Висока школа струковних студија за образовање васпитача

Сремска Митровица

ПРЕДМЕТ: МЕТОДИКА УПОЗНАВАЊА ОКОЛИНЕ

ЛИЧНА ХИГИЈЕНА И КУЛТУРА

ОДЕВАЊА

Професор: Студент:
Проф. др Милан Грујичић Ивана Чакаревић128/2011

У Сремској Митровици, 2014.

 САДРЖАЈ

УВОД.........................................................................................................................................1
1.1 Нега деце на узрасту од 6 до 12 месеци........................................................................2
1.2 Нега деце узраста од 12 до 18 месеци...........................................................................3
1.3 Нега деце узраста од 18 до 24 месеца...........................................................................3
1.4 Нега на узрасту од 24 месеца до поласку у школу....................................................4
ЗАКЉУЧАК.............................................................................................................................11
ЛИТЕРАТУРА …....................................................................................................................12
 УВОД

Одржавање чистоће тела представља личну хигијену. Она је основа здравствене

заштите и културе сваког човека. Лична хигијена подразумева негу и чистоћу руку,
коже, ногу, уста, косе и целог тела, као и хигијену одеће и обуће.
Брига о здрављу и хигијени обавеза је сваког појединца, јер се правилне
хигијенске навике, које су нужне за здрав и срећан живот, највише стичу у раном
детињству. Радне навике код детета већ од друге до треће године, треба да негујемо.
Потребно је одмерити дететове способности, да не би оптерећивали, или би пустили на
ненавикавање за рад. Дете играјући научи разне задатке и обавезе. Око пете године је
већ у стању, да разликује озбиљан и одговоран рад од игре. Постепено стиче знање, да
човек мора и да ради. Радне навике имају двојаки смисао. Правилно делује на развој
детета и оспособљава завршење разних задатака. Код детета на тај начин се формирају
радне навике и обавезе за обављања извесних послова. На време треба захтевати да
покупи своје играчке и стави на одрђено место. Да поређа своје ципеле, да покупи своје
цртеже и да их слаже у кутију.Сложене послове не можемо захтевати, јер би напревили
више штете него користи. Дете треба навикавати да себе послужује, да оцени како је
обучен да ли је чист или прљав. Важно је полагано навикавати на личну хигијену.
Васпитачи, поред родитеља, су ти који треба да делују на децу свим средствима
како би се хигијена и здравствена култура уградиле у навике свакодневног понашања
са децом. Стога у наставку овог рада биће речи о личној хигијени (хигијени тела,
хигијену зуба, хигијени косе) и култури одевања код деце предшколског узраста.

1
 1. ЛИЧНА ХИГИЈЕНА И КУЛТУРА ОДЕВАЊА

1.1 Нега деце на узрасту од 6 до 12 месеци

Купање се обавља у породици, а изузетно у колективу. Сестра-васпитач треба да

сазна на који се начин оно обавља у кући, односно да упозна мајку са правилним
поступцима приликом купања. Овом приликом биће речи о оним поступцима који су
значајни за старији узраст у условима колективног живота одојчета.
Пре свега, треба уважавати навике са којима је дете дошло из породице у
периоду адаптације на нову средину, не инсистирајући на тренутном усвајању новога.
У одржавању личне хигијене долази на првом месту редовно прање руку топлом
водом и сапуном. Дете је најчешће на поду, оно пуже па се руке прљају.
Нега носа, односно проходност носних шупљина, значајна је због честих
респираторних инфекција. Редовно чишћење носа омогућава несметано дисање и
храњење и смањује могућност упале средњег уха. Према потреби треба укапавати и
капи у нос (одвојеном капаљком за свако дете).
За одржавање неге у колективу посебно је значајно обезбеђење индивидуалног
прибора (чешаљ за негу косе, марамице, убруса за лице, ноћни суд, постеља и др.).
Што се тиче одеће за децу треба нагласити да мора испуњавати потребне
хигијенске захтеве, да буде једноставна, пријатна, удобна, да омогућава непрестано
кретање, да чува телесну топлоту и да штити кожу од спољашњих утицаја. Облачење се
обавља према одређеном редоследу који се поштује јер тиме дете навикавамо на рад од
првих дана живота. Облачење се мора прилагодити годишњем добу и температури
просторије у којој одојче борави (20-22°С). Потребно је обратити посебну пажњу на
редовно пресвлачење јер се дете лако прља и кваси. Патикице су још увек једина обућа
за дете. Оне треба да буду комотне, а по облику сличне дубокој ципелици.
У делокруг неге спада и ангажовање сестре-васпитача на спречавању одређених
деформација коштаног система. Спречавање деце да дуго стоје од осмог па и деветог
месеца, посебно дебље деце, рахитичне и ексудативне конструкције, односно
упућивање деце на пузање, доприноси превенцији испољавања урођеног ишчашења
кука. Превенција равних табана такође је значајна за овај и каснији период. Сестра-
васпитач може врло једноставним поступком (одређеном четкицом за зубе) да
стимулише стопала и изводи вежбе при чему дете имитира активне покрете стопала.
При крају прве године јављају се наговештаји за контролу сфинктера, али и даље
задржавање не би смело да буде дуже од шест до осам минута.
Борављење одојчета на чистом ваздуху значајно је за превенцију капљичних
инфекција. Зими, кад је боравак на ваздуху теже остварити, препоручује се боравак на
тераси и договор са родитељима о остваривању минимума боравка на чистом ваздуху
(један до један и по час).
Излагање деце сунчевим зрацима има вишеструко значење: доприноси
превенцији рахитиса, повећању опште отпорности организма, а постоји и позитиван
утицај ултраљубичастих зрака на физички раст. Најбоље време за сунчање је од осам до
једанаест и од шеснаест часова. Треба увек имати на уму да глава детета мора бити

2
заштићена платненом капом. За дечји организам посебно су значајна ваздушна купања,
тј. излагање голог тела ваздуху.
Пожељно је да сестра-васпитач буде у сталној сарадњи са родитељима око свих
поступака и мера за очување и заштиту здравља детета. Она упознаје родитеље и са
календаром вакцинације и значајем вакцинације за заштиту од одређених заразних
болести. У првој години дете прима након рођења бе-се-же вакцину, а ди-те-пер и
полио после навршена три месеца са три узастопне дозе у размаку од по месец, односно
месец и по дана.

1.2 Нега деце узраста од 12 до 18 месеци

Ово је период када дете треба да почне са првим покушајима осамостаљивања при
прању руку и лица. Инфекције грла и носа у колективу и даље је значајан здравствени
проблем, па редовно треба водити рачуна о нези носа, а по потреби укапавати и капи.
За негу носа неопходно је обезбедити папирне марамице и учити дете првим
покушајима издувавања носа.
При нези коже и косе веома је важно имати у виду и могућности појаве
вашљивости и скабиеса (шуге) у колективу. Редовна контрола, изолација и
запрашивање детета у породици су једине исправне мере у санирању стања. Неопходно
је поседовање личног прибора за одржавање личне хигијене.
За децу чија је кожа осетљива и склона иритирању и појави оједа неопходна је
редовна хигијена гениталија. Поступак правилне неге у том случају састоји се из
запирања, сушења прегиба и мазања танким слојем Павловићеве креме. Правилно
спровођење неге захтева и редовно пресвлачење детета. У току овог периода пелене се
замењују гаћицама.
Како све ове радње нису пријатне за дете, препоручује се стрпљив и тактичан
поступак сестре-васпитача, уз све веће укључивање детета.
Почетком друге године дете почиње да контролише процес пражњења црева и
бешике. Постоје велике индивидуалне разлике у погледу способности контролисања
физиолошких потреба. Упорност одраслих да дете усвоји контролу сфинктера обично
изазива супротне ефекте. Стављање детета на ношу мора бити остварено са пуно такта
и умешности. Покушај сестре-васпитача да схвати сигнале детета (око осамнаест
месеци) омогућиће да се ови физиолошки процеси усмеравају индивидуално. Деца се
стављају на ноше у мањим групама (три до четири) пре и после спавања, односно после
оброка и по потреби.

1.3 Нега деце узраста од 18 до 24 месеца

Основни циљ неге је стварање услова за стицање хигијенских навика (умивање,
прање руку, облачење, храњење, контрола сфинктера) и постепено укључивање деце у
све ове процесе. До краја друге године дете почиње да учи и постепено се оспособљава
да обавља наведене захтеве. Због још израженије покретљивости и интереса да
испитује све што га окружује, дете се више прља. Самим тим, хигијени руку (што
чешће прање топлом водом и сапуном, сечење ноктију једанпут недељно) даје се

3
примарно место у превенцији од цревних заразних болести. Значајна је и хигијена
околних предмета са којима се дете игра и долази у непосредан контакт. Врло је важна
и превенција од капљичних инфекција, што изискује неопходно и редовно
проветравање просторије, боравак на ваздуху, сунчање уз већ раније описане мере, које
се односе на повећање отпорности детета. Хигијена коже и косе је веома значајна. Ако
се појави шуга или вашљивост, неопходно је примењивати мере описане у претходном
поглављу. Хигијена гениталија не представља више потешкоћу ни сестрама-
васпитачима ни родитељима. Оједи се ређе јављају, а поступак њиховог санирања је
исти као и за претходни узраст.
Сада је дете већ способно да контролише сфинктере, али се и овде морају
нагласити индивидуалне разлике. Свако инсистирање да деца седе у исто време на
ношама је погрешно и може довести до супротног ефекта. Већ је речено да је најбоље
стављати дете на ношу када оно покаже потребу за тим. Присилан поступак, вика,
грдња и упоређивање са другом „послушном" децом могу довести до тога да се
физиолошко мокрење претвори у неуротичну енурезу.
Боравак на ваздуху и неопходне шетње доприносе превенцији од капљичних
заразних болести и побољшању општег здравственог стања. Тиме се истовремено
задовољавају потребе деце за кретањем и упознавањем околине, при чему треба пазити
на могуће повређивање. Посебно су значајне могућности јутарњих шетњи и излагања
деце сунчевим зрацима, што доприноси бољем физичком расту, челичењу организма и
превенцији рахита, о чему је већ било речи.

1.4 Нега на узрасту од 24 месеца до поласку у школу

Нега руку као и претходним месецима је важан чинилац у одржавању личне

хигијене, јер су оне део тела који је најизложенији прљању. На прљавим рукама могу се
наћи заразне клице, које могу бити узрочници многих
заразних, најчешће цревних болести. Руке треба прати
више пута дневно топлом водом, сапуном или детерџентом
за прање и дезинфекцију руку: увек пре и после јела, пре и
после коришћења тоалета, додира неког прљавог предмета
и сл.
Са децом учење прљавих руку се може реализовати
показивањем сличица о правилној нези и прања руку, као
и то да васпитачи са децом док перу руке треба да их науче песмицу од Јована
Јовановића Змаја :

"Пре и после јела треба руке прати,

немој да те на то опомиње мати.
Прљавим рукама загади се јело,
па се тако болест унесе у тело."

4
 Хигијена уста се састоји у заштити зуба, јер су они прва
жртва лошег одржавања усне дупље. Остаци хране не би смели да
се задржавају на зубима и уопште у усној дупљи, па их зато после
сваког обеда треба прати четкицом, зубном пастом и топлом
водом. Вечерње прање зуба, пре одласка на спавање, веома је
важно јер штити зубе од пропадања. Паста се трља по зубима, а
најважније је трљање по дужини зуба јер се тако најлакше уклања
нечистоћа са њих. Са истом пажњом треба оптари и унутрашње
стране зуба. Четкица за зубе је строго лични прибор и сме да је
користи само једна особа.
Деца треба да перу зубе четкицом ретких редова и кратке длаке, са хигијенским
пастама.
Како се то у пракси рад може се показати на великом моделу. Показивање модела
у пракси је веома битно због тога што нека деца лако стекну навику да
редовно перу зубе и воде рачуна о њима. Некој деци је то мало теже. Стога један од
добрих примера који васпитачи могу да реализују у својим васпитним групама је
објављен на сајту http://www.deteplus.rs/primeri-dobre-prakse/vaspitai/306-uimo-decu-da-
vode-brigu-o-svojim-zubima.html. Васпитачица Душица Димсић из ПУ "Љуба
Станковић" у Беочину је послала пример активности за рад са децом у вртићу које
подстичу развијање здравих навика у вези са бригом о зубима. Кроз игру, деца
најлакше уче, па препоручујемо да им се кроз игру представе идеје везане за храну која
прија или не прија зубима и важности редовног прања зуба.

ПРИМЕР ПИСАНЕ ПРИПРЕМЕ ЗА ПРАКТИЧНУ АКТИВНОСТ ИЗ

УПОЗНАВАЊА ОКОЛИНЕ
ТЕМА: ПИЈАЦА ЗДРАВЕ ХРАНЕ, И МАЊЕ ЗДРАВЕ ХРАНЕ ЗА ЗУБЕ

Предшколска установа:
Број деце:
Васпитач:
Тема активности:
Васпитно образовни задаци:
Потребан материјал:
Пијаца здраве хране и мање здраве хране за зубе
 упознавање са здравом и мање здравом храном за зубе
 упознавање са здравом и мање здравом храном ( оном
коју треба ређе и у мањимколичинама конзумирати у
исхрани), уочавање разлике између драве и мањездраве
хране као и њеног утицаја на очување здравља зуба и
целокупног здравља уопште
Модел вилице·Четкица за зубе· Постер „Сваки зубић-здрав
зубић“· Слике пожељне хране: воћа, поврћа, напитака· Слике
непожељне хране: грицкалице, напици, кекс, чоколада Слика
вилице на хамер

5
 УВОДНИ ДЕО
Девојчица лутка Бранка чоколадка ван собе плаче, деца ослушкују и
препознају радњу по звуку - погађају. Васпитач излази да види ко је, и
уводи је у собу а Бранка чоколадка плаче и говори деци шта јој се
догодило стиховима.

јој јој јој, мене боли зубић мој,

код зубара ја ћу поћи, бол зубића ће ми проћи ,
немам страха од зубарa, већ од бола зубног кварa.
Седнем , жмурим кажем аааа, и то ми је мука сва.
Шкљоцка,боцка, малко зуји и ту крај је процедури .
завршен је болни стрес, излечен је каријес.
Ех да нисам грешила, сад се не бих тешила –
слаткиша сам пуно јела, зубе прати нисам хтела.
Од сада нећу грешити, па бол зубића лечити,
неговаћу своје зубе нећу правит грешке грубе.
Пићу млека, јести воћа, житарица и поврћа.
редовно ћу зубе прати и све како каже мати.

другари , шта ја сада да радим да ме прође бол?

деца дају одговор а Бранка каже да иде код зубара )
Метода рада:
Васпитач се обраћа деци -Јесте ли видели шта се догодило Бранки Чоколадки? Причање, разговор
Како се она осећа? Зашто јој се то догодило?Сада ћете видети и чути
шта се догодило у Зубограду Бранке Чоколадке (причу прича ЗУБИЋ
Облик рада:
ИЗ ЗУБОГРАДА)
фронтални,
индивидуални

Слика 1. Зубић из зубограда

Како да помогнемо Бранки да јој се тај проблем више не догоди? Они

одговарају и закључујемо да морамо Бранку научити коју храну зуби
воле да једу и која је мање добра за њих и која их квари, и да редовно
пере зубиће после јела

ГЛАВНИ ДЕО
Имам идеју како да јој помогнемо, али не само њој већ свима нама. Метода рада:
Овде у корпи се налази разноврсна храна и она која је здрава за зубиће Показивачка,

6
и храна која не прија баш здрављу зубића ако је користимо често у решавање проблема
исхрани.
Облик рада:
Ви ћете ми помоћи да разврстамо ову храну на ове две пијаце.
индивидуални
Подела на храну код Правићемо пијацу здраве и мање здраве хране за
зубе.( долазе један по један по позиву),свако дете се креће на начин који
му васпитач наложи.

Слика 2. Храна која је мање добра за зубе

Слика 3. Храна која је добра за зубе

ИГРА 1 „Ово зубићи воле да једу и пију“

Деца седе на својим местима, водитељ из кутије/шешира извлачи по Методе рада:
једну слику намирнице/напитка, а деца (сви заједно, или један по један) Показивања,
коментаришу да ли то зуби вoлe или не вoлe да једу/пију. Важно је да се разговор
храна не декларише као добра или лоша, већ истаћи да у дневној
исхрани треба да постоји ред, да се после грицкалица обавезно перу зубићу,
да се слаткиши не грицкају између оброка и нарочито не пре спавања. Облик рада:
Индивидуално,
групни

ИГРА 2 „Украсимо осмех“

На хамер папиру на којем је нацртана слика вилице/осмеха са зубима, Облик рада.
деца лепе или доцртавају оно што је битно за здраве зубе: млеко, воће, групни
поврће, четкица, паста, конац за зубе, зубар..

7
 Слика 3. Изглед хамера –папира „Украсимо осмех“

ЗАВРШНИ ДЕО
Свако дете добије сличицу хране која прија или не прија зубићима и на
основу тога формирају две екипе Прва екипа- деца која имају сличице
хране која прија зубићима Друга екипа- деца која имају сличице хране
која не прија зубићима. На уговорен знак такмиче се у надвлачењу
конопца. Проглашава се победничка екипа (односно храна које је овог
пута победила).
Цртамо лице које има леп осмех са здравим и лепим зубићима, или лице
и уста укојима се налазе покварени зубићи.

Слика 4. Дечји цртежи

СЛОБОДНА АКТИВНОСТ

8
 Слика 5. Деца причају приче из зубограда

Слика 5. Деца се кроз игру уче правилном прању зуба

Такође приликом разговора са децом треба уважавати Оппште принципе очувања

оралног здравља: Редовно и правилно прање зуба одговарајућим прибором, Правилна
исхрана, редовне контроле код зубара. Чување здравља зуба.

Правило прања зуба:

 Зубе треба прати обавезно ујутру и увече, а пожељно и после сваког јела.·
 Зубе треба прати довољно дуго: 3 до 5 минута.·
 Прибор за зубе чине: четкица, паста за зубе са флуором и конац за зубе.·
 Четкица за зубе је потрошна ствар, мења се најређе на 6 месеци, али и чешћечим
се влакна са четкице искриве.·
 Прање зуба: горње зубе треба прати покретима „како киша пада“ а доње„како трава
расте “; сваки зубић треба опрати са свих страна, посебнообратити пажњу на
унутрашњу страну, на крају се пере страна зуба којом сежваће храна, и обавезно
се очисти и језик.

Значај зуба. Зуби су део органа за варење. Недовољно сажвакана припремљена храна
неповољно утиче на организам. Кад болних процеса у устима обично се избегава
уношење хране. Од здравља зуба зависи здравље целог организма.

Исхрана: Зубићи „вoлe да једу“ свеже воће и поврће, месо, јаја, сир, да пију млеко и
свеже сокове.Зубићи „вoлe да раде“, тј. да жваћу храну, а после рада „вoлe да се
одморе“. Значи,ужину треба појести одједном, не треба грицкати храну. Зубићи не вoлe стране
предмете у устима, прљаве руке, јер се тако уносе бактерије од којих зубићи и вилица
могу да се разбoлe.

9
Напомена: Од узраста деце и претходног знања зависи да ли се све предложене игре
могуо брадити у једној радионици. Радионица се може поделити на два дела, или
поновити они делови/игре који нису довољно разјашњени.

ФЛУОР: Мала али стална количина флуора у усној шупљини је потребна за

одржавање здравља зуби. Флуор помаже у процесу сталног обнављања заштите
површине зуби, а уз то и омета дејствовање бактерија које изазивају каријес. Флуор
делује локално на површину зуба и штити зубе без обзира на старост особе. Прање
зуби двапут на дан са флуор пастом за зубе јачине од 0,1%Ф- одржава потребни
минимум флуора у усној шупљини који је врло важан за заштиту зуба од каријеса.
Имајте на уму да деца младја од шест година прогутају добар део пасте за зубе, тако да
није добро да они сами стављају пасту на четкицу. Држите пасту за зубе тамо где деца
не могу да дохвате. Иако се више не препоручава коришћење флуор таблета, нека деца
која имају лошије зубе требају већу количину флуора од оне коју добијају коришћењем
флуор пасте за зубе двапут на дан. Зубари дају упуте о додатном узимању флуора и
важно је пратити њихова упутства. Деца узраста шест до петнаест година у време
избијања сталних зуби требају додатну флуор заштиту. Зубари то раде са лакирањем
зуби флуором или испирањем зуба. Додатна флуор заштита је такодје потребна у
случају да деца имају лоше навике у исхрани.
Нега лица обухвата прање хладном водом и млаком водом уз коришћење
сапуна и разних пасти. У забавишту се могу показати слике чистог и насмејаног лица,
мусавог лица, пешкира, сапуна, лавабоа, креме, млаза воде и тражити да их
хронолошки сложе и коментаришу. Веома је прикладн аи песма Д. Радовића: „Да ли ми
верујете“ која путем музичког записа може да прати ову акцију“.
Тако, немојте рећи детету да је прање лица важно јер се оно: «испрљало». Дете
ће разумети да је тиме прљаво све у вези њега, а то може створити унутрашњу забуну.
Негативна слика о свом телу и себи стечена у раном детињству може имати бројне
последице. Уместо да је «прљаво», реците му да се ради о хигијени, обавези која се не
доводи у питање, да је то један од начина да се сачува здравље.

10
 ЗАКЉУЧАК

Одржавање чистоће тела представља личну хигијену. Она је основа здравствене

заштите и културе сваког човека. Лична хигијена подразумева негу и чистоћу руку,
коже, ногу, уста, косе и целог тела, као и хигијену одеће и обуће.
Нега руку је важан чинилац у одржавању личне хигијене, јер су оне део тела
који је најизложенији прљању. На прљавим рукама могу се наћи заразне клице, које
могу бити узрочници многих заразних, најчешће цревних болести. Руке треба прати
више пута дневно топлом водом, сапуном или детерџентом за прање и дезинфекцију
руку: увек пре и после јела, пре и после коришћења тоалета, додира неког прљавог
предмета и сл.
Кожа се негује и одржава чистом углавном умивањем, туширањем и купањем.
Као спољашњи омотач тела, она је изложена разним загађењима и на њој се таложе
излучевине. Умивањем, туширањем и купањем кожа се чисти од наталожених
нечистоћа. Млака или топла вода, сапун, купка, четка или сунђер су средства за прање
коже. Хладна вода не може ефикасно да скида нечистоћу са коже, она више служи за
освежење. Треба се умивати најмање два пута дневно: ујутру и увече. Ако могућности
дозвољавају, треба се купати свакодневно, а најмање два-три пута седмично. Треба
добро насапуњати све делове тела и испрати чистом водом. После сваког купања у кади
или под тушем, кожу треба добро обрисати, најбоље фротирским пешкиром. Веома су
корисна купања уз сунчање у чистим рекама, језерима, морима, специјалним базенима.
Хигијена уста се састоји у заштити зуба, јер су они прва жртва лошег одржавања
усне дупље. Остаци хране не би смели да се задржавају на зубима и уопште у усној
дупљи, па их зато после сваког обеда треба прати четкицом, зубном пастом и топлом
водом. Вечерње прање зуба, пре одласка на спавање, веома је важно јер штити зубе од
пропадања. Паста се трља по зубима, а најважније је трљање по дужини зуба јер се тако
најлакше уклања нечистоћа са њих. Са истом пажњом треба оптари и унутрашње
стране зуба. Четкица за зубе је строго лични прибор и сме да је користи само једна
особа.
Косу треба више пута у току дана чешљати, да би се одстранила нечистоћа и
исправиле власи. Кратка коса се лакше одржава, али то не мора бити правило. Уз
коришћење одговарајућег шампона косу треба прати најмање једном до два пута
недељно, што зависи од квалитета косе, занимања и сл.
Одржавање хигијене одеће и обуће на предшколском узрасту углавном је
обавеза одраслих, али је код деце потребно постепено развијати навику да се одевају и
обувају сами, да њихова одећа и обућа буду уредни и чисти, да својим родитељима,
колико је то могуће, помажу у њиховом одржавању (простирање веша, пеглање,
чишћње обуће и сл.)
Брига о здрављу и хигијени обавеза је сваког појединца, јер се правилне
хигијенске навике, које су нужне за здрав и срећан живот, највише стичу у раном
детињству.

11
 ЛИТЕРАТУРА

1. Грујичић, М. (2011). Методика упознавања околине, Сремска Митровица,

Висока школа струковних студија за образовање васпитача.
2. Каменов Е.(2006). Васпитно-образовни рад у дечјем вртићу, Општа методика.
Нови Сад: ДРАГОН
3. Михајловић Н., Михајловић Љ. (2011). Методика упознавања околине.
Пирот:Графички студио Цицеро.
4. Опште основе предшколског програма, (2006). Министарство просвете и спорта
Републике Србије, Београд.
5. http://www.landlaeknir.is/servlet/file/store93/item18638/SERBNESKA_tannvernd.pdf
6. http://www.scribd.com/doc/82534469/Zdravi-zubi
7. http://www.deteplus.rs/primeri-dobre-prakse/vaspitai.html

12