pojava
Omoguava primenu i analizu principa i kljunih ideja
b. Nedostaci
Sloena za izradu
Potrebno puno vremena za ispravku
Page 86 of 88
c. Nain formulisanja
Pitanja i odgovori treba da budu uverljiva

Pruiti vie odgovora nego pitanja
Pisati u loginom sledu, tj. azbuno ili redno
3. Ponaanje na radnom mestu

Cilj ove metode je da se proceni da li su polaznici promenili svoj nain rada i da li je to rezulat
nastave. Kada polaznik koristi znanje i vetine koje je nauio tokom nastave, ta je pojava poznata
pod terminom transfer. Preporuuje se ovakav nain procene kada je nastava bila orijentisana na
sticanje vetina.
Ovaj metod evaluacije se posebno preporuuje zato to na ovaj nain utvrujemo da li je postojanje
obrazovne potrebe odnosno razlike u znanju koja je inicirala nastavu zadovoljeno ili su potrebne
dalje mere.
Prikupljene informacije treba da ukljuuju:
Utiske o stepenu primene novih vetina, stavova, i ponaanja na poslu. (Ove informacije se
mogu dobiti od ostalih polaznika, kolega i na osnovu utisaka nadreenih o nainu rada po
zavretku obuke.)
Ocenjivanje rada
Da li je nastava pomogla organizaciji u postizanju ciljeva?
Procena isplativosti uloenog u nastavu ( realizovanje obrazovne potrebe)
Page 87 of 88
Page 88 of 88

Ucenje Odraslih I Trening Vestine

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Ucenje Odraslih I Trening Vestine

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

ToT CoE Strasbourg Februar 2006

Uenje odraslih i trening vetine

ToT- Strasbourg February 2006 Adult Learning & Training Abilities

ToT- Strasbourg February 2006 Adult Learning & Training Abilities

Preneti znanje, vetine i stavove koji dovode do promene ponaanja

II. Individualni stilovi uenja

ToT- Strasbourg February 2006 Adult Learning & Training Abilities

III. Tri domena uenja

Imitacija: Posmatranje vetine i nastojanje da se ponovi.

ToT- Strasbourg February 2006 Adult Learning & Training Abilities

Retencija: Prepoznavanje i memorisanje informacija

ToT- Strasbourg February 2006 Adult Learning & Training Abilities

Primanje: Svesnost, pasivno primanje odreenih stimulusa.

ToT- Strasbourg February 2006 Adult Learning & Training Abilities

IV. Razlika izmeu pedagogije i andragogije

ToT- Strasbourg February 2006 Adult Learning & Training Abilities

ToT- Strasbourg February 2006 Adult Learning & Training Abilities

VI. Principi uenja odraslih

ivotno iskustvo i znanje

Relevantnost (Orijentisanost ka cilju)

Odrasli moraju imati punu slobodu da sami sebe usmere.

ta treba zapamtiti u vezi sa principom samostalnosti i samousmerenosti:

Saznajte miljenje polaznika o razliitim temama i dozvolite im da rade na realizaciji ideja u

ToT- Strasbourg February 2006 Adult Learning & Training Abilities

B. ivotno iskustvo i znanje

ta treba zapamtiti u vezi sa principom znanja i iskustva:

Koristite iskustvo odraslih, ne ignoriite njihovo znanje.

C. Relevantnost (Orijentisanost ka cilju)

Odrasli mogu biti nezainteresovani za znanje znanja radi.

ToT- Strasbourg February 2006 Adult Learning & Training Abilities

Najbolji nain da obezbedite da vai polaznici primenjuju multi-senzorno uenje je da im

uveni citat : Konfuije (kineski filozof i uitelj, 450 pre n.e.)

Planirajte aktivnosti koje aktivno ukljuuju polaznike u nastavu, to je vie mogue.

ToT- Strasbourg February 2006 Adult Learning & Training Abilities

to vie polaznici neto ponavljaju, verovatnije je da e to i zapamtiti.

VEBANJEM SE SAMO POSTIE KONSTANTA!

uvena latinska poslovica REPETITIO MATER STUDIORUM ESTodslikava

ToT- Strasbourg February 2006 Adult Learning & Training Abilities

Neka asovi budu kratki. Setite se principa recentnosti.

Polaznici postaju svesni svog napretka na osnovu povratne informacije.

Pozitivno komentariite rad polaznika.

Imajte uvek na umu: Povratna informacija je dvosmerna komunikacija.

ToT- Strasbourg February 2006 Adult Learning & Training Abilities

ekstrinzike nagrade ne dovode do permanentne promene

ekstrinzike nagrade smanjuju intrinziko interesovanje

ekstrinzike nagrade kontroliu ponaanje polaznika

ToT- Strasbourg February 2006 Adult Learning & Training Abilities

Maslovljeva teorija motivacije (Hijerarhija osnovnih ljudskih potreba)

ToT- Strasbourg February 2006 Adult Learning & Training Abilities

ToT- Strasbourg February 2006 Adult Learning & Training Abilities

II. Izvoenje analize obrazovnih potreba

Identifikacija obrazovne potrebe (razlike u znanju)

1. Prva faza: Identifikacija obrazovne potrebe (razlike u znanju).

ToT- Strasbourg February 2006 Adult Learning & Training Abilities

2. Druga faza: Prikupljanje informacija

Ova faza obuhvata etiri (4) koraka:

a) selekciju informacija koje se koriste u ovom procesu

Imajte na umu da ste u ovoj fazi ve upoznati sa obrazovnom potrebom

Informacije o organizaciji i zaposlenima

Oraganizaciona struktura slube/odeljenja

Struktura zaposlenih (kategorije, radna mesta i inovi)

Opis radnog mesta

Nivo znanja polaznika