Uvođenje nemlečne hrane je buran period za sve roditelje.

Pitamo se kada je idealno vreme, da

li je beba koja mljacka gledajući odrasle kako jedu spremna za čvrstu hranu? SZO i Unicef
preporučuju isključivo dojenje do kraja šestog meseca bebinog života, pa zatim uvođenje
dohrane u vidu nemlečne hrane i vode. Ova preporuka je okvirna i ne mora se poštovati u dan,
ali takođe ne znači da se bebi od 4 meseca uvodi pirinčana kaša kao što dosta pedijatara
savetuje. Izuzetak su bebe čiji roditelji imaju sklonost ka alergijama na hranu. Takvim bebama
se, prema novim istraživanjima, već oko 4. meseca uvode namirnice koje su alergeni u maloj
količini da bi se alergije prevenirale.
Takođe isključivo dojenje znači da beba ne pije vodu. Kada krenemo sa uvođenjem čvrste
hrane, tada uvodimo i vodu i to najbolje iz čaše, ili sportske flašice. Idealno je u potpunosti
izbeći cucle. Tako čuvamo dojenje, a imamo jednu stvar manje od koje treba odvikavati dete.

Znaci da je beba spremna za čvrstu hranu su sposobnost uspravnog sedenja, hvatanja i

prinošenja igračaka ustima, gubitak refleksa izbacivanja jezikom. Većina beba ne može
samostalno da sedi sa šest meseci ali tada ih možemo držati u krilu ili hraniti u kolicima u
uspravnom položaju. Jako je važno da dete ne jede ležeći ili polu ležeći zbog opasnosti od
gušenja.

Do kraja prve godine majčino mleko (ili adaptirana formula ako beba ne sisa) je i dalje osnovni
izvor kalorija i nutrijenata koji bebi trebaju. Čvrsta hrana u ovom periodu predstavlja
upoznavanje sa novim ukusima, teksturama, i važan je deo psiho motornog razvoja. Ne treba
previše očekivati od deteta. Neke namirnice će prihvatiti lako a za neke će biti potrebno dosta
isprobavanja, čak i meseci. Naša nervoza se direktno prenosi na dete i stvara još veći otpor.
Praktično je i dobro uključiti dete u porodične rituale obroka. Lepše je jesti u društvu, za stolom,
u opuštenoj atmosferi. Ako detetu dozvolimo da dira hranu rukama, igra se, koristi samostalno
pribor i na kraju pojede onoliko koliko želi, stvaramo bazu za zdrav odnos prema hrani.

Očejkujte hranu svuda po podu, nameštaju, gardarobi. Osim što vežba veštinu stavljanja hrane
u usta, beba prolazi kroz faze kada uviđa uzrok i posledicu, pa će bacati hranu na pod da vidi
šta će da se desi.
Strpljenje je ključ. Period strašnog nereda nije toliko dugačak kako se roditeljima u tom trenutku
čini. Pri ruci treba imati krpe, ubruse, portikle. Na pod možemo staviti mušemu, a dublje
plastične posude sa vodom su zgodne da se u njima operu umazane rukice posle jela.

U početku se uvodi jedna namirnica koju tri, četiri dana dajemo za redom. Dopuštamo bebi da
se upoznaje sa novom hranom, a tako postupamo i sa sledećom namirnicom da bi bili sigurni
da ne izaziva alergiju.
Do kraja prvog meseca nemlečne ishrane uvesti najviše 6 namirnica.

Alergeni su uglavnom proteini iz kravljeg mleka, jaja, riba i morski plodovi, orašasto voće i
jagode, pa ih je potrebno uvoditi postepeno i sa oprezom. Mnoga deca mogu da budu alergična
na gluten koji je prisutan u pšenici, raži i ječmu. Takođe, uzrok alergija u današnje vreme su
mnogi aditivi u industrijskoj hrani i pesticidi.
Bilo koja hrana može da bude alergen ako se uvede prerano.
Alergije na hranu se manifestuju na razne načine. Često to bude osip, crvenilo, svrab oko usta,
očiju, po stomačiću i leđima. Simptomi mogu biti slični astmi, ako alergija zahvati disajne
organe. Ako se odrazi na sistem za varenje može doći do proliva ili zatvora, osipa u pelenskoj
regiji, povraćanja, gasova.
Zato je nove namirnice najbolje uvoditi pre podne da bi mogli da motrimo na dete da li će imati
alergijsku reakciju.

Treba naći pravi trenutak za obrok, da beba nije suviše gladna, a ni sita. Idealno između
jutarnjeg podoja i dremke. Bolje je spremiti malu količinu hrane jer će beba u početku jesti
svega nekoliko kašičica, ali ako nas očekuje buran dan možemo odvaditi porciju, a ostatak
sačuvati u frižideru za sledeći obrok. Važno je samo da hrana koja se čuva za kasnije, nije bila u
kontaktu sa pljuvačkom kako se ne bi pokvarila.

Voće i povrće je potrebno skuvati u malo vode ili na pari, izgnječiti, izblendati i ohlađeno dati
bebi. Ohrabriti bebu da koristi escajg i da se što više samostalno hrani. Od početka možemo
davati obarene prohlađene kriške koje beba može da drži u ruci i da grize i gnječi desnima.
Varenje počinje još u ustima.

Bebama nije preporučljivo dodavati so u hranu, jer njihovi bubrezi nisu dovoljno razvijeni.
Mnoge namirnice prirodno sadrže soli i šećere. Deca treba pružiti šansu da osete sve nijanse
originalnih ukusa hrane.
Ako bebi od početka dajemo zaslađenu hranu ili tečnost, velika je verovatnoća da kasnije neće
te namirnice prihvatiti bez šećera.
Izbegavati slatkiše i grickalice, jer osim kalorija nemaju bogatu nitritivnu vrednost i često sadrže
nezdrave hidrogenizovane biljne masti, konzervanse, fruktozni sirup, aditive, arome…
Bebe ne treba da jedu svinjetinu, iznutrice, mesne prerađevine.
Med se ne daje deci mlađoj od godinu dana zbog botulizma. To je veoma opasna bolest
izazvana potencijalnim bakterijama iz meda, koje bebin nedovoljno razvijen sistem za varenje
ne može da uništi.
Pre prvog rođendana ne treba davati kravlje mleko i citrusno voće.
Grožđe, veće borovnice i hranu sličnog oblika i veličine treba prepoloviti zbog opasnosti od
gušenja. Putere od orašastog voća iz istog razloga treba razrediti sa malo vode, jogurta ili
biljnog mleka.

Pedijatri preporučuju dodavanje vitamina D3 do kraja 3. godine života.

Kada počnemo sa dohranom dovoljan je jedan nemlečni obrok dnevno. Idealno je jesti lokalno
gajeno sezonsko povrće i voće. Dojenje je i dalje osnova.
Kako beba raste povećavati količinu hrane pa oko 9. meseca uvesti drugi obrok. Tada se u
jelovniku nalazi već 20ak namirnica pa je lakše praviti zanimljive kombinacije. Dojenje
održavamo i beba sisa 2-3 puta dnevno ili više ako želi.
Između 10. i 11. meseca možemo uvesti treći obrok.
Oko prvog rođendana dete može da jede skoro sve zdrave namirnice kao i ukućani. Prirodno je
da je dečji jelovnik u skladu sa porodičnim, samo još uvek treba voditi računa o unosu soli,
šećera i začina.
Po preporuci SZO i Unicef-a dojenje treba nastaviti do navršene druge godine, a i duže ako to
odgovara bebi i mami.