ЗНАЧАЈ СНА КОД ДЕЦЕ

Спавање је физиолошка потреба и има значајну улогу

у развоју и сазревању мозга, али и целог организма
сваког човека. За свакодневно функционисање детета
неопходно је довољно квалитетног ноћног сна.

 Током спавања ослобађају се хормони потребни

за раст и сазревање. Хормон раста се испушта
током четврте фазе сна, око пола 1 ујутру. Ако
дете остане до касно будно, нарочито након
поноћи, време испуштањања хормона раста се
помера и дете не може много да порасте.

 Када "лоше" или недовољно спавање потраје,

здравље постаје озбиљно угрожено, а ниво
имунитета ослабљен. Код деце, као честа
последица неспавања јавља се смањена
концентрација што може резултирати и чешћим
физичким повредама, нападима агресије,
слабијем школском успеху. Лош и прекратак сан
може бити узрок психофизичких проблема
детета у каснијим годинама његовог живота.
Родитељи би требало да контролишу навике своје
деце. Не заборавите да деца уче и упијају навике и
понашање од својих родитеља. Зато је контролисање
детета када је у питању редован одлазак на спавање
веома битно у његовом развоју.

 Доследно се придржавајте распореда

активности и припреме за спавање.
 Сваке вечери пролазите кроз исте рутине пре
одласка у кревет.
 Сваке вечери дете треба да има исту средину за
спавање: проветрена, тиха и замрачена соба.
 Угасите електронику пре одласка на спавање.
Када користите компјутер или мобилни телефон
увече, правите лош пример вашем детету које
ће то исто почети да ради.
 КОЛИКО ЈЕ СНА ПОТРЕБНО ДЕЦИ?

Свако дете је другачије, неком треба више неком

мање сна али може се рећи да за сваки дечји узраст
постоји просечна потреба сна сваког дана.

ГОДИНЕ СПАВАЊЕ/НОЋ СПАВАЊЕ/ДАН

2 године 10 до 12 сати 1 до 3 сата

3 године 9 до 12 сати 1 до 3 сата

4 године 9 до 12 сати 0 до 2,5 сата

5 година 8 до 11 сати 0 до 2,5 сата

6 година 10 до 11 сати Без спавања

7 година 10 до 11 сати Без спавања

8 година 10 до 11 сати Без спавања

 ИЗАЗОВИ РОДИТЕЉСТВА У
ДИГИТАЛНОМ ДОБУ
Дигитално доба променило је начин одрастања, али и
начин одгајања деце, суочавајући родитеље, као и све
одрасле који учествују у васпитавању и образовању
деце, са новим изазовима.
Шта се подразумева под „временом испред екрана” ?
 Шире значење овог појма укључује укупно време које
дете проведе испред екрана свих дигиталних уређаја
(укључујући и екран телевизора), без обзира на врсту
активности. Под временом испред екрана некада се
подразумева само време проведено у забавним
активностима, што значи да време испред екрана не
укључује коришћење технологије за учење и школске
активности.

У КОМ УЗРАСТУ РОДИТЕЉИ ТРЕБА ДА ДАЈУ

ДЕТЕТУ МОБИЛНИ УРЕЂАЈ (ТЕЛЕФОН И/ИЛИ
ТАБЛЕТ)
 Техничка спретност у коришћењу мобилног
уређаја, као ни то што дететови вршњаци већ
поседују свој уређај, нису довољни и оправдани
разлози да дете добије властити дигитални
уређај.
  Деца млађа од 2 године не би требало да проводе време
испред екрана (мисли се на све врсте екрана - телевизор,
мобилни телефон, таблет, рачунар).
 Деца узраста између 2 и 5 година не би требало да проводе
испред екрана више од једног сата дневно, квалитетно
осмишљеног времена (што подразумева едукативне и узрасно
примерене садржаје и активности), уз активно посредовање
одраслих.
 За децу узраста од 6 и више година потребно је сачинити
индивидуални план коришћења дигиталних уређаја и
интернета који ће осигурати да време испред екрана НЕ
замени социјалне, когнитивне и физичке активности које су
важне за дечји развој (сан, игру, спорт, комуникацију са
члановима породице и пријатељима).

Пре него што дете добије на коришћење мобилни уређај,

родитељи би требало да се запитају:
• Да ли се дете понаша одговорно у свакодневном
животу?
• Да ли поштује породична правила (нпр. одлази од куће и
враћа се у договорено време)?
• Да ли дете често губи ствари (нпр. ранац или школски
прибор)?
• Да ли је неопходно да родитељ буде у контакту са
дететом из безбедносних разлога (нпр. дете остаје само
код куће)?
• Да ли дете разуме шта значи безбедно понашање
приликом коришћења мобилног уређаја?
• Да ли дете зна да заштити личне податке и уређај током
његовог коришћења?
 ПОКАЗАТЕЉИ ПРЕКОМЕРНОГ КОРИШЋЕЊА
ИНТЕРНЕТА:

• Дете је опседнуто појединим веб-сајтовима и/или

игрицама
• Одбија или одлаже да прекине активности на
интернету
• Узнемирено је и нервозно када није испред екрана
• Троши све више времена на онлајн активности
• Све се мање дружи са вршњацима и бави спортом
• Све је уморније
• „Подбацује” у школи
• Изгледа повучено
• Занемарује хигијенске навике
• Испољава негативне промене у понашању
• Има главобоље, проблеме са видом и/или сном
 ПРАКТИЧНИ САВЕТИ ЗА УВОЂЕЊЕ НЕМЛЕЧНЕ
ИСХРАНЕ

 Уколико дете на време не усвоји здраве навике у исхрани

и не прихвати различите врсте намирница, често касније
једе само одређену врсту хране, што може имати
последице за здравље (недовољно поврћа, дефицит
витамина, олигоелемената, антиоксиданаса, празне
калорије, ризик од гојазности и хроничних болести, као
што су болести срца и крвних судова, повишен притисак,
шећерна болест).
 На почетку увођења чврсте хране није толико важно
колико ће дете да поједе (млеко је и даље основна
храна), већ је кључно привикавање детета на нове укусе и
начин храњења. На почетку понудите детету малу
количину хране (1-2 кашичице) како би се навикло на
укус, текстуру и осећај хране у устима.
 Прва храна може бити кашица од воћа, поврћа или
житарица, зависно од навика породице и средине. У
узрасту 7-8 месеци дете треба свакодневно да добија
намирнице из свих пет група (житарице, воће, поврће
месо, млеко и млечни производи).
  Поврће је извор минерала и витамина неопходних за
раст и развој. Препоручује се прво поврће благог укуса,
као што су кромпир и шаргарепа, а потом бундева,
грашак, тиквице, карфиол, келераба, кељ, блитва,
спанаћ, броколи. Неки стручњаци саветују да се
поврће уведе пре воћа, јер га деца теже прихватају
због урођеног афинитета за слатку храну.
Уколико детету раније дате поврће и нудите му
разноврсно, лакше И брже ће га прихватити. Када
нудите ново поврће, помешајте га са храном на коју је
дете већ навикло (мајчино млеко или формула,
житарице).
Деца најтеже прихватају зелено лиснато поврће;
понудите га прво у комбинацији са поврћем на које је
дете већ навикло (кромпира, шаргарепа).
 Воће - кашица од куване јабуке, брескве, крушке,
банана. Бобичасто воће (јагода, малина, купина) као
ни цитруси (лимун, поморанџа, мандарине, грејпфрут)
се не препоручују до навршених годину дана, због
високе алергогености.
Сокови нису замена за воће! Свеже цеђени сок (разблажен)
може се у малој количини давати детету након 6. месеца
 Житарице су обично прва храна за одојче. Оне су
одличан извор гвожђа, витамина Б, и калорија које су
беби потребне за раст и развој. Почиње се пиринчаним
и кукурузним житарицама, јер су лако сварљиве.
 Месо се у исхрану одојчета уводи крајем шестог
месеца. Месо је важан извор протеин, а пре свега
гвожђа, цинка и витамина Б групе. Дете 90% потреба за
гвожђем мора да задовољи немлечном храном, а
гвожђе из животињских намирница се много боље
искоришћава. Ћуреће и јагњеће месо су најбољи за
почетак, због најмањег ризика од алергијских реакција.
Затим се уводи пилеће и јунеће, а свињско месо се не
препоручује у првој години. Супа у којој се месо кувало
послужиће да се оброк разреди до жељене густине,
али сама супа не може да замени месо.
Због лакшег гутања месо се у почетку даје са поврћем,
прво пасирано, затим гњечено па сецкано.
 Жуманце се уводи после меса, након 6. месеца,
постепено као и свака нова намирница. Препоручује се
тврдо кувано, комбиновано са поврћем или
житарицама, 2-3 пута недељно. Беланце се не даје у
првој години живота због ризика од алергије.
 Кравље млеко се не препоручује у току прве године
(исто важи и за овчје и козје млеко). Свакако се не
препоручује давање некуваног/непастеризованог
млека.
 Млечни производи (јогурт, кисело млеко, млади сир)
су одличан извор протеин и калцијума и могу се дати
од 7-8.месеца. Посебно је важно водити рачуна о
начину чувања млечних производа, јер се они лако
кваре и обично имају кратак рок употребе.
 Не заборавите воду! Искључиво дојена деца почињу да
пију воду са почетком немлечне исхране. Потребе за водом
зависе од узраста детета, броја оброка, количине и врсте
чврсте хране. У почетку 60-120мл дневно, крајем 1.године
240мл дневно (једна шоља). Понудите детету чешће воду,
посебно после оброка; не чекајте да ожедни!
Не препоручују се заслађени напици, чајеви и разблажени
сокови.

 Сваку нову намирницу треба давати детету три дана, да би

се уочило да ли детету прија или можда доводи до
алергијске реакције. Нову намирницу можете комбиновати
са другима на које је дете већ навикло. Редослед увођења
намирница није битан. Неважно је да ли ћете прво почети са
воћем, поврћем или житарицама. Битно је да што већи број
њих уведете у исхрану до 8. месеца, јер се показало да
касније увођење неких намирница повећа ризик од појаве
алергије на њих.
 Након увођења неколико основних намирница у исхрану
одојчета почињу се комбиновати млечно-житне, воћно-
житне и кашице од меса и поврћа. Избегавајте да у једном
оброку дате детету више од три намирнице, да би се
навикло на појединачне укусе.
 Храна спремљена код куће је најбољи избор за ваше одојче.
Идустријске кашице у теглицама су практичне за храњење
ван куће, али често садрже вишак воде, скроба и шећера.
Припрема хране за одојче код куће обезбеђује најбољи
могући почетак и стварање здравих навика.
 Одојче има велике енергетске и нутритивне потребе, а мали
капацитет желуца. Зато му је поптребно чешће храњење (на
2-3 сата). Такође је важно да храна има велику нутритивну
вредност, да би дете у тој малој количини добило протеине,
квалитетне масти, витамине, минерале, микронутријенте
као што су гвожђе и цинк, влакна. Кашица треба да буде
густа, да не цури из кашичице. Избегавајте храну мале
нутритивне вредности (тзв. празне калорије, као што је
помфрит, чипс и сл.)

• Водите рачуна о хигијенској припреми и чувању хране.

• Увек перите и љуштите воће и поврће, уклоните
семенке.
• Уколико се даје готова храна прочитати етикете,
проверити да ли је узрасно и по саставу одговарајућа, да ли
садржи адитиве, вештачке боје, ароме и заслађиваче; не
препоручује се конзервисана храна.
• Избегавајте бобичасто воће попут грожђа, вишања,
сувог грожђа, чипс, сирову шаргарепу, смоки, кикирики и
кокице у првој години живота. Све су ово намирнице које
могу да доведу до гушења детета!
• Водите рачуна о температури хране и напитака;
немојте грејати храну за одојче у микроталасној пећници,
јер може бити неравномерно угрејана.
• Не остављати дете за време оброка без наџора
одрасле особе!
 ЗНАЧАЈ ИГРЕ

Играње је једна од најважнијих ствари које ви као родитељ

можете да радите са својом децом, зато што има суштински
значај за развој. Време које проводите у игри са децом даје
деци могућност да уче на много начина и у много
различитих прилика.

Игра омогућава деци да:

 развију самопоуздање,
 осете да су вољена, срећна и сигурна,
 вежбају постојеће друштвене и језичке вештине и
комуникацију и развијају нове,
 уче како да брину о другима и о свом окружењу,
 развијају физичку спретност и постану снажнија,
 савладавају проблеме и тешка искуства,
 да се забаве и опусте!