II) МЕТОДЕ ПСИХОЛОШКОГ ПРОУЧАВАЊА ДЕТЕТА

Дечија психологија користи у истраживањима методе опште психологије, мада

постоји и одређен број поступака који су настали у оквиру развојне психологије и
намењени су искључиво проучавању дечијег развоја. Због специфичног предмета
проучавања дечија психологија често наилази на бројне проблеме. Неки од њих су
недовољне говорне способности детета, посебни начини доживљавања света,
немогућност контроле емоција и слично. За испитивање је потребно да дете и испитивач
остваре присан контакт како би дете имало поверења у њега и искрено учествовало.
Дете треба мотивисати за испитивање и зато задаци не смеју бити много тешки, најбоље
је кад су у форми игре. За испитивање деце неопходно је добити сагласност родитеља
или старатеља. Приликом извођења истраживања мора се водити рачуна да се на било
који начин не нанесе штета детету и да се не омета природан ток његовог развоја и
сазревања.
Подаци о детету могу се добити од самог детета, од одраслих који познају дете
или из различите документације. Подаци који се добијају од родитеља често су
субјективни јер се родитељи не могу емотивно дистанцирати и дају искривљене податке.

2.1. ЛОНГИТУДИНАЛНИ И ХОРИЗОНТАЛНИ ПОСТУПАК

Дечија психологија проучава развој појава, што значи да се њен предмет

проучавања мења са протицањем времена. Када за то постоје услови, проучава се
развој понашања у природним условима, прати се онако како се спонтано одвија. Када
то није могуће, принуђени смо да узимамо ,,узорке'' понашања у различитим временским
пресецима. Први поступак зове се лонгитудинални, а други хоризонтални.
Лонгитудинални поступак састоји се у томе што се прати развој једног истог
детета или исте групе деце у дужем временском периоду. Некада оваква истраживања
трају и по 10 и више година. Важи за веома темељан поступак који пружа потпуну и
богату слику индивидуалног развоја. Могу се потпуније истражити утицаји који се не
јављају код све деце и не у устом времену (стресови, специфичне ситуације). Међутим,
има и недостатке. Није економичан јер траје дуго и захтева ангажовање великог броја
стручњака, па самим тим и велика финансијска средства. Потребно је имати и сталну
сарадњу родитеља и деце која се испитују, што је немогуће па долази до тзв осипања
узорка (смањује се број испитаника). Напокон, стална поновна испитивања могу утицати
на понашање деце и извештачити га.
У хоризонталном поступку (поступак попречног пресека) испитују се различите
групе деце са више узастопних узраста. Овај поступак је много економичнији у погледу
времена, али му је мана што нам не даје слику индивидуалног развоја и особености
сваког детета. Сва деца се не развијају истим темпом тако да исти ниво развоја достижу
на различитим узрастима, па у групи деце истог узраста нека већ имају развијену
одређену вештину, код других је тек почела, а код трећих није ни почела да се развија.
Теже је и утврдити узрочне везе – чиме је нека појава узрокована.

2.2. МЕТОДА ПОСМАТРАЊА

У дечијој психологији се веома често прибегава методи посматрања и описивања

појава онако како се оне у природи збивају. Користи се у проучавању оних облика
понашања који се не могу изазивати по жељи психолога или када би такво изазивање

4
било неморално или наносило штету детету. Два најчешће коришћена облика
посматрања су биографска метода и систематско посматрање.
Биографска метода
Ова метода подразумева свакодневно дневничко бележење понашања детета у
току дужег временског периода (лонгитудинални поступак). У испитивању углавном
учествује једно дете, а унапред се одређује врста појава које ће се посматрати. Највећа
мана овог поступка је што се резултати добијени на основу посматрања једног
испитаника тешко могу уопштавати и преносити на другу децу. Осим тога, велики број
чинилаца који делују на дете не могу се контролисати, а и деца су обично свесна да их
посматрају па се због тога не понашају сасвим природно. Посматрање обично врше
блиски рођаци или родитељи, па постоји ризик од пристрасности. Услови се тешко
контролишу (време и место посматрања, време трајања појаве, присуство других, јасно
дефинисан предмет посматрања, итд.)
Постоји неколико правила за вођење дневника:
1. Податке треба уносити у дневник у току посматрања, а не касније и по сећању.
2. Дневник се не сме водити у присуству детета да то не би ометало његово спонтано
понашање. Најбоље је посматрати дете кроз једносмерно стакло.
3. У дневник се уносе само прецизни описи понашања, а не дају се никаква
тумачења.
4. Сви услови испитивања морају се прецизно контролисати.
5. Испитивач мора унапред одредити план испитивања и стриктно га се држати.
6. Испитивање се мора свести само на одређене облике понашања.
7. Сваки употребљен појам мора се прецизно дефинисти у припремљеном речнику.
Систематско посматрање
У овој методи посматрач унапред бира које ће аспекте функционисања детета
посматрати, а резултате бележи систематски и плански. Понашање детета се не изазива,
већ се просто прати оно што се само од себе јавља. Четири важна правила су:
1. Читава ситуација мора се детаљно описати.
2. Мора се строго контролисати време или тако што се тачно наводи колико је трајао
забележени догађај или тако што се посматрање унапред ограничи на одређени период.
3. Бележи се у унапред припремљен образац да би се усагласила терминологија.
4. Да би подаци били објективнији, често се уводи два или више посматрача.
За регистровање података некада се користе и камере, микрофони и посебне
просторије. Филмска купола (слика 1.) сачињена је од једносмерно прозирног стакла и
сферног је облика, тако да се дете може посматрати из сваког угла. У зидове су уграђене
камере које непрекидно снимају понашање детета.

K
П М Слика 1. Филмска купола
К - камера
П X - осветљење
С - секретар
С М - мајка
Д - дете
И - испитивач
K П - посматрач

5
 Соба за испитивање (слика 2.) је правоугаоног облика и на једном њеном зиду
налази се једносмерно стакло.

Слика 2. Соба за испитивање

X - осветљење
С - секретар
П - посматрач
М - мајка
Д - дете
И - испитивач

Експериментални кабинет је уређај за испитивање сензорне осетљивости и

састоји се од кабине у којој се контролишу многи чиниоци: температура, влажност
ваздуха, светлост, звук. У кабинету постоје и полиграфи који региструју и најмањи покрет
детета.

2.3. ЕКСПЕРИМЕНТ СА ПАРАЛЕЛНИМ ГРУПАМА

Под експериментом подразумевамо систематско, планско и намерно изазивање

појава уз мењање услова у којима се те појаве одвијају. Циљ је праћење ефеката које ти
услови имају на испитивану појаву да би се што боље разумели узрочно-последични
односи. Сви услови испитивања су под контролом а испитивање се може поновити под
истим условима, уз очекивање да ће се добити исти резултати.
У дечијој психологији често се употребљава посебни облик експеримента под
називом експеримент са паралелним групама, јер обезбеђује контролу многих фактора, а
уједно допушта и да се одржи природност ситуације. На основу претходних испитивања
или већ познатих података о субјектима образују се две приближно једнаке групе деце.
Оне морају бити исте по величини, полу и уједначене у погледу особине која се
испитује. Затим се једна група (експериментална) подвргава експерименталним
условима, а у другу (контролна) се не уводе никакве промене. Након одређеног времена
обе групе се поново тестирају у погледу испитиване особине и утврђују се разлике међу
њима. Те разлике указују на деловање фактора који је експериментално уведен.
На пример, желимо да испитамо да ли читање прича деци на узрасту од 2 до 2 и
по године утиче на богаћење њиховог речника. За испитанике узимамо одређени број
деце узраста од две године и делимо их на две групе, при чему водимо рачуна да сви
чланови обе групе знају једнак број речи у старту (уједначавање по особини коју
испитујемо). Пошто смо их поделили на две групе, експерименталну (Е) и контролну (К),
у Е групу уводимо експериментални фактор – читање прича (нпр. сваки дан у два
наврата, по сат и по времена). За то време, деца из К групе развијају се у нормалним
породичним условима, што подразумева да и њима родитељи читају приче, али не тако
плански, свакодневно и у толикој мери. Након 6 месеци поново испитујемо децу како би
утврдили њихов фонд речи. Можемо наићи на промене у резултатима код обеју група,
где су такве промене последица дејства природног развоја. Међутим, што је већа
разлика између Е и К групе с обзиром на богатство речника, то са већом сигурношћу
можемо рећи да читање прича заиста утиче на увећање фонда речи код деце.

6
 Најидеалније услове уједначености имамо код испитивања једнојајчаних
близанаца. Један од близанаца се излаже експерименталним условима, а други остаје у
природним условима. На крају експеримента, тестирају се и један и други и разлике
између њих говоре нам о утицају експерименталног фактора.

2.4. АНАЛИЗА ЦРТЕЖА

Дечији цртеж, његов садржај и употреба боја на отворен, прикривен или

симболичан начин откривају нам дететове унутрашње садржаје и односе са спољним
светом. На овај начин, али и кроз игру и многе друге активности, дете може изразити
осећања, мисли, маштања, ставове, схватања, посебна занимања, сукобе, свесност о
свом телу и себи, породичну динамику и односе са родитељима и друговима. Фројд,
отац психоанализе, је још одавно приметио: ,,Ко има очи да види и уши да чује, увериће
се да смртници не могу сакрити ниједну тајну. Чије су усне неме, тај брбља врховима
прстију, из сваке поре избија издаја.''
Најбољи материјал за процену личности детета дају нам цртеж људског лика и
фигуре, породице, куће, путева и слично. Да би се додатно расветлила симболичка
значења цртежа, деци се морају поставити и подстицајна питања: Ко је на цртежу? Да
ли је то стварна или измишљена личност? Шта осећа и мисли? Какви су односи међу
ликовима на цртежу? Где је он сам на цртежу и зашто баш ту?
Цртеж богатог садржаја праћен плодним маштарењем и разноврсним
асоцијацијама говори о развијености детета и његовој спремности да се изражава на тај
начин. Цртеж је, као и игра, начин и вид постојања детета, његовог испољавања,
комуницирања, сазнавања и развоја. Он може бити непосредни или симболички начин
изражавања и замена за говорни систем, јер дете цртежом може рећи оно што речима
не може (ако му говор није довољно развијен) или неће.
Људски или животињски лик истог пола може представљати самог цртача или
неку другу значајну особу из околине. Несразмерно умањен властити лик и без
појединости, удаљен од осталих чланова породице, може бити израз осећања мање
вредности и доживљаја одбачености или издвојености. Несразмерно увећан властити
лик указује да дете себи придаје посебну важност, вероватно у жељи да надомести неки
комплекс, или да га и сами родитељи постављају у центар света (размажено дете).
Често брисање и поправљање цртежа говори нам о дететовој тежњи ка
савршенству и израженом перфекционизму. Танка и испрекидана линија указује на
заплашеност и анксиозност, а дебела линија и јак притисак оловком говори о повишеној
агресивности. Шврљање и шкрабање такође су у вези са повишеном напетошћу детета
и агресивним растерећењем те напетости кроз цртеж. Цртеж без живих ликова,
покрета и топлих боја израз је депресивности.
Руке и шаке говоре нам о тежњама и односима са другим људима. Њихово
изостављање сугерише на поремећај у успостављању односа са социјалном средином,
страх од односа, или на снижену или повећану агресивност.
Цртеж уста је добар показатељ оралних потреба (за везивањем, зависношћу и
љубављу). Несразмерно велика и отворена уста могу представљати ,,глад за љубављу''
ако се нађу на лицу фигуре која представља цртача. На родитељској фигури могу
значити да дете доживљава родитеље као агресивне и претеће (вичу, хоће да га
,,прогутају''). Истакнути зуби или нокти као канџе индикатор су агресивности и беса.
Цртеж очију говори о радозналости и способности примања утисака из спољног
света, али и о неповерењу и параноидним тенденцијама. Разгорачене очи некад значе

7
да је дете будно, пажљиво и стално ,,на опрезу'', као да очекује опасност или
доживљава средину као претећу.
Искривљавање или изостављање појединих делова лика упућује на непријатна
осећања и сукобе у вези са тим деловима. Деца често изостављају уши на цртежу и то
није никакав значајан индикатор, зато што уши и јесу мање или више невидљиве и
прекривене косом, нарочито на женској фигури.
ОПРЕЗ!!!! На основу једног цртежа не могу се доносити никакви поуздани
закључци о детету. Тек ако се иста тема на исти начин понавља на више цртежа
може се приступити њеној анализи и тумачењу, ван тога нема никаквог значаја.

2.5. СОЦИОМЕТРИЈСКА МЕТОДА

Социометријска метода користи се за испитивање структуре групе и међусобних

односа њених чланова – симпатија, антипатија, пријатељстава, показује који су
чланови групе изоловани и неприлагођени групи, ко су вође, које клике постоје, итд.
Најподесније за социометријско испитивање су групе које броје до 30 чланова. То
је оптималан број који пружа могућност да се сви чланови међусобно упознају и да се
међу њима развију одређене релације и пријатељски или непријатељски односи.
Испитаницима се мора гарантовати, и испоштовати анонимност, у смислу да њихови
одговори не смеју бити познати осталим члановима, већ само испитивачу.
Од субјеката се тражи да бирају (или одбацују) партнере с обзиром на одређене
активности које су за њих значајне, а то су критеријуми социометријског избора.
Обично им се дозвољава ограничен број позитивних и негативних избора по тим унапред
одређеним критеријумима. Уколико је група млађа (нпр. предшколски узраст), деци се
могу читати питања на која она усмено одговарају, цртају, итд. Питања морају бити
прилагођена узрасту (нпр. Са ким би волео да правиш дворац у песку, Кога од другова
би волео да позовеш кући за рођендан). Резултати се могу искористити да би се група
изменила или како би се одбачени чланови боље адаптирали и уклопили у групу тамо
где је то могуће.
Добијени подаци могу се анализирати на више начина. Најједноставније је односе
међу члановима изразити графички. Мушки чланови групе могу се означити квадратима,
а женски круговима. Непрекидне линије представљају позитивне, а испрекидане
негативне односе. Стрелице показују у ком правцу и са чије стране је упућена наклоност
или одбијање. На овај начин добија се једна слика састављена из испреплетаних односа
међу појединцима која се назива социограм. На неким местима у социограму јавиће се
издвојени парови који се узајамно бирају (А бира Б и Б бира А). Могу се појавити и
троуглови (А бира Б, Б бира Ц, Ц бира А). Односи се могу поставити и у виду отвореног
и незавршеног ланца или затворених група које се зову клике. У сваком социограму
постоје позитивне звезде (бира их велики број чланова групе) и црне звезде (велики
број чланова их одбацује). У најтежој позицији у групи су они које нико не бира, али и не
одбацује – они су неприметни, изоловани и као и да нису чланови групе.
Подаци се могу приказати и у виду ранг листе, или табеле Н x Н.
Пример социометријског упитника
Sledeća pitanja odnose se isključivo na osobe iz Vašeg odeljenja. Molimo Vas da odgovarate
iskreno I samostalno. Vaše odgovore neće videti ni drugovi I drugarice, ni nastavnici.
Dakle, odgovaraćete tako što ćete uzimati u obzir samo osobe iz Vašeg odeljenja. Na prvo
mesto stavićete puno ime I prezime osobe koju biste najpre izabrali, na drugo mesto ime I prezime
osobe koju biste malo manje voleli da izaberete, itd. Na svako pitanje odgovor treba da čine tri osobe iz
Vašeg odeljenja.
8
1. Čije bi Vam društvo najviše odgovaralo kada ste neraspoloženi?
1._____________________________________
2._____________________________________
3._____________________________________
2. Kome biste se obratili za pomoć u situaciji u kojoj imate neki problem?
1._____________________________________
2._____________________________________
3._____________________________________
3. S kim biste najviše voleli da se družite van škole?
1._____________________________________
2._____________________________________
3._____________________________________
4. Čije Vam društvo uopšte ne bi odgovaralo kada ste neraspoloženi?
1._____________________________________
2._____________________________________
3._____________________________________
5. Kome se ne biste obratili za pomoć u situaciji u kojoj imate neki problem?
1._____________________________________
2._____________________________________
3._____________________________________
6. Ko Vam ne bi odgovarao za druženje van škole?
1._____________________________________
2 ._____________________________________
3._____________________________________