MEDICINSKI FAKULTET KOSOVSKA MITROVICA

OPSTI PREGLED DETETA I

NOVORODJENCETA
MENTOR : ASS. DR. MARIJA JEVTIC
STUDENT : JELENA RADOJEVIC
 ANAMNEZA U PEDIJATRIJI
OSNOVNI PRINCIPI KLINIČKOG
PREGLEDA
• Pedijatrijska medicina je jedinstvena po načinu kojim komuniciramo sa
našim pacijentima u zavisnosti od njihovih godina i nivoa razumevanja.
Kako viđamo dete tokom vremena interakcija prerasta od predominantno
odnosa i razgovora sa roditeljima u odnos u kome dete sve više kao individua
učestvuje i donosi sopstvene odluke.
 FIZIKALNI PREGLED

• Za pregled treba da se dobije pristanak, što treba sprovesti u prijateljskom

ponašanju prema detetu. Posmatranje je često više značajno nego pregled
rukama. Roditelji zainteresovano posmatraju odnos lekara i deteta tokom
pregleda. To je važno vreme u kojem lekar izgrađuje odnos sa decom. Prelaz
sa uzimanja anamneze I fizikanog pregleda započinje jasnim uputstvima i
objašnjenjem detetu i roditeljima da će te dete pregledati. Pedijatar treba da
pokaže razumevanje za detetove strahove.
 PREGLED DETETA OD ROĐENJA DO 6
MESECI

• Pregled dece tog uzrasta je obično prijatan. lako je verbalna interakcija

ograničena, važno je igrati se sa detetom, držati ga i razgovarati sa njim
tokom pregleda. Gledajući lekarevo ponašanje I postupke mladi roditelji
imaju mogućnost da uče kako da se ponašaju sa svojim odojčetom
 PREGLED DETETA OD 7 MESECI DO 3
GODINE

• Ovo je najizazovnija grupa dece za pregled Po ulasku u sobu za pregled

pedijatar treba nekoliko minuta da razgovara ili se igra sa decom. Ova akcija
pomaže deci da se oslobode straha i upoznaju svog doktora. Deca od jedne
do dve godine će se verovatno sama zabaviti ispitujući sobu tokom uzimanja
anamneze
PREGLED DECE OD 3 DO 6 GODINA

• Deca u ovom periodu mogu da budu uključena u razgovor postavljanjem

jednostavnih pitanja u odnosu na bolest.Npr.“Gde te boli?“. Deci treba dati i
konrolu nad pregledom “Reci mi šta da pregledam prvo, tvoja usta ili uši?”
Deci bi trebalo dozvoliti da dodiruju pribor
 NEUROLOŠKI PREGLED
NOVOROĐENČETA
• Neurološki pregled u užem smislu ima tri osnovna dela:
• 1. procena položaja; 2. ispitivanje tonusa; 3. ispitivanje neonatalnih (pri-
mitivnih} refleksa.
• Normalan položaj tela novorođenčeta je delimična fleksija ekstremiteta.
Postoji spontana motorna aktivnost ako je dete budno.
Ispitivanjem tonusa proverava se aktivan tonus (podizanje/drža-
nje glave, odupiranje nogama iz ležećeg položaja na trbuhu
prilikom
nadražaja tabana) i pasivan tonus koji predstavlja i neuromusku-
larne znake gestacijske zrelosti.

Tetivni refleksi su kod novorođenčeta prisutni. Najlakše se iza-

ziva patelarni refleks, potom refleks bicepsa, a ponekad se može
izazvati i Ahilov reflex.
Refleks sisanja i gutanja: najednostavnije je da dete sisa u naru-
čju majke ili se ponudi flašica sa tečnošću (mleko, čaj, voda).
Refleks sisanja se proverava i stavljanjem čistog malog prsta ispiti-
vača u usta deteta, a gutanja tako što se kapaljkom sipa 2-3 kapi
tečnosti na bazu jezika.

Rooting refleks (refleks četiri tačke): draženjem gornje, donje ili

uglova usana pomera glavu, hoće da uhvati izvor nadražaja (dojku,
cuclu, prst ispitivača}.

Simetrični vratni refleks: flektiranjem glave prema toraksu, dola-

zi do fleksije nogu
Asimetrični vratni refleks (Magnusov ili refleks mačevaoca):
Glava se ponavljano bočno okreće u obe strane; pri svakom okreta-
nju dolazi do ekstenzije ruke i noge na istoj, a fleksije ruke i noge
na
suprotnoj strani,

Refleks hvatanja: na rukama se izaziva stavljanjem po jednog

prsta ispitivača u obe šake deteta.i pri povlačnju na gore postiže se
da dete samo drži prste ispitivača. Na nogama se izaziva pritiskom
vrhovima oba pakla ispitivača na tabane deteta neposredno ispod
prstiju stopala; odgovor je fleksija prstiju oba stopala (obratiti
pažnju na simetriju !)
Automatski hod i preskakanje: dete se obuhvati sa obe šake ispi-
tivača ispod pazuha, dovede u uspravan položaj, a zatim osloni na
podlogu i lako nagne napred kako bi se izazvali pokreti koračanja
(normalno je da napravi nekoliko koraka).

Gikantov refleks: pri držanju deteta u ventarinoj suspenziji (šaka

obuhvata grudni koš , palac se postavlja ispod jednog, kažiprst
ispod drugog pazuha) vrši se pritisak po paravertebralnoj musku-
laturi sa leve i desne strane pri čemu se karlica podiže i pomera
bočno levo i desno. ispitivanje je značajno za uočavanje lezije kič-
mene moždine.

Morov refleks: pri položaju na ledjima čaršav na kome dete leži

naglo se povuče; sledi naglo širenje ruku i prstiju šaka, a potom
adukcija ruku (reakcija obgrljavanja) i skupljanje prstiju. Refleks
se gubi u 6. mesecu
HVALA NA PAZNJI !